Defektolog otkriva značaj dnevnih rutina kod dece: „Rutina nije sama sebi cilj već podstrek na delovanje“

Zamislite da vaše dete nema ni jednu rutinu u toku dana. Kako bi izgledao taj dan? Dnevne rutine su od velike važnosti za razvoj deteta.

Mozak ima potrebu da beži, odustaje čim postane teško, menja fokus jer pažnja skače poput majmuna. Da li na taj način možemo stvoriti zdrave navike, doslednost, samokontrolu u ponašanju, odgovornosti, sigurnost, a ove osobine su potrebne za uspešnu socijalizaciju – za sajt Trudnoća i zdravlje piše Olivera Vilimanović, Master defektolog.

Uspeh dolazi kada se istraje na teškoći
Treba znati da mentalna disciplina koja uključuje rutinu, dozvoljava detetu veću slobodu i kreativnost a nikako zabranu i patnju. Kada dete nauči da izdrži do kraja čak i kada je teško, da pokušava, ne odustaje, razvija sampouzdanje i drugačije komunicira sa okruženjem. Na taj način dete dobije informaciju da uspeh dolazi kada se istraje na teškoći.

Rutina je potrebna zbog delovanja, ne zbog cilja
Ponavljanje neke veštine na određen način u određene vreme čini da ta veština postane laka, pomaže deci da se bolje organizuju. Lakše se uči pojam vremena ako se se neka veština ponavlja u određeno vreme. Rutina uključuje disciplinu ali je ona pogrešno protumačena zbog kažnjavanja i sputavanja koje su nedopustive.

Urođeni talenti se ne mogu ispoljiti ukoliko dete nema u okruženju mogućnost da ponavlja određenu aktivnost dok je ne usavrši ali i ukoliko nema podršku u okruženju koja pomaže da se još vise ispolji i pretoči u formu stvaralastva.

Razvijaju se stvaralačke sposobnosti
Stvaralaštvo je svaki crtež vaseg deteta koji je doveden do kraja, svaka obojena slika, napravljen jež od plastelina, to su misli koje se vežbom i ponavljanjem pretaču u formu. Svi znamo da rutina u teretani oblikuje mišić, rutina u čitanju širi rečnik, oblikuje mišljenje. Bez mentalne discipline se ne vidi jasnoća i forma stavralašta za koje svako dete ima kapacitete. Deca su rođena da stvaraju, menjaju postojeće i ukoliko se ispravno usmeravaju mi im pomažemo da izgrade formu svojih misli i tako razviju samokontrolu, doslednost i sampouzdanje “ja to mogu”, “uspeo sam”.

Ključan je period između treće i sedme godine
Najbolji period za stvaranje rutina je između treće i sedme godine jer tada deca pomeraju granice, uče iz odnosa ponasanje/reakcije roditelja. Jos uvek ne shvataju sta smeju a sta ne i koje su granice u komunikaciji, ponasanju sa drugima. Ako u tom periodu dobijaju kao odgovor doslednost i jasno obraćanje za ponasanje koje se ne odobrava ili odobrava, deca vrlo brzo nauče gde su granice i dobiju mogućnost da razviju samoregulišuće ponašanje.

Predvidivost uliva sigurnost
Komunikacija kojom se stravaju rutine daje jasnu formu poput naslova, uvoda, razrade i zaključka nekog literalnog dela jer dete ubrzo shvata da u okviru jednog perioda između 2 rutine npr, doručak/ručak, dobija neograničen prostor za svoju kreativnost. Ovakva naizmeničnost detetu uliva sigurnost zbog postojanja predvidivosti. Takođe dosledna ponavljanja utiču da dete bolje pamti aktivnosti i može lakse da prepriča svoj dan.

Dok uvodite dnevu rutinu trudite se da koristite pozitivni rečnik “uvek to radimo, lako je” a nikako “mora, treba, dobićeš batine ako to ne uradiš”. Ohrabrujte dete da izdrži a kada sve prođe, ukoliko dete negoduje, pomozite mu da shvati da postoje granice koje nam pomažu da lakše učimo, shvatamo. Recite da su granice jednog dana, noć i jutro, da se u prirodi sve dešava u određenom ritimu birajući reči koje dete može da razume i prihvati.

Olivera Vilimanović je Master defektolog, logoped „Marte Meo“ terapeut. Predsednik je „LOGO-centra za razvoj i igru“ i član Udruženja logopeda Srbije.

Izvor: zena.blic.rs

Ostavite komentar