„Dojke su ti male“,“mleko ti je vodeno“, „beba vuče praznu dojku“ i druge rečenice koje POGUBNO UTIČU na majke

I pored dokazanih koristi dojenja, broj majki koje doje je sve manji. U našoj zemlji se svake godine u proseku rodi oko 64.000 dece, a samo oko 8.000 njih je na prirodnoj ishrani majčinim mlekom do šestog meseca života. Zašto majke ne doje, pitali smo prim. dr Ljiljanu Stanković, neonatologa iz GAK „Narodni front“ i nacionalnog koordinatora za dojenje.

U SRBIJI SAMO 13 ODSTO DECE BUDE ISKLJUČIVO DOJENO DO ŠESTOG MESECAFOTO: PROFIMEDIA

Zašto majke ne doje

Prim. dr Ljiljana Stanković kaže da su strah i poljuljano samopouzdanje majke osnovni razlog odustajanja od dojenja.

– Porodilja je prirodno uplašena da li će imati dovoljno mleka i koliko je ono kvalitetno da omogući optimalan napredak bebe, pa bez podrške okoline njeno samopouzdanje često biva poljuljano. U našem mentalitetu uobičajeno je još i da se mame, svekrve i babe često tu nađu s nepotrebnim i često pogrešnim savetima, pa kada mlada mama od njih čuje zabrinutost „da su joj dojke male, pa u njima sigurno nema dovoljno mleka“ ili „da joj je mleko vodeno“ ili „da beba vuče praznu dojku“ ili „da beba plače jer je sigurno gladna“, svi strahovi se samo pojačaju. Onda se za svaki slučaj dodaju mlečne formule da beba ne bi ostala gladna i tako opada stimulacija mleka u dojkama, što na kraju vodi prestanku dojenja – objašnjava dr Stanković.

NAJČEŠĆI MITOVI O DOJENJUFOTO: NACIONALNI PROGRAM PODRŠKE DOJENJU / PROMO

Beba treba da jede kad hoće

Danas su mame mnogo pokretnije nego što je to bilo pre pedesetak godina, tako da će se naći napolju u vreme kada beba treba da jede, a polemike koje se vode godinama o tome da li je moralno dojiti bebu na javnom mestu nikako ne doprinose podršci dojenja.

– Beba treba da jede kad hoće i koliko hoće, mama je uvek tu, a mamino mleko je stalno spremno i nema razloga da se toga stidimo. Ako odrasli mogu da idu ulicom i jedu, ne znam zašto to ne bi mogla beba od dva meseca. Dojenje nije samo hrana, to je ljubav, emocija, to je sve ono što mama može da da svom detetu. Svi mi, zdravstveni radnici, tate, bake, možemo samo da budemo podrška, naše je da se udaljimo korak unazad i prepustimo mami njenu bebu – kaže dr Stanković. i dodaje kako smo, nažalost, poslednjih decenija zaboravili koliko je dojenje prirodno i normalno i počeli više da razmišljamo o nekim drugim stvarima, kako će mame da izgledaju, da li će da vrate kilažu, postali smo potrošačko društvo u kojem se brendovi mlečnih formula, flašice i cucle nalaze na plakatima i povijalicama u zdravstvenim neonatološkim ustanovama, čime se šalje pogrešna poruka.

NAJČEŠĆI MITOVI O DOJENJUFOTO: NACIONALNI PROGRAM PODRŠKE DOJENJU / PROMO

Kako ističe dr Stanković, neke od promena u praksi koje se uvode radi povećanja stope dojenja jesu pružanje podrške majkama da doje tako što će u zdravstvenim ustanovama sa trudnicama da se razgovara o značaju dojenja za zdravlje bebe i mame, što će se posle porođaja podsticati kontakt koža na kožu, podstaći podoj u prvom satu, boravak majke i bebe u istoj sobi, obezbediti pristup majkama bolesnim bebama po nekoliko sati dnevno, podstaći dojenje prema bebinim potrebama ne ograničavajući vreme dojenja.

Inicijativa Ministarstva zdravlja za podsticaj dojenja

Ministarstvo zdravlja je podržalo inicijativu stručnjaka da se preduzmu aktivnosti u cilju povećanja broja dece na prirodnoj ishrani.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Ferenc Vicko objašnjava da je nakon imenovanja nacionalnog koordinatora za dojenje u prethodnih godinu dana stručni tim izradio Nacionalni program podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta koji je Vlada Republike Srbije usvojila u julu 2018. godine.

VODIČ ZA MAJKE KOJE DOJEFOTO: MINISTARSTVO ZDRAVLJA RS / PROMO

– Program definiše povećanje stope isključivog dojenja za decu do šest meseci starosti sa 13 odsto na 20 odsto do 2021. godine i ima za cilj da omogući potrebne preduslove kako bi se majke motivisale i edukovale da uspostave i što duže, a poželjno godinu dana, održe dojenje. Program je prvenstveno orijentisan na sprovođenje aktivnosti u sistemu zdravstvene zaštite, ali podrazumeva i angažovanje svih sektora društva – naglasio je prof. dr Vicko.

On je istakao da su istraživanja i epidemiološke studije dokazale prednosti prirodne ishrane za zdravlje i majki i dece.

– Majčino mleko ima neprocenjivu vrednost, jer sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i saznajni razvoj, razvoj svih čula i inteligencije, zaštitu od infekcija i alergija, a kod odojčadi smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti. Prednosti dojenja za majku su mnogostruke, pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom, smanjuje rizik od postporođajne depresije, smanjuje krvarenje posle porođaja i rizik od anemije, doprinosi normalizaciji telesne mase, a dugoročni efekti su smanjivanje rizika od pojave osteoporoze i pojave malignih oboljenja dojke i jajnika – objasnio je prof. dr Vicko. 

Nacionalna nedelja dojenja u Srbiji tradicionalno se obeležava 40. kalendarske nedelje i simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine obeležava se od 30. septembra do 7. oktobra pod sloganom „Podrži dojenje – osnaži roditelje. Sada i ubuduće“.

Dojenje nije isključiva odgovornost žena – promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost, a u ovogodišnjoj Nacionalnoj nedelji dojenja širom Srbije biće organizovana predavanja i tribine. Povodom Nacionalne nedelje dojenja i ove godine Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola u Srbiji.

– Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad na temu podrške dojenju. Najbolji radovi biće izabrani na nivou instituta i zavoda za javno zdravlje do kraja septembra, kako bi se potom proglasio i promovisao najbolji rad na temu kampanje. Najbolji dečiji rad će biti štampan u vidu postera tokom 2020. godine i distribuiran svim domovima zdravlja u zemlji – rekla je dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

Prema poslednjim podacima istraživanja Unicefa, iako 90 odsto dece u Srbiji počne da sisa, samo 13 odsto dece bude isključivo dojeno do šestog meseca, dok 47 odsto dece uzrasta 0–5 meseci bude pretežno dojeno. U svetu, podoj u prvom satu od rođenja ima 42 odsto novorođenčadi, a čak 41 odsto odojčadi isključivo sisa do navršenog šestog meseca, a do navršene prve godine života 25 odsto.

Izvor: blic.rs

Ostavite komentar