Doktor saopštava da je u pitanju abortus iminnens odnosno preteći spontani…

Evo moje price. Bio je 28.januar 2014godine. Dobila sam menstruaciju koja nije bila ni nalik menstruacijama koje sam imala do tada. Posto su mi stvari postale sumnjive odem do apoteke i kupim test. Secam se kao juce da je bilo. Moja baka sedi na fotelji i gleda TV a ja sa izgubljenim pogledom izlazim i kazem joj: ” E pa draga postaces parabaka.” Uzela sam telefon da javim decku, sadasnjem suprugu divnu vest. Ujutru zajedno odlazimo kod lekara na kontrolu. Doktorka mi saopstava da sam trudna pet nedelja ali da se srcani otkucaji ne cuju. Ako se sl.nedelje ne bude culi moracu da radim kiretazu. Dolazi i taj cetvrtak i mi odlazimo kod doktora. Doktorka vrsi pregled i govori da je srcana radnja tu.

Govori i to da postoje dve zumancane kese koje cuvaju jedan plod. Posto suprug i ja nismo bili zadovoljni kako ona radi zakazemo kontrolu kod nas u Krusevcu. Secam se da sam legla na ginekoloski sto gde mi je dr obavljala uz. U jednom trenutku me je pogledala i rekla: ” Jao mila pa ti nosis blizance. ” U trenutku nisam znala gde se nalazim. Muz u soku povinje da se smeje i olace u isto vreme a ja u panici jer znam da je moja mama nosila blizance i da se to nazalost tragicno zavrsilo. Trudnoca je bila uredna sve do 14nedelje kad sam dobila obilno krvarenje. Na odeljenju gde su me primili doktor saopstava da je u pitanju abortus iminnens odnosno preteci spontani. Nedelju dana na odeljenju uz terapiju i strogo mirovanje.

Nakon nedelju dana me pustaju kuci sa dijagnozom visoko rizicne trudnoce. Sve je bilo u redu do moke 20nedwlje kada dr na pregledu ustanovljava da je grlic razmeksan i uloziv za jedan prst. Savetuju serklaz. Odlazim u bolnicu gde mi obavljaju intervenciju i nakon tri dana pustaju kuci. Kontrole na dve nedelje naredna dva meseca. 25avgusta odlazim na redovan ctg gde doktorka primecuje kontrakcije i to veoma jake. Salje me kod specijaliste na pregled gde mi on postavlja pitanje i daje sl konstataciju: ” Ti serklaz kao da nemas. Kada bih ti skinuo ovaj konac porodila bi se za pet minuta. Pravac bolnica ti se dete moje poradjas.” Ja u soku jos je jako rano. Tek sam 34nedelja. Primaju me na odeljenje u 12popodne i do 22:30 me drze u bolovima i agoniji.

Na kraju kada vise nisam mogla da funkcionisem rade mi carski rez. Prva beba, moja Lana dosla je na svet u 22:43 sa 1700gr a druga, mamina Luna 22:45 sa 1400gr. Hitno su prebacene na institut za neonatolohiju. Ja ih nisam ni videla niti sam imala prilike da ih poljubim i kazem im koliko ih volim. Nisam mogla da budem sa njima na institutu jer su mi preko nesterilnih instrumenata preneli eserihiju tako da mi je boravak sa njima bio zabranjen. Mesec dana ja ne znam kako moja dwca izgledaju, mesec dana zovem i molim boga samo da mi kazu da su zive. Nakon mesec dana 25septembra pustaju ih kuci sa 2200gr Luna i 2600gr Lana. Sada imaju 22meseca i jako su aktivne devojke. Ne kasne u psihickom razvoju ali su malo sitnije u odnosu na svoje vrsnjake. Sve u svemu odlicne su, zdrave i vesele mamine devojke. Bog nam je do drugu sansu da se volimo i mazimo i cuvamo. I ja sam mu zahvalna do neba i nazad na tome.

 

Ostavite komentar