Archives

Operacija na otvorenom srcu je trajala 5 sati i samo znam da to nisam bila ja, da sam izašla iz svog tela…

Zdravo svima!Moja prica pocinje ovako…Imam sina koji ima 8 godina i jednostavno nisam zelela da bude sam.Kada je imao nepunih 6 ja sam pozelela jos jedno dete.Moj muz mi je govorio da ne mozemo jer finansijski nismo mogli posto smo zavisili od njegovih.Nedugo zatim sam uradila test i imala sam sta da vidim.To je bio sok za mm i nije smeo dugo da kaze njegovima… Jedno jutro sam se probudila i osetila mali bol u donjem delu stomaka.Otisli smo odmah kod Ginekologa,pregledala me i rekla je da sam 5 nedelja i da je ok sve ali da imam dva hematoma pa zato krvarim.Dala mi je Utrogestan i Progesteron injekcije da koristim.Imala sam kontrolu u 8 nedelji.Dr na UZ je rekla da je sve ok i da negde oko 12-te nedelje odradim dabl u Narodnom Frontu.Mi smo u medjuvremenu rekli muzevljevim roditeljima na sta su oni reagovali jako burno i bezobrazno cak je njegov otac rekao da ne moze da nam pozeli srecu i izvredjao me najstrasnije.Naravno posto su nam oni kupili kola uzeli su nam tako da sam ja morala da idem prevozom a odrzavam trudnocu.

No Kada sam otisla na dabl bio je neki Profesor i jos jedna Dr sa njim.Poceli su da me pregledaju da bi na kraju prokomentarisali da su blizanci,naravno da sam stajala pala bih u nesvest.I bila je visokorizicna zato sto izmedju njih dvojice nije postojala pregrada i bili su u istoj posteljici,oni su tzv mono-mono blizanci pa sam morala da dolazim cesce na kontrolu.U 7 mesecu sam otisla na FES gde mi je receno da su srca od mojih pilica ok…Bila sam 34 nedelja kada sam se probudila i ustala i u tom trenutku mi je pukao vodenjak…Bila sam prestravljena znajuci da je rano sta ce biti sa njima..Brzo su me primili i odveli i salu vec sam bila otvorena 5 prsta i nije mogao CR da se odradi.Obojica su bili krenuli glavom ali se u toku porodjaja Stefi okrenu.Kada je Misa izasao odmah je krenuo i Stefi karlicno i zamalo ga nisam udavila jel se zaglavio.Nogice su mu bile skroz modre koliko su ga vukli.Odmah su ih odveli jer su se culi kao da su puni vode.Mene su uspavali i kada sam se probudila odveli me u sobu.Koga god da sam pitala kako su mi bebe niko nista mi bije govorio.

Trudila sam se svim silama da ustanem da ih vidim.Kada sam krenula sestra je potrcala jer sam krenula da padam.Odvezla me kolicima do njih dvojice bili su prikaceni na aparate za disanje i primali su silne lekove…i kada god bih otisla da ih obidjem govorili su mu da se strpim da prodje odredjeno vreme pa ce znati pravo stanje..
Nema goreg osecaja kada sestre donose bebice svim majkama a moja su obojica bili u inkubatoru.Nakon tri dana ja sam dobila otpusnu listu ali bez njih samo sa torbom koju sam unela u porodiliste.Taj dan su mi rekli da imaju obojica srcanu manu i da ih to ustvari sprecava da disu samostalno 😞.Kada sam to cula prvo mi je pozlilo a i izgubila sam mleko u sekundi.Svaki dan sam ih obilazila.Nekako je Stefi lakse podnosio od Mise i posle 3 nedelje su Stefija prebacili na poluintenzivnu a Misu u Tirsovu na dalje posmatranje tako da smo mi isli u Visegradsku prvo kod Stefija pa u Tirsovu kod Mise dve nedelje.

Kada su Stefija otpustili receno nam je da vodimo racuna da ne pomodri i da obratim paznju na njegovo disanje e od tada nije bilo spavanja normalnog.Misa je posle mesec ipo dana izasao iz inkubatora i pokusavali su da ga skinu sa kiseonika nedelju dana gde sam ia naravno lezala sa njim tamo.Kada smo dosli kuci bilo je problema sa Misom nije mogao da jede normalno cesto je imao napade tipa gusenja ,nisam smela da ga okupam jer bi dete plakalo i gusilo se…na mojim grudima je spavao 3,5 meseca tako sam uspela nekako da ga i nahranim ali samo dok spava,morala sam da pisem koliko je mleka popio koliko je piskio.Kada je imao 4 meseca opet smo ostali u bolnici jer se nakupio viska tecnosti. Kada je napunio 5,5 meseci i dogurao do 5 kg mogao da se operise.Operacija na otvorenom srcu je trajala 5 sati i samo znam da to nisam bila ja da sam izasla iz svog tela…posle toga je sve hvala Bogu bilo u redu on je sada jedan veliki zvrk. 😊Dr je mislila da ce Stefiju da se zatvori samo ali nije pa sada cekamo i njegovu operaciju…sada imaju 2,5 godine.Tu mi je bila zao i najstarijeg sina koji nije smeo da ide u predakolsko i koji je kada god bi Misa imao napade gusenja on bi pobegao u sobu pokrio jastukom preko glave i plakao .😢😢😢Mislim da me dokrajcilo prosle godine kada mi je mama iznenada preminula u 60 god.

Dragana Jevtic Jovanovic

„Čestitam rodili ste devojčicu 29 cm dugacku 550g u veoma teškom stanju, vršena je reanimacija 3 puta”

Posle veoma dugog perioda i velike zelje da se ostvarim u ulozi majke saznajem da sam u drugom stanju. Odmah krecem u potrazi za najboljim ginekologom privatno i radjenje potrebnih analiza. Na samom pocetku sve je bilo u redu sem povecanog tsh ( koji je ranije bio problem zaceca dok nisam krenula sa terapijom). Sva u panici odlazim kod endokrinologa po misljenje jer taj tsh moze biti opasan po plod. Srecom dobijam povecanje terapije i tsh spada na normalne referedne vrednosti. Posle par nedelja pojavljuje se herpes. Opet zovem ginekologa kako sta, nije to nista opasno pao je imunitet. Zovem i insistiram kontrole na 14-20dana dok me dr ubedjuje da nema potrebe za tim. Otkriva eserihiji u vaginalnom brisom,terapija lecenje longacefom bez saveta da se kada se prim antibootik koriste vagitalete jer se stvaraju gljivice.

Nakon zavrsene terapije kontrola briseva uredna. Bez obzira na 4 mesec trudnoce bila sam aktivna trudnica radila na poslu,a nakon posla obavljala i druge obaveze. Na svakoj kontroli zalim se dr da imam ceste i jake bolove u donjem delu stomaka. Nije to nista to je normalno siri se materica. Zadnja kontrola 1.maj sve u redu ali posto me boli stomak mogu da uzmem utrogestan ali dr nije pristalica toga da sama odlucim. 4. Maja odlazim na 4D ultrazvuk u 18 nedelji trudnoce. Zakazan pregled kod dr koju prvi put vidim u zivotu. Pocinje pregled ultrazvuk sondom nesto joj sumnjivo,uzima rukavice vrsi pregled i pocinje pravi pakao u mom zivotu. Gospodja Vi ste otvoreni dva i po prsta,grlic materice je skracen skoro izbrisan,ne znam sta ste Vi mislili da dodjete na porodjaj samo,jel ste svesni da beba moze ispasti svakog casa i sreca sto se to vec nije dogodilo. Sva u soku i uplakana ne mogu da se smirim tokom pregleda.

Nastavlja ultrazvuk gospodja pol bebe ne vidim ali takodje ne vidim da je jedna pretkomora srca bebe razvijena. Molim? Kako sta cu sada? Predlazem Vam da odmah odete u bolnicu na odeljenje kako bi Vam plasirali serklaz a kafa se to sredi poslace vas u Bg da odradite ultrazvuk kako bi se ustanovilo stanje sa srcem bebe. 5.maja odlazim na odeljenje GAK-a. Uradjene su mi analize briseva,rezultati sterilni moze serklaz da se uradi. Zakazan serklaz za ponedeljak popodne pripremaju me da ne jedem nista i ne pijem. Ispostujem sve da bih uvece u 21h dosli i rekli ne moze danas odradice Vam sutra. Ok. Pojedem nesto malo i zaspim. Dolazi sutrasnji dan utorak opet dolaze i kazu mi ne mojte jesti i piti nista plasirace Vam serklaz. U 12:45dolazi sestra da me spremi za salu i proveri jel sam spremna. Da buh se vratila u 13:30 kako bi mi rekla da ni danas nece moci da se uradi serklaz. Panicno ustajem i pocinje zustra svadja sa moje strane i histerisanje gde na kraju dr pristaje i ostaje duze da bi mi odradila serklaz. Nakon serklaza kao sve je u redu,strogo mirovanje u bolnickim uslovima, da bih posle 20 dana lezanja neko se setio da me pregleda i utvrdi da je vodenjak prolabirao,uzeti su brisevi.

Krece terapija otprilike dok stignu rezultati. Tada sam bila 22 nedelja trudnoce. Prvi put sam prokrvarila i subotu 3 juna. Sa suzama i strahom molim dr da mi ukljuce injekcije za sazrevanje bebinih pluca i razgovaram i predlazem ponovni reserklaz. Dobijam odgovor da je veliki rizik da se uradi reserklaz i da to nece niko hteti da uradi,a sto se tice terapije za sazrevanje bebinih pluca nema potrebe da se brinem. Smirice mi krvarenje tokolizom i bice sve u redu. Primala sam tokolizu do utorka 6.juna ujutru do 10h. Prestali su jaki bolovi i krvarenje. To je trajalo veoma kratko. Utorak oko 19h ponovno krvarenje. Terapija tokoliza,bez ultrazvuka …. Dolazi sreda ujutro dr koja je radila serklaz ulazi na odeljenje vec je dobila informacije i odmah prepisuje deksazon i magnezijum za razvoj bebinih pluca. Sa tom terapijom pocela u 8. Prolazi dr Prof. Kutlasic u vizitu zalim se na bol,trazio je da vidi koliko je krvarenje i trazi ultrazvuk. Zahvaljujuci sestrama na ultrazvuk stizem oko 11:50prvo sve zene sa odeljenja koje su pokretne a na kraju ja jer me voze kolicima. Jedva sam sela na kolica bol prejak,znala sam da nije u redu.

Ultrazvuk nije u redu jos uvek se cuju otkucajo srca bebe. Sestre hitno spustanje u porodiloste. U 12:10 su me spustili u porodiliste,na svu srecu uz dr Grahovca i dobrog tima porodjaj je zavrsen prirodnim putem u 12:25. Rodila sam devojcicu koju sam videla ali nije zaplakala. Posto sam zamolila de kada mi rade reviziju da me uspavaju budim se i pitam kako je beba,sada ce Vam reci neonatolog. Cestitam rodili ste devojcicu 29 cm dugacku 550g u veoma teskom stanju,vrsena je reanimacija 3 puta. Umesto najsrecniji trenutak to je bio najtuzniji trenutak i mom zivotu. Mala Jovana je prebacena na institut za neonatologiju. Nakon 5 dana zivota pored teskog stanja dolazi do pucanja pluca. Sva uspanicena zovem svestenika da krsti bebu. Hvala G.BOGU prevazisla je to.Zatim dolazi do raznih promena stanja gde ne dobijam ni jednog trenutka lepe informacije niti nade. Posle 135 dana duge borbe mala Jovana je dobila svoju zivotnu bitku. Dobila je jer je njena mama verovala da ce uspeti i izboriti i molila se svakog dana. Uz Boziji volju i strucnost dr sada uzivam sa njom.Nikada ne verujte jednom dr konsultujte vise njih i verujte u svoju bebu,vasa pozitivna energija i volja dovesce vas do velikog uspeha.

 

Rodila se moja lavica sa 1500g, 42 cm duga: Suprugu su rekli da nije bilo kapi plodove vode i da će sigurno imati neku manu s obzirom da je mnogo patila u stomaku!


U novembru 2016. godine saznajem da sam trudna i posle nekoliko dana odlazim kod ginekologa u domu zdravlja u Osecini koja mi ne radi pregled nego me salje na kolposkopiju sa tvrdnjom da sam trudna i posle 7 dana stizu rezultati imam kandidu nista strasno, ali mi daje canesten vaginalne tablete i tek za sedam dana UZ kada mi potvrdjuje trudnocu 7 nedelja + 6 dana sve je uredu. Sledeca kontrola sve je uredu i daje mi da radim dabl test koji je bio uredu, ali mi daje da uradim i tripl da budemo sigurni, opet je sve ok osim sto mi je hormon HCG umanjen, na moje pitanje sta to znaci ona meni kaze nista samo da se prati, u cetvrtom mesecu mi poslednji put uzima bris, kako smo muzeva sestra i ja bile u isto vreme trudne nije mi jasno kako mi na sledecoj kontroli ne uzima bris niti ga uopste spominje, a zaova svaki put nosi bris u zavod, cutim, ne pitam je nista niti sta ona meni kaze. Gledam uz beba stagnira jednu nedelju u odnosu nastarost trudnoce, rekoh desilo se.


Sledeci mesec kad sad 2 nedelje opet ja cutim, sledeci mesec isto 2ned+ 3 dana beba manja nego uobicajno i pitam nju sta to znaci ona kaze uredu je to je vec bio kraj sedmog meseca, a kontrolu mi zakazuje kad vec udjem u deveti. S obzirom da sam veliki panicar i da se mnogo plasim prirodnog porodjaja odlazim da zakazem kontrolu u ambulanti ginekologije opse bolnice u Valjevu kod doktora Simovica kpjem sam beskrajno zahvalna sto je moja cerkica sada ziva i zdrava. Kako nema mesta zakazuje mi za dve nedelje prvi pregled i kada sam otisla pojavila je se 3 nedelje izostanka u razvoju kako mi nije vodio trudnocu rekao je mozda se desi da zacece nije bilo tada i mozda se porodis tri nedelje kasnije, pitam ga za porodjaj, kaze dogovoricemo se na sledecoj kontroli i zakazuje mi za dve nedelje medjutim javljaju mi da je te nedelhe na odmoru i ja ne budem lenja i pitam da li moze za sedam dana od dana poslednje kontrole, kazu moze.


Odlazim pojavila se jos jedna nedelja izostanka u razvoji nema dovoljno plodove vode, uput na patologiju trudnoce na pracenje, sutradan kada sam legla.dolazi popodne i kaze mi da ce mi ukljuciti injekcije za sazrevanje pluca kod bebe za svaki slucaj ako budu morali da mi odrade porudjaj pre termina, subota i nedelja dobila sam injekcije u ponedeljak posle redovnog pregleda doktorka Milena mi kaze da ce biti konzilijum i verovatno moram za Beograd i moram. Odlazim tamo u ponedeljak pre podne, u sredu 15 juna mi rade tz hitan carski,4 nedelje pre termina rodila se moja lavica sa 1500g , 42 cm duga, zaplakala na rodjenju, abgar 8. Suprugu su rekli da nije bilo kapi plodove vode i da ce sigurno imati neku manu s obzirom da je mnogo patila, medjutim sutradan kada su obavili sve preglede dobijamo informaciju da je ona jedna zdrava ali mala beba, tada su me odveli da je vidim, bila je mala kao mrvica, misic… suze su same isle, i od srece sto je ziva i od tuge sto je mala toliko…


Bila je na minimum kiseonika i odmah prvi dan je pocela da uzima hranu posle dva dana su je prebacili na polu intenzivnu negu, a mene otpustili kuci, mozda sam i sama kriva sto sam rekla da sam dobro mogla sam jos koji dan provesti uz moju mrvicu koja se lavovski borila i izborila sa zuticom i sedmi dan od rodjenja sa sepsom, odlazim da je vidim,ali ne mogu da je dodirnem da je zagrlim, poljubim da joj kazem da je volim beskrajno… zvala sam nekad i dva puta dnevno Narodni front da pitam kako je moja princeza kada ce kuci, posle dve nedelje odlazim da je vidim vise ne dozvoljavaju da udjem u boks, zabranjeno je zbog higijene, samo mi je na minut pokazu kroz staklo, boli me sto ne mogu ni da je vidim, a kamoli dodirnem. Odlicno se secam njenog pogleda koji mi je uputila kroz staklo i tad sam otisla sa najvecom tugom iz bolnice, trebala je da izadje posle 20 dana , ali je morala da primi transfuziju krvi i stagnirala je sa kilazom.


Konacno moja princeza izlazi 27 dana nakon rodjenja sa 2100 g, nema sta da se vidi u pravom smislu mrvica… Posle smo isli na sve kontrole u Bg da bi nam na trecoj kontroli fizijatar rekla da se fontanela zatvorila sa tri ipo meseca i daje uput za Tirsovu kod neurohirurga, mislim evo ga jos jedan udarac, strah sta ce nam reci… Odlazimo mora da se prati kako raste glavica, na kontroli posle dva meseca glavica je dovoljno porasla, sve je ok, posle kontrole kod fizijatra za vrsile su se u septembru… Danica sada ima 16 meseci i vrlo je aktivna devojcica, na vreme je prpuzala, prohodala, sto se kaze sve po knjizi i doktorskom… Zahvalna sam Bogu na ovako lepom paketicu kako njena vaspitacica zna da kaze i svim doktorima koji su se brinuli za nju… Danica =ljubav= sreca=smeh= ZIVOT

 

Doktorica me je pitala: ,,Da li znaš šta je uopšte kordocenteza? Jedina dva razloga zašto se to radi je ako ti krv nije ok i ako dete nema želudac…”

Sest godina sam pokusavala da ostanem trudna i nisam nikako uspevala.Kad sam se vec pomirila sa cinjenicom da cu morati na vestacku oplodnju il u najgorem slucaju da necu ni imati dece,ostanem trudna sasvim slucajno i ne planirano.Sreci naravno nije bilo kraja,san mi se napokon ostvario.Trudnoca je tekla uredno,nalazi dobri,krv odlicna prvi exsperni odlican,beba se lepo razvija ima sve organe,dabl test takodje uredan.Pol se ne vidi al ja se potajno nadam decaku jer svi oko mene zele devojcicu.Drugi expertni u 24-oj nedelji..Sve je super sa bebom al blagi visak plodove vode profesor Belopavlovic strucnjak za organe fetusa kod kojeg sam se privatno pregledala me salje da radim OGT i kod geneticara.Urade mi OGT krv je ok odem kod geneticara i ona mene na osnovu podataka koje sam ja dala posalje na kordocentezu.

Kad sam saznala sta je to jer do tad nisam imala pojma,odbijam da to uradim medjutim moj ginekolog iz doma zdravlja mi objasnjava dato nije nista strasno i da ce biti sve ok sa bebom i da moram da poslusam geneticarai profesora Belopavlovica.Daje mi uput za Klinicki Centar Vojvodine na neke poslednje preglede.Lekarka kad me je videla nasla se u cudu da radim kordocentezu a imam 26god.Pregledala je nalaze i rekla ,,Da li znas sta je uopste kordocenteza?Jedina dva razloga zasto se to radi je ako ti krv nije ok i ako dete nema zeludac,zasto zelis to da uradis? Pregleda me i kaze ovo je jedna sasvim uredna trudnoca i ja tu nista nebi dirala.

Ja naravno odustanem od kordocenteze,odem kod mog ginekologa da mu to saopstim,on poludi jer Boze moj kako ona moze da kaze da profesor Belopavlovic i geneticar nisu upravu.Posalje me opet kod njega sa svim nalazima.Ja dolazim objasnim mu sve on uradi pregled i kaze pa da evo dete nema zeludac i naj verovatnije ima daunov sindrom bez obzira sto si radila dabl test to nista ne znaci,savetujem kordocentezu da se vidi sta je s detetom jer najverovatnije nece preziveti kad izadje iz stomaka. Ceo svet mi se srusio to vise nije bila mala trudnoca.Beba se pomerala stalno sama pomisao da cu morati na prinudni porodjaj me je ubijala.

Vec sam se pomirila sa tim da ako on nije dobro ni ja nemam razlog da zivim.Bilo je to najgorih par dana u mom zivotu do te kordocenteze na koju sam odlucila da odem uz dogovor sa porodicom.Odlazim u Betaniju profesor Stajic ne znas dal je nadrndaniji ili odvratniji.Pola sata mi je busio stomak da bi dosao do pupcanika.Na kraju ne uradi nista jer je prvi put u istoriji svog posla video toliko jak pupcanik da ne moze da se probije(ili samo ne zna da uradi sta treba). Salje me kuci bez prepisanog bensedina i zakazuje ponovnu kordocentezu za sledeci ponedeljak.Meni posle tri dana krecu kontrakcije,zavrsim na Betaniji ponovo.Uspevaju da zaustave porodjaj al se beba jako spustila i grlic se jako skratio.Bukvalno sam svaki sat mogla da se porodim bila 26-nedelja.

Kljukali su me utrogestanima,lezala sam sa nogama u visu a glava dole dok se napokon nije pojavila doktorka Tatjana Tesic koja me je pregledala uradila ponovo OGT i zakljucila da ja ustvari imam gestacijski dijabetes.Prepise mi dijetu plodova voda je pocela da se smanjuje al steta je vec bila ucinjena.U 31-voj nedelji me salju kuci jer nisam ni za bolnicu ni za kucu,dolazim kuci,nedelju dana brojim svaki dan koji znaci da zadrzim bebu i u 32-goj nedelji puca vodenja u 3h ujutru.Doktorka Tatjana Tesic iako nije bila dezurna dolazi da me poradja.Porodjaj je prosao odlicno,carskim rezom rodila sam sina Milana 1820g i 42cm dugacak.Zdrav totalno sa zeludcem koji odlicno radi i nema daunov sindrom.Posle dva dana je prebacen na Neonatologiju gde se borio sa sepsom i svasta nesto al to je vec neka druga prica.

Vazno je da je sad zdrav i da nema vise nijednu dijagnozu.Moja poruka svim buducim mamama.Lekar koliko god da je strucan i cenjen nije uvek upravu i oni boluju od sujete i ne zele da priznaju da su pogresili ako do greske dodje.Uvek verujte svojim osecajima jer mama prosto zna,oseti dal je sve uredu.Ja sam osetila i znala al sam podlegla pritisku sujetnih budala.Da nije bilo kordocenteze coveka koji me je na nju poslao i coveka koji ju je uradio, nikad ne bi doslo do prevremenog porodjaja.Da se samo neko setio da uradi OGT dva puta i prepise dijetu na vreme sve bi bilo ok.Tako da verujte iskljucivo sebi i svojim osecajima i potrazite hiljadu i jedno misljenje pre nego sto ugrozite zivot svog deteta.

Pročitajte: Šta je kordocenteza?

“Jednostavno tvoje telo je počelo da odbacuje plod, da si stigla 15 minuta kasnije od nje NIŠTA,od tebe pitanje šta”


Dugo mi je trebalo vremena da sednem i napisem pricu o lavici Iskri…o mom Divu i velikom borcu. Nasa druga prica pocinje ovako… Ubrzo nakom sto sam rodila sina Lazara,mog velikog borca(a tu pricu smo vam vec pricali tj pisali)…saznajem da sam opet u drugom stanju. Panika. Zbog prethodnog teskog i rizicnog porodjaja,trudnoce koju sam odrzavala..ne bih smela. Bar ne minimum godinu dana…a tek je proslo 6 meseci. Ona je dosla tako iznenada i neplanirano. Sok. Al’ nije bilo dileme…Lazar ce pocetkom 2017.dobiti pojacanje. U pocetku veliki strah,ali cudni su putevi Gospodnji. Za divno cudo ova trudnoca prolazi sjajno…lagano i bez teskoca. I tako prolaze dani…Lazar raste a sa njim i moj stomak. Doktor kaze – devojcica. Moj san da cu jednoga dana imati devojcicu Iskru uskoro ce postati java.


Ne mogu reci da me nije bilo strah toga kako odgajati dve bebe u isto vreme,ali to je ono sto sam oduvek zelela. Naprosto ova trudnoca je bila toliko opustena i drugacija(laksa) od prve da je nisam ni osetila do sedmog meseca. Bilo je naporno pratiti Lazara(bebu od nepunih godinu dana) u isto vreme paziti na sebe…ali nekako sve se izdrzi. Prolazi Lazarov rodjendan…odmice i moja trudnoca..dolazi novembar. Usla sam u osmi mesec i to vece otisla na redovnu kontrolu. Tih poslednjih 2-3 dana bio mi je povisen pritisak(inace uredan kroz celu trudnocu). Doktor zakazuje prijem na patologiju radi pracenja(zbog prethodnog rizicnog porodjaja koji se zavrsio abrupcijom posteljice usled povisenog pritiska). Sutradan 30.11.2016. odlazim na Klinicki da odradim analize koje su bile neophodne,vracam se kuci i lezem da odmorim.


Najednom pocinje jak bol u stomaku…a ja(ne znajuci u praksi kako izgledaju kontrakcije) mislim da mi se ide u toalet. Pocinje takav bol da ne mogu od njega da ustanem,stegao i ne pusta. Posle nekih 10-15min dovucem se nekako do sobe i uzmem telefon,pustim poruku suprugu da me boli stomak(dok je on u drugoj sobi uspavljivao sina). On dolazi i kada me je video insistira da odemo u bolnicu. Hvala mu na tome jer sam ja mislila proci ce..a nije prolazilo. Ne znam koliko je trajao sam put do bolnice,na ulasku me odmah vode u ambulantu i tamo me pregleda sjajni doktor Jakovljevic(koji nam je obema spasao zivot). Konstatuje da nisam otvorena,ali na uz ne uspeva da nadje srcane tonove bebi..Ja sva zbunjena,cujem kako govori da ce morati carski rez(kontam logicno jer je i prvi bio CR al’ ne kapiram da je hitno vec mislim sad ce mene na patologiju pa neka terapija da izguramo do devetog meseca). Medjutim,stavljaju me na kolica…opet brzinom svetlosti me odvode u salu..tamo gomila ljudi…njih 10ak…galama..sve je brzo…hitno…mene uspavljuju.


Opet se desava kao i sa prvom bebom da ne stizem ni posteno da se uplasim jer je sve toliko brzo da jedva stizem da shvatim sta se oko mene desava. Posle nekog vreme,a imala sam utisak da me bude iz zimskog sna,cujem neciji glas koji me doziva…ali nikako ne uspevam da otvorim oci. Pored mene je suprug..on je bio prvi koga sam ugledala nakon sto sam uspela da otvorim oci. Tesko me bude iz anestezije..mnogo teze nego posle prvog porodja. Kazu,beba je rodjena 7 nedelja pre vremena(pocetak 8og meseca,skoro dva meseca ranije). Teska 2kg i duga 41cm. Reanimirana po rodjenju. Za sad stabilno. I tu pocinje nasa borba. Svaki sat je bio vazan…svaki minut. Dva dana lezim na intenzivnoj jer ne uspevaju da mi spuste pritisak ispod 160. Odvojena sam od nje..ne mogu da je vidim…da je pomazim…da joj sapnem koliko je volim iako je jos uvek nisam ni videla. Dobijam tek sture informacije. Njeni parametri potpuno nelogicni…moj pritisak ne jenjava.


Kada sam pitala za razlog zbog kojeg se sve ovo desilo,doktor je samo rekao “jednostavno tvoje telo je pocelo da odbacuje plod,da si stigla 15 minuta kasnije od nje NISTA,od tebe pitanje sta”. Kazu u toku CR pritisak isao i do 200. I tako prolaze dane…i ja tek u petak uvece uspevam da vidim moju malenu mrvu(porodila se u sredu u 13.45h). Treci dan odlucuju da je prebace na IMD zbog nelogicnih parametara,povracanja zutog sadrzaja,odbijanja hrane. Sumnjaju na problem sa crevima,bubrege itd. Po prijemu na IMD smestaju je na hirurgiju gde je prate,ispituju.. Tek posle 7 dana od rodjenja uzela sam svoju Iskru u ruke. Taj osecaj i danas pamtim…pomesani strah i sreca. Nakon 5 dana spustaju na pedijatriju. Posete jednom dnevno na nekoliko minuta. Svakodnevni odlasci u posetu. Svakodnevni problemi sa kojima se ona susretala…i jedan po jedan kao lavica pobedjivala(od tzv problema sa bubrezima,crevima,sumnje na diskraniju,urinarnih infekcija,sepse itd…kaliranja i dobijanja na kilazi. Svega je tu bilo..mnogo problema..mnogo straha..ali i ogromne vere i nade da ce na kraju izaci kao lavica i pobednik. I jeste! Nakon 27 dana u bolnici konacno je otpustaju kuci…sa 2200g.


Njenu prvu Novu godinu docekali smo zajedno kao porodica. Nasa borba se nastavila i po otpustanju. Redovni odlasci na kontrole kod oftalmologa,neurohirurga, vezbe kod fizijatra,pregledi i pracenja kod pedijatra. Pobedjivanje svih dijagnoza,od hipotonije do hipertonije… Svega je tu bilo. Ali ona se borila i izborila. Rasla i napredovala. Bila voljena mazena i pazena..svakim danom sve vise i vise. Danas je to beba od 10 meseci. Ni po cemu drugacija od ostalih terminskih beba. Propuzala sa 7 meseci(ku 5),sa 8 stala na noge(ku 6), sa 9(ku 7) pocela da seta uz namestaj. Pravi mali nasmejani zvrk sa najlepsom rupicom na levom obrazu…plavooka vragolanka. Moj Div, moj borac…heroj i pobednik..Lavica…moja Iskra zivota,ljubavi,srece,zdravlja,vere i nade…svega onoga najlepseg,najvrednijeg i najdragocenijeg na ovom svetu 💖 ponosna sam sto sam njema mama…i sto me je naucila kako u zivotu uvek moras biti borac! 💖 Iskra = ljubav = zivot = sreca! 💖

Bebac je imao krvarenje na mozgu po rođenju, i oboje su nas izgubili u sali na porođaju…


Saznala sam da sam trudna u Junu 2015 godine posto mi je kasnilo uradila sam test koji je pokazao pozitivno, jedva su se videle crtice na njemu posle par dana sam uradila drugi jer nisam verovala da sam ostala trudna, jer mi je trebalo pet godina posle prve trudnoce koju sam izgubila u28 nedelji i koja je bila fatalna za curicu, i naravno i drugi test je pokazao pozitivno, saopstila sam muzu i nasoj srece nije bilo kraja.
E sad pocinje ono glavno odlazim kod ginekologa koja mi radi pregled i saopstava mi da sam trudna i koja sam nedelja, meri mi pritisak a aparat pokazuje 160 sa 100 spustaju mi pritisak i uspevaju u tome, dobijam da pijem metildop koji sam pila celu trudnocu, dobijam uput za narodni front gde nastavljam dalje da vodim trudnocu. I kontrole redovne gde je spadala i dnevna bolnica, jednog dana dobijam uput za dnevnu bolnicu odlozim tamo i lezim vade mi krv i ustanove da imam secer i pritisak koji me je pratio celu trudnocu, dolazi doktorka i saopstava mi da me prebacuju na odeljenje visoko rizicne trudnoce na odrzavanje, odlazim na sprat smestam se u sobu i onda pregledi i sve sto ide uz to, 15 decembra mi nacelnik Zeljko Mirkovic radi pregled i saopstava da ce se raditi carski rez 17 u 11 sati zbog slabog protoka utarina, boji se da me ostavi jos jer bi izgubio bebu.
Dolazi taj famozni 17 December ja na stolu u sali dolazi moja doktorka Barbara Pauzen i pita me da li sam dobro, bude me u sok sobi n eznam nista o bebi prebacuju me na odeljenje, i dalje ne znam nista o bebi posle tri dana od porodjaja dolazi doktorka da mi saopsti da sam rodila decaka koji je tezak 1550 a dugacak 47 da je u inkubatoru, na intezivnom odeljenju i tu pocinje moj pakao… Svaki dan do mog izlaska iz bolnice sam isla da ga obilazim po pola sata u podne i uvece u sest pa do pola sedam i kad god sam otisli plakala sam, hranili su ga na sondu jel drugacije nije moglo, bio na kiseoniku jel nije disao samostalno, posle desetog dana su ga skinuli sa kiseonika ali istog dana uvece su morali da ga vrate na kiseonik, jel je presto da dise, ja izlazim iz bolnice 22 decembra naravno bez svoje bebe jer je ostalo u inkubatoru, nema goreg momenta nego kad majka ostavlja dete i ide kuci sama…
Posle mesec dana doktor mi saopstava da 23 januara mogu doci po dete da je sve uredu, dostigao je kilazu 2250 i da moze da se otpusti kuci, nema srecnije zene od mene naravno kroz sve to je prosao i moj suprug samnom, spemamo se stizemo u bolnicu odlazim na sprat kod doktora pedijatra koji je vodio moje dete mesec dana, saopstava mi da je sve uredu sa bebom i da moze da ga otpusti kuci i dodaje na to da je imao i krvarenje na mozgu po rodjenju, i da su nas oboje izgubili u sali na porodjaju… Ali hvala Bogu da smo ostali zivi dolazimo kuci sa svojom bebicom, koja sad ima 21 mesec i koja je jako napredna beba teska 15 kila, i jako zivahna beba kazem beba jel ce on za mene uvek biti beba moj heroj mali.Moj savet majkama je da imaju veru u svoje male odnosno velike borce i heroje, i da zbog njih moraju da budu jake i da veruju u Boga.

Moja Martina je rođena u 25toj nedelji sa samo 640gr

Beba se rodila 15 nedelja ranije jer doktori nisu nikako mogli naci razlog zasto sam ktvarila tokom trudnoce, 3 puta sam lezala u bolnici tamo imala jake izlive krvi i saznali da imam odlubljivanje materice jedan deo i da moram mirovati, 15tog bila tamo kontrola kazu sve u redu isto stanje 16tog sam u 7 ujutro dobila bolove i zvala dr da dodje jer sam pocela krvariti al kao vodena krv je bila dr kaze idemo da zaustavimo kontrakcije, krenuli gore tamo sam cekala vizitu doso dr 15 do 8 i radi uz kaze moramo na hitni carski vama 80 posto se odlubila materica 😞 i beba prednjaci nogama, dok se okrenuo ja sam rekla da se poradjam,malecka pozurila rodila je prirodno u 8.03 ima svega 640gr i 32cm dobila ocenu 3 od 5, odmah su je odveli u deciju bolnicu trenutno je u inkubatoru na aparatima za disanje,za sad stabilno primila je transfuziju krvi i lekove, sad nas ceka dug oporavak samo da bude dobro…


 

Bog je dao i meni i sinu tu snagu da dobijemo pobjedu nad svemu

Pocetak trudnoce pocinjem da redovno vodim u Velikoj Kladusi naravno privatno.. Sve je bilo super trudnoca je tekla do 6 mjeseca kada sam za stalno preselila u Sloveniju/Ljubljana… Novi ljudi,novi svjet gdje da krenem kome da idem strah od svega,ja mlada mama sa svega svojih ne pune 22 godine u potrazi za doktorom opste prakse,teska potraga za ginekologom kojeg na kraju uspjevam da pronadjem krajem 7 mjeseca trudnoce. Doktor Mišo me narucuje na prvi pregled u studentskom domu gdje mi daje uputnicu da uradim sve nalaze,naravno sve sam odmah odradila da bih na sljedecoj kontroli pronasao da imam tesku anemiju-tu dobijam tablete koje cu da pijem do kraja trudnoce.pred zadnja kontrola pronalazi mi infekciju i saopstava da mora da me ispere,kao i obisno pristajem,tu nastaje problem beba je vec u 32 tjednu bio okrenut prema dole,legnem na krevet mene strah uhvatio i tu sve pocinje.

Ne namjernom greskom me ispire i previse rasiri dole da bih se bebac jos nize spustio,sljedece jutro se budim ispracam muza na posao i vracam se u krevet slucajnim blago naglim okretanjem iz mene je potekla nekakva voda,hah sta znam dizem se tusiram mjenjam posteljinu i nastavljam spavati..nakon 3 dana opet pregled muz uzeo slobodno putujemo za Bosnu zadnji put prije moga poroda…Ctg uradjen nista ne pokazuje dobijam doktorovo dopustenje za putovanje. Petak vece prespavam kod mame da bih sutra vece/subota dosla kod muzevih i potece mi ostatak vode opet ne obracam paznju-bolovi krecu,pijem paracetamol jer me znalo od uvijek kicma da boli..nakon nekoliko dobijem krvarenje i krecem u naj blizu hitnu u dom zdravlja Cazin gdje me upucuju na glavnu kliniku u Bihac…

Da cudno bi bilo da su me lijepo docekali ne naravno toliko su bili odvratni uzas. Rade mi ctg i govore otvorena si 4 prsta do jutra ces primati inekcije u kombinaciji s lijekovima. RODIT CES !!! Hah doktor kojem sam zapamtila prezime Velagic je od svoje sile galamio derao se vrjedjao me sto sam bas to vece morala doci “gdje ste se dige ti i ona iz Siska” BOZE sudbine…Muz ga pita na lijep nacin da li mogu izdrzati do Ljubljane na sto on odgovara “nisam Bog,Isus,Allah da znam”. Tu pocinje nasa avantura 😀 potpisujemo se da krecemo za Ljubljanu na svoju odgovornost i krecemo.. Bog je dao i meni i sinu tu snagu da dobijemo pobjedu nad svemu tome uspjeli smo preci slovensku granicu gdje krecemo u potragu za prvim naj blizim zdravstvenim domom kojeg nalazimo u mjestu Krško nedaleko od auto puta..tu me preuzimaju rešilci i odvoze u porodišnicu Brezice… Voze me kroz mracan hodnik u salu pregled ginekologa sjecam se samo rijeci “otrokova glavica je van” Moj Omar vec izasao celo do nosica…

Rezu me i tu svi bolovi prestaju imam svoje djete na grudima… Sreca neopisiva sreca,mjere ga 46 cm dug,tezina 1.800g ime jos nemamo… Ajde brzo smislite ime bile su rijeci babice koja mi je pomogla da sve lijepo zavrsi na um mi pada neka serijakroz glavu mi prolazi ime Omar i tako je i bilo. Moj sin se zove Omar..prebacuju nas u sobu cjelu noc mu mjere secer ja dobivam nekakve inekcije pijem lijekove i tako 4 dana..konacno idemo doma. Sve spremno cekamo otpusnicu i startamo..pedijatrica na vrata ja sva sretna grli me i saopstava ne mozete doma Omar je dobio zuticu,njegov bilurbin u krvi je 280 morate ostati,ostajemo jos 3 dana Omar 30h pod lampom. Nakon toga smo u stanu. Prva kontrola ponovno kod njih opet mi govore da je beba pothranjena i da dobiva malo na kilazi opet 3 dana Omar u Ljubljanu na klinicki ja u stan ispumpavam mlijeko sjedam na bus i svako jutro nosim svome malom djecaku kojeg je u zivot vratio Aptamil za nedonoscad.

Odpustaju ga konacno sa 2.220g kako smo tad dosli kuci vise nikad nismo hvala bogu bili bolesni,svaka vakcina primljena na vrijeme. Prvi zubic sa 13 mjeseci. Na zdravlje sada Omar ima 15 mjeseci prica,hoda i nema nikakve nedostatke osim sto ima siljato celo ali to kontroliramo redovo i nema nikakvih smetnji. Neurokirurg je rekao do 2 godine da ce sve da bude ispravljeno…

Doktorka mi je rekla da nikad neću moći da zatrudnim jer imam dve materice odvojene sa dva grlića!

Pre dve ipo godine saznala sam na ginekoloskom pregledu da imam dve materice odvojene sa dva grlica.Jos mi je doktorica rekla da su mi jajnici katastrofa i da necu moci da zatrudnim..Verovali ili ne skoro iz prve sam ostala u drugom stanju.Tad su pocele moje muke doktorica koja mi je vodila trudnocu privatno rekla mi je da je ovo retkost da sam ostala trudna i da slucaj kao ja prati pobacaje…Hrabrila me sa tim da ako izdrzim prva tri meseca bice super.Trudnoca iako je bila visokorizicna odmicala je u najboljem redu..Termin mi je bio 5 marta.Medjutim drugog februara odlazim na kontrolu i govore mi da moj mali vec 4 nedelje nije nista napredovao i da nesro nije uredu.Ostavljaju me u bolnici.Na odeljenje visoko rizicna trudnoca u Visegradskoj…Tog istog dana dobila sam jake kontrakcije i obilno krvarenje izgubila sam mnogo krvi al od porodjaja nista tako da iz porodilista du me samo vratili u sobu bez ikakvog ultrazvuka.Sutradan ujutro glavni nacelnik me je pregledao i video da imam unutrasnje krvarenje meni vec nije bilo dobro

Zakazao hitan carski. 3.2 2017 u 12 su me operisali.Na svet sam donela prelepog decaka,1900 i 45 cm dug.Bio je u losem stanju jer nije imao vise mesta u materici i nedovoljno kiseonika.On je bio u inkubatoru 15 dana a ja u sok sobi dva dana.Zahvaljujuci tom nacelniku oboje smo zivi.Nikad ne odustajte i kad je najgore budite jake i verujte oni su jako veliki borci budite ponosni na njih.



Pročitaj još: Muškarci probali simulator porođajnih bolova da dokažu kako žene preteruju!

Nisu hteli da me porađaju rekli su da ja 99% umirem

26.2013 imala sam infrakt posle sam upoznala svog sadasnjeg supruga…2014 aprila ostala sam trudna nisam znala sta i kako da radim jer vec imam dve cerke iz prvog braka i plus sam srcani bolesnik resila sam ipak da rodim.Bila je velika borba rizik za moj zivot rizik za bebin zivot,skoro celu svoju trudnocu sam lezala u bolnicu u Nisu nisu ni hteli da me poradjaju rekli su da ja 99% umirem,u osmom mesecu trudnoce 1.12.2014 otisla sam u beograd u visegradsku tamo su mi odrzavali trudnocu i trebali da me porode carskim ali i to je bio veliki rizak bilo je pitanje da li cu da se probudim iz anestezije.14.12.2014 puko mi je vodenjak i ako su tek trebali konzilijum da vrse kad ce biti carski rez,odveli me u porodjajnu salu ali nisu imali anesteziologa dobila sam jake kontrakcije rekli su mi moras da izdrzis nesmes da se napinjes,nocnu smenu sam tako istrpela u dnevnu je doso anesteziolog i hitno mi je odradjen carski rez jer sam bila 10 prsta otvorena.Carski rez je odradjen uspravno jer je beba vec bila u kanalu,u 8:40 se rodio mali borac Andrej pre izlazka iz bolnice poslali nas u tirsevu jer su videli da dete ima sum na srcu,ustanovili su da ima i stenozu aorte (suzena aorta) sa tri meseca mu je radjena katetarizacija sve je dobro proslo a aorta je vracena u normalu,redovne kontrole Nis i Beograd su bile dobro sve do 6.4.2017. Stanje mu se malo izkomplikovalo tako da ce morati na operaciju sada mu je srcani zalizak zadebljan ne zatvara lepo pa vraca krv u srce vise nego sto treba srce mu je uvecano kao kod sestogodisnjaka.On se dobro oseca aktIvan je ne zamara se tako da se nadamo da ce sve biti dobro nakon operacije i da ce moj mali borac Andrej da bude dobro! Savet zene budite jake i pozitivno razmisljajte bilo kakva nevolja da vas snadje u zivotu.Veliki pozdrav od mame i sina borca.