Krenulo je ušivanje, osetila sam svaki konac, svaki ubod

Ja sam relativno mlada mama i porodila se pre 2 ipo meseca, stim sto sam imala jako veliki strah od porodjaja, za mene je to bila trauma iskreno. Svi govore da je to nesto najlepse i jeste ne mogu da kazem. Samo niko ne govori pravu istinu sta ti se desi i sta prozivis, mada nije svima isto naravno neko lakse podnese, neko teze. Trebalo bi vise istine buducim majkama da se govore, samim tim da budu spremne na to sto ih ceka, a ne kao ja nisam znala ni sala kako izgleda kamoli sta me ceka. Ispricala bih vam moji dozivljaj, ali to ne znaci da je svima tako i ne bih zelela da neka zbog moje price odustane. Meni je trebalo 2 meseca skoro da se oporavim psihicki, fizicki je brze islo i ako sam imala poteskoce. Termin mi je bio 24. oktobra, bolove nisam imala, otisla sam da se javim ctg pregled je bio i poslali me kuci..Sledeci preglem mi zakazali u 08:30 27. oktobra. Posto nisam imala bolove mislila sam opet ce da me puste, ali nisu. Taj dan nisam ni jela samo sam kafu popila i to je bilo to. Uveli su me pripremnu sobu, uradili ctg, pregled. Klistirali su me, to ne boli. Zabluda je da klistir boli, cudan je osecaj, to je neka tanka cevka koju vam malo stave u analni otvor i onda polako ubrizgavaju toplu vodu ili sta je vec. Nakon toga kazu da sto vise treba da izdrzite da ne odete u wc nekih 10 minuta. Nakon toga se istusirate, obriju vas tamo. Meni su govorili da su babice grube. Nije istina ja iako sam imala mlades dole blizu otvora nije me posekla. Onda eto meni prikljucili indukciju. Sve je to bilo meni strano, pa sam non stop zapitkivala sta ce da mi se desi i kad. Vazna stvar je da slusate babice i doktore na porodjaju. Telefon je zabranjen svakako iz razloga da bi se koncentrisale na to sto vas ceka. Vodu ne smete da pijete, niti da jedete. Kazu da mogu usta da se kvase, ali ja nisam iz straha. Brisala sam se vlaznom maramicom. Negde oko 11h pocela sam da osecam malo bol u stomaku, nista opasno, normalno funkcioniste, idalje vam rade povremeno ctg, secam se da je moja Dora jako mrdala na ctg, ali je to ok. Vremenom je sve manje mrdala jer se beba fokusira na izlazak da kazem tako. Onda vam rade pregled da vide koliko ste se otvorili. To rade isto vise puta kao ctg. Mene je pregledalo dva doktora i tri babice. (Ja sam inace malo tezak slucaj, onesvestim se kada vidim iglu ili krv. Tako na odrzavanju kada sam bila znaju da se uvek onesvestim ili mi se slosi kada me ubodu) Meni su stalno postavljale babice pitanje jaoo kako cemo tebe da porodimo. Heh… eto porodile me. Da nastavim, moj doktor je bio malo grublji pa kada je pogledao koliko sam otvorena zabolelo me je i poceo je krv, bez panike. Krv je izasla jer je prstima malo rasirio otvor materice i to je normalno. Dok vodenjak ne pukne beba ne moze da izadje. (mada ima slucajeva 1 u milion mozda gde potvrdjuje da nisam upravu, ali ne znam) vratila sam se u krevet malo lezala, malo setala, babice dolaze da obidju, ne cesto i neka vas to ne brine, valjda tako treba. Oko 14h poceli su jaki bolovi, ali idalje mozete da funkcioniste do nekle. Meni su rekle da se napnem kada mi naidje bol, iskreno lakse je, ali sve sam imala osecaj da cu se unerediti da se tako izrazim, onda mi je jedna babica rekla da je to normalno i da se svasta desi neko se upiski, neko povraca od bolova, nekome se desi da se uneredi, ali je to sve normalno. Tako sam se ja napinjala na svaki bol koji je naleteo i upiskila se par puta. Idalje radili ctg, pregled koliko ste otvoreni. Onda su mi rekli da setam, bol postepeno pocinje da jaca tj takozvane kontrakcije. Nije strasno dok ledja ne zabole, to sam primetila. Ajde ti bolovi i nekako, ali kada su me pozvali na pregled oko cini mi se 15-16h tada je bilo ok sve i samo doktor nesto sa babicom prica ja gledam i skontam sta se desava, nije mi pukao vodenjak. U tom slucaju se vodenjak busi. Doktor uzima nesto metalno dugacko, ja rekoh vi cete to meni da busite vodenjak…Inace doktor je bio saljiv i bilo je malo lakse kada se u toj panici i stahu nasmejete. Rekao je neee, odakle meni to i gurnuo to metalno. Preznojla sam se od straha, ali nisam imala potrebe. To ne boli, to uopste ne boli. Oseti se kao da vas nesto stipnulo, a ne osetite tako. Ne znam kako sad da opisem kao da vam se mnoooogo ide u wc i kada napokon sednete na wc solju i osetite olaksanje e taj osecaj sam osetila kada ga je probusio, ne boli i ovo sto sam rekla stipnuo ne znam kako da objasnim. Kada izadje plodova voda onda se i stomak smanji i ima oblik kako beba unutra sedi. E tu pocinje moj cirkus, kontrakcije su jace, ali mnooogo bolnije bez plodove vode, naravno uvek ostane neki deo vode unutra, voda izadje skroz tek kada se porodite. Kontrakcije sto su jace krace traju, mada ja sam imala utisak da traje vise (ali to sam ja) Indukcija dok ne istekne ne skidaju je ja sam i u sali sa njom bila tj sa stalkom onim idete svuda. Secam se da me je toliko bolelo da sam setala, a kada bi naletela kontrakcija kleknula i udarala pesnicom o pod. Pocelo je da mi bude hladno, manje sam obracala paznju na to sto se prilikom napona upiskim, skroz ne bitno u tom trenutku. Beba takodje pocinje da vrsi napone gura da izadje, pomaze vam na taj nacin. Ja sam mislila da to lupanje o pod i sve je to to, ali kada su me stavili ponovo na ctg, u sred ctga sam samo osetila jak bol u ledjima, stomaku, imala osscaj da mi se da me izvinete dupe rascvetalo i kicma da ce da izadje kroz isto, vise nisam mogla da sedim, mada vam to i ne dozvoljavaju zbog bebinog kiseonika ili lezite ili setate. Babica nije bila tu, bila sam sama, pocela da placem nisam znala sta se desava, zvala sam je, dosla je i pocela da vice da lezim mirno, ali nisam mogla. Izvinjavala sam se i govorila da nije do mene, da ne mogu da kontrolisem to. Naleteo je doktor nakon par sekundi posle nje i rekao da me odvedu u salu. Pocela je da skida kajseve ctgea (ona je zapravo bila pedijatriska sestra, jer su u smeni 2 jedna je babica, a druga pedijatriska sestra) moja babica se zvala Ana, promenile se smene pre nje je bila starija zena Vesna no ne bitno. Ana je dosla i pokusala da mi pomogne da ustanem, popustili me bolovi krenula sam ka sali i na ulaz ispred sale pala na kolena od sledecih, uhvatila me je ispod ruke pokusala da podigne govorila kako ja to mogu samo jos malo ima do stola. Mogla sam kada su bolovi popustili ti jaki bolovi su na sekunde, tako sa cim sam se popela na sto poceli su ponovo. Inace nije kao u filmovima bas, jedna noga ide na stalak, druga noga kod babize na kuk i vi je rukom drzite savijenu u koleno. Ne zato sto nema uslova kako pricaju, vec babica ne bi mogla od stalka da vam pridje. Doktor je ispred tj preko puta vas. Kada bol krene koliko god vam se spavalo, bilo hladno ili slicno morate da slusate sta pricaju inace bice i teze i duze. Treba da se napnete iz stomaka sto vise i sto duze, glava obavezno ka napred, brada prislonjena na grudni kos. Ja nisam mogla na duze da se napinjem, nisam ni snage imala vise toliko, pocela sam u licu da se napinjem, a nikako nisam mogla na duze iz stomaka. Tri puta sam se napnula i nisam mogla vise, ali naravno morate, ako se vi ne napinjete doktor i babica ne mogu nista, oni su tu samo da iseku da se ne bi iscepali, da pomognu ako krene ukrivo i da vas bodre. Nakon treceg napona pokusala sam jos jednom i nisam uspela u tom trenutku je babica uzela makaze iste onakve kao sto ima u prvoj pomoci i osetila sam kada me je isekla boli, oseca se i ako boli i donji deo ledja, a ne stomak. Mada vise boli kada vas rukama siri dole da bi bebina glava prosla. Tu sam se napnula jos dva puta, a ona rukama rasirila, osetila sam i to. Posto nisam mogla na duze, a trudila se, beba posla malo udesno pa je pedijatriska sestra tu u skocila i gurala iz stomaka pritiska stomak na dole, ne boli to, pomaze. Naravno Ana mi je rekla ajde samo jos jednom se potrudi na duze i ne odustaj mi ne mozemo da ti pomognemo ako sama ne iguras i tako sam se napnula jos dva puta sto jace sam mogla i u jednom trenutka kada je glava izasla osetila sam takvo olaksanje da prosto nisam mogla, a da se ne nasmejem. Telo isklizne samo. Da uspela sam bio je to osecaj olaksanja i umora, i mozak mi je bio prazan totalno. Nisam ni o cemu razmisljala, videla sam je plakala je, ali su meni usi bile polu zapusene. Ne znam, mozda od napona, mozda od necega…Jako je vazno da ne vicete na porodjaju, ja sam samo ispustila krik kada me je isekla gde su me svi pogledali zacudjeno. Tada sam sebi rekla ‘ne deri se Majo majmune, nije ti tako lakse’. Nakon sto je beba izasla dobila ocenu, zaplakala, doktor mi je masirao stomak nekoliko minuta i polako izvukao posteljicu, ona je samostalan organ za sebe. Onda isekli pupcanu vrpcu i bebu stavili ispod neke svetlosti. Kazu da posteljica izadje nakon 10 minuta nakon bebe, ali ne znam nisam imala pojam o vremenu. 60 sekundi kontrakcije mi je delovalo kao 5minuta, pa ne mogu ni mnogo precizna biti. Onda sam osetila da me je ubo tri puta dole gde mi je mladez tj dao anestetik i osecaj je bio kao da ga kida, cupa necim. Krenulo je usivanje, osetila sam svaki konac, svaki ubod i ako mi je u venu ubrizgano nesto cim su skinuli bocu indukcije. No nije toliko bas strasno, ja sam pricala kako bih skrenula misli. Proslo je sve, prebacili su me na onaj krevet sa tockicima, stavili bebu u ruke i izveli me napodje. Ja i dan danas imam sliku u glavi kada sam bacila pogled ka tom stolu i videla sve ono, naravno pamtim i prvi put kada sam je videla, ali slabije. Dva sata nakon porodjaja nisam smela da jedem i pijem, a pritom su mi usta bila suva i zedna sam bila strano, lezala sam na ledjima sakupljenih nogu i bez jastuka. Tako kazu da treba, doneli mi da jedem nakon dva sata, ali nisam mogla na laktove da ustanem nikakako. I izostavila sam to da kazem da kada je beba izasla moj stomak je slegao, rebra sam videla i bio je mlitav kao puding. U salu su me uveli pre 18h, porodila se u 19:04 i izveli oko 20h. Ovo je bilo moje neko iskustvo, ne mora da znaci da ce svakome ovako biti, samo jedan savet ne vicite,slusajte babice sve sto kazu, pa makar vam delovalo i da nisu upravu ili kako god. Ako vicete i kukate sebi cete da otezate. Porodjaj boli bez da se lazemo, samo sa tim morate da se pomirite i prihvatite da to mora tako. Nakon 40 dana sam sve zaboravila tek, nisam onog trenutka kada sam je ugledala kako su mi svi govorili. Boli, ali procice…

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

WordPress spam blocked by CleanTalk.