Arhive kategorija: Priče prevremeno rođenih beba

„Moja beba je dokaz da se treba boriti a ona je mali borac koja se borila da izdrži uz infuzije i puno antibiotika .Tako da žene kraljice borite se i nikad ne odustajte ,sve je moguće samo verujte u to do kraja.“

E ovako ja sam Natalija imam 25 godine i preslatku devojčicu


Moja priča počinje ovako <3 <3 <3


Sa suprugom sam u braku 3 godine ,2 godine nismo mogli da imamo decu imali smo problem tako da smo morali na vantelesnu oplodnju.
Srećom uspeli smo iz prvog puta, bili smo presrećni to je bilo juna 2020 godine, a prva kontrola jos lepše vesti blizanci našoj sreći nema kraja.
Prva kontrola sve super i sve je bilo super do 29 nedelje. Kontrola 6-tog januara fatalno saznanje jednoj bebi ne kuca srceee.

Doktorka me je poslala hitno za Niš pošto je druga beba bila u opasnosti. U Nišu pregledi sve i svašta i na kraju odluče da me ostave na patologiji gde sam sedela mesec ipo dana uz preglede i inekcije. Medjutim 7 februara ja dobijem bolove spuste me u porodilište. U 33-ćoj nedelji pukne mi vodenjak a on zelene boje. Hitno je morao da se radi carski rez i zbog ove mrtve bebice u stomaku. Druga bebica se borila bila je na kiseoniku zato što je prevremeno rodjena u 8 mesecu a videla sam je samo kad sam se porodila na minut.

Rekli su mi da mora u inkubator na kiseonik, bila je teška 2390 gr. Dani su prolazili a ja je nisam videla, nisu mi dali da je vidim sve dok jednog dana nisam zamolila jednu sestru pa je pristala da me odvede kod nje. To je bio najsrećniji trenutak videla sam je posle 6 dana bila je u inkubator priključena na infuzije onako mala. Samo sam molila Boga da sve bude kako treba ,8 dana su došli i rekli mi da mogu da idem da je hranim. To je bio najsrećniji trenutak kad sam prvi put uzela svoju bebu u ruke, borile smo se zajedno ali uspele smo 11 -tog dana smo izašle kući.

Moja beba je dokaz da se treba boriti a ona je mali borac koja se borila da izdrži uz infuzije i puno antibiotika .Tako da žene kraljice borite se i nikad ne odustajte ,sve je moguće samo verujte u to do kraja.

Natalija Jović

Ešerihija mi je napala bebu i drugi porođaj mi je bio hitan prevremeni

Zdravo svima
Imam 24 godine I imam dve prelepe devojcice.
Moja prica pocinje od 👉👉👉

2016- prva trudnoca radjena kiretaza, plod se nije razvio, srce nije kucalo morala kiretaza. 2017- rodila sam prelepu cerkicu Minu,prevremeni porodjaj u 34 nedelji
rodjena sa 2740g, sve u najboljem redu. Prvi deo sam pisala pre 3 godine kada sam rodila prevremeno devojcicu u 34 nedelji, sada je velika ima 3.5 godine i dobila je Nedu. Sada sledi drugi deo moje price…

2020- ostajem trudna. Na prvim kontrolama sve je bilo u redu negde u 20 nedelji predlazu mi serklaz jer je prvi bio prevremeni rekli su da ce verovatno I drugi biti, zato ga predlazu. Odrade mi serklaz za jedan dan (nije nista strasno, sve je proslo OK). Kako su prolazili meseci negde mozda 6-7mesec kada sam radila briseve nadju mi eserihiju u brisu, lecili smo lekovima. Sledeci bris posle eserihije bio je super, ocistilo se sve nemam vise bakterije.Inace su one od serklaza (strano telo).

Medjutim u 32 nedelji nekoliko dana pre radim bris, krv sve super…Ali ja ustajem ujutru krenuli bolovi malo po malo ziga, boli. Popijem kafu ono sve jace I jace, pozovemo doktorku kaze sigurno eserihija uzmi vaginalete, pij za bolove, ceo dan ja sam tako radila. Medjutim sve vise I vise krece. Kako vece pada postaje nepodnosljivo. Brzo se spremim krecem u porodiliste oko 20h-21h, prime me na pregled kaze sve je u redu I beba, I ultra zvuk super, nema znaka za porodjaj a verovatno je eserihija I vrate me kuci u 22h.

Dodjem kuci pod jakim bolovima, uspavam starije dete I kazem muzu ja vise ne mogu idemo mi ponovo.Odemo ponovo u 00h stizem kaze pa ponovo vi, pregledaju me daju mi inekciju za bolove I kazu da ostanem na odeljenje da me prate. U tom me ostave, pregledaju ponovo kazu dacemo ti inekcije za bolove jos dve I inekciju za bebina pluca ako dodje do porodjaja.

Samo sto mi dali ja sam zakukala jako I odmah u salu, pregledaju rade ctg I kazu morace porodjaj jer polako krece, skidaju serklaz pod bolovima jedva ga skinu. Pridju I kazu porodjaj krece mi moramo da vas porodimo pa kako bude, ne smeju vise da cekaju jeste rano 32 nedelja ako mora, nasta ja pristajem jer vidim I sama da je krenulo…Uspavaju me jer je carski.

Bude me u sobi, devojcicu ste rodili sve je u redu, ziva I zdrava ima 2080g
Ja presrecna sve je proslo super.Medjutim posle sat vremena dolazi doktorka I kaze beba hitno mora za Nis, nemaju neke injekcije koje mora da isprima kao terapiju jer se u stomaku zarazila bakterijom eserihijom, borila se 3 dana pred porodjaj I zato je usledio prevremeni.Vi cete biti ovde, a beba mora za Nis, pre odlaska doci cemo da je vidite.

Otvaraju se vrata ulaze I voze inkubator.. da to je onaaa. Ali ja ne vidim jer lezim ne mogu da se pomerim a ona je u inkubatoru ne vidi se jer je spremna za Nis… Sestra uzima moj telefon I slika mi je, samo tako sam je videla prvi put. Odvedu je, ja sam ostala u sobi ne znam gde nalazim ocajna, ne znam sta da mislim, ne mogu iz kreveta da mrdnem imala sam dren. Starije dete kuci ja u porodilostu a bebu odveli za Niš.

Svaki dan smo zvali da vidimo kako je, svakog dana u 12h razne informacije daju,
jedan dan kazu imala temperaturu, drugi dan OK, treci dan jede lepo, pa ne jede lepo. Sekiras se svih 24h dok ne pozoveš ponovo, jer ne primaju posete u Nisu zbog Korone.
Tek 9. dan kada sam ja izasla i otisla sam za Nis. E tada pocinje sve…

NAJTEZI I NAJLESPI DAN U MOM ZIVOTU UPOZNAVANJE SA BEBOM POSE 9 DANA NAJTEZI JER JE NISAM UPOZNALA, NISAM DODIRNULA, NISAM POLJUBILA, NI VIDELA
NAJTEZI JE JER SAM STARIJU OSTAVILA KUCI, A NAJLEPSI JER SAM UPOZNAL SVOJE CEDO

Ulazim u sobu ona u inkubatoru, malecka, malo veca od mog dlana, daju mi flasicu I kazu da je nahranim, ja drtih prilazim, ona povezana na sondu, kablova oko nje, polako provucem ruku kroz kablove, podignem glavicu I krenem da je hranim, rucice meke, nozice isto…

Drhtala sam cela. I tako 3 naredna dana hranili se na flasicu u inkubatoru, nisam je uzimala stojeci sam je hranila po sat dva… I 12 dan njenog zivota kazu danas idete kuci, najsrecija sam bila, iskljucili je u inkubatoru, skinuli kablove, sondu, igle I kazu mi da je uzmem kako bi je okupali isredili. NAJLEPSI osecaj, uzela sam je u naručje prigrlila uz sebe, prvi put sam je dodirnula posle 12 dana, prvi put izljubila i mazila.

Kada smo dosle kuci kod seke, seka je bila presrecna jedva je cekala da se vratim sa bebom. Sada Neda ima 6meseci I sada sam velika, jedem kasice, gugucem, igram se rucicama, seka Mina se igra sa njom, obozavaju se! ❤️

Ovo je drugi deo moje price
dva prevremena porodjaja carskim rezom
dve prelepe devojcice ❤️❤️❤️

Hvala mami Miljani Mrčić na podeljenom iskustvu, a dečici želimo bezbrižno detinjstvo uz poruku čitaocima da je sve više ovakvih priča, i nažalost ima i mnogo težih posledica i ishoda zbog bakterija i gljivica, pogotovo kada se radi o bakteriji Escherichia coli – lečite je na vreme.

„Osećam pokrete bebe i donosim odluku da više nema ni jedne suze. Kažem sebi za mrtvima se plače,a moja beba je ziva.“

  • Jedan običan majski dan ,ali za nas čaroban. Saznajem da sam trudna. Druga bebica stiže. Maja će dobiti batu ili seku. Svi presrećni. Ja malo uplašena. To su bukvalno dve bebe u kući. Kako ću postići sve ali moj suprug me ohrabruje da će sve biti ok i da će mi pomoći oko svega.
  • Odlučimo da na pregled idem posle Majinog 1 rodjendana, da ne žurimo odmah. Tako je i bilo. Kad je prošao rodjendan i sva ta ceremonija otišla sam na pregled.
  • Moja doktorica je na bolovanju a upoznajem doktoricu koja je menja. Ona potvrdjuje trudnoću i kaže da je sve ok i da dodjem za 2 nedelje opet. Tako i uradim.
  • Za dve nedelje bebac dobro napreduje i sve je u savršenom redu. Doktorica mi na tom pregledu kaže da se moja doktorica vraća sa bolovanja i da ću sledeći pregled raditi kod nje. Došao taj 2 jul (sećam ga se i nikad ga zaboraviti neću). Ja koja sam bila svega par dana pre toga na pregled dvoumim se da odem opet kod svoje doktorice.
  • Neki nemir u meni, da li majčinski instikt ili Božja volja a možda i oboje prevagnuše u meni da odem da bebicu pogleda moja doktorica. Na pregledu doktorica mi pokazuje sve moguće delove tela bebe kako se sve razvija, pušta mi otkucaje srca više puta i na kraju onako da me ne uznemiri a opet da shvatim ozbiljno kaže da na bebinom stomačiću nešto nije ok i da je najbolje da odem kod perinatologa privatno da se uverimo da je sve ok.
  • Isti dan zovem i zakazuju mi pregled za sutra dan. Teška noć puna nemira i neispavanosti, ali pregurah je. Na pregledu doktor posle dugog posmatranja saopšti nešto za šta prvi put čujem. Beba ima gastrošizu. Našim rečima rečeno otvoren stomak. Creva su van trbušne duplje. Rodiću bebu sa anomalijom. Predlaže pregled na konzilijumu da se proveri ima li beba ima drugih anomalija i teši nas rečima da se to dešava i da bebe budi na kraju dobro.
  • Izlazim iz ordinacije, plačem kao malo dete, vrištim. Suprug koji je u šoku ne zna na koju stranu da krene. Drži mene a sam bi se srušio na sred ulice. Nedelju dana čekanja konzilijuma a nedelja kao godina duga. Na konzilijumu posle detaljnih pregleda, saopštavanja strašnih stvari od onih da će tek rodjena beba pretrpeti velike operacije do toga da je moguć i smrtni ishod, predlažu mi prekid trudnoće.
  • Ja plačem, vrištim i istrčavam na hodnik. Ne želim ni da čujem za prekid trudnoće. I onda kreće borba prvo sa celom porodicom, prijateljima ma svima. Ja koja ne želim da prekinem trudnoću i oni koji traže najbolje doktore da to reše. Zvali su mnogo klinika i odbijeni su od svake jer ja sam prešla 10 nedelju i niko ne sme da se prihvati toga.
  • Ja u sebi likujem. Znam. Sigurna sam. Rodiću bebu heroja koji će da se izbori i bude dobro. Mnoge kontrole – konzilijumi. Noći neprespavane. Dani kad mi se iz kreveta nije ustajalo. Imala sam ja svoju snagu moju Maju veliku devojciču koja bi svojim zagrljajem sve muke rešila. Osećam pokrete bebe i donosim odluku da više nema ni jedne suze. Kažem sebi za mrtvima se plače,a moja beba je ziva.
  • I tako ja jaka, odlučna potisnem sve priče i komentare. Kraj 8 meseca na izgled sve ok ali osećam curi mi vodenjak, dobijam bolove. 02:42h noću. Suprug i ja krećemo u bolnicu. Ne progovaramo ništa samo se molimo Bogu i povremeno uhvatimo za ruke dajući snagu jedno drugom.
  • Stigla sam u bolnicu, doktorka kaže da je porodjaj blizu ali da moram biti svesna da je pre vremena i da se mora ići carskim rezom. Susrećem se sa tim da 2 doktora ne žele da me porode, zovu i čekaju mog doktora koji se ne javlja, koji ne dolazi. Ja koja se grčim i gušim bebu čupam kablove od ctg_a i vrištim kroz hodnik kako ću zapalti bolnicu ne odvedu li me u salu za porodjaj istog trena.
  • U roku od 2 minuta sam bila spremna za porodjaj. Uspavljuju me. Porodjaj se završava i čujem ženski glas koji me zove. Budim se, pokušavam da ustanem tražeći svoje dete. Dobijam odgovor da sam dobila živo muško dete i da je na neonatologiji gde mu se bore za život. Vode me u sobu i više niko od doktora ne dolazi da me pita kako sam. Udje samo sestra koja priključi infuziju i izadje. Na pitanje znaju li nešto o mojoj bebi dobijem odgovor ,,ne,, i to je sve.
  • Bebu su odmah po rodjenju operisali. Creva su morala da zbrinu da bi funkcionisala. Crp mu raste i svaka sekunda je presudna. Prvih 48h je pregurao i stanje mu je stabilno. Treći dan od porodjaja tražim da izadjem na svoju ruku i dobijam otpusnu listu. Suprug me čeka i idem odmah da vidim bebu. Ulazim. Noge mi klecaju.
  • Čujem plač beba, hodnicima jure sestre svaka za svojim poslom. Dočekuje nas mlada devojka i uvodi kod naše bebice. Kao veknica od dva kg, sav u kablove i aparate zamotanog stomačića, krupnih očiju, nestašnih rukica i nogica, veseo.
  • Ja koja se držim jednom rukom za stomak, drugom za inkubator, zovem ga, tepam mu drhtavin glasom,a bez suza. Obećala sam mu već da nema suza, za živima se ne plače! Ohrabrujem ga pričam mu o životu. O onome što ga čeka kući. O njegovoj seki.
  • I tako dan po dan zvala sam da pitam kako je, išla da ga vidim. Nije imao krize uvek je bio stabilno. Jutro kao i svako drugo hranim Maju, zvoni telefon i vidim već poznati broj, drhte ruke, drhti sve u meni, javljam se i druga strana mi kaže da bebu pripremaju za operaciju. Drugu operaciju po redu i da dodjemo u bolnicu.
  • Ne znam ni kako smo stigli do bolnice. U jednom treptaju već sam se našla u čekaonici. Eh te proklete bolničke čekaonice. Gledam satima u ta vrata iznad kojih piše operacioni blok i čekam da se otvore da mi kažu da je moje čedo dobro. Napokon izlaze 2 doktora iza njih 2 sestre guraju inkubator a u njemu moje zlato. Trčim put inkubatora moleći ih samo za minut da ga vidim. Trčim tako pored inkibatora do lifta gde sam morala da stanem.
  • Ljubazno me sestre miču od inkubatora uz reči da dalje ne mogu sa njima. Doktori strpljivo čekaju da ja dodjem sebi rekavši mi da još nije sve gotovo. Previše je bilo rizično da nastave operaciju. Uradili su dobar deo posla, ali mora biti još jedna operacija da bi se sve vratilo. Racunaju da za 15 dana beba će se dovoljno oporaviti da mogu da izvrše jos jedan zahvat
  • Nedelja dana borbe, čekanja. Opet poziv. Sva u čudu slušam doktora koji kaže da je bebac vec spreman za treću operaciju i da dodjemo. Pa samo 7 dana je prošlo. Kroz osmeh mi doktor kaže: „Rodili ste gospodjo heroja..“
  • Opet onaj treptaj i eto me u bolničkoj čekaonici lomim prste na rukama, ustajem, šetam, sedam, čekam. Sati prolaze vrata se ne otvaraju. Potiskujem one negativne misli, molim se Bogu i čekam. Dočekah. Otvoriše se vrata izlaze doktori. Vidim im osmeh na licu, vidim olakšanje. Kažu mi sve je prošlo u najboljem redu,.Tražim da vidim sina, kažu ne može, on je na aparatima na intezivnoj. Dodjite sutra.
  • Već smo bili pripremljeni na njegov dug oporavak, ali svega nedelju dana posle 3 operacije dobijam poziv da idem u bolnicu da bebu puštaju iz inkubatora da ga proprate par dana ako sve bude ok idemo kući. Tolika me sreća obuzela da sam spakovala sve bebine stvari ali zaboravila da spremim svoje. Sebi ni čarape uzela nisam. Eh mi majke.
  • Primili su me i smestili u sobu u kojoj ću biti sa svojom bebom. Sedim i čekam tako, nikako da donesu dete. Razmišljam da se nije šta desilo, da se nije nešto iskomplikovalo. Otvaraju se vrata mlada devojka nosi zamotuljak spušta u krevetac pazljivo. Kaže mi „Spava, nemoj ga sad dirati. Daje mi upute i savete i odlazi. Pomeram ćebence i ugledah to malo biće koje bezbrižno spava kao da se nikad ni sa čim nije borilo. Sanjaj andjele, sanjaj neke lepše dane.
  • Jedva sam dočekala da se probudi da ga zagrlim, stajala sam pored krevetca sve dok nisam čula taj promukli plač. Uzela sam ga u naručje i osvojila celi svet. 3 dana smo bili u bolnici. Dočekali taj 31. decembar. Očekujem da idemo kući, želim moju Maju moju snagu da zagrlim. I napokon dočekasmo.
  • Doktor nam daje otpusnu listu i da se javimo na neonatologiju da i od njih uzmemo otpusnu. 2 sprata niže prizor koji ne može biti lepši, Čekaonica ispred neonatalogije puna korpi za bebe roditelja koji sa osmehom čekaju da svoje čedo vode kuci. Svi ce oni dočekati Novu godinu.
  • Završili smo pregled. Došao je i tata sa našom korpicom. Iznosi svog naslednika,svog junaka. Pun ponosa. Jači od celog sveta.
  • Ali to nikako ne bi moglo da bude sve. Na prvoj kontroli saznajem da moje dete zbog problema i gušenja na porodjaju ima problema sa srcem kao i da je imao izliv krvi na mozak i da ce imati posledice. Čekaće nas još operacija i još borbi.
  • Ali nismo mi tu ni malo poklekli, borili smo se kao lavovi svakoga dana sve jače i jače i dobili smo „RAT“. Beba danas ima 2 ipo godine. Zdrav je i toliko živahan da ga je teško pratiti. Još uvek se mi borimo pa čak i sam onim čudnim pogledima i kritikama što mu na plažama ne oblacim majcu zar ne vidim da on nema pupak i da ima veliki ožiljak. Samo se osmehnem jer moj najveći ponos je njegov ožiljak.

Anđela Fuštić

KBTIM – Hvala ti mama Anđela <3. Hvala ti što si tako borbena i hrabra. Hvala ti što si na svet donela takvog borca i što si uvek čvrsto stajala iza njega. Lazare imaš neverovatnu mamu. Bog te blgoslovio i svu sreću sveta podario.

Iznenadjenje dvadesetpetogodišnje mame na porodjaju ostavilo je sve bez daha (VIDEO)

Mlada majka dvadesetpetogodišnjakinja koja je otišla u bolnicu očekujući da će roditi jednu bebu bila je više nego iznenađena kada je nakon nešto više od pola sata kasnije umesto jedne dobila čak pet ćerki.

Kada je Manita Singh hitno prebačena u bolnicu u samo 26 nedelja trudnoće, nakon što je počela da se žali na porođajne bolove, plašila se onog najgoreg.

Dvadesetpetogodišnjakinja je izgubila prvog sina nedugo nakon što se rodio dve godine ranije, a sada se suočila sa mogućnošću da izgubi i ovu bebu.

U 11:00, lekari u lokalnoj vladinoj bolnici u Ambikapuru, u Chhattisgarhu na istoku Indije, rodila sa prva devojčica prirodno u 11:00 -a ubrzo su je pratile i njene četiri sestre. Njihovoj sreci nije bilo kraja.

„Deca su zdrava, ali su držana pod nadzorom lekara jer imaju manju težinu u odnosu na normalne bebe“, rekla je dr K.R. Tekam, pedijatar u bolnici.
Doktor Tekam rekao je da su novorođenčad primljena na odeljenje intenzivne nege, jer su svi neuhranjeni. Lekar je rekao da je žena prirodno začela petoro dece i da je porod bio preuranjen, jer se dogodio u sedmom mesecu trudnoće.
Deca su, međutim, inače zdrava, dodao je.
Majku Manitu, poreklom iz sela koje spada pod blok Lakhanpur, njen suprug Umeš Kumar primio je u Civilnu bolnicu 31. marta.
Manitina rodbina je uradila test sonografije pre nego što je krenuo porođaj i otkrio više od dvoje dece, ali petoro je bilo daleko od njihove mašte.
Maniti je to bio drugi porod, rekla je njena rodbina, dodajući da je pre dve-tri godine rodila dete, koje je ubrzo umrlo.

Izvor:https://www.pregnancyvideo.net/

„Plakala kao kiša kada sam videla sve one aparate. Nakon 4 dana došao je dan o kom nisam sanjala da toliko može da boli. Ja sam napuštala bolnicu praznog stomaka i praznih ruku, ceo svet mi se srušio.“

Moja priča počinje ovako…

Udala sam se jako mlada i rodila prvo dete sa 18 godina. Ubrzo nakon tog porođaja ostala sam ponovo trudna gde me je bivši muž naterao da abortiram. Naravno ja to nisam želela ali morala sam zbog njega. Nikad mi ništa teže nije palo u životu.

Nakon tog abortusa ja sam ponovo ostala trudna ubrzo ali to dete nisam abortirala već sam u trećem mesecu trudnoće počela da krvarim a bivši muž mi nije dao da idem kod lekara. Molila sam Boga samo da to dete ostane živo i naravno ostala je. Kako nismo imali uslova a ni novca, posla jedostavno nije bilo otišli smo za Austriju kada sam ja ušla u šesti mesec trudnoće. Ja sam radila kao dadilja kod suprugovog brata a on je radio u nekoj firmi za čišćenje zgrada.

Bio je ponedeljak 15 maj 2017 kada me je moja jetrva farbala. Kada sam otišla da operem kosu nakon nekog vremena meni je pukao vodenjak i ja sam se bojala da kažem bilo kome jednostavno bila sam u tuđoj zemlji nisam znala jezik bila sam bez osiguranja a što je najgore to je sve počelo prevremeno. 16 maja ujutru rekla sam bivšem mužu šta se desilo i brat njegov me je odveo u bolnicu. Naravno odmah su me ostavili u bolnici i nakon nekog vremena počeo mi je porođaj. Toliko sam bila uplašena…

Kada mi je počeo porođaj odveli su me u salu, krenuli su prirodno da me porode. Međutim desilo se ono za šta ja nisam znala, odjedanput počeo je da pišti CTG i svi su se uspaničila oko mene. Došla je jedna sestra koja je znala srpski i rekla da moram na hitan carski, potpisala sam i odveli su me. Sledeće čega se sećam je da sam se probudila u šok sobi a ta šok soba je zaista bila šok. Pobudila sam se i gledala svoj prazan stomak. Toliko sam bila uplašena jednostavno ne znam kako sam preživela sve to. Samo par dana pre porodjaja sam saznala da me moj tadašnji muž vara. Bila sam očajna, a nakon par dana me je i prevremeni porodjaj zadesilo.

Prvo što sam pitala je bilo kako je moja beba, samo su rekli ne znamo ništa. Kada su me odveli u sobu i kada je nakon nekog vremena došla sestra Ja sam pitala da li ja mogu da vidim moju bebu, ona je otišla na neonatologiju i pitala ih, zatim je došla po mene. Sećam se kao da je juče bilo ušla sam u tu prostoriju i videla jedan inkubator,a u njemu jedno malo sitno biće od 1364g i 39cm. Izvadili su je i stavili mi je na grudi, a u tom trenutku sva bol i sve loše je nestalo, držala sam svoj čitav svet u rukama…

Plakala kao kiša kada sam videla sve one aparate. Nakon 4 dana došao je dan o kom nisam sanjala da toliko može da boli. Ja sam napuštala bolnicu praznog stomaka i praznih ruku, ceo svet mi se srušio. Jedno dete u Srbiji drugo u bolnici, muž koji me vara…Prava noćna mora.

Mesec i po dana velike borbe i moja divica Teodora izlazi iz bolnice. Za tih mesec i po dana Tein tata nije ni 5 puta otišao u bolnicu. Imao je pametnijeg posla, izlazio je, lutao i pio, bolelo ga je uvo za sve.. Kada je ona imala dve godine mi smo se rastali, udala se po drugi put i moj sadašnji muž ih gleda bolje nego rođeni otac, koji ih nije video godinu dana niti im dao nijednog dinara… Ali njima je sada ovaj tata sve, i da, posle toliko vremena saznala sam šta se desilo i zbog čega mi je porođaj krenuo prevremeno. Iako je trudnoća bila uredna, kada sam imala abortus nisu mi dali rogam injekciju. A što se tiče CTG on je na porođaju počeo da pišti pošto je Teodori stalo srce u stomaku.

Danas moja divica ima 3 godine i izrasla je u pravu pametnicu..

Želim da poručim ženama jedno: „Nemojte ubijati tu nevinu dečicu, ta dečica su vam data od Boga i sa razlogom baš vama, i nikada nemojte dati na sebe, ne dozvolite da iko upravlja vama i vašim životom, niste ničije vlasništvo i niste ničiji rob… Vaše telo je vaša stvar, ono pripada samo vama. Ja sam napravila grešku zbog koje se kajem mnogo, i mislim da ću se celog života pitati kako bi to dete izgledalo i da li bi bio dečak ili devojčica, a za sve one koje su prošle kroz prevremeni porođaj želim da pružim podršku ♥️

Mama Tamara Kardašević

Mesec malih DIVOVA

Novembar je mesec prevremeno rođenih beba, dok je 17.novembar Svetski dan prevremeno rodjenih beba a obležava se od 2011. godine.

Pretpostavlja se da se u svetu svako deseto dete rodi pre termina, a ukoliko bi razvijenije zemlje ozbiljnije krenule u kampanju preventive prevremenih porođaja, moglo bi da se predupredi čak 58 000 porođaja pre termina. Na taj način, bebe bi u sigurnom maminom stomaku ostale do predviđenog termina.

I ove godine, sa mamama “malih divova” delimo radost zbog uspeha koji postižu njihove prevremeno rođene bebe. Jelena Roskar , iz udruženja „Mali div“, ispričala nam je kako je njena Joka prevremeno rođena beba koja je postala velika hrabra i nasmejana devojcica. Nekada rode pozure da vas iznenade isuvise rano.


Moja malena palčica požurila je da upozna spoljni svet veoma rano. Rođena je u 23 gestacionoj nedelji sa svega 550g. Šanse da preživi prema doktorima skoro nikakve ravne nuli. Ali majčinsko srce nikada nije verovalo da će biti loše i da ce se prognoze doktora ispuniti. Doktor neonatlog nije imao lepe vesti da mi saopšti sem da je njeno stanje jako kritično i da je pitanje da li ce izdržati transport iz Niša do Beograda. Izdržala je. Ali to je bio samo put. Polako su stizale analize koje nisu bile nimalo dobre. Sepsa,upala pluća,pucanje plućne maramice, herpes u likvoru mozga, konvulzije koje ne kupira lek koji prima… Da li će zamena pomoći i sprečiti… duktus koji je počeo da ugrožava druge organe… morala je operacija DAP-a sa 650g retinopatiju…. možda još neka dijagnoza koju sam zaboravila. Svaka dijagnoza priča za sebe, a o mogućim posledicama da ne govorim ili da nabrojim par od njih: moguća epilepsija ili neurološki problemi, herpes moze da izazove posledice da ne može da jede, pije, sedi, govori, ali naša borba od dugih 135 dana na institutu za neonatologiju u ulici Kralja Milutina 50 je uspešno završena. Zahvaljujuci divnom i stručnom medicinskom osoblju Jovana je izašla kao pobednik.
Mama je još uvek pod stresom i strahom, ali sve je malo lakše uz grupu “Mali div” u kojoj su sve mame koje su se prevremeno porodile koje znaju kakva je neizvesnost,strah…Kako je kada ti kažu stanje deteta je stabilno i nepromenjeno. Hvala divnoj grupi i udruženju da nije bilo njih možda ne bih ni ja ovo pisala jer je psihički bol bio neizdržljiv i niko sem njih nike mogao da me razume i shvati. Nakon otpusta sa neonatologije odlučila sam da sa palčicom ostanem u Beogradu. Bilo me je strah i panika da li ce u mestu gde živim znati da postupe ukoliko nešto krene po zlu ipak ne rađaju se često baš tako rano deca…. a možda nemaju ni sve potrebne aparate za preglede. Svaki njen kašalj odnesena je bila na pregled kod predivne doktorke neonatologa dr Simić. Vodila sam je i kada nije bilo apsolutno nikakve potrebe moj strah je bio jači od mene. Jovana je uz pomoć dr Danijele Vukičević i svojih terapeuta teta Đurdje i teta Milene dostigla sve.. Dr Oros je poznata kao najbolji oftamolog i uspešno izlečila retinopatiju. Jovana je vežbala svakog dana u klinici za rehabilitaciju dr Miroslav Zotović,  ali predano i uporno svakog trena dok smo bile kući. Nama je ritual presvlačenja bio kao igra a ujedno i vežba. Svaki minut mog odricanja svega izazivao je nove uspehe i nov osmeh. Dostigla je sve… guče… puzi… ustaje…jos vrlo malo da samostalno krene da hoda. Bez ikakvih posledica.

Prema kategoriji, prevremeno rođene bebe su sve bebe rodjene pre 37. gestacione nedelje trudnoće, ali ne retko, ta kategorija može podrazumevati i bebe koje imaju vrlo nisku telesnu masu na rođenju, a koja je manja od 2 000 grama” – objašnjava Jelena Roskar iz udruženja „Mali div“.

– Kada je reč o uzrocima koji mogu dovesti do prevremenog porođaja, oni se mogu podeliti u tri grupe.

Prvu čine faktori rizika koji se odnose na majku, drugu faktori rizika koji se odnose na matericu, a treći faktori odnose se na fetus. Faktori rizika koji se odnose na MAJKU su:

–jedan ili više prethodnih spontanih pobačaja ili prevremenih porođaja

-prethodno rađanje četvoro ili više dece

-visok nivo stresa

-starost ispod 18 ili iznad 34 godine

-prethodno lečenje steriliteta

-kratak razmak između dve trudnoće (kraći od godinu dana)

-infekcije (najčešče vaginalne i urinarne infekcije, ali i sve druge)

-pušenje, konzumiranje alkohola i upotreba narkotika

-ozbiljna oboljenja majke, kada bi nastavak trudnoće ugrozio njeno zdravlje i život.

U faktore koji se odnose na MATERICU spadaju:

-abnormalnosti materice ili grlića materice

-vaginalno krvarenje

-previše amnionske tečnosti

-dva ili više abortusa

Faktore koji se odnose na FETUS i mogu izazvati prevremeni porodjaj čine:

-ozbiljna insuficijencija placente ili ozbiljno oboljenje ploda stres fetusa (na pr. hronični nedostatak kiseonika)

-višestruka trudnoća

  1. Novembar je relativno mlad praznik. Ustanovljen je 2008. godine na prvom sastanku Udruženja roditelja prevremeno rođene dece iz svih evropskih zemalja. Ideja je bila da se pokrene razmišljanje o tom problemu. Dakle, roditelji su počeli da slave prvi put 17. novembra 2009. godine, samo godinu kasnije. Pokrenula ih je uzajamna međusobna vera u taj dan, kao i snažna volja da se bez novca, samo sa mnogo kreativnih ideja podigne svest o tome da nešto mora da se uradi, kako bi prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama bilo bolje.

Izvor: magazinsana.rs

„Ja sama vodim malog u dežurnu gdje ga onako bez imalo osjećaja i nježnosti na živo ušiva stariji doktor a ja sva plačna i prestrašena osjetim bol u stomaku, 35 tj trudna. „

Pa da počnemo.

Dok se moj stariji sin igrao slučajno je pao i dobro rasjekao usnu udarcem od stakleni stol. Ja sama vodim malog u dežurnu gdje ga onako bez imalo osjećaja i nježnosti na živo ušiva stariji doktor a ja sva plačna i prestrašena osjetim bol u stomaku, 35 tj trudna. Odlazimo kući a bol ne prestaje svako malo novi jači bolovi. Ujutro se javljam ginekologu gdje on daje mišljenje da je sve uredu i da očekujem porod krajem sljedećeg mjeseca.

Trazim ctg, uradim bolove ne pokazuje a ja bolove osjećam. Naveče se vraćam u bolnicu gdje me pregledaju – otvorena 4 prsta. Idem za Zenicu i tu me primaju na odjel za porodjaj. Cijelu noć bolovi i ujutro sam rodila djevojčicu tešku 1.870 i 43 cm. Odmah su je u inkubator odnijeli i poslije svih pregleda su ustanovili da ima anomaliju na srcu. Srčane komore se nisu zatvorile na vrijeme. Nju odvoze za Sarajevo kod doktora Zijada Begića na pregled a ja ostajem u Zenici i čekam rezultate.

Nakon par sati zove me sestra koja je bila u pratnji bebe i javlja najljepšu moguću vijest, anomalija nije opasna i neće biti potrebno raditi operaciju dok ne vide kako će se stanje razvijati dok beba bude rasla jer su misljenja da će se sve samo zatvoriti i hvala Bogu tako je i bilo. Iz bolnice smo izašle sa 2 kg i uz redovne kontrole moja Ena je izrasla u prekrasnu zdravu djevojčicu koja sad hvala Bogu nema ni jedan zdravstveni problem a svoje vršnjake je stigla sa kilazom.

Hvala mama Aneli na podeljenom iskustvu i kao što vidite samo treba imati puno snage i volje da se preguraju i najstrašnije prognoze jer one na prvi pogled mogu biti pogrešne. Emice želimo ti bežbrižno i srećno detinjstvo i da te kao i na rodjenju sreća uvek u životu prati.

Tu nastaje velika borba rodila sam dječaka i curicu (jedno 1000 grama, jedno 900 grama). Bolno je to što ih nisam vidjela. Malo sam čula da su zaplakali i to je bilo to.

Nakon 8 godina braka ostala sam konačno trudna i to sa blizancima. Moja trudnoća je bila rizična i boravak po bolnici čest, sve je trajalo do 26 nedelje kada sam hitno morala da se porodim. Tu nastaje velika borba rodila sam dječaka i curicu (jedno 1000 grama, jedno 900 grama). Bolno je to što ih nisam vidjela. Malo sam čula da su zaplakali i to je bilo to.

Ali dobijam slike, moja mala dva života i živim za taj trenutak kada ću ih uzeti, poljubiti, osjetiti sreću života.. Tek sutradan me vode u intezivnu njegu gdje su moji borci. Oni su bili tako mali, oko njih mnogo aparata priključeni. Dusa me boli, gledam ih kroz staklo nesmijem ih uzeti, zagrliti, osjetiti miris mog djeteta. Mnogo kablova na njima, nogice crne al bore se. Danima sam sjedila pored njih, više su me tjerali iz bolnice kući, ali moje srce je bilo uz njih. Noćima ne spavam, zovem bolnicu svaka dva sata pitam za moja dva zivota.

Svaki dan je bio borba, svaki aparat manje kod njih sam slavila jer sam bila svjesna da napreduju. I tako je tri mjeseca svaki dan bio ispunjen srećom kada vidim da napreduju,  rastu. Srecom nikakve posljedice nemaju sada imaju 5 god. Postali su i školarci idu u školu.

Ponosna sam majka malih boraca .

Mama Lejla šta reći, hvala dragom Bogu da se sve završilo kako treba. Dečici želimo sve najlepše u školovanju i da ih sreća uvek prati kroz život!

Medicinsko čudo: Rodila blizance sa razmakom od dva ipo meseca

Liliia Konovalova iz Uralska, imala je prevremeni porođaj i donela na svet ćerku 24. maja, a njen blizanac, rodio se tek 9. avgusta.

 

Kazahstansko ministarstvo zdravlja postavilo je kvotu takvih porođaja na 50 miliona prema jedan.

Kada je 29-godišnjakinja rodila ćerku Liju u 25. nedelji trudnoće, beba je težila oko 800 grama i bila je smeštena na odeljenju intenzivne nege mesec dana. Brat Maksim je stigao tek dva i po meseca kasnije, i bio težak nepuna tri kilograma.

Izuzetno neobičan dvostruki porođaj, bio je moguć samo zbog toga što Liliia ima dvostruku matericu, i svaki od blizanaca se razvio u svojoj materici.

Sada se radosna majka sprema da sa decom izađe iz bolnice, pošto su oboje zdravi, a devojčica je dostigla očekivanu težinu. Pohvalila je medicinsko osoblje i svoj porođaj opisala kao čudo.

„Bila sam šokirana kada sam saznala da imam dvostruku trudnoću a onda jako zabrinuta kada se desio prevremeni prvi porođaj“, rekla je Lilia.

Iako su takvi porođaji izuzetno retki, a još su ređi sa velikom vremenskom razlikom, pošto su posle rođenja devojčice otkrili o kakvom je slučaju reč, lekari su pratili stanje žene, strpljivo čekali, i bili u pripravnosti za drugo.

„Sve vreme, majka je bila u našem centru, brinula se o devojčici i čekala drugo rođenje“, rekao je Eset Jeralin, zamenik direktora regionalnog perinatalnog centra.

Iako su ovakvi porođaji izuzetno retki, ranije ove godine, žena u Nemačkoj rodila je drugog blizanaca 97 dana posle prvog, prenosi RTS.

 

Izvor: fosmedia.me

Niko nije verovao da ću roditi ŽIVU DECU a kad je porođaj počeo LEKARI SU SE ZAPREPASTILI OVIM ŠTO SU VIDELI: Rodila sam 2 ČUDA i pogledajte ih danas

Kad vidite ove dve bebe koje leže sa širokim osmesima, teško vam je da uopšte poverujete da ovi blizanci dele vezu tako jaku da ih je skoro ubila pri rođenju.

Pola Vilkinson mama je dva divna dečaka. U pitanju su blizanci Karter i Grejson. Danas oni izgledaju kao idilična porodica, ali niko ne zna probleme kroz koje je Pola prošla pre nego što ih je rodila.

Lekari su je pred sam kraj trudnoće upozorili da su „slabe šanse“ da će se bebe roditi žive jer su im se pupčane vrpce potpuno zamrsile.

Pola (36) je preživela pravu traumu u iščekivanju ishoda porođaja jer dečaci su delili amnionsku kesu i imali isprepletane pupčane vrste i otvoreno joj je rečeno da su šanse da prežive minimalne. To stanje inače je toliko retko da se dešava u svega 1 odsto blizanačkih trudnoća.

– Rečeno mi je da je svaki njihov pokret u mom stomaku veliki rizik jer mogu da se potpuno upetljaju i umru.

Pažljivo su pratili njenu trudnoću i kada su lekari primetili da u 29. nedelji srce jednog blizanca kuca mnogo sporije, rešili su da je vreme za porođaj.

Na svu sreću, sve je prošlo dobro, dečaci su živi i zdravi i ovih dana proslavili su prvi rođendan.

– Zaista su nerazdvojni i stalno zagrljeni i upetljani jedan u drugog, baš kao i u mom stomaku – kaže Pola.

 

Izvor: zena.blic.rs