„Ja sam se porodila 17 novembra rodila sam devojčicu tešku 2 kg i 600 grama, mašala uspela sam da se izborim za njenu kilažu jer sam kad sam došla roditeljima naglo jela sve da nadoknadim što nisam imala prvih sedam meseci i bila mršava kao prut. „

Kada sam se udala sa svojih 20 godina udala sam se za momka koji jednostavno nije bio za mene, niti je želeo bebu a to nisam mogla da shvatim sve dok nisam ostala trudna . Kada sam mu to saopštila njemu je bilo svedno što sam trudna. Nije nikad hteo da me vodi kod lekara niti da brine o meni i bebi. A večito je skupljao društvo. Karta se i u dugovima je bio. Večito sam gladovala, nisam radila niti sam imala novca za vitamine. Ni za šta baš, počela sam da mršavim i da upadam u depresiju. Jednostavno su me svi ponižavali a njegova majka me je uništavala, povredjivala i bila okrutna prema meni kao i sestra njegova.
Nisu imali obzira za moju trudnoću niti ih je bilo briga, ni jednu lepu reč nisam dobila. U sedmom mesecu trudoće su me izbacivali van kuće, pušili u sobi, pojeli večeru , kartao se sa društvom tako da sam te noći sedela gladna i nagutna dima od cigara na stepenicama od stana kojeg smo ja i on izajmili. Nakon duge noći kad su gospoda otišla i moj nevenčani muž zaspao uzela sam njegov telefon, jer nisam imala svoj, pozvala svoje roditelje i sve im rekla plačući da ću umreti od gladi, tj zajedno i ja i beba. Moji su roditelji došli po mene odmah sutradan spakovali me i odveli kući ali i mog muža su poveli u nadi da će se promeniti kad se porodim.
Ja sam se porodila 17 novembra rodila sam devojčicu tešku 2 kg i 600 grama, mašala uspela sam da se izborim za njenu kilažu jer sam kad sam došla roditeljima naglo jela sve da nadoknadim što nisam imala prvih sedam meseci i bila mršava kao prut. Ugojila sam se za tri meseca 20 kg naglo. Samo da bi beba dobila kilažu. Na kraju rođena i ocenjena je sa devetkom. I to me radovalo ali dzabe i to kad otac je nije voleo niti je želeo.
Bili smo skupa kod mojih roditelja, on je radio ali i dalje je bio hladan, isti. Pobegao je, nije hteo da dodje ni u bolnicu da nas vidi a ni kad smo izlazili. Kada sam došla kući samo je pogledao, nasmejao se onako cinično i legao da spava.
Beba je plakala, on je samo rekao : „Ućutkaj je da se ne dere, hoću da spavam“. Ja sam ustala da joj napravim mleko, jedva sam se iz kreveta digla da je uzmem i rana me zabolela, konci su mi zategnuti bili toliko da sam jedva bebu držala. Zamolim ga da mi doda sa stola mleko koje je bilo u flašici, on  je na to meni rekao: „USTANI SAMA, UZMI, ŠTA SE TU FOLIRAŠ, NIJE TI NIŠTA SAMO LAŽEŠ!“

Ja tek porođena a on meni tako. Dete je odbacio i nije nikad kao otac bio prema detetu dobar. Na kraju sam mu rekla posle tri godine da ne želim više da trpim to nepoštovanje, dranje i ignorisanje deteta, detetov plac, udaranje deteta – tukao ga je bez razloga. Mi smo se RAZIŠLI. Skupio se i otišao. EVO VEĆ OSAM GODINA JE IDALJE JE ISTO, OTAC NITI ZOVE PITA, NITI ŠTA DAJE ZA NJU I PONAŠA SE KAO DA NIJE NJEGOVA. A ja nemogu da ga tužim. U stvari odustala sam od toga idalje volim svoju devojčicu i srećna sam mama što sam je sebi rodila. Zato kažem i savetujem mlade mame da ipak paze i pogledaju sa kim će začeti dete jer u pitanju je život i budućnost tog deteta jer i moje dete je već do skoro patilo za ocem koji je nije želeo.

Prošle su godine I PRE TAČNO GODINU DANA SAM UPOZNALA I UDALA SE ZA ČOVEK KOJI MI JE REKAO: „Nikad neću postati otac jer sam star, godine mi prolaze ostaću sam a sve bih dao da imam bar jednu bebu, jedno dete.“ JA SAM GA USREĆILA I PRUŽILA MU TU SREĆU DA POSTANE OTAC. Zatrudnela sam odmah posle venčanja. I sada sam u petom mesecu trudoće. A prvi test kad smo zajedno uradili
ON JE ZA PLAKAO od sreće. Svaki dan mazi stomak ljubi moje čelo i ljubi stomak. A i pruža ljubav mojoj ćerci iz prvog braka koju otac nije prihvatio. Srećna sam jer sam shvatila koliko je on želeo to dete da ima. I sada koliko ulaže truda da se ono rodi zdravo, daće zadnji dinar, celu platu samo da ja imam sve sto je potrebno. Tako je dobar čovek i biće dobar otac znam to. Svako jutro me pokrije i skuva mi čaj. Nisam ni zamišljala koliko neko može jedva da dočeka da postane otac i plače od sreće a da neko odbacuje i neće ni da čuje za dete, da ga ne voli i da smeta mu.

Ovom pričom želim da vam ispričam kako sam prošla sa prvom trudnoćom kroz pakao od strane oca deteta a kako sad prolazim kroz drugu trudnoću i kroz novi život sa dobrim čovekom.  A i otac mog budućeg deteta VAS PRATI ISTO KAO I JA. I nadam se da će on to pročitati i znati da je najbolji budući tata na svetu kada vi objavite moju priču.
Hvala vam puno na razumevanju. Tamara Vuletić

Mama Tamara svaka vama čast na hrabrosti, trebalo je sve to izdržati al ste zato dobili najveću nagradu – novi život. Vama i vašem suprugu puno sreće a dečici bežbrižno detinjstvo.

Ostavite komentar