Moje iskustvo na porođaju: Savršen porođaj bez straha, panike i losih misli!

Dobar dan, zelim da podelim sa Vama moju pricu o porodjaju, koji je bio prelep, onakav kakav treba svaka majka da ima. 

 Trudnoca mi nije bila divna kao porodjaj, ali posle kisa dodje duga, tako kazu pa sam se time i vodila kroz 9meseci, rizicna trudnoca, uteogestan, aleract i sve to sto ide sa tim, naravno, lezanja 24/7…jedna sam o takvih trudnica gde sam zelela sve da znam ali bas sve, isla u skolicu za trudnice, savetovala se sa drugaricama koje su bile jedno 4-5meeeci starije trudnice od mene pa sam jedva cekala njihovo iskustvo, znate kako mame, mamama pricaju iskustva pa se zale jedna drugoj haha i u moru i informacija sam cula svasta, citala svasta, u vecini su to bili negativni utisci o porodjaju, ali se ja nisam plasila, stvarbo se ni u jednom trenutku nisam uplasila svog porodjaja, pomislila sam samo da to nije nesto trenutno jer porodjaj jos nije krenuo, mozda ce me stici onog trenutka kada porodjaj krene ali ne.

Od 34 nedelje sam cekala svaki dan, receno mi je da se mogu poroditi svakog trenutka zbog skracenog grlica i zbog toga sto sam otvorena, cekala, cekala. Termin 16.05.2021. Osecaj je kao da se nikada necu poroditi, ultra zvuk, bebica skroz nisko, ctg nista. A da, nisam spomenila da sam morala sve oreglede da radim privatno zbog ne tako dobrog i lepo izkustva, zbog doktora/ke su mi krenule rane kontrakcije, no to sad nije tema. Poradjala sam se u KBC Dragisa Misovic. U porodiliste sam otisla u 36 nedelji gde mi je radjen ctg na nedelju dana ( jer sam u Misovicu zelela i da se porodim) posto u porodilistu nema mnogo mesta, nisam zelela da riskiram nego sto je sigurno, sigurno je. 

Tako mi je trudnocu u poslednjim danima vodio predivni Prim. Dr Igor Pljesa bez ikakve zadrske mogu reci da je on jedan fenomenalan doktor koji jako voli svoj posao i obavlja ga ponovo fenomenalno. Rekao mi je da sam otvorena 1.5 da je beba jako nisko i da bi on zeleo da izdrzim sto vise, da mirujem, barem kako je rekao nedelju dana (do 37 nedelje) pa posle sta bude bice. 37 nedelja dolazim otvorena 2.5 ali i dalje nikakvi bolovi, nista, odlazim kuci, 38 nista, sve isto. 

Dosao je i taj 15ti Maj, gledam seriju i pocinje blaga bol u ledjima i stomaku, otisla sam kod majke i rekla sta se desava pa cu otici da se okupam, sredim, operem kosu i da se isfeniram  jer Boze kako otici na porodjaj sa prljavom kosom i cupavom brisem se i vidim sluzni cep, znala sam da je ispao, osetila sam da porodjaj krece polako i opet nikakav strah, sve sa osmehom, pevusim i spremam se. Odem kod majke ponovo i kazem “ e, ispao mi je sluzni cep a s obzirom da me i boli stomak znaci da cu da se porodim u roku od 24h, pa da znas samo” i odlazim u sobu da nastavim epizodu gde sam stopirala.

Od 15h su krenuli bolovi, merila sam kontrakcije koje su u tom trenutku bile na 10minuta. Dosao mi je brat koji je sav bio uznemiren i uplasen kao da treba on da se poradja gde sam mu se smejala, kada su kontrakcije par puta bile na 5min krenula sam u porodiliste tada je bilo 19:30 

Ja nasmejana, dodje konteakcija predisem i nastavim dalje, bila sam jako uzbudjana jer je dosao trenutak kada cu upoznati moju Katju, moju princezu, moj zivot, neopisiv osecaj. Ulazim u porodiliste, kazem sestri da sam dosla jer imam kontrakcije na 5min, rekla mi je da sacekam dok doktorka zavrsi pa cu uci na pregled. Bolovi su podnosljivi, stvarno, disanje je spas. Usla sam u ordinaciju, doktorka mi je odradila ultra zvuk, bebinu glavu jedva da je videla jer je skroz kod koske bila, uradjen test na koronu, sve uredno i receno mi je da idem, odnesem mojima stvari u kojima sam bila, obucem spavacicu i odem po zavrsne analize. U tom trenutku jedino neudobno je bila drvena stolica na kojoj sam sedela i cekala sestru da zavrsi krvnu sliku, papirologiju itd uzela telefon i javila prijateljima da je porodjaj krenuo. 

Sestra me je odvela na sprat gde mi je radjen klistir, ni malo bolno vise neprijatan osecaj. I sve vreme sam se smejala, bila opustena. Ulazim u porodjajbi box, lezem na krevet, stavljaju mi braonilu, aparat za pritisak i ctg i kazu da cekamo. Na aparatu su bili brojevi gde sam ja znala kad kontrakcija krece, uzela vazduh izdrzim 60sekundi i nastavim da gledam sestre sta rade. Vodenjak mi i dalje nije pukao do trenutka kada babica nije pogledala koliko sam otvorena i puuuf kaze babica “ imam zlatne ruke” haha tada sam bila otvorena 5 prsta i tek tad mi je ukljucen epidural, zaista je nesto najbolje, iskrena da budem, bolovi i bez epidurala nisu bili mnogo strasni ali sam zelela da mi porodjaj prodje sto lepse jer kao sto sam pocetku ovog teksta rekla, citala sam dosta negativnih utisaka, straha i trauma. I kada je epidural krenuo da deluje bila sam na plazi jer sam u trenutku zadremala. Dosla je babica gleda koliko sam otvorena, svega mozda pola sata do 45 min od davanja epiduraa tada je bilo 00:20 gde je babica sto pored mog rekla da je devojka ptvorena i da ce krenuti da je poradjaju gde je moja babica na to odgovorila “ ohoo, i ona je, taman ce jedna za drugom do 01:00 ce biti obe porodjene” moj odgovor u smehu “ pa ne bih zelela da Vas previse zadrzavam” i za 25minuta tacno u 00:45 rodjena je moja Katja, predivna, rumena i najglasnija beba u tom trenutku sto sam bila jakoo srecna. U toku porodjaja sam slusala radio, tako da je jedno fenomenalno iskustvo, radjena mi je epiziotomija mala, popucala sam ali i oporavak nije nista boleo (bez ikakve lazi) jedno predivno iskustvo u predivnom porodilistu! Smatram da sam tako prosla jer mi je glava bila cista bez straha, panike i losih misli!

Mame, stvorene ste da sve izdrzite. Verujte, onda u toku porodjaja kada dodjete do maksimuma tada se od devojke radja majka koja uspe, koja na svet donese bice, njeno bice, njeno srce ispod srca!! Sve mozete i ne plasite se.

Zahvaljujemo mami Mariji Josifović, jer je ovim iskustvom ohrabrila mnoge buduće mame i time ih rešila strahova. Da trudnoća i porođaj nije BAUK potvrdila je baš ova priča!

Ostavite komentar