Arhive kategorija: Roditeljstvo

4 STVARI KOJE DECA NASLEĐUJU OD MAME

Od svojih roditelja nasleđujemo sve, od ponašanja do inteligencije.

Znamo da mama direktno utiče na mnoge stvari – od naše inteligencije do ponašanja u romaničnom odnosu.

Iako je genetika nesumnjivo složena stvar, istraživanja su pokazala da nasleđujemo neke specifične osobine i kvalitete od mame.

Stoga, bez obzira liči li vaše dete na mamu ili tatu, nauka kaže da je veća mogućnost da ove četiri stvari nasledi od mame:

  1. Inteligencija
    Dete će verovatno naslediti inteligenciju od mame, a ne tate. Veliko istraživanje Univerziteta u Glazgovu u kojem je pregledano više od 12.000 mladih ljudi u dobi od 14 do 22 godine utvrdilo je koji činioci utiču na inteligenciju, uključujući socio-ekonomski status i obrazovanje.

I najveći uticaj imala je njihova mama. Zapravo, njihov koeficijent inteligencije varirao je samo u proseku 15 bodova u odnosu na mame.

  1. Obrasci i navike spavanja
    Ako dete ima problema sa spavanjem, možda je na svoju mamu.

Istraživanje objavljeno u časopisu „Sleep Medicine“ prošle godine upućuju da mame prenose svoje navike spavanja na decu i da deca čije mame imaju problem s nesanicom idu kasnije spavati i manje se odmaraju.

Zanimljivo je da naučnici nisu našli istu povezanost s očevima. Na koga liče vaša deca?

  1. Brzina starenja
    Iako ovo nije važno kada gledate svoju malu decu. Možda ćete početi razmišljati o svojoj mami i načinu na koji starite.

Izgleda da geni naše mame utiču na to.

Naučnici s Instituta Max Plank otkrili su DNK iz mitohondrija koji nasleđujemo isključivo od mame, a može delimično kontrolisati starenje.

Istraživanje je bilo obavljeno na miševima, a ne na ljudima te su potvrdili da su potrebna dalja istraživanja.

  1. Prolazak kroz menopauzu
    Iako ni to nije bitno vašoj maloj deci, važno je za vas, a biće važno i vašim kćerima kad postanu žene.

Izgleda da dob u kojoj ćete prolaziti kroz menopauzu može biti nasleđena od vaše mame.

Istraživanje iz 2011. godine britanskog Instituta za istraživanje raka na preko 2000 žena otkrilo je da se i ranija i kasnija menopauza (pre 45. godine i posle 55. godine) nasleđuje od porodice.

Otkriveno je da žene čije su mame i sestre rano ili kasno prošle kroz menopauzu imaju šest puta veću šansu da bude isto i kod njih.

Međutim, istraživački tim je naglasio da nije bitna samo genetika, jer i stil života takođe može igrati veliku ulogu.

Na primer, žene koje puše obično prolaze kroz menopauzu dve godine ranije.

Izvor: 24sata.hr

MNOGO JE OPASNIJE KUPOVANJE LJUBAVI NEPRESTANIM POKLONIMA, NEGO BILO KOJA STROGOĆA

Mnogo je opasnije kupovanje ljubavi neprestanim poklonima, nego bilo koja strogoća

Ovih dana, kada su novine prepune vesti o prebijenim, silovanim i ubijenim ženama, rasprava o zakonu protiv fizičkog kažnjavanja dece dobija epohalne razmere…
A doktora, psihoterapeuta, koji se usudio da kaže nešto suprotno aktuelnom trendu politički korektnog dušebrižništva, besomučno stavljaju na stub srama, vređajući ga na sve moguće načine, što prilično govori ne samo o društvenoj klimi nenaviknutoj na disonantnost, nego i o dubokoj agresiji onih koji se bore protiv agresije.

Razlika između nasilja nad decom i fizičkog kažnjavanja, to jest onoga što se u narodu zove „batine“, to jest ćuška ili šljepka po guzi, svakako da postoji, i teško da se u tome ne prepoznaje drastična razlika. Sa druge strane, teško će i jedan zakon uspeti da spreči roditelja da svoje dete vaspitava na „starinski“ način, osim ako ova halabuka oko novog zakona sve više izgleda kao projekcija budućnosti u kojoj deca neće pripadati roditeljima, nego državi.

Kad sam ja bila mala, mama me je bila varjačom, tako da se uvek ispostavljalo da me nije tukla mama, nego varjača. Iskreno priznajem da sam i ja moju ćerku kad je bila mala, doduše retko, udarila po guzi. Da li me to čini nasilnikom i neodgovornim roditeljem? U svakom slučaju me čini manjim folirantom od onih koji se ovih dana javno zaklinju da svoje dete nikada nisu udarili, i da je udarac po guzi nedopustivi zločin.

Mnogo je veći zločin govoriti detetu ružne reči, govoriti mu da je nesposobno, glupo i da od njega nikada ništa neće biti, mnogo je veći zločin svađa roditelja pred decom, psovanje, nedoslednost i nedostatak moralnih vrednosti. Batina nije iz raja izašla, ali sigurno da iz raja nije izašao ni koncept da je deci sve dozvoljeno. Deca moraju da znaju za granice, deca moraju da se vaspitaju i mora da im se usadi pristojno ponašanje.

Ako roditelj nikada nije pročitao nijednu priču svome detetu, ako dozvoli da mu dete deklamuje marke telefona, a nijednu pesmu, to je dno. Ako roditelj podmićuje učitelja, i dopusti da mu dete nepismeno završi osnovnu, i da je polupismeno, to je mnogo strašnije nego batine. Ako roditelj detetu dozvoli da po ceo dan bulji u ekran televizora, kompjutera, mobilnog telefona, ako ga vodi u igraonice umesto u parkove, ako roditelj upisuje svoje dete u privatnu osnovnu školu, i trlja ruke što ima i privatnih gimnazija, jer se tamo lakše prolazi, to je katastrofa neuporedivo veća nego bilo koja „mamina varjača“.

Nepoklanjanje pažnje detetu, nemanje vremena za dete, nezainteresovanost za bilo šta drugo osim za ocene upisane u svedočanstvu, mnogo je opasnije nego bilo koja ćuška. Ako je roditelju njegovo dete uvek u pravu, i svi su drugi krivi – to je katastrofa. Ako roditelj dopusti da mu dete završi osnovnu školu, a da nema pojma ni o čemu iz istorije ili geografije, i da se ne kaže „bio sam kući“ nego „bio sam kod kuće“, ako roditelj ide i moli za ocenu, to je gore nego da ga udari po guzi. Ako roditelj muva zajedno sa detetom za ocene, i tako uči svoje dete da je u životu prečica jedini način, to je mnogo veća tragedija i za dete i za roditelje i za društvo, jer se tako stvaraju pokvarenjaci, muljatori i nesposobni ljudi. Nekada su na kraju školske godine roditelji mrko gledali svoju decu zbog slabih ocena, danas, međutim, mrko gledaju učitelje.

Mnogo je opasnije kupovanje ljubavi neprestanim poklonima, nego bilo koja strogoća. Kad bi roditelji imali petlju danas da nauče svoju decu da postoji „nema“ i „ne može“, stvari bi danas u ovom društvu izgledale mnogo bolje. Kada bi se u osnovne škole uveo predmet koji se zove „Život nije šoping“, stvari bi možda izgledale drugačije.

Kada bi ovo društvo smoglo snage da objasni deci da nije najveća vrednost novac, i da momci sa dvadeset i kusur godina ne treba da izigravaju pijane milijardere, i da devojke ne treba da hrle u zagrljaj generaciji svojih očeva jer su bogati i nose skupe satove na rukama, i kada bi mediji to stavili kao projekat od prvorazrednog značaja, ova rasprava bi imala smisla, i zakon bi onda možda trebalo doneti, iako bi bio suvišan.

Nasilje prema deci je, naravno, jezivo i nedopustivo, ali nasilje prema deci je samo jedna od faseta nasilja koje se neprestano promoviše u medijima. Nejasno je kako se najvatreniji zagovornici ovog zakona nisu pobunili pred šokantnom činjenicom da se u pojedinim evropskim zemljama granica dečije dobi za nekažnjivi seks sa maloletnikom iz godine u godinu sve više spušta? Milion puta veći problem je vaspitno i emocionalno zapostavljanje dece. I, naravno, planetarna seksualizacija dece.

Ključ ove teme dakle nije u tome treba li tući decu, nego, kako ih vaspitavati; ko ih vaspitava i šta su vrednosti kojima ih uče.
A mami sam odavno oprostila one varjače.

Autorka: Mirjana Bobić Mojsilović

Izvor: Novosti.rs

Priča o tuzi, strahu i sreći – Priča o roditeljima i priča o deci

Osim dobrog (korisnog) straha tu je i onaj nepotrebni strah koji ničemu ne služi i koji nam kvari dane, a radost i sreća su vakcina za strah!

Roditelji se plaše tuge kod dece. Teško je gledati tužno malo dete. Deca su zaista vrlo retko tužna. Za razliku od ljutnje koju doživljavamo često, svaki put kada nam je neka naša želja frustrirana, tugu prirodno doživljavamo retko. Naročito kada smo mali. Tuga je vezana za gubitke, oplakivanje nečega izgubljenog i tugovanje zbog nekoga drugog kome se loše stvari dešavaju. Mala deca nemaju još uvek razvijenu sposobnost, kao odrasli što imaju, da se stave na tuđe mesto ili da zamišljaju ovaj svet kad nečega ili nekoga ne bude.

Ali mala deca jesu ponekad tužna. Kada ih napusti najbolji prijatelj, kada ih neko uporno kinji i niko ništa ne preduzima da im pomogne, kada ih nešto boli, kada izgube lutku ili im ugine ljubimac. Tugu je teško gledati jer tuga traži da se povučemo u ugao, skupimo se i plačemo. Tuga je emocija koja se javlja kada smo nešto izgubili i ništa ne možemo da uradimo po tom pitanju. I treba nam vreme da odbolujemo, da osmislimo svoj život bez tog gubitka. Zato tuga pasivizira. Za razliku od ljutnje koja daje energiju i traži da se nešto radi, da se menja situacija.

Ali ma koliko da nam je teško da gledamo tužnu malu decu ili odrasle ljude, treba da znamo da je tuga zdrava i da će proći. Ona ima svoj zadatak i kad ga ispuni, ona napušta osobu. Ne treba je se plašiti. Ne treba je terati tako što ćemo na silu nekome skretati misli ili tražiti da nešto radi kako ne bi bio tužan, ako on to ne želi. Detetu treba pomoći da odboluje svog uginulog psa. Ne treba mu reći „Kupićemo ti novog“.

O strahu – Postoji dobar strah. To je onaj strah koji, na primer, oseća vozač koji retko vozi. Njegov strah mu daje opreznost, kojom nadomešćuje ne nedostatak iskustva. Kako postaje veštiji u vožnji, kako mu mnoge radnje postaju rutinske, i strah opada jer više nije potreban. Dobar strah je onaj koji osećamo kada se dešava stvarno nešto strašno, jer nas on priprema da se borimo.

Ali mi retko pričamo o tom dobrom strahu kada pričamo o strahovima. Obično mislimo na onaj nepotrebni strah koji ničemu ne služi i koji nam kvari dane. Baš zbog toga što je strah tako važan za naš opstanak, mi smo naučili da ga cenimo i poštujemo. I previše. Smatramo da smo oprezni i mudri ako brinemo.

Naučili smo da, na primer, izjednačavamo brigu i ljubav. Pa upozoravamo decu na sve živo, pa ih pitamo da li su dobro i onda kad nema razloga da nisu, pa ih pitamo da li su bezbedno stigli, da se jave, da se obuku, da se sklone sa promaje, hladnoće itd. Da ne jedu ovo, a da jedu ono. Učimo ih da je život prepun opasnosti, da su oni slabi i nesposobni i da u svakom času može da im se desi nešto strašno. Tačnije, da je velika verovatnoća da im se desi.

Naučili smo da preterano poštujemo strah, pa ga uzimamo za ozbiljno i onda kada je pametnije, na primer, narugati mu se. Verujemo da neracionalne strahove treba analizirati i promišljati o njima, da ćemo im na taj način naći uzrok i rešiti ih se. A većina strahova ne zasniva se na racionalnom razmišljanju. to možemo proveriti tako što razuverimo sebe da se nečega nema razloga plašiti. ako sačekamo neko vreme i strah nam se ponovo javi, samo u drugom obliku, tada je u pitanju očigledno neracionalan strah.

A pošto nije utemeljen na realnosti, nema svrhe razuveravati se. Sa takvim strahovima se treba boriti humorom, ignorisanjem. Da ih vidimo, primetimo da su tu, mahnemo im, ali se ne upuštamo sa njima u raspravu. Ne idemo za njima, ne analiziramo ih i ne razuveravamo se. Samo ih primetimo i nastavimo sa svojim poslom dalje. I oni će polako početi da popuštaju. Svaki sledeći put će se javiti sve manje snažno dok na kraju ne odustanu od nas sasvim.

Roditelji, o ljutnji, tuzi, strahu i sreći

O sreći – Sreća je osećanje koje je u stvari nagrada za nešto što radimo dobro. Ona se javlja kada smo nešto dobro uradili. Njena uloga je da se mi osećamo fino i da nas time motiviše da to što radimo samo tako nastavimo. Osećaj sreće se nekada sam i bez očitog razloga pojavi, kao odraz “radosti postojanja”, trenutka spoznaje da imamo puno razloga za sreću kada pogledamo svoju porodicu ili trenutka kada vidimo sjaj ljubavi u očima deteta koje nas gleda …

I oko sreće imamo neka čudna verovanja. Da što si više srećan da ćeš uskoro biti mnogo tužan. Nemoj se previše smejati, plakaćeš. Od igračke biće plačke. Ali ne verujemo u obrnuto. Recimo, kad smo mnogo tužni, ne tešimo se time da nas zato očekuje ogromna neka sreća i veselje.

Sreće se ne treba plašiti. Ona nas čak ojačava i vakciniše nas protiv anksioznosti i loših strahova. Ne znam da li ste primetili da se anksiozna stanja, raznorazni neracionalni strahovi i drugi „vragovi u glavi“ javljaju uglavnom onda kada smo nečim nezadovoljni i neispunjeni. Kada smo zadovoljni i srećni, nema strahova. To je zato što je većina naših neracionalnih strahova vezana za osećanje krivice, što ne radimo nešto što bismo trebali da radimo i obrnuto, kao i za strah od neispunjenog, „proćerdanog“ života.

Radost je upravo vakcina za strah. Strah se ne leči razmišljanjem, već jedino radošću.

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

Ovih 8 metoda u vaspitanju dokazano primenjuju roditelji uspešne dece!

Tokom detaljne analize naučnici su otkrili zajednička pravila vaspitanja koje koriste roditelji uspešne dece

Roditeljstvo je najlepši, ali najteži zadatak u životu.

U potrazi za receptom za dobro roditeljstvo, roditelji bi trebalo da shvate da ne moraju da teže savršenstvu, već samo „dovoljno dobri.

Naučnici tvrde kako mnogo toga zavisi od roditelja, odnosno vrednosti kojima nauče svoje naslednike.

Deca obavljaju kućne poslove

Roditelji koji odmalena uče decu da im pomažu u kućnim poslovima, vaspitaće decu koja će kasnije u životu biti uspešna na svim poljima.

Takva deca znaju svoje zadatke i uče kako rad donosi rezultate i kako oni sami moraju učestvovati za boljitak cele porodice. Kada odrastu oni bolje sarađuju sa kolegama na poslu jer znaju šta znači biti deo tima.

Društvene veštine

Istraživanje pokazuje kako deca koja imaju dobro razvijene društvene veštine imaju veće šanse da budu ponosni vlasnici fakultetske diplome.

Stoga, stručnjaci ističu kako je važno da deca od roditelja nauče pravila ponašanja u radnoj atmosferi.

Visoka očekivanja

Stručnjaci ističu kako roditelji treba da imaju visoka očekivanja od svoje dece jer im to daje podstrek da budu još bolja.

Studija je pokazala da je 96 posto dece čiji su roditelji očekivali da upišu fakultet imali najbolje ocene na prijemnim ispitima.

Zdrav odnos roditelja

Studija je pokazala da mališani čiji se roditelji dobro slažu postaju uspešniji ljudi od onih koji dolaze iz porodica u kojima preovladavaju svađe i prepirke.

Stručnjaci napominju da razvod roditelja ne igra bitnu ulogu ako roditelji ostanu u dobrim odnosima.

Matematika

Učenje matematike u ranoj dobi daje vašem djetetu prednost. To je osnova koju bi trebali naučiti kroz igru i kasnije razvijati matematičke vještine u školi.

Povezanost s decom

Mnoga istraživanja su pokazal kako su prve tri godine života kod dece veoma bitne za njegov uspeh. Roditelji im moraju posvetiti pažnju, igrati se s njima i izgraditi zdravu vezu.

Nema stresa

Ukoliko roditelji žive pod stalnim stresom, deca će to osetiti, a to će loše uticati na njih.

U današnjem užurbanom vremenu teško je uskladiti posao i porodicu, ali stručnjaci ističu kako roditelji treba da rade na sebi i manje se nerviraju. Na taj način deca će biti bolja i uspešnija.

Majke su zaposlene

Studija je pokazala da su deca zaposlenih majki obrazovanija i zarađuju više. Stručnjaci tvrde da ako majka radi to ima pozitivan učinak i na mušku i žensku decu.

Izvor: stil.kurir.rs

Ovih 8 metoda u vaspitanju dokazano primenjuju roditelji uspešne dece!

Tokom detaljne analize naučnici su otkrili zajednička pravila vaspitanja koje koriste roditelji uspešne dece

Roditeljstvo je najlepši, ali najteži zadatak u životu.

U potrazi za receptom za dobro roditeljstvo, roditelji bi trebalo da shvate da ne moraju da teže savršenstvu, već samo „dovoljno dobri.

Naučnici tvrde kako mnogo toga zavisi od roditelja, odnosno vrednosti kojima nauče svoje naslednike.

Deca obavljaju kućne poslove

Roditelji koji odmalena uče decu da im pomažu u kućnim poslovima, vaspitaće decu koja će kasnije u životu biti uspešna na svim poljima.

Takva deca znaju svoje zadatke i uče kako rad donosi rezultate i kako oni sami moraju učestvovati za boljitak cele porodice. Kada odrastu oni bolje sarađuju sa kolegama na poslu jer znaju šta znači biti deo tima.

Društvene veštine

Istraživanje pokazuje kako deca koja imaju dobro razvijene društvene veštine imaju veće šanse da budu ponosni vlasnici fakultetske diplome.

Stoga, stručnjaci ističu kako je važno da deca od roditelja nauče pravila ponašanja u radnoj atmosferi.

Visoka očekivanja

Stručnjaci ističu kako roditelji treba da imaju visoka očekivanja od svoje dece jer im to daje podstrek da budu još bolja.

Studija je pokazala da je 96 posto dece čiji su roditelji očekivali da upišu fakultet imali najbolje ocene na prijemnim ispitima.

Zdrav odnos roditelja

Studija je pokazala da mališani čiji se roditelji dobro slažu postaju uspešniji ljudi od onih koji dolaze iz porodica u kojima preovladavaju svađe i prepirke.

Stručnjaci napominju da razvod roditelja ne igra bitnu ulogu ako roditelji ostanu u dobrim odnosima.

Matematika

Učenje matematike u ranoj dobi daje vašem djetetu prednost. To je osnova koju bi trebali naučiti kroz igru i kasnije razvijati matematičke vještine u školi.

Povezanost s decom

Mnoga istraživanja su pokazal kako su prve tri godine života kod dece veoma bitne za njegov uspeh. Roditelji im moraju posvetiti pažnju, igrati se s njima i izgraditi zdravu vezu.

Nema stresa

Ukoliko roditelji žive pod stalnim stresom, deca će to osetiti, a to će loše uticati na njih.

U današnjem užurbanom vremenu teško je uskladiti posao i porodicu, ali stručnjaci ističu kako roditelji treba da rade na sebi i manje se nerviraju. Na taj način deca će biti bolja i uspešnija.

Majke su zaposlene

Studija je pokazala da su deca zaposlenih majki obrazovanija i zarađuju više. Stručnjaci tvrde da ako majka radi to ima pozitivan učinak i na mušku i žensku decu.

Izvor: stil.kurir.rs

Ovih 10 stvari svaki samohrani roditelj treba da zna o alimentaciji: Ne odustajte nikada od prava vašeg deteta!

Alimentacija, odnosno pitanje izdržavanja deteta, pokreće se u većini slučajeva kada se roditelji rastave i dete nastavi život sa jednim od roditelja (najčešće majkom).

Zavisno od toga koliko su roditelji bili nezadovoljni i besni jedni na druge u momentu rastave, zavisiće i dalja sudbina deteta po mnogim pitanjima. Ako se taj bes nastavi, ne daj Bože uveća, može doći do ozbiljnih posledica po svakog člana, sada već bivše porodice.

Ukoliko bivši supružnici/partneri ovoj situaciji pristupe racionalno, na prilično jednostavan način mogu da olakšaju i sebi i detetu dalji život. Neophodno je da sporazumno odrede način viđanja deteta i plaćanja novčanog iznosa koji će roditelj sa kojim dete ne živi isplaćivati, tako da detetu bude obezbeđen kvalitetan nivo života- najmanje takav kvalitet života, koji uživa roditelj koji je u obavezi da plaća izdržavanje.

Minimalna alimentacija tj. minimalni novčani iznos za izdržavanje deteta, kaže Porodični zakon, predstavlja sumu koju kao naknadu za hranjenike tj. za lica na porodičnom smeštaju, periodično utvrđuje ministarstvo nadležno za porodičnu zaštitu (za 2019. godinu ova naknada je iznosila 25.593,00 din.).

Visina izdržavanja, po pravilu, ne može biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Pošto je poverilac izdržavanja – dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. U prevodu, alimentacija neće biti ni približno sličnog iznosa za dete čiji je otac Kolarov ili Mateja Kežman i dete čiji otac radi u pekari.

Visina izdržavanja može se smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Npr. ako gore pomenuti pekar dobije od tetke iz Amerike ogromno nasledstvo. U ovom slučaju najčešće majka u ime deteta mora da predlaže povecanje alimentacije odnosno izmene u Sporazumu ili Presudi, u zavisnosti koji dokument služi kao pravni osnov alimentacije. Retko će se davalac izdržavanja setiti da treba da prijavi svoje poboljšano materijalno stanje. Obrnuta situacija važi ako se pogorša materijalno stanje davaoca izdržavanja…tada će trčeći i udarati nogama u d…, zadihano do suda dostaviti dokaze o svojoj novoj unesrećenoj materijalnoj situaciji.

Ukoliko roditelj koji plaća izdržavanje, u određenom mesecu kupi detetu poklone, garderobu, vodi ga na putovanje itd. taj potrošen iznos novca na dete, ne umanjuje njegovu obavezu na plaćanje alimentacije za taj mesec, u prevodu – nema prebijanja!

Maloletno dete ima pravo do punoletstva na izdržavanje od strane roditelja, posle toga do navršene 26. godine ukoliko je redovan student (master i doktorske studije se računaju, ali samo do 26.godine!). Ako dete obnovi godinu zbog bolesti ili opravdanih razloga, smatraće se da je redovan student.

Postupak u sporu za izdržavanje pokreće se tužbom. Ukoliko roditelj/roditelji ne plaćaju izdržavanje, dete može da pokrene tužbu za zaštitu svojih prava, koju u njegovo ime može podneti roditelj ili centar za socijalni rad.

Postupak u sporu za izdržavanje naročito je hitan. Prvo ročište zakazuje se tako da se održi u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sudu. Drugostepeni sud dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba.

Ukoliko po Presudi suda, lice koje je označeno kao dužnik izdržavanja ne ispunjava svoju obavezu plaćanja alimentacije, uglavnom smatrajući da roditelj kod koga živi dete (najčešće majka) te novce troši na pramenove i parfeme, postoji nešto što se zove Predlog za izvršenje zbog neplaćanja alimentacije. Na ovaj načim prinudnim putem neodgovornog roditelja na pravni način možete naterati da ispunjava svoju obavezu prema svom detetu.

Ovim informacijama je cilj da ohrabre sve majke i očeve da ne odustaju od detetovih prava, te da se ne plaše da pokrenu sudske postupke koji su i interesu njihove dece i nikog drugog.

I još nešto. Najčešći slučajevi jesu da otac zateže sa alimentacijom, a da je dete kod majke. To ne znači nužno da je otac nitkov, a majka Majka Tereza. Postoje razni slučajevi, obrnute situacije, zatim slučajevi gde uopšte nema spornog materijala između roditelja koji ne žive zajedno. Zatim, mnoge situacije se mogu rešiti medijacijom, kao znatno blažim i manje stresnim postupkom nego sudskim (i jeftinijim!).

Izvor: Stil.kurir.rs/Pravnica.rs

Prema jednom istraživanju, majke bi zarađivale više od 92.000 evra godišnje

Prema jednom britanskom istraživanju, majke bi zarađivale više od 92.000 evra godišnje, kada bi im plaćali za neprestanu brigu o deci, presvlačenje, menjanje pelena, hranjenje, pranje, peglanje, čišćenje… To je, piše u izveštaju istraživanja, otprilike plata koju zarađuju lekari, piloti i advokati.

Većina roditelja kaže da je roditeljstvo najbolji “posao” na svetu, i sasvim sigurno jeste, ali složićete se, bilo bi sjajno i da za taj najlepši posao na svetu budu i plaćene. Znamo da je to nemoguće, bar ne u bližoj budućnosti, ali zanimljivo je da vidimo kolika bi vam, teoretski, bila plata.

U ovom istraživanju je učestvovalo 1.200 majki koje, u proseku, provode četiri sata svakog dana čisteći, oko dva sata spremajući hranu, sat vremena dnevno troše na pranje odeće, a deci su na raspolaganju 24 sata svakog dana.

Ako se još na to doda da i 44 odsto porodica koje su učestvovale u istraživanju ima kućnog ljubimca i da dve trećine majki mora na sve obaveze još i da hrani, kupa i šeta tu životinju, jasno vam je koliko dnevno rade.

Rezultati su pokazali i da 74 odsto majki oseća da je sav teret kućnih poslova na njoj, a 67 odsto sebe smatra u potpunosti odgovornom za decu, u smislu da im partner ne pomaže oko dece.

IDEJA OVOG ISTRAŽIVANJA BILA JE DA SE ISTAKNE KOLIKO MAME NAPORNO RADE, ČAK I ONDA KADA NISU NA POSLU.

I naravno, većina majki se na to nikada neće ni požaliti jer je njihova ljubav prema deci ona najveća, neponovljiva i za svoje mališane bi uradile sve, i još više od toga.

Izvor: Mondo.rs

12 FENOMENALNIH AKTIVNOSTI ZA DECU – U KUĆI

Improvizovani tobogan, badminton plastičnim tanjirima, takmičenje u duvanju kokica… U zavisnosti od toga šta od potrebnih rekvizita imate u kući, osmislite zabavu za klince i igra može da počne!

Evo nekoliko odličnih ideja da zabavite klince. Improvizovani tobogan, badminton plastičnim tanjirima, takmičenje u duvanju kokica… U zavisnosti od toga šta od potrebnih rekvizita imate u kući, osmislite zabavu za klince i igra može da počne!

  • Tobogan od kartonske kutije – a koliko ste ih samo bacili, ne znajućii da mogu ovako dobro da posluže? Ako je ipak u garaži pretekla neka veća kartonska kutija, iskoristite je! Nema jeftinije, a bolje zabave za mališane!

Badminton – Drveni štapići, plastični tanjiri i baloni. I zabava može da počne!

Za male umetnike – ako je vaše dete nežna, umetnička duša, ovu zabavu će obožavati. Veeeeeliki papir, tempere i pucketavi najlon je sve što vam je potrebno!

Učimo slova – ako je došlo vreme da počnete da učite slova, evo jednog načina da od toga napravite pravu zabavu. Umesto da ih piše na papiru, neka vaše dete crta slova u pesku. To će mu sigurno duže držati pažnju…

Spajdermen i mreža – prikupite sve sitne igračke koje imate u kući, napravite mrežu od izolir-trake na prolazu, a klinci neka pokušavaju da na drugu stranu sobe, kroz mrežu, prebace igračke. Ako vole da se takmiče, a vi imate vremena, možete i da zapisujete rezultat! Ko izgubi, skuplja igračke s mamom!

Kokičava olimpijada – Postavite cilj i start na nekom mestu u sobi, a prvi koji svoju kokicu, kroz slamčicu, oduva do cilja, pobeđuje!

Mini-kuglanje – Ovo je igra više omiljena dečacima. Poznata je njihova strast prema klikerima, a kad odrastu, prema kuglanju.

Vez – Ovo je već nešto složenija aktivnost. Ali ne previše – potražite postolje koje je “šuplje”, recimo stari stočić ili stolicu koji imaju samo noge i okvir, džak, igle za pletenje i vunicu. Zabava je za malo veću decu, razvija motoriku i vežba koncentraciju. A i ne želimo da dajemo igle maloj deci, iako su one za pletenje tupe, za starije su bezbedne.

Provlačenje – Ovu igru sam i sama poželela da igram! Slika govori dovoljno, a vi samo pripremite mnooooogo kanapa.

Za najmlađe – kartonski deo rolne od ubrusa, vangla i raznobojne loptice su vam potrebni za ovu igru. Najmlađima će dugo držati pažnju, a nema nereda u kući.

Stari dobri šator – ne mora biti ovako profesionalno napravljen – nekoliko stolica i čaršav će sigurno izmamiti osmeh svakog deteta :).

Još jedan predlog za najmlađe – igra je odlična jer razvija finu motoriku i angažuje male sive ćelije. Cediljka i slamčice su jedini potrebni rekviziti da bi vaše dete uživalo i zabavljalo se.

Izvor: detinjarije.com

Loše raspoloženje oca utiče na intelektualni razvoj njegove dece

Mrzovoljan otac koji ne zna da kontroliše svoje emocije ima negativan uticaj na kognitivni i emocionalni razvoj dece. Iako je ovo ponašanje uobičajenije kod muškaraca, majčinska ljutnja ne nanosi ništa manje štete. A ako su oba roditelja sklona besu – šteta se višestruko povećava.

Nažalost, tokom sukoba mnogo je teže pronaći uverljive argumente i razuman izlaz iz situacije, nego prosto dati besu oduška i vikati (ili čak nešto gore). A kad su na poslu problemi i stres, očevi često ventil pronalaze upravo u porodici.

Ipak, očeva, isto kao i majčina vika i preterana strogost ne izaziva poštovanje – samo strah. Tako roditelji dobijaju bitku, gubeći rat, i to na više frontova odjednom: posledice će uticati na formiranje detetove ličnosti, uticaće na njegovo zdravlje, razvoj odnosa roditelj-dete.

Dete sve shvata bukvalno: ako ga otac vređa i svakodnevno viče – to znači da ga ne voli. A ako te ne voli onaj koga najviše voliš, kakvi će tek drugi biti prema tebi. Rezultat je prilično predvidljiv: pojavljuju se razdražljivost, anksioznost, fobije, loše navike, poteškoće u interakciji sa drugim odraslim osobama i vršnjacima.

Kada dete raste u ovakvim uslovima, može se razvijati u jednom od dva smera:

Pojačaće se loše ponašanje i kršenje pravila – dete zna da će u svakom slučaju neko vikati na njega, pa onda barem neka bude da je to i zaslužio;
Želja da udovolji – dete će pokušati da uradi sve što roditelji očekuju od njega, čak i po cenu prevare i laskavosti.
Deca koja se približavaju pubertetu mogu pokazati agresiju, probleme sa zakonom i još mnogo toga.

Dugoročno, hronični stres može pokrenuti psihosomatske bolesti.

Agresija kao primer
Porodična mikroklima vrlo zavisi od načina komunikacije. Detetu je teško da izgradi topao odnos poverenja sa roditeljima koji često podižu glas – jednostavno se emocionalno zatvara.

Kao rezultat toga, dolazi do opšteg pogoršanja odnosa, što je posebno štetno za predškolsku decu. Odrasli često ne shvataju razloge udaljenosti deteta i još više se nerviraju. Začarani krug.

Dečji odnos prema društvu zavisi od porodičnih odnosa
Vikanje kao porodični stil komunikacije dovodi do formiranja navike. Dete ga prenosi u društveni život: jednog dana vikaće i na svoju decu.

Druga posledica je nedostatak nezavisnosti i infantilnost. Deci biva teško da formiraju osećaj odgovornosti, pa će pokušavati to da prebaci na druge.

Kompleks žrtve je jedna od najtežih posledica. Dete se oseća nepotrebno, postaje osetljivo, pati zbog sitnica, zahteva aktivnu pažnju i sažaljenje od strane onih koji ga okružuju.

Kako se nositi sa tim?
Da biste izgradili novi i drugačiji odnos, važno je razumeti uzroke “padova”. Pre svega, takvo ponašanje je gubitak kontrole nad sobom i svojim emocionalnim stanjem. Negativni osećaji izbijaju na površinu, a dete je još nedovoljno zrelo da bi odvratilo napad ili sprečilo takve ispade.

Samokontrola kao veština ne razvija se lako. A ono što treba da znate jeste da, ako želite da vaspitate decu, najpre treba da vaspitate sebe. Jer će deca ionako ličiti na vas (Duško Radović):

Eliminacija iritanata. Ako su stres i opšta iritacija uzrok vašeg sloma, bolje je pokušati isključiti „okidače“ ljutnje. To naravno nije uvek moguće, ali u izvesnoj meri svakako jeste.
Vremensko planiranje. Jasna dnevna rutina pomoći će da izbegnete žurbu i neće vam zbog toga kašnjenja ili nedostatka vremena “pasti roletna”.
Vizualizacija posledica. Ako osećate da ćete se slomiti, zamislite koliko štete činite svom detetu: kako se uplaši, plače, muca. Takva slika vas brzo otrezni i neće dozvoliti da emocije izbijaju na način koji šteti detetu i vašem odnosu.
Vizualizacija “gledalaca”. Zamislite da ste okruženi ljudima ili da vam dolaze gosti. Čim želja da vrisnete postane jaka, pomislite da će vas drugi čuti.
Razvoj simbola. Dogovorite se sa detetom o ključnoj reči ili frazi koju će izgovoriti čim oseti da gubite sposobnost da se kontrolišete. Na primer: “Volim te, ne ljuti se.” To će vam omogućiti da se zaustavite na vreme.
Verbalizacija osećanja. Ne stidite se svojih negativnih osećanja i otvoreno kažite: “Ja sam veoma ljut” , “Ja sam ljut zbog tvog ponašanja”. Ovakve fraze su konstruktivnije od vrištanja.
Ako nijedna od gore navedenih metoda ne pomaže obuzdavanju agresije, najbolje je konsultovati psihoterapeuta.

U slučaju da ispad besa nije bilo moguće obuzdati, važno je izviniti se: iskrena izvinjenja neće nikad narušiti roditeljski autoritet, već će ublažiti posledice sukoba, a takođe pomoći u izgradnji otvorene komunikacije sa detetom.

Izvor: zelenaucionica.com

Kredit da isplate decu: Svaki peti ne plaća alimentaciju

Svaki peti razvedeni roditelj u Subotici izbegava obaveze i ne plaća alimentaciju. U Osnovnom sudu godišnje 1.300 predmeta. Često se zadužuju da podmire dug

ZBOG neplaćanja alimentacije roditelji često završe na sudu, a u Osnovnom sudu u Subotici godišnje se obradi oko 1.300 predmeta koji se tiču povrede porodičnog prava. Procenjuje se da više od 20 odsto razvedenih roditelja izbegava tu obavezu prema sopstvenom detetu.

  • Predmeti nisu nimalo laki, jer često imamo nemaštinu i kod jednog i kod drugog roditelja, a u samom početku nisu svesni problema koji ih čekaju kada se podeli porodica. Roditelji koji treba da plaćaju alimentaciju, pogotovo kada je tek razvod krenuo i kada su svi veoma ogorčeni na dugu stranu, nekako uvek to tumače kao – neću ja njoj da dam te pare. To se doživljava kao da je dao majci a ne da je to potreba deteta – objašnjava Rozalija Tumbas, predsednica Osnovnog suda u Subotici. – Imamo problema i kada je reč o povećanju ili smanjenju iznosa alimentacije. Veliki problem je i kada vidimo da roditelji nemaju od čega da plaćaju, da nisu sposobni da zarade, a detetu treba. Važno je da napomenemo da imamo besplatnu pravnu pomoć i naši saradnici pišu tužbe i pomažu strankama. Nastojimo da te predmete rešavamo prioritetno i da se iznos koji stranke plaćaju ne gomila.

O ovoj problematici govorilo se i na okruglom stolu „Nedavanje izdržavanja i društvena solidarnost“, koji je organizovao Pokrajinski zaštitnik građana.

  • Dešavaju se problemi kada ne samo što davalac izdržavanja ne želi da plaća, već se dešava da nije zaposlen i da nema od čega, ili pak živi u inostranstvu. Zato treba da imamo sistemsko rešenje, koje bi bilo pandan Fondu solidarnosti. On se u nekim zemljama zove Alimentacioni fond – objašnjava dr Zoran Pavlović, pokrajinski ombudsman. – Međutim, deca, stari i supružnici kojima je ta pomoć potrebna ne mogu da čekaju da se donese novi građanski zakonik, već moramo da koristimo mehanizme koje sada imamo.

Zbog neplaćanja alimentacije za troje dece, Subotičana D. K. tužila je svog bivšeg supruga, koji je odlukom suda bio u obavezi da njoj i deci isplati više od 200.000 dinara.

  • Nisam imala drugo rešenje sem da naša prava tražim putem suda. Kako nije zaposlen, njegov je otac, penzioner, podigao keš-kredit i isplatio iznos, da moj bivši muž ne bi završio u zatvoru – priča nam Subotičanka. – Ceo proces je bio veoma mučan za sve nas. Tačno je da je on deci povremeno kupovao jakne ili telefone, kako je kada zaradio, deca su srećna zbog toga ali to nije dovoljno. Oni su školarci i svakog dana im treba.

IZDRŽAVANjE

PLAĆA se izdržavanje dece, zatim supružnika, ali je i obaveza dece prema roditeljima. Oni koji treba da primaju izdržavanje često odustaju od ostvarivanja svojih prava i zato ova problematika mora da bude vidljivija.

Izvor: novosti.rs