Zbog pandemije korona virusa, koji je zahvatio celi svet, mnogi su primorani da rade od kuće kako bi se smanjila mogućnost infekcije.

Rad od kuće izgledao je za mnoge žene kao sjajna mogućnost jer će tako više vremena provodili sa decom, suprugom – ali za neke se to pretvorilo u noćnu moru.

Sem što moraju da budu isto produktivne na poslu, neke su morale da podignu produktivnost i kod kuće.

Ispovest jedne majke prenosimo u celosti:

„Od prvog dana od uvođenja vanredog stanja zbog pandemije korona virusa kompanija nam je obezbedila rad od kuće. Isto radno vreme, samo je trebalo da namestim jedan kutak u kući. Sve sam veoma brzo organizovala i karantin mi ispočetka nije teško padao.

Uživali smo da budemo zajedno, budući da se stariji sin vratio iz drugog grada gde studira, mlađi sin nije mogao da izlazi vani, a suprug nije radio nikako zbog epidemije.

Više manje je sve bilo isto, sem sto sam pauze koristila da pijem kafu sa porodicom. Pošto im je bilo malo i dosadno, odlučili su da vreme skraćuju u kuhinji eksperimentišući. Bila sam oduševljena. Znala sam da su mi deca, iako muški, zlatna i vredna. Sve je bilo savršeno ispočetka, međutim već skoro dva meseca ne mogu da se izborim sa njima i da ih isteram iz kuhinje.

Sad, naime, mene doživljavaju kao nezaposlenu mamu. Tu sam, kod kuće stalno, „ne idem“ na posao i sad, kako su oni mene shvatili, ja sam samo domaćica. Kakve veze ima to što imam posao, radim od kuće – citiram: „Šta je problem, majko?! Pa ti radiš od kuće, nigde ne ideš, šta ti je teško da opereš suđe“!

Suđe?! To nije prljavo suđe! To je svaki dan puna sudopera, šta sudopera, to je cela kuhinja zatrpana prljavim suđem. Nijednu šolju za kafu, nijednu čašu ne propuste da uzmu i isprljaju. Escajga u sudoperi ko da je vojska ručala! A još kad im padne na pamet da uključe rernu i da naprave lazanje ili makarone sa sirom, pa im još malo zagori.

Hvalila sam ja njih ispočetka, bila oduševljena momcima, šta oduševljena, ponosna na nijih a bogami i na sebe. Sad posle posla idem na još jedan posao i na pranje cele kuhinje mi treba još najmanje sat i to mi niko prekovremeno ne plaća, čak ni da dobijem slobodan dan.

sad razmišljam kako to, dok sam radila, uvek me dočekivala čista i prazna sudopera. Više-manje je sve bilo na svom mestu i ponavljala sam svima kako su moji dečaci zlatni, anđeli i blago onoj koja se uda za njih. A onda mi sine, pa jedan je samo vikendom doma, drugo ide u školu, trening pa ni on nije kod kuće, jede nekad i vani, suprug radi i ko ima šta da isprlja.

Kud ih pustih u kuhinju?! Neće ga više majci ući u nju! Hvala lepo! A ako i uđu, neću posle njih da perem, nek sve čisto izvuku, pa kad ne budu imali, valjda će se setiti da i operu iza sebe.

A ulazak u dnevnu sobu je za sasvim druga ispovest i nimalo nije bajno!

Izvor: kurir.rs

Kako se njena bebica zarazila novonastalim virusom, ova mama je rešila da pomogne svim roditeljima i objasni im kako se COVID-19 manifestovao kod njenog deteta.

„Naša beba od sedam nedelja je testirana, i pokazalo se da je pozitivna na virus korona“, započela je priču mama Toni Rouds o svojoj oboleloj bebi.

Dete je nekoliko dana provelo u bolnici, a sada se sa roditeljima nalazi u izolaciji.

Toni se nada da će njena priča što više da se proširi, kako bi mogla da podrži i pomogne drugim ljudima čije su bebe pozitivne ili onih koji se veoma brinu.

„Kurtis nije hteo da jede više od 12 sati tokom noći i plakao je dosta drugačije poslednjih dan ili dva nego inače. On uvek jede tokom noći. Ujutru smo primetili da ima mrlje na koži i da su mu oči otekle i crvene. Slabo je kašljao i kijao, a i dalje je bio pospan i nije hteo da jede. Lekar je video da ima temperaturu i ubrzane otkucaje srca, pa su zaključili da je u pitanju sepsa“, ispričala je mama.

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Ftoni.jiggins%2Fposts%2F10163194807420635&display=popup&ref=plugin&src=post

Dati su mu antibiotici i morali smo da ostanemo 48 sati. Testiran je i na virus korona, ali smo morali da čekamo rezultate. Nakon nekoliko dana javili su nam da je rezultat pozitivan“, ispričala je.

Dečaku je vremenom bilo bolje, samo je pokazivao slabe simptome prehlade koja prolazi. Dečaku se smanjila temperatura.

„Tokom noći i dalje ne jede, ali ujutru se ponaša skoro kao inače. Malo mu je grlo suvlje, nervozniji je, ali je inače sve u redu. Otkako je došao kući, nije mu bila potrebna nikakva terapija“, objasnila je mama Toni u svojoj objavi.

Dečak je bio dobro.

„Svi znamo da postoji vrlo malo informacija o bebama i njihovoj reakciji na ovaj virus, pa sam želela da naše iskustvo podelim sa drugima. Svima nam je potrebna podrška od ljudi oko nas.“

Mama Toni i njen suprug Ken nisu imali nikakve simptome ovog virusa, iako pretpostavljaju da ga je mališa od njih dobio.

„Delimo ovu priču da pokažemo roditeljima da bebe mogu, i da će biti dobro. Ova poruka je pozitivna i treba da podigne svest ljudi“, objasnila je Toni i poslala veliku količinu ljubavi i podrške svima do kojih je priča doprla.

Izvor: yumama.com

Jedna mama objavila je dve fotografije i potpuno iskreno objasnila postporođajnu stvarnost

• 

• 

Mama Sarah Turner koja stoji iza bloga The Unmumsy Mum, podelila je fotografiju sebe nakon porodjaja i objasnila postporođajnu stvarnost. Uz fotografiju svog postporođajnog tela na kojoj nosi pelene za odrasle, objavila je i fotografiju na kojoj grli svog novorođenog sina.

https://www.facebook.com/theunmumsymum/?ref=nf&hc_ref=ARSum-_x-mHTGz7XBvO8v95FRtxmQf45eScd3QmC0pIpfC_rTCJNYGL_C6gTl_pMa6U

„Gledajući fotografije Wilfsovog rođenja, zaključila sam da su mi ove dve najdraže, zbog različitih razloga. Nakon što sam prvotno pomislila kako ne mogu to objaviti, shvatila sam da zapravo pokazujem manje tela nego da sam objavila fotografiju u bikiniju, a uz to, fotografija savršeno prikazuje postporođajno razdoblje“, napisala je mama.

Dodala je kako je zapravo bila potpuno euforična na toj fotografiji, uprkos tome što je hodala kao John Wayne i uprko tome što je nosila pelene za odrasle. Ne treba ni reći kako je njena fotografija ubrzo postala viralna i prikupila preko hiljadu komentara, a druge mame čestitale su joj na apsolutnoj iskrenosti i još jednom zaključile kako se ne smemo sramiti svog tela.

Izvor: https://miss7mama.24sata.hr

Beba u Vijetnamu rođena je s kontracepcijskom spiralom u ruci, a fotografije su postale viralne na društvenim mrežama.

Majke iz Vijetnama (34) ostala je trudna uprkos kontracepcijskoj spirali. Pre dve godine neimenovana žena ugradila je spiralu kako ne bi ostala trudna, no kasnije je saznala kako je ipak ostala u drugom stanju. Beba je bila zdrava i težila je 3.2 kilograma, no njen dolazak bio je neuobičajen zahvaljujući činjenici da je ponela suvenir sa sobom – maminu spiralu.

Akušer kaže kako je beba rođena sa spiralom u ruci, a lokalnim medijima otkrio je kako je ta scena bila toliko neobična da ju je fotografisao.

„Nakon porođaja pomislio sam kako je zanimljivo da beba drži tu spravu… No nikad nisam pomislio da će to privući toliko pažnje“, rekao je. On sumnja na to da se spirala pomerila iz prvobitnog položaja te tako postala loš oblik kontracepcije. Kad se ugrade propisno, spirale su više od 99 posto učinkovite i mogu trajati pet do 10 godina.

Izvor: kurir.rs

Nataša Kin (38) iz Irske u tandemu doji svoje ćerkice, koje imaju četiri godine i pet.

Mlađu ćerku i danas doji, a sa dojenjem starije ćerke prestala je oko njenog petog rođendana.

Nataša pored njih ima i sina Stivena (19) iz prvog braka i kaže da se kaje što je njega dojila samo godinu dana.

„Tada sam imala svega 19 godina i mislila sam da je jezivo da ga dojim duže od godinu dana. Da sam tada znala ono što sad znam, dojila bih i njega do pete godine“, rekla je Nataša.

https://twitter.com/Mrsnkeane/status/734834446063546368/photo/1?ref_src=twsrc%5Etfw%7Ctwcamp%5Etweetembed%7Ctwterm%5E734834446063546368%7Ctwgr%5E&ref_url=https%3A%2F%2Fwww.kurir.rs%2Fzabava%2Fzena%2F3493295%2Fnatasa-cerke-od-4-i-5-godina-doji-u-tandemu-pola-sveta-je-napalo-i-osudilo-a-njen-zestok-odgovor-ih-ucutkao

Nataša kaže i da se susrela sa brojnim osudama što je toliko produžila dojenje dece, ali da se na to ne obazire.

„U redu je da žene u vešu poziraju po bilbordima širom grada a nije u redu da mama podoji svoje dete na javnom mestu? Nema ničeg prirodnijeg od toga. Eli nikad nije ni bila kod lekara, niti je ikad bila bolesna, a a Grejs je samo jednom imala jednu infekciju i samo jednom za pet godina išla kod lekara“, kaže Nataša, dodajući da je uverena da su devojčice tako zdrave zbog produženog dojenja.

• Dve godine sam ih dojila u tandemu. U početku je teško, a posle se naviknete. Eli je sama prestala da sisa neposredno pred peti rođendan a Grejs i dalje sisa svakog jutra i svake večeri i tako će i biti dok sama ne odluči da je dosta – kaže Nataša, dodajući da joj je i samoj bilo u početku neprijatno da doji decu jer se susrela sa mnogo vređanja i neprijatnih komentara, ali da je to sada iza nje i da svojim iskustvom i primerom želi da ohrabri sve majke da doje svoju decu dokle god to žele.

Izvor: kurir.rs

Majka Kim Chastain je imala super ideju koju je realizovala za prvi rođendan svoje kćeri Gracie, koja je nedavno proslavila 18. rođendan.

Kim je za prvi Gracien rođendan razmišljala šta pokloniti jednogodišnjem detetu koje ima sve što mu treba i dosetila se jedne super stvari. Sve što je Gracie dobila od porodicei i prijatelja, majka je stavila u vremensku kapsulu koju je čuvala do 18. rođendana kćeri.

Vremenska kapsula je sve ove godine bila skrivena u tajnosti, a Gracie ju je otvorila na svoj 18. rođendan. Kutija je bila ispunjena uspomenama, nakitom, novcem, poklonima i porukama voljenih osoba, od kojih su neki do sad i preminuli.

Izvor: cafe.hr

Novopečeni tata Micheal Gallachoir našao je način da svog sina upozna sa svojim ocem uprkos izolaciji i koronavirusu.

Fotografiju je na Twitteru podelila Michealova sestra Emma, a pokazuje upoznavanje dede sa unukom u vreme socijalne distance

Izvor: cafe.hr

Ovo je tekst o tebi
Da, baš tebi.

Ovo je tvoja zahvalnica samoj sebi
Ovo je oda tebi.
Tebi koja se smeješ
I kada ti se plače.
Tebi koja pevaš
Kada ti se vrišti.
Tebi koja trčiš
I kada ne možeš da hodaš.
Tebi koja tek učiš da hodaš.
Tebi koja treba da ima uži struk.
Tebi koja stojiš pred ogledalom
I tražiš sebi mane
A ne vidiš svoje savršenosti.

Tebi koja kriješ noge jer misliš da su krive.
Tebi koja ispravljaš lokne
Jer je tako bolje.
I tebi koja si previsoka
A ipak nosiš potpetice
I tebi koja si mršava
Pa nosiš široke stvari.
I tebi koja si žena
A voliš ženu.
Tebi koja želiš filmsku ljubav.
Tebi čije prugice i tačkice na haljini bodu oči
Ali ti se ipak sviđaju.

Tebi kojoj je jezik prebrz
I tebi koja kasniš
I sad se nerviraš
A ne znaš da ćeš doći na vreme
Jer uvijek je pravo vreme.

Tebi koja žuriš kući
Jer ne želiš da propustiš njen prvi zubić.
Tebi koja misliš da ne možeš bez njega
A ne znaš da u stvari ne možeš samo bez sebe.
Tebi koja nisi išla na more pet godina
Jer sledeće ćeš.

Valjda.
I tebi koja si u čekaonici kod doktora već celi dan.
Mesec.
Godinu.

Tebi koja si najbolja majka.
Supruga.
Sestra.
Ćerka.
Drugarica.
Takva kakva jesi.

Tebi koja si žena.
Tebi koja trpiš
I tuđu kišu i sunce.
Koja dočekuješ i ispraćaš.
Tebi koja si glasna.
I tebi koja ćutiš.
Tebi koja uvek sve stigneš
Ali ne stigneš sebe.

Tebi koja kažeš
“Nisam gladna, samo ti jedi”.
I tebi koja skupljaš ručak sa poda
Jer nije bilo dovoljno slano.
I tebi koja znaš “gde je tvoje mesto”
A u stvari tvoje mesto je svuda

Tebi kojoj je “bolje da ćutiš”
A jedna tvoja reč
Promijenila bi svet
Tebi kojoj režu krila
A ni ne znaju kako su lepa
I šarena
I tebi koja letiš uprkos tome.

Tebi koja menjaš pravila.
I tebi koja se trudiš
Da pokažeš
Koliko možeš biti važna
Koliko si u stvari važna.

I tebi koja vrištiš olovkom po papiru
Jer želiš da kažeš
I pokažeš
I njemu
I njoj
I celom svetu

Da si lepa i sa manama
Da si jaka i bez drugih
Da si visoka jer želiš da dohvatiš zvezde
Da je kombinacija tačkica i prugica baš savršena
Da tvoje noge i nisu toliko krive
Da imaš pravo da glasno plačeš i da se još glasnije smeješ
Da je tvoj struk idealan

I da si stigla.
Sve.
I sebe.
Na vreme.
Pravo vreme.
I zato

Ovo je oda tebi,
Tebi jer si žena.

piše: Neda Vukadin

Izvor: Lola Magazin

Ja volim da nosim štikle.I volim da idem kod frizera, kada mogu.

I volim da ponekad obučem haljinu koja će pokazati trud oko treniranja prethodnih meseci.

I volim da se šminkam. I šminkam se svaki dan, čak i kada ne moram da idem na posao.

I volim kada sam sebi lepa.

I volim da igram u diskoteci do jutra. Da budem zanosna.

I ponekad mi zaista prija da se predstavim kao krhko biće.

Ali, isto tako puno čitam.

I puno pišem. I puno učim.

Marljiva sam i ispunjavam sve poslovne dogovore.

I bila sam odličan student i đak.

Umem da na svoja leđa uprtim teret za osam osoba, zato često idem povijena. Odgovorna sam, požrtvovana i sa jakim grižama savesti.

Ribam i usisavam svaki dan. Zapržavam pasulj, pravim proju, širim veš, perem prozore, perem zavese, ukucavam eksere ako treba, menjam sijalice, pomeram nameštaj, premeštam kutije, radim sve što i svaka vredna domaćica.

Uz to,

Svaki dan kopam po sebi, ponirem u najmračnije delove svog bića, analiziram, trudim se, menjam se, da bi postala bolja sebi i drugima.

Upravo zbog svega ovoga, ne volim kada se žene ubacuju u zasebne kutije sa etiketama „domaćica“, „štreberka“, „drolja“, „glupača“, „čistunica“, „sponzoruša“ itd., bez mešanja.

Žena koja voli da se šminka, da nadograđuje nokte ili nosi štikle ne mora da bude ništa manje načitana ili školovana ili marljiva od one koja to ne radi.

Zbog čega bi alajner na kapcima ili ruž na usnama ili uzani kompletić i ljubav prema šopingu nekoga definisali kao manje posvećenog porodici, studijama, kuvanju, poslu, manje moralnog? Zbog čega se „veličaju“ nenašminkane žene koje nose patike i jedu picu i ne idu u solarijum i ne vole šoping?

Kakve to ima veze sa bilo čim?

To što neko jede brokoli ili karfiol češće nego picu, samo znači da to voli više da jede ili da vodi računa o zdravlju ili da prati ishranom svoje dete u stopu, dajući mu dobar primer ili u krajnjoj liniji samo eksperimetiše dok se ponovo ne vrati na picu.

I to je sve. Uostalom zašto bi jedenje brokolija isključivalo jedenje pice, kada može da se jede i jedno i drugo?! I zašto bi se nečije jedenje brokolija smatralo preseravanjem?

Uz površne podele i jake predrasude, naglašava se i isključivost do korice!

I to je ono što me pomera.

Zar nalickana žena sa dugim noktima, preplanulog tena ne može da čita Dostojevskog i Knuta Hamsuna? Od kad je čitanje knjiga rezervisano isključivo za čupave žene blede puti koje nose naočare, farke i patike?

Izađem često na ulicu našminkana i doterana, a samo sat vremena ranije domestosom sam ribala wc šolju, vadila dlake iz slivnika u kadi, kuvala detetu karfiol i junetinu, prala prozore i osetila se na jak znoj, gotovo muški.

Ali sam se nakon toga istuširala i malo našminkala i izašla na ulicu da uhvatim vazduh, da razmislim o nekim budućim koracima, da vidim kako i šta dalje sa poslom, sa računima za struju, sa honorarima… a vama sam, dok ste na primer sedeli u parku na klupi delovala kao napirlitana mama koja samo to radi, pirlita se i šeta ulicom.

Jer je ljudima nespojiva slika doterane i našminkane žene na štiklama sa vrednom domaćicom.

Strašne predrasude. Neguju ih oni ljudi koji misle da su po nečemu posebniji od drugih, pa tako izaberu da je to što hodaju u patikama ili mrze šoping ili dugo kafenisanje u gradu i sede subotom uz knjigu kod kuće ono što ih stavlja ispred drugih.

To su strašne zablude.

Svaka žena je i majka i domaćica i supruga i mahom zaposlena i to što nosi patike ili štikle je ne čini ni manje ni više dobrom. Niti je stavlja ispred ili iza drugih.

Ne postaje se dobar ili poseban čovek obuvanjem patika, ili neodlaskom kod frizera, niti se postaje „sponzoruša“ i „drolja“ obuvanjem štikli i đuskanjem u diskoteci u uskoj kratkoj haljini.

U svojoj blizini imam prijateljice koje ćete preko dana zateći kako kreče sobu ili kose travnjak, kako rade magistarski ili uče satima sa detetom, a uveče kada odemo na kafu one su našminkane, doterane, u uzanim haljinama, izazovne i pre svega vesele i nasmejane.

Uz to umeju da obuku i skalave farke, pamučne majice i patike, da zaližu kosu i stave tek tek šminke. Jer jedno ne isključuje drugo.

Žene se ne mogu tako grupisati. Posebno ne na osnovu onoga što jedu, što na sebe oblače ili onoga što čitaju ili gledaju.

Ja sam oduvek spajala naizgled nespojivo, jer mi je prijalo da u nekim momentima budem zanosa i u centru pažnja, a u nekim drugim momentima nevidljiva i povučena.

Bilo je dana kada sam išla čupava i takva bila sebi prelepa, ali i dana kada mi je frizer bio potrebniji od vazduha, kada sam uživala u šopingu, i kada me je do bola zamarao, kada sam učila po ceo dan, a onda noću đuskala do besvesti.

Nema kutija. Nema etiketa. To je hranjenje predrasuda i otvaranje puta površnosti koja nas polako ali sigurno guta.

Svaka od nas treba da bude svoja i da uživa u svojoj i u posebnosti drugih žena.

To što ja nosim štikle, ili patike, mažem kapke ili ih ostavljam čiste ni na koji način ne može da ugrozi bilo koga. A to je, čini mi se, najbitnije.

Izvor: Lola