“Jednostavno tvoje telo je počelo da odbacuje plod, da si stigla 15 minuta kasnije od nje NIŠTA,od tebe pitanje šta”


Dugo mi je trebalo vremena da sednem i napisem pricu o lavici Iskri…o mom Divu i velikom borcu. Nasa druga prica pocinje ovako… Ubrzo nakom sto sam rodila sina Lazara,mog velikog borca(a tu pricu smo vam vec pricali tj pisali)…saznajem da sam opet u drugom stanju. Panika. Zbog prethodnog teskog i rizicnog porodjaja,trudnoce koju sam odrzavala..ne bih smela. Bar ne minimum godinu dana…a tek je proslo 6 meseci. Ona je dosla tako iznenada i neplanirano. Sok. Al’ nije bilo dileme…Lazar ce pocetkom 2017.dobiti pojacanje. U pocetku veliki strah,ali cudni su putevi Gospodnji. Za divno cudo ova trudnoca prolazi sjajno…lagano i bez teskoca. I tako prolaze dani…Lazar raste a sa njim i moj stomak. Doktor kaze – devojcica. Moj san da cu jednoga dana imati devojcicu Iskru uskoro ce postati java.


Ne mogu reci da me nije bilo strah toga kako odgajati dve bebe u isto vreme,ali to je ono sto sam oduvek zelela. Naprosto ova trudnoca je bila toliko opustena i drugacija(laksa) od prve da je nisam ni osetila do sedmog meseca. Bilo je naporno pratiti Lazara(bebu od nepunih godinu dana) u isto vreme paziti na sebe…ali nekako sve se izdrzi. Prolazi Lazarov rodjendan…odmice i moja trudnoca..dolazi novembar. Usla sam u osmi mesec i to vece otisla na redovnu kontrolu. Tih poslednjih 2-3 dana bio mi je povisen pritisak(inace uredan kroz celu trudnocu). Doktor zakazuje prijem na patologiju radi pracenja(zbog prethodnog rizicnog porodjaja koji se zavrsio abrupcijom posteljice usled povisenog pritiska). Sutradan 30.11.2016. odlazim na Klinicki da odradim analize koje su bile neophodne,vracam se kuci i lezem da odmorim.


Najednom pocinje jak bol u stomaku…a ja(ne znajuci u praksi kako izgledaju kontrakcije) mislim da mi se ide u toalet. Pocinje takav bol da ne mogu od njega da ustanem,stegao i ne pusta. Posle nekih 10-15min dovucem se nekako do sobe i uzmem telefon,pustim poruku suprugu da me boli stomak(dok je on u drugoj sobi uspavljivao sina). On dolazi i kada me je video insistira da odemo u bolnicu. Hvala mu na tome jer sam ja mislila proci ce..a nije prolazilo. Ne znam koliko je trajao sam put do bolnice,na ulasku me odmah vode u ambulantu i tamo me pregleda sjajni doktor Jakovljevic(koji nam je obema spasao zivot). Konstatuje da nisam otvorena,ali na uz ne uspeva da nadje srcane tonove bebi..Ja sva zbunjena,cujem kako govori da ce morati carski rez(kontam logicno jer je i prvi bio CR al’ ne kapiram da je hitno vec mislim sad ce mene na patologiju pa neka terapija da izguramo do devetog meseca). Medjutim,stavljaju me na kolica…opet brzinom svetlosti me odvode u salu..tamo gomila ljudi…njih 10ak…galama..sve je brzo…hitno…mene uspavljuju.


Opet se desava kao i sa prvom bebom da ne stizem ni posteno da se uplasim jer je sve toliko brzo da jedva stizem da shvatim sta se oko mene desava. Posle nekog vreme,a imala sam utisak da me bude iz zimskog sna,cujem neciji glas koji me doziva…ali nikako ne uspevam da otvorim oci. Pored mene je suprug..on je bio prvi koga sam ugledala nakon sto sam uspela da otvorim oci. Tesko me bude iz anestezije..mnogo teze nego posle prvog porodja. Kazu,beba je rodjena 7 nedelja pre vremena(pocetak 8og meseca,skoro dva meseca ranije). Teska 2kg i duga 41cm. Reanimirana po rodjenju. Za sad stabilno. I tu pocinje nasa borba. Svaki sat je bio vazan…svaki minut. Dva dana lezim na intenzivnoj jer ne uspevaju da mi spuste pritisak ispod 160. Odvojena sam od nje..ne mogu da je vidim…da je pomazim…da joj sapnem koliko je volim iako je jos uvek nisam ni videla. Dobijam tek sture informacije. Njeni parametri potpuno nelogicni…moj pritisak ne jenjava.


Kada sam pitala za razlog zbog kojeg se sve ovo desilo,doktor je samo rekao “jednostavno tvoje telo je pocelo da odbacuje plod,da si stigla 15 minuta kasnije od nje NISTA,od tebe pitanje sta”. Kazu u toku CR pritisak isao i do 200. I tako prolaze dane…i ja tek u petak uvece uspevam da vidim moju malenu mrvu(porodila se u sredu u 13.45h). Treci dan odlucuju da je prebace na IMD zbog nelogicnih parametara,povracanja zutog sadrzaja,odbijanja hrane. Sumnjaju na problem sa crevima,bubrege itd. Po prijemu na IMD smestaju je na hirurgiju gde je prate,ispituju.. Tek posle 7 dana od rodjenja uzela sam svoju Iskru u ruke. Taj osecaj i danas pamtim…pomesani strah i sreca. Nakon 5 dana spustaju na pedijatriju. Posete jednom dnevno na nekoliko minuta. Svakodnevni odlasci u posetu. Svakodnevni problemi sa kojima se ona susretala…i jedan po jedan kao lavica pobedjivala(od tzv problema sa bubrezima,crevima,sumnje na diskraniju,urinarnih infekcija,sepse itd…kaliranja i dobijanja na kilazi. Svega je tu bilo..mnogo problema..mnogo straha..ali i ogromne vere i nade da ce na kraju izaci kao lavica i pobednik. I jeste! Nakon 27 dana u bolnici konacno je otpustaju kuci…sa 2200g.


Njenu prvu Novu godinu docekali smo zajedno kao porodica. Nasa borba se nastavila i po otpustanju. Redovni odlasci na kontrole kod oftalmologa,neurohirurga, vezbe kod fizijatra,pregledi i pracenja kod pedijatra. Pobedjivanje svih dijagnoza,od hipotonije do hipertonije… Svega je tu bilo. Ali ona se borila i izborila. Rasla i napredovala. Bila voljena mazena i pazena..svakim danom sve vise i vise. Danas je to beba od 10 meseci. Ni po cemu drugacija od ostalih terminskih beba. Propuzala sa 7 meseci(ku 5),sa 8 stala na noge(ku 6), sa 9(ku 7) pocela da seta uz namestaj. Pravi mali nasmejani zvrk sa najlepsom rupicom na levom obrazu…plavooka vragolanka. Moj Div, moj borac…heroj i pobednik..Lavica…moja Iskra zivota,ljubavi,srece,zdravlja,vere i nade…svega onoga najlepseg,najvrednijeg i najdragocenijeg na ovom svetu ? ponosna sam sto sam njema mama…i sto me je naucila kako u zivotu uvek moras biti borac! ? Iskra = ljubav = zivot = sreca! ?

Ostavite komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

WordPress spam blocked by CleanTalk.