„Došao je i taj momenat kada su me porodili, bebu su umotali, prineli da je poljubim i odneli na dečiju hirurgiju gde su trebali da ga operišu“

GASTROŠIZA!!! Odakle početi… Iako sa prvim i drugim detetom nisam radila dabl test sa trećim odlučim da uradim jer je besplatan. Pošto je trebao svež nalaz ultrazvuka odem kod Matijaševića, to je privatna klinika. Na ultrazvuku doktor primeti da su bebi creva van i hitno me uputi u Nišku bolnicu, da potvrde njegove kolege i ako je tako da mi urade abortus.

Zbunjena misleći da je doktor ludi starac odem do bolnice kad dr.Antić potvrdi to i zakaže mi konzilijum za abortus. Suprug i ja tužni i nesrećni ne znamo šta ćemo uputimo se u Polikliniku Panajotović dr.Verica nas primi. Potvrdi ona stanje ali nam uliva malo nade kako se to može operisati po rodjenju i da to rade u Beogradu… Pošto je već bio mrak više nismo imali gde mi odemo kuči.

Celu noć sam na internetu tražila o toj anomaliji zvanoj Gastrošiza. Sutradan idem, radim dabl test i u medjuvremenu zovem BG da proverim da li rade to po rodjenju beba i koji bi mi uput trebao. Oni mi kažu kako mi u Nišu imamo odlične dr i da to možda može i tu da se uradi, ako ne onda da mi daju uput za BG. Odemo mi do dečije klinike u Nišu gde doktor ne može da veruje da su mi savetovali abortus i kaže: „Idite vi kod njih oni moraju da pozovu nas jer mi ništa ne možemo dok se dete ne rodi.“ Muž i ja odlazimo u Niško porodilište tražeći dr.Žanu jer smo čuli da se ona bavi patologijom trudnoće. Prima nas dr Žana, po njenom to i nije tako strašno, ja govorim da ne želim abortus, ona saziva još neke doktore i oni podpišu svi da su videli i šta su videli i kažu mi šta i kako može da se desi.

I tako ja iz meseca u mesec išla sam na uz u bolnicu kod dr .Dragane jer ona je glavna za patologiju trudnoće a dva uz je prisustvovala i načelnica sa dečije klinike radi upoznavanja sa slučajem i zakazivanja operacije. Plan je bio da me porode na carski i da oni odmah nakon toga preuzmu bebu i operišu. To su bili teških i neizvesnih 9 meseci. Beba se lepo razvijala, radila sam i aminosintezu da se isključe druge anomalije i defekti i tako došla do 9.meseci.

Zakazu mi carski 10 dana pre termina. Odlučim se ja za spinalnu anesteziju da vidim moje čedo. Došao je i taj momenat kada su me porodili, bebu su umotali, prineli da je poljubim i odneli na dečiju hirurgiju gde su trebali da ga operišu. Tu sam negde i zaspala, budim se u šok sobi gde već razgovaram sa suprugom koji je bebana video. Reče mi da će operacija da traje do 5-6 da je problem jer se nagutao plodove vode pune fekalija….Tu sam se već mnogo uplašila ali nema suza. Uveče saznajem da je operacija uspešna ali problem je što su mu pluća i zeludac puni te plodove vode, aspiriraju ga, diše pomoću aparata.

Ne znam kako sam preživela ta dva tri dana… Uglavnom kreće sve na bolje , antibiotici deluju, pluća i želudac se čiste od plodove vode, pokušali su da mu isključe aparate ali se umorio i onda su ga vratili ponovo na njih. Kada sam ga prvi put nakon 4 dana videla mislim da je to bio moj najsretniji dan. Prodje 6 dana mene odpustiše kući, on je polako napredovao, ja sam odrzavala laktaciju i očekivala kada će da mi kažu da ga počnem dojiti.

Jedan dan sam provela kući, sutradan idem da ga posetim kad oni govore mozete doći, leći u bolnicu i da se izmuzavate i nosite mu mleko. Bila sam presrećna, otišla kući, spakovala se i došla. Taj dan nije pio mleko već laktozu i prvi put sam ga držala onako s rukama unutar inkubatora i hranila. Mnogo je plakao pa sam ga i uspavljivala. Čeka se prva stolica i bukvalno smo se Bogu molili samo da se iskaki, jer je bilo jako bitno da creva prorade ipak su svih 9 meseci bila u vodi. Sutradan je počeo da pije moje mleko ali po malo. 30 ml pa 40ml pa 50ml i napokon je imao i prvu stolicu u toku noći. Mislim da zbog uzbudjenja nisam mogla ni da spavam.

Napokon je izvadjen iz inkubatora i trebali su ga prebaciti kod mene u sobu, ali pošto je bilo virusne dece nisu da ne bi pokupio neki virus. Tako smo se družili dva dana, na tri sata sam nosila mleko, hranila ga, držala da podrigne i uživala u vremenu provedenim sa njim. Peti dan su ga doneli u sobu kod mene i više nije morao da pije iz flašice. Mogao je da doji koliko mu je volja. Uživali smo…

Pušten je kući i sve je hvala Bogu u najboljem redu. David sada ima 2,5 meseca i mnogo lepo napreduje, ožiljak nema ali izgleda kao da ima pupčanu kilu mada kad napuni 2 godine dr je rekla da će to da mu sredi.

Hvala mama Biljani na podeljenom iskustvu o njenoj trećoj trudnoći. Izborila se za sebe i svoje dete kao brava lavica! Davidu i njegovoj porodici želimo sve najbolje i da ih uvek i svuda sreća prati jer sreća prati hrabre!

Ostavite komentar