Arhive kategorija: Priče prevremeno rođenih beba

Iznenadjenje dvadesetpetogodišnje mame na porodjaju ostavilo je sve bez daha (VIDEO)

Mlada majka dvadesetpetogodišnjakinja koja je otišla u bolnicu očekujući da će roditi jednu bebu bila je više nego iznenađena kada je nakon nešto više od pola sata kasnije umesto jedne dobila čak pet ćerki.

Kada je Manita Singh hitno prebačena u bolnicu u samo 26 nedelja trudnoće, nakon što je počela da se žali na porođajne bolove, plašila se onog najgoreg.

Dvadesetpetogodišnjakinja je izgubila prvog sina nedugo nakon što se rodio dve godine ranije, a sada se suočila sa mogućnošću da izgubi i ovu bebu.

U 11:00, lekari u lokalnoj vladinoj bolnici u Ambikapuru, u Chhattisgarhu na istoku Indije, rodila sa prva devojčica prirodno u 11:00 -a ubrzo su je pratile i njene četiri sestre. Njihovoj sreci nije bilo kraja.

„Deca su zdrava, ali su držana pod nadzorom lekara jer imaju manju težinu u odnosu na normalne bebe“, rekla je dr K.R. Tekam, pedijatar u bolnici.
Doktor Tekam rekao je da su novorođenčad primljena na odeljenje intenzivne nege, jer su svi neuhranjeni. Lekar je rekao da je žena prirodno začela petoro dece i da je porod bio preuranjen, jer se dogodio u sedmom mesecu trudnoće.
Deca su, međutim, inače zdrava, dodao je.
Majku Manitu, poreklom iz sela koje spada pod blok Lakhanpur, njen suprug Umeš Kumar primio je u Civilnu bolnicu 31. marta.
Manitina rodbina je uradila test sonografije pre nego što je krenuo porođaj i otkrio više od dvoje dece, ali petoro je bilo daleko od njihove mašte.
Maniti je to bio drugi porod, rekla je njena rodbina, dodajući da je pre dve-tri godine rodila dete, koje je ubrzo umrlo.

Izvor:https://www.pregnancyvideo.net/

„Plakala kao kiša kada sam videla sve one aparate. Nakon 4 dana došao je dan o kom nisam sanjala da toliko može da boli. Ja sam napuštala bolnicu praznog stomaka i praznih ruku, ceo svet mi se srušio.“

Moja priča počinje ovako…

Udala sam se jako mlada i rodila prvo dete sa 18 godina. Ubrzo nakon tog porođaja ostala sam ponovo trudna gde me je bivši muž naterao da abortiram. Naravno ja to nisam želela ali morala sam zbog njega. Nikad mi ništa teže nije palo u životu.

Nakon tog abortusa ja sam ponovo ostala trudna ubrzo ali to dete nisam abortirala već sam u trećem mesecu trudnoće počela da krvarim a bivši muž mi nije dao da idem kod lekara. Molila sam Boga samo da to dete ostane živo i naravno ostala je. Kako nismo imali uslova a ni novca, posla jedostavno nije bilo otišli smo za Austriju kada sam ja ušla u šesti mesec trudnoće. Ja sam radila kao dadilja kod suprugovog brata a on je radio u nekoj firmi za čišćenje zgrada.

Bio je ponedeljak 15 maj 2017 kada me je moja jetrva farbala. Kada sam otišla da operem kosu nakon nekog vremena meni je pukao vodenjak i ja sam se bojala da kažem bilo kome jednostavno bila sam u tuđoj zemlji nisam znala jezik bila sam bez osiguranja a što je najgore to je sve počelo prevremeno. 16 maja ujutru rekla sam bivšem mužu šta se desilo i brat njegov me je odveo u bolnicu. Naravno odmah su me ostavili u bolnici i nakon nekog vremena počeo mi je porođaj. Toliko sam bila uplašena…

Kada mi je počeo porođaj odveli su me u salu, krenuli su prirodno da me porode. Međutim desilo se ono za šta ja nisam znala, odjedanput počeo je da pišti CTG i svi su se uspaničila oko mene. Došla je jedna sestra koja je znala srpski i rekla da moram na hitan carski, potpisala sam i odveli su me. Sledeće čega se sećam je da sam se probudila u šok sobi a ta šok soba je zaista bila šok. Pobudila sam se i gledala svoj prazan stomak. Toliko sam bila uplašena jednostavno ne znam kako sam preživela sve to. Samo par dana pre porodjaja sam saznala da me moj tadašnji muž vara. Bila sam očajna, a nakon par dana me je i prevremeni porodjaj zadesilo.

Prvo što sam pitala je bilo kako je moja beba, samo su rekli ne znamo ništa. Kada su me odveli u sobu i kada je nakon nekog vremena došla sestra Ja sam pitala da li ja mogu da vidim moju bebu, ona je otišla na neonatologiju i pitala ih, zatim je došla po mene. Sećam se kao da je juče bilo ušla sam u tu prostoriju i videla jedan inkubator,a u njemu jedno malo sitno biće od 1364g i 39cm. Izvadili su je i stavili mi je na grudi, a u tom trenutku sva bol i sve loše je nestalo, držala sam svoj čitav svet u rukama…

Plakala kao kiša kada sam videla sve one aparate. Nakon 4 dana došao je dan o kom nisam sanjala da toliko može da boli. Ja sam napuštala bolnicu praznog stomaka i praznih ruku, ceo svet mi se srušio. Jedno dete u Srbiji drugo u bolnici, muž koji me vara…Prava noćna mora.

Mesec i po dana velike borbe i moja divica Teodora izlazi iz bolnice. Za tih mesec i po dana Tein tata nije ni 5 puta otišao u bolnicu. Imao je pametnijeg posla, izlazio je, lutao i pio, bolelo ga je uvo za sve.. Kada je ona imala dve godine mi smo se rastali, udala se po drugi put i moj sadašnji muž ih gleda bolje nego rođeni otac, koji ih nije video godinu dana niti im dao nijednog dinara… Ali njima je sada ovaj tata sve, i da, posle toliko vremena saznala sam šta se desilo i zbog čega mi je porođaj krenuo prevremeno. Iako je trudnoća bila uredna, kada sam imala abortus nisu mi dali rogam injekciju. A što se tiče CTG on je na porođaju počeo da pišti pošto je Teodori stalo srce u stomaku.

Danas moja divica ima 3 godine i izrasla je u pravu pametnicu..

Želim da poručim ženama jedno: „Nemojte ubijati tu nevinu dečicu, ta dečica su vam data od Boga i sa razlogom baš vama, i nikada nemojte dati na sebe, ne dozvolite da iko upravlja vama i vašim životom, niste ničije vlasništvo i niste ničiji rob… Vaše telo je vaša stvar, ono pripada samo vama. Ja sam napravila grešku zbog koje se kajem mnogo, i mislim da ću se celog života pitati kako bi to dete izgledalo i da li bi bio dečak ili devojčica, a za sve one koje su prošle kroz prevremeni porođaj želim da pružim podršku ♥️

Mama Tamara Kardašević

Mesec malih DIVOVA

Novembar je mesec prevremeno rođenih beba, dok je 17.novembar Svetski dan prevremeno rodjenih beba a obležava se od 2011. godine.

Pretpostavlja se da se u svetu svako deseto dete rodi pre termina, a ukoliko bi razvijenije zemlje ozbiljnije krenule u kampanju preventive prevremenih porođaja, moglo bi da se predupredi čak 58 000 porođaja pre termina. Na taj način, bebe bi u sigurnom maminom stomaku ostale do predviđenog termina.

I ove godine, sa mamama “malih divova” delimo radost zbog uspeha koji postižu njihove prevremeno rođene bebe. Jelena Roskar , iz udruženja „Mali div“, ispričala nam je kako je njena Joka prevremeno rođena beba koja je postala velika hrabra i nasmejana devojcica. Nekada rode pozure da vas iznenade isuvise rano.


Moja malena palčica požurila je da upozna spoljni svet veoma rano. Rođena je u 23 gestacionoj nedelji sa svega 550g. Šanse da preživi prema doktorima skoro nikakve ravne nuli. Ali majčinsko srce nikada nije verovalo da će biti loše i da ce se prognoze doktora ispuniti. Doktor neonatlog nije imao lepe vesti da mi saopšti sem da je njeno stanje jako kritično i da je pitanje da li ce izdržati transport iz Niša do Beograda. Izdržala je. Ali to je bio samo put. Polako su stizale analize koje nisu bile nimalo dobre. Sepsa,upala pluća,pucanje plućne maramice, herpes u likvoru mozga, konvulzije koje ne kupira lek koji prima… Da li će zamena pomoći i sprečiti… duktus koji je počeo da ugrožava druge organe… morala je operacija DAP-a sa 650g retinopatiju…. možda još neka dijagnoza koju sam zaboravila. Svaka dijagnoza priča za sebe, a o mogućim posledicama da ne govorim ili da nabrojim par od njih: moguća epilepsija ili neurološki problemi, herpes moze da izazove posledice da ne može da jede, pije, sedi, govori, ali naša borba od dugih 135 dana na institutu za neonatologiju u ulici Kralja Milutina 50 je uspešno završena. Zahvaljujuci divnom i stručnom medicinskom osoblju Jovana je izašla kao pobednik.
Mama je još uvek pod stresom i strahom, ali sve je malo lakše uz grupu “Mali div” u kojoj su sve mame koje su se prevremeno porodile koje znaju kakva je neizvesnost,strah…Kako je kada ti kažu stanje deteta je stabilno i nepromenjeno. Hvala divnoj grupi i udruženju da nije bilo njih možda ne bih ni ja ovo pisala jer je psihički bol bio neizdržljiv i niko sem njih nike mogao da me razume i shvati. Nakon otpusta sa neonatologije odlučila sam da sa palčicom ostanem u Beogradu. Bilo me je strah i panika da li ce u mestu gde živim znati da postupe ukoliko nešto krene po zlu ipak ne rađaju se često baš tako rano deca…. a možda nemaju ni sve potrebne aparate za preglede. Svaki njen kašalj odnesena je bila na pregled kod predivne doktorke neonatologa dr Simić. Vodila sam je i kada nije bilo apsolutno nikakve potrebe moj strah je bio jači od mene. Jovana je uz pomoć dr Danijele Vukičević i svojih terapeuta teta Đurdje i teta Milene dostigla sve.. Dr Oros je poznata kao najbolji oftamolog i uspešno izlečila retinopatiju. Jovana je vežbala svakog dana u klinici za rehabilitaciju dr Miroslav Zotović,  ali predano i uporno svakog trena dok smo bile kući. Nama je ritual presvlačenja bio kao igra a ujedno i vežba. Svaki minut mog odricanja svega izazivao je nove uspehe i nov osmeh. Dostigla je sve… guče… puzi… ustaje…jos vrlo malo da samostalno krene da hoda. Bez ikakvih posledica.

Prema kategoriji, prevremeno rođene bebe su sve bebe rodjene pre 37. gestacione nedelje trudnoće, ali ne retko, ta kategorija može podrazumevati i bebe koje imaju vrlo nisku telesnu masu na rođenju, a koja je manja od 2 000 grama” – objašnjava Jelena Roskar iz udruženja „Mali div“.

– Kada je reč o uzrocima koji mogu dovesti do prevremenog porođaja, oni se mogu podeliti u tri grupe.

Prvu čine faktori rizika koji se odnose na majku, drugu faktori rizika koji se odnose na matericu, a treći faktori odnose se na fetus. Faktori rizika koji se odnose na MAJKU su:

–jedan ili više prethodnih spontanih pobačaja ili prevremenih porođaja

-prethodno rađanje četvoro ili više dece

-visok nivo stresa

-starost ispod 18 ili iznad 34 godine

-prethodno lečenje steriliteta

-kratak razmak između dve trudnoće (kraći od godinu dana)

-infekcije (najčešče vaginalne i urinarne infekcije, ali i sve druge)

-pušenje, konzumiranje alkohola i upotreba narkotika

-ozbiljna oboljenja majke, kada bi nastavak trudnoće ugrozio njeno zdravlje i život.

U faktore koji se odnose na MATERICU spadaju:

-abnormalnosti materice ili grlića materice

-vaginalno krvarenje

-previše amnionske tečnosti

-dva ili više abortusa

Faktore koji se odnose na FETUS i mogu izazvati prevremeni porodjaj čine:

-ozbiljna insuficijencija placente ili ozbiljno oboljenje ploda stres fetusa (na pr. hronični nedostatak kiseonika)

-višestruka trudnoća

  1. Novembar je relativno mlad praznik. Ustanovljen je 2008. godine na prvom sastanku Udruženja roditelja prevremeno rođene dece iz svih evropskih zemalja. Ideja je bila da se pokrene razmišljanje o tom problemu. Dakle, roditelji su počeli da slave prvi put 17. novembra 2009. godine, samo godinu kasnije. Pokrenula ih je uzajamna međusobna vera u taj dan, kao i snažna volja da se bez novca, samo sa mnogo kreativnih ideja podigne svest o tome da nešto mora da se uradi, kako bi prevremeno rođenim bebama i njihovim porodicama bilo bolje.

Izvor: magazinsana.rs

„Ja sama vodim malog u dežurnu gdje ga onako bez imalo osjećaja i nježnosti na živo ušiva stariji doktor a ja sva plačna i prestrašena osjetim bol u stomaku, 35 tj trudna. „

Pa da počnemo.

Dok se moj stariji sin igrao slučajno je pao i dobro rasjekao usnu udarcem od stakleni stol. Ja sama vodim malog u dežurnu gdje ga onako bez imalo osjećaja i nježnosti na živo ušiva stariji doktor a ja sva plačna i prestrašena osjetim bol u stomaku, 35 tj trudna. Odlazimo kući a bol ne prestaje svako malo novi jači bolovi. Ujutro se javljam ginekologu gdje on daje mišljenje da je sve uredu i da očekujem porod krajem sljedećeg mjeseca.

Trazim ctg, uradim bolove ne pokazuje a ja bolove osjećam. Naveče se vraćam u bolnicu gdje me pregledaju – otvorena 4 prsta. Idem za Zenicu i tu me primaju na odjel za porodjaj. Cijelu noć bolovi i ujutro sam rodila djevojčicu tešku 1.870 i 43 cm. Odmah su je u inkubator odnijeli i poslije svih pregleda su ustanovili da ima anomaliju na srcu. Srčane komore se nisu zatvorile na vrijeme. Nju odvoze za Sarajevo kod doktora Zijada Begića na pregled a ja ostajem u Zenici i čekam rezultate.

Nakon par sati zove me sestra koja je bila u pratnji bebe i javlja najljepšu moguću vijest, anomalija nije opasna i neće biti potrebno raditi operaciju dok ne vide kako će se stanje razvijati dok beba bude rasla jer su misljenja da će se sve samo zatvoriti i hvala Bogu tako je i bilo. Iz bolnice smo izašle sa 2 kg i uz redovne kontrole moja Ena je izrasla u prekrasnu zdravu djevojčicu koja sad hvala Bogu nema ni jedan zdravstveni problem a svoje vršnjake je stigla sa kilazom.

Hvala mama Aneli na podeljenom iskustvu i kao što vidite samo treba imati puno snage i volje da se preguraju i najstrašnije prognoze jer one na prvi pogled mogu biti pogrešne. Emice želimo ti bežbrižno i srećno detinjstvo i da te kao i na rodjenju sreća uvek u životu prati.

Tu nastaje velika borba rodila sam dječaka i curicu (jedno 1000 grama, jedno 900 grama). Bolno je to što ih nisam vidjela. Malo sam čula da su zaplakali i to je bilo to.

Nakon 8 godina braka ostala sam konačno trudna i to sa blizancima. Moja trudnoća je bila rizična i boravak po bolnici čest, sve je trajalo do 26 nedelje kada sam hitno morala da se porodim. Tu nastaje velika borba rodila sam dječaka i curicu (jedno 1000 grama, jedno 900 grama). Bolno je to što ih nisam vidjela. Malo sam čula da su zaplakali i to je bilo to.

Ali dobijam slike, moja mala dva života i živim za taj trenutak kada ću ih uzeti, poljubiti, osjetiti sreću života.. Tek sutradan me vode u intezivnu njegu gdje su moji borci. Oni su bili tako mali, oko njih mnogo aparata priključeni. Dusa me boli, gledam ih kroz staklo nesmijem ih uzeti, zagrliti, osjetiti miris mog djeteta. Mnogo kablova na njima, nogice crne al bore se. Danima sam sjedila pored njih, više su me tjerali iz bolnice kući, ali moje srce je bilo uz njih. Noćima ne spavam, zovem bolnicu svaka dva sata pitam za moja dva zivota.

Svaki dan je bio borba, svaki aparat manje kod njih sam slavila jer sam bila svjesna da napreduju. I tako je tri mjeseca svaki dan bio ispunjen srećom kada vidim da napreduju,  rastu. Srecom nikakve posljedice nemaju sada imaju 5 god. Postali su i školarci idu u školu.

Ponosna sam majka malih boraca .

Mama Lejla šta reći, hvala dragom Bogu da se sve završilo kako treba. Dečici želimo sve najlepše u školovanju i da ih sreća uvek prati kroz život!

Medicinsko čudo: Rodila blizance sa razmakom od dva ipo meseca

Liliia Konovalova iz Uralska, imala je prevremeni porođaj i donela na svet ćerku 24. maja, a njen blizanac, rodio se tek 9. avgusta.

 

Kazahstansko ministarstvo zdravlja postavilo je kvotu takvih porođaja na 50 miliona prema jedan.

Kada je 29-godišnjakinja rodila ćerku Liju u 25. nedelji trudnoće, beba je težila oko 800 grama i bila je smeštena na odeljenju intenzivne nege mesec dana. Brat Maksim je stigao tek dva i po meseca kasnije, i bio težak nepuna tri kilograma.

Izuzetno neobičan dvostruki porođaj, bio je moguć samo zbog toga što Liliia ima dvostruku matericu, i svaki od blizanaca se razvio u svojoj materici.

Sada se radosna majka sprema da sa decom izađe iz bolnice, pošto su oboje zdravi, a devojčica je dostigla očekivanu težinu. Pohvalila je medicinsko osoblje i svoj porođaj opisala kao čudo.

„Bila sam šokirana kada sam saznala da imam dvostruku trudnoću a onda jako zabrinuta kada se desio prevremeni prvi porođaj“, rekla je Lilia.

Iako su takvi porođaji izuzetno retki, a još su ređi sa velikom vremenskom razlikom, pošto su posle rođenja devojčice otkrili o kakvom je slučaju reč, lekari su pratili stanje žene, strpljivo čekali, i bili u pripravnosti za drugo.

„Sve vreme, majka je bila u našem centru, brinula se o devojčici i čekala drugo rođenje“, rekao je Eset Jeralin, zamenik direktora regionalnog perinatalnog centra.

Iako su ovakvi porođaji izuzetno retki, ranije ove godine, žena u Nemačkoj rodila je drugog blizanaca 97 dana posle prvog, prenosi RTS.

 

Izvor: fosmedia.me

Niko nije verovao da ću roditi ŽIVU DECU a kad je porođaj počeo LEKARI SU SE ZAPREPASTILI OVIM ŠTO SU VIDELI: Rodila sam 2 ČUDA i pogledajte ih danas

Kad vidite ove dve bebe koje leže sa širokim osmesima, teško vam je da uopšte poverujete da ovi blizanci dele vezu tako jaku da ih je skoro ubila pri rođenju.

Pola Vilkinson mama je dva divna dečaka. U pitanju su blizanci Karter i Grejson. Danas oni izgledaju kao idilična porodica, ali niko ne zna probleme kroz koje je Pola prošla pre nego što ih je rodila.

Lekari su je pred sam kraj trudnoće upozorili da su „slabe šanse“ da će se bebe roditi žive jer su im se pupčane vrpce potpuno zamrsile.

Pola (36) je preživela pravu traumu u iščekivanju ishoda porođaja jer dečaci su delili amnionsku kesu i imali isprepletane pupčane vrste i otvoreno joj je rečeno da su šanse da prežive minimalne. To stanje inače je toliko retko da se dešava u svega 1 odsto blizanačkih trudnoća.

– Rečeno mi je da je svaki njihov pokret u mom stomaku veliki rizik jer mogu da se potpuno upetljaju i umru.

Pažljivo su pratili njenu trudnoću i kada su lekari primetili da u 29. nedelji srce jednog blizanca kuca mnogo sporije, rešili su da je vreme za porođaj.

Na svu sreću, sve je prošlo dobro, dečaci su živi i zdravi i ovih dana proslavili su prvi rođendan.

– Zaista su nerazdvojni i stalno zagrljeni i upetljani jedan u drugog, baš kao i u mom stomaku – kaže Pola.

 

Izvor: zena.blic.rs

 

 

Prevremeno rođenu bebu RODITELJI NISU POSETILI 5 MESECI: Niko je nije hteo, a onda je u njenu sobu ušetao SPAS

Svake godine nekoliko hiljada dece mora da prođe kroz mukotrpan proces usvajanja. Prema zvaničnoj statistici Američkog dečjeg centra 690.000 mališana je 2017. godine bilo u hraniteljskim porodicama, a nešto manje od 60.000 je usvojeno.

Devojčica Žizel je rođena pre dve godine u 29 nedelji, a na svet ju je donela majka koja je bila heroinski zavisnik. Žizel joj je po rođenu dijagnostikovan neonatalni apstinencijski sindrom što je posledica izloženosti opijata dok je bila u materici. Devojčica je trebalo da bude uključena u hraniteljski sistem i da joj se dodeli porodica koja će voditi računa o njoj. Ali, Žizela je imala sreće jer se u nju zaljubila medicinska sestra Liz Smit koja je odlučila da bude njena mama.

Liz je oduvek želela da postane majka jer je bila okružena sa 13 dece koju su dobili njena braća i sestre. Nažalost, pošto nije mogla da ostane trudna prirodnim putem, niti nakon veštačke oplodnje, odustala je od želje da ima decu.

Naime, Liz nije želela da usvoji dete, ali kad je upoznala plavooku devojčicu u porodilištu znala je da je to njena ćerka.

Medicinska sestra se odmah vezala za Žizelu jer je saznala da je niko nije posetio pet meseci u bolnici.

Liz je u oktobru 2018. godine zvanično usvojila dvogodišnju Žizel i sada njih dve jedna nasmejana i srećna porodica.

Izvor: zena.blic.rs

 

„Vi ovog trenutka morate na hitan carski rez da li pristajete?“ – Ja sva u šoku kažem: Samo da pozovem supruga. „Ne, ne nema vremena morate odmah da nam kazete da li pristajete“ a ja ne znam šta me je snaslo.

Pozdrav, želim da sa Vama podelim svoju priču o porodjaju.

Saznanje da sam trudna je bilo najlepše saznanje u životu. Krenuli suprug i ja da delimo sa svima radosnu vest, uglavnom kometari pored čestitanja bili su: sad ce mučnine, povraćanje.. Trudnoća odmiče nista od toga, sve najnormalnije samo je drugačije što mi stomak raste. 28 nedelja trudnoće jaka glavobolja se javlja, izmerim pritisak, sjajno 190 sa 107, brzo kod lekara ostave me na odeljenje i od tog dana kreće pakao. Svakog dana kontrole, svaki treći dan ostajem na odeljenje pritisak ne spada i pored svih terapija. Krećem kod privatnika koji prati moju trudnoću, kaze da postoji problem, da ćemo da probamo da što duže izguramo trudnoću. Onog trenutka kada on to nije mogao, reši da me pošalje na odeljenje patologije do kraja radi održavanja trudnoće.

Spremam se 10.12.2018. 10h ujutru i krećem sa koferom u ruci, ne postoje bolovi a beba aktivno skače po stomaku.
Stižem na odeljenje gde mi rade prijemni pregled. Doktor kaže da nisam otvorena, pritisak tog jutra uredu, uzimaju krv za analizu, telesna temperatura dobra. Šalju me na ultrazvuk gde čujem užasnu vest, moja beba zaostaje s rastom 6 nedelja. Šalju me na ctg i dok lezim i čekam da se to privede kraju, u jednom trenutku bum, otkucaji se gube oko mene 10 doktora i jedna doktorka kaže „Vi ovog trenutka morate na hitan carski rez da li pristajete?“ – Ja sva u šoku kažem: Samo da pozovem supruga. „Ne, ne nema vremena morate odmah da nam kazete da li pristajete“ a ja ne znam šta me je snaslo. U medjuvremenu se bebi vraćaju otkucaji. Druga doktorka dolazi i kaže da možda ipak neću morati na carski čekaćemo još malo da vidimo stanje bebe, ležim i razmišljam šta se dešava. Prolaze 10 minuta a beba ponovo gubi otkucaje ali ovog puta se ne vraćaju.

Puna soba doktora, opšta uzbuna, a ja sledjena, samo gledam u aparat i molim Boga da beba bude dobro. Brzo me vode u sobu za pripremu bez da mi dozvoljavaju da sama predjem na kolica jer kažu ne smeš ti imaš bolove, a ja nikakve bolove ništa ne osećam, sve je najnormalnije. 13:03 šaljem suprugu poruku ispred lifta da me vode u salu za porodjaj. Idemo u sobu za pripremu, stavljaju kateter, infuziju,kiseonik, sve i dolaze do klistira gde jedna sestra govori kakav klistir gubimo je. Trče do sale gurajući krevet i ja pitam jednog od njih da li će beba biti dobro, a odgovor me sledio: „Moli se da se i ti probudiš a tek onda za bebu“. Ležim na sto za porodjaj i samo molim Boga da mi čuva bebu, da ona bude dobro a sa mnom kako bude. Sledeći trenutak se budim vidim anesteziologa i pitam da li je beba dobro. Kaže jeste. Da li je dečak ili devojčica? Devojčica je. Kazem lepo, hvala Bogu, i onda pitam , jel lepa, nasmeje se i odgovara jeste. I stvarno jeste, moja Palčica je meni najlepša na svetu.

Vode me u šok sobu gde odmah zaspim, ujutru se budim i naravno ustanem da sedim pomoću sestre. Kasnije tog dana me prebace na odeljenje i oko 16 sati popodne isključe infuziju. Pitam kad ću da vidim bebu – kaže kad je donesu. Meni bebu neće doneti, u inkubatoru je i šalju je za Beograd. Rodjena je sa 1230 gr i 40 cm, u 13:17 a ja se probudila u 13:23. Porodjaj od 20 minuta. Sestra odgovara: „Sutra ujutru možes da je vidiš“ i izlazi iz sobe. Majka ko majka skupim hrabrost, ustanem sama i krenem da vidim svoje dete. Vučem se kroz hodnik noseći kateter u onoj ruci koja ima manje uboda i idem kod moje bebe. Vidim je prelepa je i vrlo hrabra. Tu nije kraj. Ona ide za Beograd ja ostajem na odeljenju, drugim majkama donose decu ja moje dodirnula nisam. Kidam se s dušom ali znam da ce doći dan kad ću i ja nju moći da držim.

Posle 7 dana skidam konce i osmog dana idem kod bebe u Beograd. Beba lepo napreduje, raste, čuvaju je lepo. Provodimo vreme zajedno. Kasnije ostajem na odeljenje s njom do 24.1.2019.i tog dana konačno dolazimo kuci, sa 49cm i 2700 gr.

Danas 14.03.2019. KALINA STANKOVIC JE BEBA OD 4200gr i 54cm. Verujte u svoje divove i u Boga!

 

Hvala mama Sandri što je želela sa nama da podeli svoju priču o hrabrosti i borbi koju je pokazala za sebe i svoju bebu. Malenoj Kalini želimo sve najbolje na svetu i bezbrižno detinjstvo! <3

ČUDESNA PRIČA O SRPSKIM PALČIĆIMA Najmanja beba među njima rođena je sa samo 350 grama, izborili su se za život i ZASLUŽUJU NAŠE DIVLJENJE

Prevremeno rođene bebe su jedinstvena čuda života. One su od svog prvog udisaja počele tešku borbu za život zbog čega su možda najveći borci među nama. I zato svi treba da im se divimo! Ovo je priča o najmanjim srpskim bebama, među kojima je i prava Palčica rođena sa svega 350 grama!

I njihove mame i tate su jedinstveni jer su, baš kao i njihova hrabra deca, preturili preko svojih glava najdublje ponore strahova, ali se i dizali u sam zenit sreće.

Srpska Palčica

 

Početkom 2018. godine rođena je najmanja beba ikada u Srbiji, takozvana „srpska palčica“, teška svega 350 grama. Rođena je prevremeno, čak 12 nedelja pre termina, početkom ove godine u GAK „Narodni front“. Posle duže od četiri meseca života u inkubatoru, u Institutu za neonatologiju, ona je uspešno prebrodila sve zdravstvene prepreke. Majci najmanje srpske bebe porođaj je krenuo u 28. nedelji trudnoće, od 40 koliko ona obično traje. Trudnoća se vodila kao visokorizična, a beba je imala zastoj u rastu.

Kako njeni presrećni roditelji, koji su želeli da ostanu anonimni, kažu za „Blic“, ona sada ima 4,5 kilograma, lepo napreduje i polako sustiže svoje vršnjake.

– U početku smo bili uplašeni. Sa druge strane, imali smo veliku pomoć doktora iz Instituta za neonatologiju i ostalog medicinskog osoblja iz te ustanove. I uspeli smo da se izborimo zajedno sa našom devojčicom, koja je volju za životom pokazala od samog rođenja – navode mama i tata najmanje srpske bebe.

Oni priznaju da su taj strah osećali sve vreme, ali on je potpuno nestao u momentu kada su svoju bebu uzeli u ruke posle njenog boravka u inkubatoru.

Standardna garderoba i oprema za bebe čak i najmanji broj, za ovu hrabru i jaku devojčicu bili su ogromni, pa su im, kako naglašavaju roditelji, garderobu i cucle sve vreme tokom boravka u Institutu za neonatologiju obezbedili u toj ustanovi.

Vuk Grujičić je na rođenju imao samo 470 grama

Vuk Grujičić je sada šetogodišnji dečko, ali još pamte građani Srbije njegovo rođenje 25. maja 2012. godine, u GAK Višegradska. Rođen je prevremeno, dobio je ocenu 0, ali je rešio da preživi. Do prevremenog rođenja došlo je greškom lekara, jer je doktorka koja je vodila trudnoću majci Aleksandri na poslednjem pregledu previdela da joj kaže da je otvorena tri prsta i da joj je plodova voda zamućena. Vukov oporavak traje dugo, a napredak je usporilo i to što mu nije na vreme oktivena epilepsija. Cela Srbija ga danas bodri da načini svoje prve korake.

Hrabri dečko tokom svog života pregrmeo je mnoge teške operacije, ali je i veliki borac koji svakodnevno vežba i sve je bliži prvim samostalnim koracima.

– Nije još počeo da hoda, ima i problema sa kolenima, ali vidi se napredak, jer on sam hoće da ustane, i uz malu pomoć to i uspe – kaže Vukov tata, Stole Grujičić i dodaje da je najvažnije da Vule ima želju da se kreće, da se igra, „da nije pasivan i njemu to daje motivaciju“.

– On je već veliki dečak, ima dosta energije koju nema gde da potroši, pa se onda tako igramo, vežbamo, okrećemo po strunjačama – priča nam Stojan kako izgleda dan u kući Grujičića.

Mama Mira je čekala svoje bebe

Mladen (39) i Mira (29) Krstić iz Subotice postali su roditelji četvorki, jedne devojčice i tri dečaka, 13. novembra, 1 sat i 18 minuta iza ponoći. Devojčica Melanija je bila teška kilogram, a dečaci Dimitrije 1,1 kilogram, Božidar 860 grama i Zaharije 870 grama. Oni se trenutno nalaze u Institutu za neonatologiju u Beogradu i dobro napreduju. Prva je svet ugledala Melanija, zatim se rodio Dimitrije, potom Božidar, i četvrti je Zaharije. Dimitrije i Božidar su jednojajčani blizanci.

Planirali drugo dete, sada imaju petoro

Mladen, otac subotičkih četvorki, kaže za „Blic“ da su on i supruga planirali drugo dete, a da su dobili čak četiri bebe.

– Planirali smo drugo dete. Sedam godina smo pokušavali, ali nije nešto htelo da nam se dogodi kako smo zamislili. Proveravali smo, ali su nam rekli da nema nikakvih problema. Odlučili smo se za vantelesnu. Vratili su tri ćelije i sve tri su se primile i mi smo u početku imali tri bebe, ali posle dve nedelje smo saznali da se jedna ćelija podelila na jednojajčane blizance i tako smo tek posle dobili četvorke. Bili smo svi u šoku – priča Mladen.

Četvorke su još u inkubatoru

Kako otac Mladen kaže, u Subotici lekari nisu mogli više da vode Mirinu trudnoću i preporučili su im da nastave u Novom Sadu.

– Na kraju nas je preuzeo dr Dejan Filimonović u GAK „Narodni front“, u Beogradu. U 21. nedelji trudnoće Mira je ostala u bolnici. Tamo je bila do 27. nedelje kada joj je pukao vodeljak i morali da urade carski rez. Deca su sada na Intenzivnoj nezi na neonatologiji. Pod stalnim su nadzorom lekara. Zaista se bore za njih. Tamo će biti dok ne napune po dva kilograma. Napreduju, ali bilo je intervencija. Zahvaljujući stručnim olekarima oni sui svi stabilno. Supruga se još oporavlja, pomalo je još slaba, ali nadamo se da će sve biti dobro – kaže Mladen.

Posao – samo oko dece

Mladen i Mira su zaposleni, ali presrećni otac četvorki kaže da će njegova žena, nakon trudničkog bolovanja, najverovatnije biti zaposlena samo oko dece.

– Tu su nam i bake. Mogu da nam pomognu. Videćemo kako ćemo. Trudićemo se svi da svi budu dobro. Imamo želju da se zahvalimo svim lekarima koji su od početka bili uz nas. To su lekari i osoblje Odeljenje za visokorizične trudnoće i dr Filimonoviću koji je porodio Miru, zatim svima na neonatologiji ali i novosadskim lekarima – poručuje taj otac.

Vasilije još nije video uživo braću i sestre

Roditelji četvorki mogu posećivati svoju decu u Beogradu, ali mogu i telefonom u svakom trenutku da saznaju kako su im deca.

– Idemo u Beograd često koliko možemo finansijski, ali smo u stalnom kontaktu sa lekarima i osobljem. Stariji sin Vasilije je sestru i braću video samo na fotografijama, njemu nije dozvoljen ulazak u prostoriju gde su bebe. Jako je srećan i uzbuđen, ali mislim da nije svestan svega. U suštini, nismo ni mi svesni šta nam se sve dogodilo i tako će biti dok nam bebe ne dođu kući. Tek kada ih uzmem u ruke i kada budem čuo njihov plač moći ću zaista da osetim ono što se zove sreća. Svestan sam da neće biti lako, ali samo da budu svi dobro i da nam stignu kući – kaže Mladen

Tijana Vukašinović rodila je tri puta i ima tri preveremeno rođene bebe

Tijana Vukašinović (29) iz Beograda ima četvoro dece, tri puta se porađala i dobila isto toliko prevremeno rođenih beba. Poslednje su Sara i Jana koje sada imaju pet meseci, izašle su iz inkubatora i sada su sa mamom kod kuće.

Kako kaže, nije imala onako veliki strah kao kada je rodila prvog sina u 32. nedelji trudnoće, pre četiri godine.

– Jana i Sara su od samog starta bile bolje i vitalnije od Luke. Ocene na rođenju su im bile šest i sedam. Prvih 24 sata bile su na kiseoniku, a onda disale same. Brzo su počele da jedu. Išlo je sve lakše. Otpuštene su posle 30 dana i tada sam ih prvi put uzela u ruke – navodi Tijana i dodaje da je jedna devojčica bila teška 1.700 grama, a druga 100 grama teža.

Pravo iz stomaka u inkubator

Kako Tijana kaže za „Blic“, trudnoću su joj lekari vodili kao visokorizičnu.

– Uspeli smo, uz ležanje u bolnici, održavanje i mirovanje da doguramo čak do 33. nedelje. Tada mi je pukao vodenjak. Posle tri dana usledio je carski rez i rodile su se Jana i Sara. Pravo iz stomaka odveli su ih u inkubatore – kaže Tijana.

Sve dobro funkcioniše

Ona opisuje da su njene preveremeno rođene bebe imale odličnu negu u „Višegradskoj“ i nije bilo potrebe da se prevoze u Institut za neonatologiju.

– Obe su bile u inkubatorima mesec dana. Prvio put sam ih uzela u naručje kada su došle kući. Sada sve dobro funkcioniše – navodi Tijana.

Bio je životo ugrožen, sada je veliki dečko

Tijana Vukašinović kaže da je najveća drama bila kada je rađala Luku pre četiri godine. Iz čista mira dobila je jako krvarenje, hitno su je primili u bolnicu.

– U „Višegradskoj“ su lekari odmah utvrdili da je posteljica počela da se odvaja od zida materice. Petog dana od prijem lekari su odlučili da urade hitan carski rez. Bili smo životno ugroženi i beba i ja. Luka je rođen u 32. nedelji. Na rođenju je imao 1,780 grama, bio je nezreo i odmah odnet u inkubator, gde je proveo mesec dana. Od tada je počela naša borba za Luku – priča Tijana.

Luka je sada veliki dečko

Luka je sad veliki dečko, ima četiri godine. Uspešno se oporavio i od dečje epilepsije koju je dobio kada je imao šest meseci, stigao je svoje vršnjake i sada niko ne bi rekao da je na rođenju imao svega 1.780 grama.

 

Izvor: blic.rs