Dirljiva priča mame iz Niša: Rodila sam DIVA od samo 810 grama

 

Evo i nase price…

21.08.2015. Krenula za doznake kod ginekologa gde sam vodila trudnocu,u medjuvremenu dok sam cekala desilo se da prokrvarim,odmah me prime i pregleda gde mi kaze da moram hitno u bolnicu jer sam bila otvorena 2 prsta,bez ikakvih znakova sem tog krvarenja… Inace sam bila 26 nedelja,tad i saznajemo da nosim decaka uspaniceni odmah idemo za bolnicu gde mi doktor koji je tad bio dezuran prica sestrama,od ovog nema nista… Ja pitam,ne razumem da li cu ja da izgubim ovu bebu,on kaze 99 % da… Srusio nam se ceo svet,zar u 6 mesecu ja da izgubim dete,nisam mogla da verujem da mi se to opet desava jer sam pre njega imala vec jedan spontani samo sto je bio u 12nedelji i naravno nije bilo istoo…Vode me na odeljenje gde me gleda drugi doktor i kaze da je vodenjak prolabirao da sam otvorena I da ce oni uciniti sve sto mogu… Morala sam da lezim sa podignutom karlicom kako se ne bih vise otvarala I uradili serklaz…Ukljucili su I inekcije sa sazrevanje pluca… Medjutim tu noc ja dobijem kontrakcije gde oni ukljucuju tokolizu,smire se one sve do sutradan… 22.08.2015 krecu opet bolovi,sve jaci I cesci,odvode mene u salu kao za svaki slucaj pa ce da me vrate da se ne bih toliko uspanicila…

Posle mozda nekih pola sata u sali meni krenu naponi,doktorka koja je bila dezurna I ostali se skupili svi oki mene,nako 3,4 napona izasao je moj mali borac,odmah su ga odneli od mene,dolazi druga doktorka dok sam jos u sali I prica mi o njemu,ima 810 gr,35 cm,odmah je intubiran I dobio je boju,ali je u teskom stanju I nerazvijen,zvali smo Beograd doci ce sutra po njega,ali se moze desiti da oni procene da on ne moze da podnese put I ostane tu… Ja sve to slusam ali nikakav osecaj nisam imala,kao da se nista nije desilo,sutradan vode me da ga vidim pre nego sto ga odvedem I potpisem saglasnost,ja I dalje nemam osecaj,svega sam bila svesna ali nisam mogla da zaplacem,mozda I zbog lekova sto su dali za smirenje… Odveli oni njega,suprug je morao da ode za Beograd da potpise neke papire,govore mu trenutno stanje… Lose je,pluca mu nisu razvijena,u kriticnom je stanju,data mu je terapija I sada mozemo samo da pratimo stanje…Nakon 3 dana krecem ja da placem I postajem svesna sta me je sve snaslo… Nakon 6 dana ja izlazim kuci I onda krece borba…Odmah sutradan nakon izlaska iz bolnice isli smo za Beograd da ga vidimo… mislila sam da cu krenuti da placem kad ga vidim ali sam bila smirenija kad sam ga videla I dodirnula,moje malo bilo je na aparatima,prikljucen na razne lekove,imao je kanilice I na rukicama I nogicama,srce mi se kidalo sto sam ga gledala takvog,bespomocni,ne mozemo nista drugo da uradimo sem da mu pruzimo nasu ljubav…Imao je krvarenje 1 stepena,retinopatiju 3 stepen gde su radjene 2 intervencije,otvoren duktus na srcu,infekcija pluca,bakterija u krvi… Ne moram ni da govorim kako smo se osecali nakon svakog od tih problema I price kako kriticno I da sve zavisi kako ce da odreaguje na terapiju… Pricali su nam da ne znaju da li ce moci bez kiseonika,bio je 2 meseca na respiraturu I jos mesec na dodatnom kiseoniku. Uzeli smo ga prvi put kad je imao svega 1 kg,osecaj je bio neverovatan…Isli smo 2 puta nedeljno,ja sam uspostavila laktaciju I odrzavala na svaka 3 sata,I tako 3 meseca,dok nisam otisla kod njega… Lezala sam na odeljenje gde su majke I na svaka 3 sata isla kod njega,bilo je mnogo lakse,bila sam uz njega,poceo je da pije moje mleko,jos uvek je bio u inkubatoru jer je jako sporo isao sa kilazom,kad je imao 2kg I 50 gr prebacen je u krevetic,bila sam presrecna,jedva sam cekala taj dan jer je to znacilo da uskoro idemo kuci… Taj dan on pocinje da place,pregledaju ga doktori I ustanove da mu se ukljestila kila,od pocetka je imao preponsku kili… Salju ga za Tirsovu gde mi kazu da postoji mogucnost da ga odmah operisu… Ja sama,uplasena,ne zna sta cu… Vracaju ga nakon sat vremena I kazu da su jedva uspeli da je vratee…Hvala Bogu…Bio je zdrav,svi nalazi su bili ok,cekali smo samo tu kilazicu I da idemo kuci…Zbog nje je najvise ostao tako dugo…5 meseci I 5 dana bio je na institutu za neonatologiju, 28.01.2016 i taj dugo ocekivani dan pusten je kuci!Otpušten sa 2275 gr. 42,5 cm zdrav I prav…Hvala dragom Bogu I svim lekarima sto su spasili naseg andjela I sto je on danas jedan zdrav, nestasan deckic koji za mesec dana puni 3 god!

Verujte u svoje divove jer nada poslednja umire! Div Andrej Petrović iz Niša. 

Ostavite komentar