Follow @klub_beba

Archives

Zašto majčino mleko menja boju i gustinu?

Lučenje mleka ili laktacija započinje odmah po rođenju. Isticanje mleka može da bude otežano usled zabrinutosti majke, nesigurnosti, bola od epiziotomije/carskog reza ili nabreklih grudi. Početne teškoće se najbolje prevazilaze učestalim stavljanjem bebe na dojku i veoma čestim podojima. Broj podoja je u prvim danima neograničen.

majcino mlekoU prvih 5 do 7 dana luči se kolostrum – prvo mleko koje je izuzetno gusto, žućkaste boje. Najčešće ide u kapima jer je njegova količina mala-manja od šoljice kafe ( u proseku 30 do 40 ml za 24 sata ), ali je po svom sastavu izuzetnog, neponovljivog kvaliteta. Obiluje zaštitnim materijama, prebogato je belančevinama, vitaminima i faktorima rasta. Njegova količina i kvalitet su upravo ono što omogućava najbolji razvoj vaše bebe. Kolostrum je prva vakcina: antitela protiv različitih bolesti preko njega štite nejako novorođenče u prvim danima života. Kolostrum omogućava i pražnjenje creva – čisti bebina creva od lepljive prve stolice koja je tamno zelene boje, a zove se mekonijum. Time se najbolje eliminiše i žutica (žuta boja kože koja nastaje kao posledica razgradnje viška crvenih krvnih zrnaca kod bebe na rođenju ).

Pri dojenju zauzmite položaj koji vam najviše odgovara ( sedeći ili ležeći ). Mazite i tepajte svome čedu jer ono već poznaje vaš glas, uči se na vaš miris ( zato nemojte zbunjivati bebu novim nepoznatim mirisima tj. ne menjajte kozmetiku ). Ukoliko vašu bebu budete stavljali na dojku kad god se promeškolji, ako bude sisala 20 minuta i praznila dojku, ako doji i noću ( kada mleka ima najviše ), te ako ostatak mleka iz dojke budete izmlazali, mleka će biti dovoljno. Nemojte zaboraviti da na vreme uzmete svoje obroke, da se odmorite kad god je moguće i sklad koji se zove uspešno dojenje će biti uspostavljen. Nakon 5 do 7 dana mleko će početi da menja boju, jer će kolostrum ili prvo mleko da zameni prelazno mleko, a zatim se pojavljuje zrelo mleko. Količina vode u mleku će biti veća jer se menjaju bebine potrebe. ono će u prvih 10 minuta biti prozirno i plavičasto, a zatim sledećih 10 minuta gusto i belo. Ono ostaje najbolja i najkvalitetnija hrana za vašu bebu.

majcino mleko 2

Beba plačom ne daje majci znak da je gladna već da joj treba majčina toplina i nežnost. Plač je kasni znak gladi. U prvim danima bebu treba hraniti čim se probudi, ustima traži dojku mičući glavicu levo i desno i otvarajući usta. Ukoliko je beba uznemirena nakon podoja, izbacivanja viška vazduha iz želuca (“podrigivanja”), pomaže dodir “koža na kožu” tj. stavljanje razgolićene bebe na trbuh i grudi majke ili na grudi oca, naravno uz utopljavanje bebe zagrejanom pelenicom i pokrivačem. Ukoliko beba i posle presvlačenja u suve pelene bude uznemirena, može pomoći ako se bebine razgolićene nogice stave direktno na kožu maminog ili tatinog stomaka.

Vaše dete ima dve godine i još nije progovorilo? Proverite mu podjezičnu resicu

Ako vaše dete ima dve godine, a još ne progovara, ne treba da paničite. Uzrok kasnijeg progovaranja često može biti kratka podjezična resica. Prepoznajte problem i rešite ga uz savete stručnjaka.

Ako vaše dete sa dve godine ne progovori, ne paničite
AKO VAŠE DETE SA DVE GODINE NE PROGOVORI, NE PANIČITEFOTO: PROFIMEDIA

Sluh je uredan, timpanometrija uredna, inteligencija očuvana, uspostavlja kontakt sa okolinom, razume verbalne zahteve i kada su predmeti odsutni, prati pogledom aktivnosti u okruženju, imitira vaše pokrete kao i pokrete likova iz crtanih filmova, može da se zaigra i usmeri pažnju na kocke, igračke, pokazuje prstom šta želi, posmatra tamo gde vi pokazujete/gledate, odlično objašnjava rukama i pokretima šta želi.

Ako je jezična resica kratka, neelastična, doprinosi smanjenju pokretljivosti jezika
AKO JE JEZIČNA RESICA KRATKA, NEELASTIČNA, DOPRINOSI SMANJENJU POKRETLJIVOSTI JEZIKAFOTO: PROFIMEDIA

Prema rečima stručnjaka sa portala “Trudnoća i zdravlje”, kašnjenje u govorno-jezičkom razvoju kod deteta može uzrokovati toliko toga i uzroci su različiti: organski, neurološki, psihološki…. ali je najvažnije najpre otkolniti vidljive uzroke.

Dakle, pre nego krenete da paničite zbog izostanka govora vašeg deteta, proverite pokretljivost jezika, vilice, debljinu jezika, mimike lica, gestikulaciju jer je uzrok možda očigledan i vidljiv golim okom. Obratite pažnju na resicu ispod jezika! Resica ispod jezika spaja jezik sa podom usne duplje i ukoliko je kratka, neelastična, doprinosi smanjenju pokretljivosti jezika, a samim tim jezik se ne pomera dovoljno kako bi se pripremio za govor.

Posmatrajte svoje dete i uočite da li je jezik pokretljiv ili je položen na dno usne duplje sa nemogućnošću oblizivanja, pomeranja jezika imitacijom u svim pravcima, spontano izbacivanje i pomeranje jezika kada je dete usmereno na neku aktivnost, igru.

Ukoliko ste objektivnim posmatranjem ustanovili smanjenu pokretljivost jezika ili je jezik srcolikog oblika, moguće da se radi o ankuloglosiji koju će dijagnostikovati otorinolaringolog pregledom samo na osnovu posmatranja.

Ako i posle podoja beba plače, moguće da je gladna jer jezik ne naleže na donji deo bradavice
AKO I POSLE PODOJA BEBA PLAČE, MOGUĆE DA JE GLADNA JER JEZIK NE NALEŽE NA DONJI DEO BRADAVICEFOTO: PROFIMEDIA

Kako najranije da uočimo kratku podjezičnu vezu?

Ukoliko se podoj ne realizuje prirodno i pored prisustva mleka, beba ostaje gladna i dugo plače, postoji mogućnost da jezik ne naleže na donji deo bradavice tako da će vaše dete plakati jer ostaje gladno. Kod majke može doći do mastitisa ili preranog prekidanja laktacije što nije dobro za bebu.

Kod starije dece pored teškoće u progovaranju može doći do otežanog izgovaranja pojedinih glasova i kao posedicu imamo nerazumljiv govor. Stalnim pokušajima se podjezična veza prirodno može razvući ali će deca svakako imati teškoće u artikulaciju pojedinih glasova: t, d, r, l, č, dž, š, ž…

Kako otkolniti sumnju?

Ukoliko sumnjate da vaše dete ima kratku podjezičnu vezu, najbolje se konsultovati sa otorinolaringologom koji će registrovati ankiloglosiju na osnovu pregleda. Lekar će proceniti da li neophodna hirurška intervencija, frenuloktomija. To je bezazlena intervencija koja se najčešće rešava ambulantno i uglavnom protekne bez komplikacija, nekada je potrebna lokalna anestezija.

Ukoliko sumnjate da vaše dete ima kratku podjezičnu vezu, konsultujet otorinolaringologa
UKOLIKO SUMNJATE DA VAŠE DETE IMA KRATKU PODJEZIČNU VEZU, KONSULTUJET OTORINOLARINGOLOGAFOTO: PROFIMEDIA

Dete se brzo oporavi nakon ove hiruške intervencije i već nakon nedelju dana roditelj u saradnji sa logopedom može da stimuliše pokretljivost jezika jednostavnim vežbama:

Isplaziti jezik i laganim pokretima dodirivati bradu. Vratiti jezik unutra i ponoviti pokret ka bradi-nekoliko puta uz igru, npr. želite da dohvati eurokrem kojim ste namazali bradu.

Polagano pokretanje jezika ka nosu pa natrag, isto ponoviti nekoliko puta uz govne aktivnosti.

Dodirnuti bradu a zatim nos, vrhom jezika, koliko je to moguće. Svaki sledeći put će jezik biti pokretljiviji.

Pomerati jezik levo-desno u sam ugao usne.

Vrhom jezika dodirivati gornju a zatim donju usnu.

Oblizivati se jezikom od uglova usana ka gornjoj a zatim donjoj usni-praviti pun krug sa jezikom.

Gurati jezikom u jedan, a zatim u drugi obraz dok mama pokušava da pogodi gde je dete sakrilo jezik u ustim….i druge vežbice jezikom.

Na ovaj način će jezik postati pokretljiviji i spremniji za izgovor glasova a vežbice će rezultirati takođe brže i veštije pokrete jezika pri svakodnevnom govoru.

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

Dr Bekić: Imunitet deteta počinje da se stvara već u majčinom stomaku (PREPORUKA – ŠTO RANIJI KONTAKT DECE SA MIKROORGANIZMIMA!)

Roditelji koji imaju decu predškolskog uzrasta vrlo često sreću se s problemom slabog imuniteta deteta i sklonosti organizma da se razboli. Na pedijatrijskom odeljenju zrenjaninske bolnice istraživali smo kako ojačati i čuvati imunitet kod najmlađih, naročito u zimskom periodu.

„Imunitet je odbrambeni mehanizam našeg tela odgovoran za odbranu organizma od zaraznih bolesti, stoga je njegova zaštita krucijalna za zdrav život svih, a posebno dece“, istakla je na početku razgovora za I love Zrenjanin, Dr Slavica Bekić, specijalista pedijatrije i neonatolog, šef odseka za odojče i malo dete na zrenjaninskoj pedijatriji.

Zimski period preti mnogim virusnim infekcijama, a imuni sistem stavlja se tada na veliki test. Loša ishrana, manjak fizičke aktivnosti, pehlada i sve veći broj alergija, utiču na smanjenje otpornosti organizma, zbog čega mališani postaju sve više slabiji i ranjiviji. Delovanje imunog sistema je imuni odgovor i uključuje niz odbrambenih reakcija protiv mikroorganizama koji su izazivači bolesti.

 Imunitet deteta počinje da se stvara već u majčinom stomaku, gde antitela klase IgG prolaze kroz placentu i štite dete od infekcija. Nakon rođenja, dete preko majčinog mleka dobija antitela (IgG, IgE, IgA, IgM, IgD) koja ga štite od infekcija uha, urinarnog trakta i gastrointestinalnog sistema, ističe dr Bekić i dodaje da je dojenje dece do šestog meseca života od izuzetne važnosti jer su ona u tom periodu najosteljivija.

– Odojče u drugom i trećem mesecu života počinje da stvara vlastita antitela dok se njihov broj, dobijen od majke, smanjuje, i sa šest meseci uravnotežuje. U tom periodu je imuni sistem deteta skoro u potpunosti razvijen, ali nije dovoljno efikasan. U svojoj 12. godini, imunitet dostiže kapacitet kao kod odraslih pa se zato kaže da najbolji imunitet imaju mlade i osobe srednje životne dobi.

PREPORUKA – ŠTO RANIJI KONTAKT DECE SA MIKROORGANIZMIMA

Da bi se imunitet u potpunosti izgradio, poželjno je da deca što ranije dođu u kontakt sa bakterijama i virusima kako bi se stimulisala otpornost prema bolestima i dao adekvatan imuni odgovor.

– Antitela u organizmu ne „poznaju” bakterije dok ne dođu u kontakt sa njima. Oni se prvog puta  teško bore, ali ih već sledeći put detektuju, blokiraju i ne dolazi do infekcije, što je poenta stvaranja imuniteta.

Doktorka Bekić ističe da roditelji sve češće dolaze na pedijatrijsko odeljenje bolnice, zabrinuti što deci curi nos, imaju bol u grlu, kašlju i imaju tempereaturu svakg meseca tokom zime, pitajući se da li ona imaju problema sa imunitetom.

– To nije znak da dete ima problema sa imunitetom već je znak da je ono često izloženo infektivnim agensima – u jaslicama, vrtiću, kontaktima sa drugom decom van kuće, pogotovo ako su prostorije male, neadekvatne, neprovetrene i vlažne ili ako se u njima puši i tokom zimskih meseci nisu dovoljno zagrejane.

KAKO POBOLJŠATI IMUNITET DECE?

– Kvalitetna i pravilna ishrana ključ je stvaranja i jačanja imuniteta kod mališana. Dete bi trebalo da, u svakodnevnim obrocima, u organizam unosi puno voća najbolje žutog i narandžastog, tamnozelenog povrća, žitarica jer sadrže brojne vitamine, minerale i esencijalne masne kiseline, kao i mleko i mlečne proizvode.

Beli luk je najbolji prirodni antibiotik koji ima širi spektar od penicilina a štiti i od virusa i najefikasniji je ako nije termički obrađen ali ima povoljna svojstva i u drugim oblicima. Crni luk, paprika i senf imaju mukolitička svojstva te olakšavaj eliminaciju sekreta iz disajnih puteva. Brokoli je izvor vitamina „B“ i folne kiseline, šargarepa sadži karotenoide koji štite od kancera dok su mahunarke bogate vlaknima i antioskidansima.

Veliki uticaj na zdravlje ostvaruju probiotici, tj „dobri“ mikroorganizmi nastanjeni u crevima i štite od raznih bolesti, štite creva od nastanjivanja „loših“ bakterija i ujedno podstiču crevnu imunofunkciju čime doprinose sazrevanju imunog sistema.

– Fermentisani mlečni proizvodi, kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir, sir, izvori su probiotičkih kultura – imunomodulatora i stoga ih svakodnevno treba davati deci.

Nasuprot tome, neke namirnice utiču imunosupresivno te ih treba izbegavati.

-Šećer smanjuje broj leukocita i tvaranje antitela dok gazirane napitke treba zameniti prirodno ceđenim voćnim sokovima. Slatkiši se trebaju izbaciti iz ishrane i umesto njih mališani trebaju jesti žitarice i orašaste plodove.

BITNI FAKTORI – SAN, HIGIJENA I REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOST

– Predškolsko dete treba da spava deset sati jer se u toku sna luči hormon rasta a i mnoge komponente imunog sistema. Od velike važnosti je i higijena ruku i usne duplje kao i fizička aktivnost i boravak dece u prirodi, na svežem vazduhu a ne uz računar i statične igre. Prostorije u kojima deca borave često i dugo vremena moraju se provetravati.

Dr Bekić napominje i da se deca trebaju odgajati u čistim ali ne i sterilnim uslovima.

– Deca koja rastu pod takvim okolnostima i pod „staklenim zvonom“ imaju veću verovatnoću da dobiju neke alergijske ili čak i karcinome i maligne bolesti, u odnosu na drugu decu. Takođe, roditelji u kući ne bi trebalo da koriste dezinfekciona sredstva.

 KADA POSUMNJATI DA IMUNITET NIJE DOBAR?
 
Ako dete ima dve ili više sistemskih ili težih bakterijskih infekcija kao što su Sepsa, Osteomyelitis, Meningitis. Ukoliko, u toku od jedne godine, ima tri ili više respiratorne infekcije ili otitis media ac. suppurativa, celulitis, Lymphadentitis. Ako se  infekcije jave na neobičnim lokacijama (abscesus jetre ili mozga) ili infekcije neobičnim patogenima (Nocardia, Seratia, Aspergilus) ili drugie, uobičajene za detinjstvo ali uz tešku kliničku sliku.

Foto : www.mountnittany.org, www.naturalbaby-healthychild.com

Računanje nedelja i meseci trudnoće

Kako da izračunate koliko ste dugo u drugom stanju?

Ranije su trudnice starost trudnoće računale po mesecima. Na pitanje o starosti trudnoće, čuli biste odgovor: ”Punih četiri i ušla sam u peti mesec!” ili ”U osmom sam mesecu!”.
Sada, međutim doktori, pa obično i mi same, računamo trudnoću po nedeljama. Nedelje se računaju vrlo lako.

Prvi dan vaše poslednje menstruacije je ujedno i prvi dan trudnoće. Zvuči nelogično, ali se tako računa ispravno. Faktički, prva nedelja trudnoće je nedelja u kojoj ste imali menstruaciju, zatim druga nedelja trudnoće je pred ovulaciju, a tek treće nedelje trudnoće događa se oplodnja.

Trudnoća traje punih 40 nedelja ili 280 dana.

Primer:

Posednja menstruacija je bila u sredu, 4. septembra. Znači da je tada počela trudnoća. Naredne srede, 11. septembra ulazite u drugu nedelju trudnoće i tako do kraja trudnoće. Ukoliko se ne porodite ranije, 4. juna ućićete u 40. nedelju trudnoće, a 11. juna je predviđeni termin porođaja. Trudnoća traje 9 meseci + 7 dana od dana kada ste dobili poslednju menstruaciju.

Najprostiji način obračunavanja u kom ste mesecu trudnoće je da pratite prema nedeljama:

 

1-4 nedelja = 1. mesec
5-8 nedelja = 2. mesec
9-13 nedelja = 3. mesec
14-17 nedelja = 4. mesec
18-22 nedelja = 5. mesec
23-27 nedelja = 6. mesec
28-31 nedelja = 7. mesec
32-35 nedelja = 8. mesec
36-40 nedelja = 9. mesec
  • Ono što je bitno da imate na umu je da se računanje starosti trudnoće prema menstruaciji može razlikovati u odnosu na starost trudnoće prema nalazu ultrazvuka. Obzirom da je moguće da ovakvi metodi podrazumevaju da se ovulacija dogodila 14. dana ciklusa, što često nije slučaj.
  • Takođe, bez obzira na dan ciklusa i dan začeća, samo 2% trudnica porodice se na tačno predviđeni datum. Obično je to par dana ranije ili kasnije.

Dr Ana Gifing: Kešice su najveća greška (Dnevni jelovnik za decu)

Sve je više gojazne dece u Srbiji, a razlog za to su odsustvo fizičke aktivnosti i loša ishrana. O tome kako i šta deca treba da jedu pričali smo sa dr Anom Gifing, glavnim “krivcem” za hrono ishranu u Srbiji.


O zdravoj ishrani se u poslednje vreme toliko govori i čujemo toliko različitih stavova, da više niko od nas nije siguran šta je zapravo zdravo, a šta nije. Ipak, sigurni smo u to da je ona druga, nezdrava ishrana, uz fizičku neaktivnost, glavni krivac za gojaznost.

Najstrašnije od svega je što je stopa gojaznosti sve veća i među decom – u poslednjih tridesetak godina, procenat gojazne dece u Srbiji porastao sa četiri na 14 odsto, ali tome se može stati na put!

Kao što već znamo, gojaznost kod dece treba preduhitriti usađivanjem zdravih navika i zdrave ishrane od najranijeg uzrasta, a evo saveta dr Ane Gifing koji vam u tome mogu pomoći.

Šta je to što deca do prve godine života nikako ne bi trebalo da jedu?

“Deca do prve godine života, a i kasnije, ne bi trebalo da unose bilo kakve brze šećere, ono što je uobičajeno da se danas deci daje – slatkiši, sladoledi, čokoladice… Trebalo bi izbegavati, sa time je saglasna i većina pedijatara, kravlje mleko u bilo kom obliku. Dakle, ukoliko dete ne sisa, bolje je davati mu adaptirano mleko, a kada već prestane da doji, trebalo bi da pređe na čvrstu, zdravu hranu”, rekla nam je nutricionistkinja na promociji svoje nove knjige o ishrani dece “Moj prvi zalogaj” u izdanju “Finese”.

Kako hranom pojačati imunitet

“Dajte deci povrće u nekoliko obroka, puno je vitamina. Sveža paprika je puna vitamina C, A, provitamina, šargarepa je takođe puna vitamina i provitamina. Zeleno, crveno Ii žuto povrće u ishrani su ozbiljan put ka zdravlju”, kaže dr Gifing.

“Naravno, treba izbegavati i razne mesne prerađevine, roštilj, a mnogi roditelji vole deci da daju ćevape. To je hrana koja se u tom uzrastu može izbeći jer deca tada prihvataju sve ukuse, samo je na roditeljima da to ponude deci”.

Čuli smo šta treba da izbegavaju, a šta bi mališani trebalo da jedu svakog dana?

“Deca bi svakodnevno trebalo da jedu više porcija raznog povrća, voća i naravno, određenu količinu proteina, raznovrsno meso – belo, crveno, kao i jaja… Kada je reč o maloj deci, treba im najpre dati određenu vrstu voća, pa polako uvoditi drugo voće koje dete može da podnese”.

Doktorka kaže da deca treba da imaju tri obroka dnevno i dve užine. Koje namirnice su dobre za užinu?

“To mogu da budu voćne kaše bez dodataka šećera ili užina u obliku cerealija – pirinač, kinoa. Izbor namirnica je veliki i ne smemo sebi da dozvolimo da deci dajemo krompiriće, keksiće, čokoladice jer je to najlakše”.

Kada je reč o deci školskog uzrasta, kakvu zdravu užinu bi roditelji mogli da spreme za njih?

“Treba naučiti decu da u školu ponesu kašice od žitarica ili voće. Nažalost, danas deca imaju slobodu da kupuju isključivo sve u kesicama – bombone, grisine… Decu treba učiti od malih nogu i pakovati im zdravu hranu”, kaže ona.

Mališane je, ipak, najteže “odvojiti” od slatkiša. Šta bi  roditelji mogli da ponude deci umesto toga?

“Postoji mnogo dobrih recepata za zdrave slatkiše. Pored toga, mogu da ima daju suvo voće ili kombinaciju nekih zdravih keksića koji imaju puno vlakana i zdravu formu šećera”.

Koja je, po vašem mišljenju, najveća greška koju roditelji prave kada je reč o ishrani dece?

“Najveća greška je to što detetu daju opcije i mogućnosti da biraju proizvode iz kesice”.

Mnogi roditelji se žale da njihova deca neće da jedu zdravu hranu, imate li neki savet kako ih privoleti na to?

“To je komplikovana priča, ali mora da krene iz kuće, od roditelja. Problem je u tome što deca kada krenu u vrtić ili u školu, vide da druga deca jedu nezdravu hranu i onda i oni to žele da jedu. Tu mora da se promeni sistem škole, vrtiće, cela organizacija. Jedino što roditelji mogu da urade je da vaspitaju decu tako da im zdrava ishrana bude normalna, da im pričaju o tome, da im nude zdrave, ali zabavne obroke koji će biti lepši nego oni iz kesice”, savetuje.

Dnevni jelovnik za decu:

(iz knjige “Porcija zdravlja” dr Ane Gifing)

Doručak

Najvažniji obrok, ne sme da se “preskače” i trebalo bi da bude do devet sati ujutru. Za doručak su dozvoljene sve namirnice osim slatkiša i gaziranih napitaka, a trebalo bi da bude kombinacija ugljenih hidrata, masti i proteina. To mogu biti hleb, proizvodi od žitarica, jaja, razni namazi (bez konzervansa), pileća/ćureća prsa… Ne preporučuje se da deca jedu viršle, paštete i ostale mesne prerađevine koje sadrže konzervanse i pojačivače ukusa.

Užina

Dva do tri sata posle doručka sledi užina – orašasti plodovi, voće.

Ručak

Predlog dr Gifing za ručak je: rižoto sa ribom ili pilećim/ćurećim mesom, integralna testenina sa barenim povrćem, mahunarke sa piletinom/ćuretinom. Crvena mesa bi trebalo davati par puta nedeljno, uz salate.

Popodnevna užina

Orašasti plodovi, voće ili suvo voće.

Večera

Večera ne bi trebalo da bude obilna. Najbolja je kombinacija lakih mesa/ribe i salate, a po potrebi se mogu dodati ugljeni hidrati (integralni pirinač, žitarice).

Nataša Petrović

Ultrazvučni pregled trudnica: Šta lekar gleda tokom UZ pregleda? I šta skraćeni nazivi označavaju

Ultrazvučni pregled predstavlja propuštanje ultrazvučnih talasa visoke frekvencije kroz matericu. Oni se odbijaju od bebe, a u zavisnosti kroz kakvu gustinu tkiva prolaze, takvu sliku dobijamo. Na primer, pošto su kosti velike gustine, one se vide kao beli odjek, a s obzirom da je plodova voda male gustine, ona je crno na ekranu.

Ultrazvučni pregled se može raditi preko stomaka i kroz vaginu. UZ pregled kroz vaginu se radi uglavnom u ranoj trudnoći i ponekad tokom prvog trimestra, kada je beba mala i potrebno je približiti joj se da bi se bolje videla, te kada je potrebno videti grlić materice, a preko stomaka gledamo kada je beba veća.

Prvi ultrazvučni pregled

Prvi pregled ultrazvukom se radi uglavnom nakon izostanka menstruacije radi utvrđivanja trudnoće. Na prvom pregledu se gleda koliko beba ima u materici i da li postoje otkucaji srca, a na osnovu dužine bebe određuje se verovatan datum porođaja.

Drugi ultrazvučni pregled

Ovaj ultrazvučni pregled je veoma uzbudljiv jer buduća mama će po prvi put viditi bebu koja već izgleda kao mali čovek.
Treći ultrazvučni pregled

U periodu između 20. i 24. nedelje radi se treći ultrazvučni pregled. Sada je beba već narasla i mogu se videti detalji –  od glave do pete. Videćete glavu, lice, usne, nosić, ruke sa prstićima, stopala… Lekar će pregledati pluća. stopala, kičmu i srce. Čućete bebino srce kako kuca. Na ovaj način, ako se ne vide nikakvi problemi, sa relativnom sigurnošću možemo reći da beba izgleda dobro. Moramo, ipak imati na umu da ultrazvuk nije svemoguć!  U ovom periodu se sa sigurnošću može videti i pol, koji se vidi već i sa 15-16 nedelja, ali ne uvek. Sve pre toga je relativno nesigurno…

Ukoliko ovaj ultrazvučni pregled pokaže da nešto sa bebom nije u redu i dalje se može uraditi pregled hromozoma bebe vađenjem krvi iz pupčanika bebe. I za ovaj ultrazvučni pregled važi da se mogu povesti oni koji sa nestrpljenjem očekuju bebu, da se upoznaju sa njom i priviknu se na ideju o malom čoveku… Ukoliko je potrebno, na ovom pregledu se radi i pregled bebinog srca – fetalna ehokardiografija.

Četvrti ultrazvučni pregled

Najbolje je uraditi ga između 30. i 34. nedelje trudnoće. Na ultrazvučnom pregledu lekar će izmeriti  bebu, videće da li pravilno i dovoljno napreduje, kolika joj je težina, pregledaće posteljicu i količinu plodove vode. Lekar će ponovo pregledati sve delove tela bebe, posebno ako se javite ranije, između 30. i 32. nedelje trudnoće. Posle toga je teško videti sve delove bebe jer je ona već velika i sve se više smešta u svoj tipični položaj – sa savijenim nogama i rukama i glavom na grudima.

Šta lekar gleda tokom UZ pregleda?

Tokom ultrazvučnog pregleda gledaju se svi delovi bebe – od glave do pete. Lekar proverava da li beba ima sve što treba da ima i da li se vidi nešto što odstupa od normalnog. Proverava se da li je bebina lobanja u redu, kako izgleda mozak, kako lice, ima li rascepa usana, kako izgleda srce, koliko beba ima prstića, kako izgledaju noge, kako se pupčanik uliva u prednji trbušni zid, kako izgleda kičma…

Šta se meri tokom ultrazvučnog pregleda?

Na UZ pregledu lekar pomoću aparata meri pojedine delove tela bebe, da bi se videlo kolika je i kako napreduje. Da biste imali bolji uvid u to šta gledamo i šta je to što merimo dok gledamo Vašu bebu, napravili smo pregled skraćenica koje koristimo tokom pregleda. Svaka skraćenica predstavlja deo bebe koji merimo da bismo imali uvida u to kolika je beba, kako raste i napreduje i da li se uklapa u neke standarde mera. Uvek treba da imate na umu da su standardi mera samo okvirni i da je svaka beba drugačija – zbog različite genetske osnove ali i zbog uslova u kojima raste.

Mere lobanje

BPD – razmak između dve temene kosti (biparijetalni dijametar) 
OFD – razmak između potiljka i čela (okcipitofrontalni dijametar)
HC – obim glavice

Mere mozga

Va – širina prednjeg roga bočne moždane komore
Vp – širina zadnjeg roga bočne moždane komore
Hem – širina hemisfere (polovine mozga)
TCD – širina malog mozga (transcerebelarni dijametar)
CM – širina dela iza malog mozga (cisterna magna)

Mere vrata

NN – debljina vrata (nuhalni nabor)

Mere lica

IOD – razmak izmedju očnih duplji (interorbitalni dijametar)
NK – dužina nosne kosti

Mere tela

AC – obim struka (abdominalna cirkumferencija)
FL – dužina bedrene kosti (femura)
HL – dužina nadlaktice (humerusa)

MMR – trostruka zaštita: Kakva je to vakcina?

MMR – trostruka zaštita
• Kakva je to vakcina?
MMR je vakcina koja sadrži tri komponente («podvakcine»), protiv:
Morbila (malih boginja) ; Mumpsa (zaušaka) ; Rubeole.

Radi se o virusnim infekcijama, a svaka komponenta vakcine je brižljivo pripremljena da ne izazove infekciju, već odbrambenu reakciju detetovog organizma (što je suština imunizacije).

  • Zašto se daje deci?

Pre uvođenja ove vakcine, ogroman broj dece je oboljevao od navedene tri zarazne bolesti. Nekome može da zvuči drastično, ali se stvarno umiralo od malih boginja! Zauške su kod jednog broja dece izazivale ozbiljne komplikacije (čak i sterilitet kod muškaraca), a rubeola je jedan od najopasnijih virusa za trudnice i nerođene bebe (naravno, ako je trudnica vakcinisana, ona je zaštićena).

Posle uvođenja ove vakcine, došlo je do neverovatnog smanjenja broja obolelih, kao i komplikacija pomenutih bolesti. Pošto su brojne naučne (epidemiološke) studije potvrdile efikasnost vakcine, ona je postala deo obaveznog imunizacionog kalendara u skoro svim zemljama na svetu.

  • Kada se daje?

Daje se u drugoj godini života (mada ima zemalja gde se ova vakcina daje koji mesec ranije) – dakle, posle prvog rođendana. To ne znači da vakcina mora odmah da se da čim dete «zakorači» u drugu godinu života, ali nema potrebe ni da se nepotrebno odlaže. Važno je da dete bude potpuno zdravo kada se vakciniše!

  • Da li je kasno da se dete vakciniše kasnije – posle treće godine?

Naravno da nije kasno. Ako dete nije dobilo vakcinu u drugoj godini, ona može da se da i kasnije. To, zapravo, nije pravo kašnjenje, jer je imuni (odbrambeni) sistem deteta tada «jači», odnosno sposobniji da razvije adekvatnu reakciju na vakcinu (da se imunizuje). Zato nema dileme. Ukoliko dete nije dobilo vakcinu po kalendaru imunizacije, neka je dobije kasnije!

  • Zašto se, onda, svima ne daje kasnije?

Zato što je nepotrebno izlagati dete riziku da dobije neku od pomenutih bolesti PRE nego što se vakciniše. Činjenica je da su te tri bolesti danas retke, ali «mini» epidemija malih boginja od pre par godina nas je podsetila da je vakcinacija zaista neophodna.

  • Jel’ mnogo boli?

Boli malo, baš kao i druge vakcine. Kada iskusna ruka, uz nežan pristup, obavi ovu vakcinaciju – dete skoro i da ne oseti ubod. Zato nema bojazni da će «navući traumu» od ove vakcine (kako se to ponekad misli).

  • Ima li neželjenih efekata?

Svaki lek, pa i vakcina – ima željene, ali i neželjene efekte. Tako i MMR vakcina može da dovede do dve grupe neželjenih efekata:

Prvi su «standardni» – otok i crvenilo na mestu davanja vakcine, kao i blaga temperatura prvih dan-dva od davanja.

Drugi efekti su «kasni». Nastupaju nedelju-dve posle vakcinacije, a ispoljavaju se kao blagi znaci bolesti protiv koje je dete vakcinisano. Tako može da se javi povišena temperatura, otok kapaka, crvenilo kože, ponekad i uvećanje limfnih čvorića na vratu. To traje par dana (nekad i duže), a ponekad se zaboravi na vakcinaciju, pa se stanje deteta proglasi za neku «novu» infekciju (i nepotrebno se leči). Međutim, ovi efekti su prolazni, pa uz malo strpljenja i lekova za obaranje temperature sve lepo prođe.

Zato je dobro da dete dobije MMR vakcinu u vreme kada roditelji ne planiraju putovanje (u nekoliko narednih nedelja), kako se ovi kasni neželjeni efekti ne bi desili na putu.

  • Da li je potrebna revakcina?

Revakcinacija je osvežavanje imuniteta i produženje zaštitnih efekata vakcinacije. Zato ogromna većina protokola za ovu vakcinu predviđa revakcinaciju. Vreme revakcinacije se razlikuje od zemlje do zemlje, ali zavisi i od vremena prve vakcine. Trebalo bi da dete pred polazak u školu dobije revakcinu.

Revakcina je naročito važna za devojčice, koje će jednog dana biti mame, ali to ne znači da dečaci treba da se «provuku».

  • Može li da se kombinuje sa nekom drugom vakcinom?

Do nedavno je vladalo mišljenje kako ova vakcine ne sme da se kombinuje sa drugim vakcinama, jer već ima tri «podvakcine» u sebi. Od pre par godina, u SAD je vakcina protiv varičele dodata MMR vakcini, tako da se «rodila» MMRV vakcina. To znači da dete pored morbila, zaušaka i rubeole, dobija zaštitu i od varičele (ovčijih boginja). Na taj način se smanjuje broj «bockanja» dece, a prvi rezultati vakcinacije novom četvorovalentnom vakcinom su ohrabrujući.

  • Ima li ova vakcina veze sa autizmom?

To je jedna velika zabluda koju je, nažalost, «kreirala» grupa britanskih lekara. Oni su povezali MMR vakcinu sa pojavom autizma kod dece. Međutim, veoma brzo su počele da se sprovode opsežna medicinska istraživanja, koja su obuhvatila ogroman broj dece u različitim zemljama sveta. U pitanju su studije koje NISU finansirali proizvođači vakcina, već su objektivne i nezavisne.

Kada su se sumirali rezultati svih istraživanja, došlo se do nesumnjivog i jasnog zaključka: MMR vakcina nije uzrok autizma kod dece! To je sada postalo potpuno jasno. A pomenuti lekari, koji su uneli pometnju među roditelje, ali i stručnu javnost, suočavaju se sa ozbiljnim preispitivanjem i mogućim disciplinskim merama.

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Kalendar obaveznih imunizacija

Osim obaveznih vakcina, deca mogu da prime još šest vakcina koje štite od teških zaraznih bolesti, savetuje pedijatar dr Nevenka Raketić.

Jačanje imuniteta i stvaranje otpornosti na teške zarazne bolesti predstavlja suštinu vakcinisanja, oblasti medicine na koju su svi zdravstveni radnici veoma ponosni. Zahvaljujući vakcinisanju, mnoge zarazne bolesti su iskorenjene ili je, makar, smanjen broj onih koje ove zaraze pogađaju. Velike boginje su najbolji primer za to, pošto je poslednji slučaj njihove pojave zabeležen još pre 35 godina, dok su male boginje i rubeole gotovo iščezle.

– Ne mogu ni da se setim kada sam poslednji put videla pacijenta s rubeolama i malim boginjama, koje su skoro potpuno iščezle – kaže dr Nevenka Raketić, pedijatar i imunolog, načelnica Pedijatrijske službe u Domu zdravlja „Jedro“ u Beogradu.

Našim kalendarom obavezne imunizacije predviđeno je vakcinisanje dece protiv tuberkuloze, hepatitisa B, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja, zaušaka, rubeola i dečje paralize. Međutim, u većini zapadnoevropskih zemalja lista obaveznih vakcina znatno je duža nego kod nas i podrazumeva zaštitu od 14 uzročnika bolesti.

– Većina tih vakcina registrovana je i u našoj zemlji, ali se ne nalaze na listi obaveznih cepiva, pa roditelji moraju sami da ih plate, ukoliko žele da zaštite svoju decu. Odluku ne treba da donose bez konsultacije sa izabranim pedijatrom, koji zna kakvo je zdravstveno stanje deteta – objašnjava dr Raketić.

Osim obaveznih vakcina, kod nas postoje i vakcine protiv sledećih bolesti.

Rota virus

Rota virus čest je uzročnik dijareje i najčešće pogađa decu između šest meseci i pet godina. Uz dijareju čisto idu i visoka temperatura i povraćanje. Zaraza se lako širi. Virus u dečji organizam ulazi oralno-fekalnim putem ili preko sekreta iz nosa i pljuvačke. Vakcinu protiv rota virusa preporučljivo je davati deci između šeste nedelje i šestog meseca života.

Pneumokoke

Pneumokoka je bakterija koja kod dece izaziva upalu uha ili sinusa, a u težim slučajevima i meningitis, zapaljenje spoljašnjih ovojnica mozga, kao i sepsu i upalu pluća. Vakcinisanje se preporučuje deci koja imaju česte respiratorne infekcije, upale uha i bronhitis. Broj doza vakcina zavisi od uzrasta, a godinu dana posle vakcinisanja daje se i revakcina.

Hepatitis A

Hepatitis A je oboljenje jetre koje se prenosi prljavim rukama. Optimalni uzrast za prvu dozu vakcine jeste period između navršene prve godine života i 23. meseca, dok se druga doza daje najranije šest meseci, a najkasnije 12 posle prve doze.

Vakcina se može dati i kasnije, ali svakako pre nego što dete krene u jaslice, vrtić ili školu.

Virus varičele

Virus varičele izaziva ovčije boginje. Vakcina se daje kao prevencija od ove zarazne bolesti, u dve doze, a najbolji period za to je posle navršene druge godine života. Stepen zaštite od vakcine veoma je visok i dostiže 96 odsto. Može da se daje i kada se ovčije boginje dobiju jer tada umanjuje simptome bolesti, a obično u slučaju kada su simptomi veoma jaki.

Meningokoke

Meningokoka je bakterija koja je najčešći uzročnik meningitisa kod dece starije od dve godine. Protiv nekih bakterijskih meningitisa postoji vakcina kao što je ona protiv hemofilus influence tip B za decu između dva meseca i pet godina starosti. Za starije od 18 meseci postoji vakcina protiv meningokoka grupe A i C. Ova vakcina preporučuje se i osobama s asplenijom, nedostatkom slezine i HIV pozitivnim osobama.

Virus influence

Reč je o virusu, izazivaču sezonskog gripa, protiv koga se preporučuje vakcinisanje jednom godišnje. Vakcinu protiv sezonskog gripa mogu da prime deca starija od šest meseci.

Legenda za skraćenice

BCG – vakcina protiv tuberkuloze

HB – vakcina protiv hepatitisa B

DTP – vakcina protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja

OPV – vakcina protiv dečije paralize

Hib – vakcina protiv hemofiliusa influence tip B

MMR – vakcina protiv malih boginja, zaušaka i rubeola

DT – vakcina protiv difterije i tetanusa, koja se daje do 7. godina

dT – vakcina protiv difterije i tetanusa, koja se daje u uzrastu od 7. do 14. godine

Radenka Marković

Šta je kordocenteza?

Kordocenteza služi za otkrivanje hromozomskih anomalija, ali i za i bolesti krvi, kao što je fetalna anemija – nedostatak zdravih crvenih krvnih ćelija u razvoju deteta. Takođe, ako majka ima neku infekciju (na primer toksoplazmu ili rubeolu), kordocentezom se može utvrditi da li je i dete zaraženo, takođe. Ako je potrebno, ovim putem se može uraditi transfuzija krvi i lekova za bebu kroz pupčanu vrpcu.

Kordocenteza je metoda izbora kada:

  • željeni podaci se ne mogu dobiti na bilo koji drugi način;
  • rezultati drugih prenatalnih testova (horiocenteze, amniocenteze, ultrazvuka) nisu dovoljno jasni;
  • rezultati ispitivanja mogu da imaju značajan uticaj na vođenje trudnoće

Vođen ultrazvukom, lekar uvodi tanku, šuplju iglu kroz trbušni zid i matericu. Povlači u špric malu količinu krvi iz vene pupčanika, i onda uklanja iglu.

Nakon uzimanja uzorka krv, može se osetiti blagi grčevi ili da se pojavi mala količina vaginalnog krvarenja.

Kada je trudnici dopušteno da ide kući, lekar će verovatno predložiti da se odmara ostatak dana. Verovatno će biti u mogućnosti da nastavi sa normalnim aktivnostima već sutradan, mada ima doktora koji će možda savetovati mirovanje duže vreme, 3 do 7 dana.

Kordocenteza nosi potencijalno ozbiljne rizike, uključujući:

  • Gubitak trudnoće. Kordocenteza nosi nešto veći rizik od pobačaja od ostalih prenatalnih dijagnostičkih testova, kao što su biopsija horionskih resica i amniocenteza. Neka istraživanja procenju da rizik oko 3 posto u opštoj populaciji. Budući da su ustvari mnoge bebe već u vrlo lošem stanju u periodu kada se test radi, često je teško utvrditi da li je do gubitka fetusa došlo zbog samog postupka ili zbog bebinog zdravlja.
  • Krvarenje. Moguće je krvarenje iz područja gde se uvodi igla.
  • Usporavanje frekvencije bebinog srčanog ritma. Bebini otkucaji srca mogu da se privremeno uspore nakon kordocenteze.
  • Infekcija. Iako retko, kordocenteza može da dovede do infekcije materice.

Na kraju, odluku o tome da li će se kordocenteza raditi ili ne je do Vas. Vaš lekar i genetičar Vam mogu pomoći da izvagate sve činjenice potrebne da se donese ta odluka.

Izvor: demetra.rs

Anksioznost i trudnoća: Anksiozna sam, a želim bebu!

Anksioznost se smatra najčešćom psihičkom smetnjom današnjice koja se javlja u svim životnim dobima.Veoma je nezahvalno dati univerzalnu definiciju anksioznosti, jer set simptoma varira od osobe do osobe. Uglavnom je opisuju kao “slobodno lebdeći strah”, odnosno kao intenzivnu uznemirenost i zabrinutost, propraćenu mnogobrojnim telesnim simptomima. Ono što je zajednička karakteristika je odsustvo konkretne pretnje ili opasnosti. Dakle, čini se kao da je anksiozna osoba veoma preplašena i to bez jasnog povoda. Čitava strepnja projektovana je u budućnost – osoba strahuje da će se nešto loše dogoditi i stalno je u iščekivanju negativnog ishoda.

Sa druge strane imamo trudnoću, stanje koje samo po sebi unosi dozu nemira i neizvesnosti. Svaka buduća mama, ma koliko bila fizički zdrava i psihički stabilna osoba, u ovoj novonastaloj situaciji ima u glavi brojna pitanja: da li će dete biti rođeno zdravo, da li će trudnoća proći u redu, kakav će mi biti porođaj, da li ću biti dobra mama, kako ću se snaći?… Kako vidimo, i ova pitanja su upravljena ka budućnosti i strepeća po karakteru.

Osmotrimo sada kombinaciju anksioznog poremećaja i trudnoće! Svako bi pomislio da će anksiozna osoba sva ova pitanja o nastajanju novog života još više intenzivirati i dovesti do nivoa katastrofe. Promene u hormonskom statusu koje trudnoća po pravilu izaziva, mogu samo dodatno pospešiti razdražljivost. Kada anksiozna žena pokuša samo da zamisli sebe u drugom stanju, sva ta pitanja počinju da se pretvaraju u seriju negativnih proročanstava: Sigurno ću imati težak porođaj! Šta ako bebi bude nešto falilo?! Ovo moje stanje će sigurno uticati na plod; pobaciću! Ne mogu ja sve to da iznesem! Kakva ću tek majka biti, ni o sebi ne znam da vodim računa, a kamoli o detetu!, itd. Pa ipak, biološki sat otkucava, žena želi da se ostvari u ulozi majke, za nju je ovo možda zadobijanje novog smisla u životu. Šta raditi? Dilema je ogromna!

Zato je sasvim opravdano i korisno postaviti sledeća pitanja:

Odluka: Da li žena koja pati od anksioznosti treba da zatrudni ili da sačeka?

Zdravlje deteta: Da li je anksioznost štetna po razvoj ploda?

Zdravlje majke: Da li će se u trudnoći simptomi anksioznosti dodatno pojačati?

Tretman: Da li je dozvoljeno koristiti anksiolitike u trudnoći i kako oni utiču na plod?

Odluka: Da li žena koja pati od anksioznosti treba da zatrudni ili da sačeka?

Statistike pokazuju da su žene dvostruko češće anksiozne nego muškarci i to posebno u razdoblju između 20-e i 40-e godine. Dakle, u razdoblju namenjenom majčinstvu. Da priča bude još komplikovanija, procenjeno je da kod žena anksioznost (čak i kada je tretirana) dosta duže traje nego kod muškaraca (WHO –  World Health Organization). Što znači da ako žena čeka da se srede simptomi može prekoračiti vreme plodnosti i ostati bez potomstva.

Ono što je najbolja preporuka jeste ne donositi ovakvu odluku ishitreno i bez prethodne konsultacije sa svojim ginekologom i psihijatrom. Ukoliko stručna lica ustanove da su anksiozni simptomi koje žena oseća niskog do srednjeg intenziteta i ukoliko su pod kontrolom, verovatno će dati preporuku da se ovakva odluka dalje ne odlaže. U suprotnom, žena bi se morala raspitati na koji način da svoje stanje dovede do očekivanog kriterijuma za majčinstvo. I u prvom i u drugom slučaju, savetuje se da žena koja planira trudnoću otpočne redovan psihoterapijski proces, kako bi bila pod nadzorom stručnjaka koji će biti u stanju da prati svaku nadolazeću fazu. On će je opskrbiti svim potrebnim tehnikama za samoumirenje i raditi na otklanjanju negativnih uverenja.

Zdravlje deteta: Da li je anksioznost štetna po razvoj ploda?

Pregledom relevatnih inostranih istraživanja o uticaju anksioznosti na zdravlje bebe mogu se izdvojiti 4 grupe problema:

  1. Biološki problemi – pronađeno je da majčina anksioznost može uticati na dužinu bebe po porodu, u smislu da je prosečna dužina bebe anksioznih majki manja; što se tiče telesne težine novorođenčeta, studije daju oprečne rezultate. Takođe, moguće je da se javi prevremeni porođaj usled anksioznosti visokog stepena.
  2. Mentalni problemi – utvrđeno je da je visoka anksioznost majke tokom trudnoće u značajnoj povezanosti sa mentalnim poremećajima, emocionalnim problemima, smanjenom koncentracijom i hiperaktivnošću deteta, zatim sa zastojem u kognitivnom razvoju deteta (kortizol i androgeni koji povećavaju nivo anksioznosti majke ostavljaju traga na razvoj jezika, sposobnost klasifikacije sadržaja i uzrokuju govorne probleme posebno kod ženske dece). Pojedine studije navode da ekstremno visok nivo anksioznosti majke može voditi shizofreniji i disleksiji u kasnijem razvoju deteta.
  3. Bihejvioralni problemi – Rezultati pokazuju da netretirana visoka anksioznost majke tokom trudnoće može izazvati prolongirano plakanje novorođenčeta, psihomotorni nemir i razdražljivost; na kasnijem uzrastu zapažene su ekstremnije reakcije deteta na stresne životne događaje (smanjena frustraciona tolerancija); takođe, zapažena je slabija interakcija majka-dete. Bebe anksioznih majki češće iritiraju jaki zvuci, nervozne su i strašljive.
  4. Medicinski problemi – Studije pokazuju da su deca anksioznih majki češće bolešljiva i najčešće imaju probleme sa respiratornim organima (astma, plitko disanje), kožna oboljenja (osipe), bolesti vezane za endokrini sistem i bolesti srca u odraslom dobu.

Ipak, sve navedene nalaze treba uzeti sa rezervom, jer oni nisu univerzalno pravilo već mogući rizici. Ovakvi rizici postoje i kada je u pitanju psihološki zdrava trudnica. Važno je zato ići na redovne preglede i ispratiti trudnoću u svakom stadijumu, kao i konsultovati psihijatra ukoliko se primeti porast u intenzitetu anksioznih simptoma.

Zdravlje majke: Da li će se u trudnoći simptomi anksioznosti dodatno pojačati?

Što se tiče zdravlja same majke, mišljenja su podeljena. Neki smatraju da će hormonske promene koje se neizostavno javljaju tokom trudnoće dodatno produbiti anksiozne simptome u vidu još veće razdražljivosti, manjeg kapaciteta da se nosi sa stresnim događajima, povećane zabrinutosti za sopstveni i život bebe.

Trudnoća je sama po sebi stresogeni i neizvestan događaj, koji i kod majki koje nisu od toga patile ranije može izazvati anksioznost. Nikako ne možemo predvideti da li će nas trudnoća uvesti u anksioznost.Međutim, važno je razlikovati konstruktivnu zabrinutost koju pokazuju sve majke, od patološke koja se manifestuje preteranom brigom i stalnim iščekivanjem negativnog ishoda. Zato je važno izbeći samodijagnostikovanje i prepustiti ovo stručnjaku.

Sa druge strane, postoje i zastupnici mišljenja da će se anksiozni simptomi smanjiti tokom trudnoće, jer posteljica ploda luči zaštitne enzime koji majku pripremaju da se nosi sa “drugim” stanjem i svim propratnim trzavicama.

Najvažniji zaključak je da niži do umereni nivo anksioznosti neće ostaviti loše posledice po život i zdravlje kako majke, tako i deteta! Tek ekstremno visok nivo nosi sa sobom opisane rizike. Zato je važno ako se anksiozna žena odluči za ovakav korak da redovno prati i kontroliše svoje stanje.

Tretman: Da li je dozvoljeno koristiti anksiolitike u trudnoći i kako oni utiču na plod?

Mnoge anksiozne žene koje planiraju trudnoću s razlogom se pitaju da li mogu nastaviti svoju terapiju anksioliticima, kao i da li je mogu uvesti tokom trudnoće ako se stanje pokaže naročito teškim. Za sada, ne postoji nijedno istraživanje koje nedvosmileno potvrđuje da anksiolitici nemaju negativne posledice po razvoj ploda.

Dakle, opšta je preporuka da trudnica ne uvodi ovakve lekove, kao i da ako ih je uzimala pre trudnoće, pokuša uz konsultaciju psihijatra da ih postepeno izbaci iz upotrebe. Nema te dovoljno male doze leka koja neće štetiti. Pored toga, generalni stav je da su anksiolitici privremeno i zaobilazno rešenje koje ne otklanja uzrok anksioznosti.

Ono što je ohrabrujuće, jeste da žena u toku trudnoće može ojačati svoje emocionalne kapacitete i postati upornija, jer su sada u igri dva života za koja se treba boriti. Ukoliko se sa anksioznošću bori godinama, ona je verovatno već stekla brojne strategije i veštine samoumirenja, koje će joj biti od koristi i kada se radi o trudnoći. Trudnoća kod žene aktivira i razvija upravo te sposobnosti aktivnog suočavanja sa problemom, umesto pasivnog zaobilaženja.

Zaključak: Nijedan od 4 ponuđena odgovora nije definitivan, jer je svaka anksiozna žena slučaj za sebe, kao što je i svaka trudnoća jedno posve lično iskustvo. Zato, ne donosite zaključke samostalno, već prepustite to stručnom licu. Najbolja opcija je da to stručno lice bude uključeno od početka do kraja procesa, dakle od donošenja odluke pa sve do realizacije – donošenja malog bića na svet.

 

Izvor:www.psiholjub.com

Close