Još uvek sam radila iako sam bila sedmi mesec trudnoće ali u toku noći mi pukao vodenjak ni svesna šta me snašlo…

Evo ja cu svoju pricu da pricam… Upoznali smo se sasvim slucajno i odmah sam znala da ce on biti otac moje dece,ali nisam zelela priznati to,nisam zelela biti povredjena I drzala sam do sebe ali to ga je samo oteralo od mene I ja sam tada shvatila da sam ga zavolela,posle nekog vremena sreli smo se opet I tada je krenula nasa veza,mlada sam bila imala samo 19 godina a on 25…Mladost ludost,varao me na sve strane,ziveo je brzo I sve mu je drugo bilo vazno sem mene,iako su mi svi pricali ja to nisam zelela da vidim,saznala sam da sam trudna,sve je ok.prihvatio odusevljen,ali posle nekog perioda me ostavio I otisao da se „skrasi“,pobegao je bez obzira na sve….Ostala sam sama,i ni jednog trenutka nisam zelela da ga kunem,prihvatila sam sve i bila tada svega svesna…Jos uvek sam radila iako sam bila sedmi mesec trudnoce,taj dan sam otvorila trudnicko I trebala jos taj da radim nocnu smenu,ali…

U toku noci mi pukao vodenjak ni svesna sta me snaslo presvukla sam se i nastavila da spavam dok nisu bolovi krenuli I tako pod bolovima docekala sam podne I videvsi da nije kako treba sve pozvala sam hitnu dosli su posle 20 min.SAMA potpuno sama krecem u svoju borbu,doktorka u kolima govori PRAVAC VISEGRADSKA,a ja kazem NIJE VREME JOS…Ona se nasmejala I kaze ALI TI SE PORADJAS,pokusavala je da me ohrabri I objasni kako ce dalje da budu bolovi,stizemo u porodiliste,ostavljaju me samu na hodniku dok babice ne izadju,vozac hitne mi zeli srecu i kaze moraju da idu,nisu stigli ni da me pregledaju,zenica koja me povela liftom moli me da se ne porodim jer nije babica…Stizemo u salu i sledece cega se secam je moj mali Andjeo koji tezi jedva 1700 a dug svega 42…Prelep andjeo,daju mi ga na grudi a ja nikakav osecaj u tom trenutku,ocena 9…

Kada su me prebacili u sobu krecu emocije,sve majke dobijaju bebu a ja ne…Ne znam sta se desava,kazu na kiseoniku je,pa u inkubatoru,mogu samo da odem da ga pogledam,odlazim tamo a ono mrvica jedna mala koja ni oke ne moze da otvori,pelena vel.1 mu je ogromna,neke cevcice u ustima,ne mogu ni da ga pomazim,srce mi se steze…Posle dva dana ja mogu da idem kuci on ostaje,i sada placem kad se setim bola a NIKOGA nemam kome mogu da se pozalim….Svaki dan po dva puta dnevno sam.isla samo da pogledam moj zivot nema veze sto nisam mogla da ga mazim…Sve do jednog dana dok mi nisu dozvolili kroz otvor da provucem ruku da ga pomazim…

Taj osecaj je ne procenljiv…I tako danima…Jedan dan dolazim I ceka me iznenadjenje VASA BEBA JE PRESLA U KREVETAC,CEKAMO SAMO KILAZU…Sve vreme sam se borila da odrzim mleko da beba sisa,i USPELAAAA SAM!…Nema veze sto moje srce nije bilo uz mene,uspela sam…Dva puta dnevno sam isla da nahranim svoju dusu,iako su mi govorili da nema potrebe ja sam zelela…I po kisi I po suncu sam isla da stignem na vreme da ga podojim…I mesec dana kasnije andjeo je izasao kuci,mojoj sreci nije bilo kraja.Ne odustajte nikada od borbe za ljubavlju bez obzira koliko izgledalo tesko i nemoguce…

Ostavite komentar