Mislila sam da posle tih 36h pakla i mučenja, crkavanja za kapima vode, nikad mi drugo dete neće pasti na pamet. Evo, sad imam i cerkicu od 7 meseci, drugi porodjaj ni nalik prvom.

Evo i ja da podelim svoje iskustvo sa vama, za sve mame koje prvi porodjaj nadrljaju, kao podška i primer da drugi može biti pravo uživanje.

Prva trudnoća uredna, nosim dečaka, termin 06.12.2016. Toga dana ništa, javljam se u bolnicu, oni me vraćaju kuci da čekam. Ukoliko se nešto ne promeni, da se javim 11.12.2016., pogrešila mi moja doktorka termin. 11-tog opet ista situacija, ponovo me vraćaju kući, kažu da se javim 15-tog. Tog 15-tog se javim, Doktor Kosta (bolnica Prokuplje) me pušta kući da prodje vikend i da proslavim slavu sa porodicom. Sveti Nikola je bio u pitanju, pa da se javim u ponedeljak, 21-og, ako se nesto ne promeni izazvaće porodjaj. Vraćam se kući, a iste noći kreću bolovi.

Noć, 03h ujutru, budim supruga jer je bio sneg da na vreme krenemo. Nema tenzije ni kod mene, ni kod njega, sve opusteno. Bolovi sve jači. Primaju me na odeljenje, stavljaju u pripremnu sobu, klistiraju, na svakih sat vremena CTG, pripremaju za carski, za svaki slučaj jer je beba krupna. Onda počinje pakao. Smene se menjaju, jedna, druga, treca, samo dežurni tu. Vikend, slava, baš sam pogodila kad cu da se poradjam .

36h ja pod bolovima, vodu mi ne daju, do hrane mi nije ni bilo. Onda pukne film mom suprugu, dodje sa svojim i mojim ocem i mojom majkom u 7h ispred porodilišta i traže doktora. Moja majka je uspela da smiri svog i mog muža, ali svekru je pao mrak na oči,  hoće li da me porode ili da me vade na lični zahtev, i vode za Niš. Jedan od doktora mu reče da je najmanji problem da me porode i da će to da uradi za deset minuta, ali je mislio da ostavi to smeni koja preuzima. Tako je i bilo, uključuju mi indukciju, moji stoje ispred, posle petnaest minuta kreće porodjaj. Dve babice i dva doktora, jedan skočio na stomak, ostali prate situaciju. Buše vodenjak, seču me i to dobar rez. Moj Andrija se radja, težak 4.200, dug 55cm. Ušivanju nikad kraja, koncima i kopčama nikad kraja. Oporavak je prošo u najboljem mogućem redu.

Mislila sam da posle tih 36h pakla i mučenja, crkavanja za kapima vode, nikad mi drugo dete neće pasti na pamet. Evo, sad imam i cerkicu od 7 meseci, drugi porodjaj ni nalik prvom. U  5:10 ujutru me bude bolovi, baš na dan termina. Budim supruga, opet sneg, opet zima, januar mesec . Ja idem da se okupam i sredim. Ustaje i svekar sav uspaničen, hoće i on sa nama do bolnice. U 7h ujutru sam bila na vratima porodilišta, bolovi sve jači. Sestra me pita da zove dokotra da sidje, ja joj kažem neka, neka prodje vizita. U 10h silazi opet isti doktor koji me porodio prošli put, pregleda, 5 prsta otvorena, odmah me šalje na sto, pošto je znao muke sa prvog porodjaja, odmah ukljucuje indukciju. U 11:40 se radja moja Andjela, posle trećeg napona, bez sečenja, bez cepanja. Istina, bila je sitnija od bate 3.550 teška, 52 duga.

Eto zenice, ako sam se ja usudila posle prvog porodjaja da opet rodim, i jos deset bih rodila na taj način, razmislite o tome.

Pozdrav od Bojane sa Andrijom i Andjelom.

 

I mi želimo da čestitamo mama Bojani na hrabrosti i izdržljivosti a maloj Andjeli i Andriji želimo bezbrižno detinjstvo <3

 

Ostavite komentar