Arhive kategorija: Priče iz sveta

„Već na ultrazvuku se naziralo nešto, a onda je na porođaju babica odmah uzela telefon da ih slika“: Svet se čudi bliznakinjama koje su na svet došle u neverovatnoj pozi

Ceo svet obilazi dirljiva slika dve bliznakinje, rođene pre vremena, koje su na svet došle na poseban način.

Arija i Skajlar Morgan Troden su na svet došle carskim rezom, potpuno zagrljene. Fotografiju je napravila zapanjena babica, koja je prokomentarisala da su i ona i lekar ostali bez teksta kada su ih videli u takvom položaju. Bez reči su ostali i očevi devojčica, Kajran Troden (25) i Rajan Morgan (28) iz Sarija.

Bliznakinje je na svet donela surogat majka, a i na fotografijama sa ultrazvuka vidljivo je da su se i u njenom stomaku devojčice stalno grlile.

Surogat majka inače je rođaka Rajana Morgana koja se ponudila da im ostvari želju da postanu roditelji, a onda je usledilo još veće iznenađenje kada su saznali da čekaju bliznakinje.

Trudnoća je tekla dobro sve dok u 20. nedelji nisu saznali da devojčice boluju od sindroma međublizanačke transfuzije, zbog čega su strahovali da jedna devojčica neće preživeti. Međutim, na svu sreću, hitnom laserskom operacijom je sve rešeno.

Nakon toga, svake dve nedelje išli su na preglede koji su ukazivali na to da je sve u redu. Devojčice su ipak rođene 10 nedelja ranije. Bile su stare 29 nedelja kada je porođaj počeo – bilo je to 23. novembra, a očekivalo se da će trudnoća trajati do februara. Ipak, dobra vest je da su obe zdrave.

Onda je usledila još jedna, manja komplikacija – Kajran se pozitivno testirao na Kovid dan nakon što su devojčice rođene, pa su obojica morali u izolaciju.

  • Bili smo očajni što nismo mogli da od početka budemo sa njima, ali osoblje je bilo divno i obaveštavali su nas o svemu, slali su nam i slike – kažu njih dvojica.

Izvor: zena.blic.rs

Kada me ostale majke pitaju kako mi je uspelo da moja deca ne nose pelene, osuđuju me, ali moja metoda je jedina ispravna: Zašto bih čistila za njima, kada je ovo potpuno prirodno?

Kad kažem drugim mamama da imam petoro dece i da nijedno nije nosilo pelene, kao i da nijedno nisam dugo privikavala na nošu, desi se jedna od dve stvari – ili uvređeno kažu da negde žure ili me preklinju da im otkrijem svoju tajnu.

Tako svoju priču počinje Andrea Olson iz Severne Karoline, mama petoro dece koja vodi vrlo posećen Instagram nalog „Go Diaper Free“, odnosno „Bez pelena“.

Sve mame i tate koje žele da izbegnu pelene i noše, saslušajte me. Postoji način da to postignete – tvrdi Andrea, dodajući da to nije potpuno lako, da su je mnoge mame osuđivale zbog njenih metoda, ali i da je ona potpuno uverena da je njen izbor ispravan.

  • Koja je moja metoda, sigurno se pitate. U pitanju je „komunikacija o eliminaciji“, barem smo mi to tako nazvali. Sa tom metodom smo kretali od samog rođenja beba, mada postoji prozor od rođenja pa do 18. meseca u kome možete da krenete. Mi smo kretali odmah jer mislimo da beba tako prirodnije usvaja sve što je učimo. Naime, novorođenčad mnogo više preferiraju čistoću i higijenu, a zašto bih želela da moje dete koristi pelenu kada joj svi instinkti govore protiv toga? Na stranu to što ni ja ne želim da se bakćem sa prljavim pelenama. Veoma je lako privići novorođenčad na ovu metodu i vrlo brzo sa noše preći na šolju i pre nego što prohodaju. Evo kako to izgleda:
  • Kad se novorođenče probudi, odmah donosimo nošu pre podoja. Obično se desi i velika i mala nužda. I bebe tako bolje shvataju proces pražnjenja nego kada se to odvija u pelenama, kada im nije jasno šta se to događa. Ovako vide sve svojim očima – kaže Andrea, dodajući da je za ovu metodu čula od prijateljice koja ju je praktikovala.
  • Ona je prosto svoju bebu oduvek držala iznad šolje ili iznad zemlje, ako su napolju. Ni po koju cenu joj nije stavljala pelene – kaže Andrea, dodajući da je četiri godine nakon što je to videla kod prijateljice i sama zatrudnela i želela da i ona koristi istu metodu.
  • Želela sam da sve bude što manje prljavo i što jednostavnije. I prosto mi je delovalo prirodnije. Čim sam rodila prvog sina, osetila sam po tome kako se vrpolji da se sprema prva velika nužda. Odmah sam ga stavila iznad noše i tako je svoju prvu nuždu u životu obavio tako. Nikad više nisam ni pomislila na pelene – kaže Andrea.
  • U narednih osam godina, rodila sam još četvoro dece. Sa svima sam prošla isti proces. Kad me ljudi pitaju zašto to radim od prvog dana rođenja, moj odgovor je: „Jer je to mnogo lakše od menjanja i pranja beskonačno mnogo prljavih pelena. I zašto bih želela da čekam da dete obavi nuždu da bih to kasnije čistila, kada sve može da bude jednostavnije i lakše, i meni i bebi?“.

Vremenom naučite koji su to signali da će beba da obavi nuždu, a izbegavate osipe, bezbroj nezgoda kada ih odvikavate od pelena, zatvor, nepotrebne izlive besa bebe, kao i vršenje nužde u krevetu. Ne samo to, sačuvali smo oko 10.000 dolara koje bismo dali na pelene. I opet ne samo to, te pelene bi završile na deponiji i dalje zagađivale zemlju.

Ali Andrea, tebi je lako, ti si domaćica. Ja moram na posao, nemam vremena za to, želim da moja beba izađe iz pelena kada sama bude spremna – pišu mi često majke na Instagramu. Moram da kažem da ja vodim tri posla, imam petoro dece uzrasta od 1 do 9 godina, a imam i farmu. Radim četiri sata dnevno od kuće a uz sve to i dojim. Ostatak dana sam majka, kuvarica, čistačica i pokušavam da u sve to uguram i malo vežbanja i malo vremena za sebe. Ako ja imam vremena i volje, sigurno imate i vi. A ako vam je teško, uvek možete da izvesno vreme koristite pelene, dok ne budete sigurni da se dete naviklo. Međutim, treba da uvek bude jasno i vama i detetu da je pelena samo opcija, za „ne daj bože“ situacije, nikada je ne koristite redovno – zaključuje ona.

Izvor: zena.blic.rs

„Misliš da je ovo normalno“ Majka pokazala kako doji ČETVOROGODIŠNJEG sina i snimkom mnoge uznemirila (VIDEO)

Karolina Potus iz Kanade objavila je na TikToku snimak kako doji četvorogodišnjeg sina što se mnogima nije dopalo.

Mamu iz Kanade pitali su na mreži koliko godina ima njeno dete, a kada su saznali, usledili su komentari: „Misliš li da je ovo normalno, da se dete od četiri godine ovako doji?“. Karolina je odgovorila: “Da. Dokle god on bude tražio moje mleko, dobijaće ga. A traži ga svaki dan. Jede on i običnu hranu, ali uveče mora da zaspi uz dojenje”.

Na snimku se vidi i njen supruga koji, dok ona hrani sina, gleda televiziju, a u pozadini se čuje klasična muzika, i ovi detalji izazvali su kritike: “Ova žena propagira nešto nenormalno i izopačeno, banujte je”, ““A otac sve to mirno posmatra, verovatno se i on tako hrani pored sina”.

Kako vi komentarišete ovaj snimak?

Izvor: zena.blic.rs

„Kad sam rodila Maju, i lekari i sestre su se začudili kad su je videli. Ja sam tačno znala o čemu se radi – to smo imale i ja, i moja mama i moja baka…“

Celo porodilište čudilo se kada je videlo Maju, ali ne i ja – tačno sam znala o čemu se radi.

Tako svoju priču počinje Talita Josef Aziz Viera (43) iz Brazila. Talita je mama jedne male Maje, koju je rodila novembra 2018. godine. Maja je postala prava zvezda društvenih mreža zahvaljujući belom pramenu kose sa kojim je rođena.

Maja je danas zvezda Instagrama, a mama ne propušta priliku da je obuče u neki zanimljivi kostim – najčešće je to Kruela De Vil, koja takođe ima delimično belu, a delimično crnu kosu.

  • Svi lekari i sestre bili su začuđeni kada su videli Maju. Ja sam to očekivala, jer sve žene u mojoj porodici imaju taj beli pramen kose – kaže Talita.

U pitanju je genetski poremećaj, pijebaldizam, usled koga dolazi do problema sa prouzvodnjom melanocita. Nekada ovaj poremećaj prate i problemi poput heterohromije, ali često ostaje i na nivou različitih nijansi u kosi.

  • Ja ohrabrujem Maju da voli taj svoj beli pramičak, kao što je mene ohrabrivala moja mama, a moju mamu njena mama i tako iz generacije u generaciju – kaže Talita, dodajući da se u tinejdžerskom periodu ipak stidela svog belog pramena. Međutim, uskoro je, kaže, počela da uviđa lepote u različitosti.

Izvor: zena.blic.rs

Slike njenog trudničkog stomaka obišle su internet, a sada se porodila i POKAZALA KAKO SADA IZGLEDA: Svi imaju SAMO JEDAN KOMENTAR

Pre izvesnog vremena, slike ogromnog trudničkog stomaka ove žene postale su viralne. Sada je pokazala kako njeno telo izgleda nakon porođaja i opet je tema svih na društvenim mrežama.

Australijanka Natali Mari (30) i njen suprug Kan godinama su pokušavali da dobiju dete. Posle duge borbe, dobili su ćerku Kiki koja sada ima dve godine. A onda se desilo čudo i dve godine kasnije, Natali je ponovo zatrudnela.

I ne samo da je zatrudnela, već je saznala da nosi i četvorke.

Oboje su bili u potpunom šoku, a Natali kaže da se Kan čak i onesvestio.

Natali je celu trudnoću beležila i delila sa pratiocima. Četvorke je rodila carskim rezom, u 34. nedelji trudnoće i sada beleži sve dogodovštine, a nedavno je pokazala i kako joj stomak izgleda nakon trudnoće.

  • Da sam objavila samo prvu fotografiju, svi bi rekli da izgledam dobro nakon rođenja četvorki, a da sam objavila samo drugu, svi bi rekli da mogu da budem ponosna na to što je moje telo prošlo tokom porođaja – napisala je uz objavu.

Izvor: zena.blic.rs

„Rekli su mi da idem na pobačaj, a onda su je pokazali, nije imala čak ni kožu, bila je providna, teška 600 grama i dobila je ocenu 1“: Ovo je Magdalena danas, nakon 14 meseci

Magdalena Femić danas ima 14 meseci, teška je 8.2 kilograma i visoka 72 centimetra. Rodila se sa 660 grama i visinom od 31 centimetra. I danas na Svetski dan prevremeno rođenih beba slavimo njenu pobedu u borbi za život.

„Magdalena je moje prvo dete iz željene i planirane trudnoće. Još od puberteta sam imala disbalans hormona i tada su mi doktori rekli da ću teško ostati u drugom stanju prirodnim putem“, kaže nam Mila Medić (29) iz Beograda koja je kasnije sa suprugom Ivicom Femićem (42) planirajući da postanu roditelji, potražila savet lekara na privatnoj klinici za vantelesnu oplodnju.

Nakon testova rečeno im je da ne odustaju od prirodnog začeća, do kog je i došlo posle dva meseca.

„Na početku sam imala blago krvarenje zbog čega su lekari moju trudnoću okarakterisali kao rizičnu. Morala sam da više mirujem i uzimam određene lekove za održavanje drugog stanja, iz predostrožnosti, a na kontrole sam odlazila svakih 14 dana“, priča nam Mila.

Ističe da ništa nije ukazivalo da će doći do prevremenog porođaja.

„Niti je disbalans hormona mogao da utiče na to. Trudnoća se odvijala kako treba, svi nalazi su uvek bili gotovo pa savršeni, svi, moj pritisak, šećer“.

„Lekari su mi rekli da ću pobaciti bebu“
S obzirom da se trudnoća odvijala dobro, Mila i njen suprug su u avgustu prošle godine planirali da odu na godišnji odmor – na kontroli obavljenoj 15 dana pre planiranog polaska na put nije ustanovljen bilo kakav problem.

„Dan pre putovanja, tačnije 12. avgusta odlazimo na kontrolu da proverimo da je sve u redu i tada počinje pakao“, priseća se Mila i dodaje:

„Doktorka je na ultrazvuku videla da se grlić smanjio, da je bebina noga izašla skoro napolje i da moraju hitno da me hospitalizuju. Govori mi da nemam vremena ni da odem kući po stvari i upućuje me hitno u Višegradsku na Odeljenje humane reprodukcije gde će me dočekati lekar koji je trebalo da me porodi za tri meseca. Primaju me uz pomoć telefonskog angažovanja samog doktora koji je na godišnjem odmoru, smeštaju me u krevet i saopštavaju da mora hitno da mi se uradi serklaž, operativna metoda kojom se usiva sam grlić materice kako bi se sprečilo dalje otvaranje i prevremeni porođaj“.

Na operaciju se čekalo do povratka Milinog lekara. Bilo je teško, ali je jedna osoba unela mnogo svetla.

„Upoznala sam divnu medicinsku sestru koja mi je davala snagu da izdržim. Po njoj je moja ćerka Magdalena dobila ime“, poručuje mama koja se seća svega što je prethodilo rođenju njene ćerkice:

„Doktor dolazi na kliniku 19. avgusta i operiše me dan kasnije. Za tih osam dana koliko sam ležala čekajući, grlić se potpuno smanjio. Lekar me je uveravao da je sve u redu, operacija je završena, vraćam u sobu i primećujem da imam oticanje plodove vode. Rečeno mi je da sam izgubila osećaj za mokrenje od anestezije i da to nije plodova voda“

Mila je otpuštena nekoliko dana kasnije, uz napomenu da dolazi na mesečne kontrole.

„Stižem kući i ležemu krevet. Ustajem samo do toaleta. U ponedeljak ujutru 26. avgusta u 24. nedelji trudnoce dobijam bolove i krvarenje. Hitno odlazim u Višegradsku. Ponovo me smeštaju u sobu i posle dva sata pregledaju. Ustanovili su da mi je istekla sva plodova voda i da počinje porođaj. Nemoguće je bilo sprečiti ga. Sat vremena pre porođaja lekari se okupljaju oko mene, govore mi mi da će me poslati na prvi sprat u porodilište i da ću imati pobačaj. Ni jedan odsto šanse nisu davali da Magdalena preživi“.

Doktor joj je rekao da se takav porođaj smatra pobačajem. Zahtevala je da urade carski rez jer nije mogla da budna posmatra horor, a onda joj je objašnjeno da je bolje da je ne seku kako bi što pre mogla da ponovo zatrudni.

„Ne mogu ni da se setim tačno šta se sve dalje dešavalo. Muž je bio u hodniku I njemu su isto saopštili i pustili nas da se pozdravimo. Od šoka, tuge, bola i nemoći da nešto promenimo nismo mogli ni da progovorimo. Samo smo se zagrlili i plakali dok nas nisu razdvojili“, ističe.

„Magdalena je dobila ocenu jedan“
Opisuje nam šta je zatim usledilo:

„U porođajnom boksu sam sama, imam bolove, odbijam da poverujem da to biće koje se i dalje pomera u meni neće biti živo za koji trenutak. Doktorku kroz suze pitam da li će pokušati neko da spasi moju bebu, a ona kaže da je to previše kratka trudnoća da bi moglo sve dobro da se završi. Četiri sata kasnije u 17. 52 časova porađam se i rađam nju, moju Magdalenu, mog heroja“.

Doktorka joj je pokazala majušnu bebu, tešku 660 grama i dugačku 31 centimetar.

„Moja beba nije imala čak ni kožu nego je skoro bila providna, delovala modro jer su se provideli krvni sudovi. Niti je disala, niti plakala, niti davala znake života. Magdalena je dobila ocenu jedan… Imala je jedan otkucaj srca pre nego što je ono prestalo da kuca pa su je reanimirali. Nije udahnula vazduh. Nije zaplakala. Nisam je držala na grudima. Nisam je pomazila. Ništa se nije odigralo onako kako je trebalo i kako sam prethodnih meseci zamišljala“.

„Rekli su mi da idem na pobačaj, a onda su je pokazali, nije imala čak ni kožu, bila je providna, teška 600 grama i dobila je ocenu 1“: Ovo je Magdalena danas, nakon 14 meseci
17.11.2020. 06:58
45
Magdalena Femić danas ima 14 meseci, teška je 8.2 kilograma i visoka 72 centimetra. Rodila se sa 660 grama i visinom od 31 centimetra. I danas na Svetski dan prevremeno rođenih beba slavimo njenu pobedu u borbi za život.

Mama Mila Femić sa ćerkicom Magdalenom
MAMA MILA FEMIĆ SA ĆERKICOM MAGDALENOMFOTO: PRIVATNA ARHIVA
„Magdalena je moje prvo dete iz željene i planirane trudnoće. Još od puberteta sam imala disbalans hormona i tada su mi doktori rekli da ću teško ostati u drugom stanju prirodnim putem“, kaže nam Mila Medić (29) iz Beograda koja je kasnije sa suprugom Ivicom Femićem (42) planirajući da postanu roditelji, potražila savet lekara na privatnoj klinici za vantelesnu oplodnju.

Možda vas zanima…

Katja se rodila sa 1.600 grama, nije disala, telo joj je bilo prekriveno modricama, kaže nam njena mama, a evo kako je izgledala BITKA ZA ŽIVOT završena VELIKOM POBEDOM
DVE GODINE KASNIJE: Priča o prevremeno rođenoj bebi MILICI razgalila je našu zemlju, a iz porodice VARDA stižu PREDIVNE VESTI
Nakon testova rečeno im je da ne odustaju od prirodnog začeća, do kog je i došlo posle dva meseca.

„Na početku sam imala blago krvarenje zbog čega su lekari moju trudnoću okarakterisali kao rizičnu. Morala sam da više mirujem i uzimam određene lekove za održavanje drugog stanja, iz predostrožnosti, a na kontrole sam odlazila svakih 14 dana“, priča nam Mila.

Ističe da ništa nije ukazivalo da će doći do prevremenog porođaja.

„Niti je disbalans hormona mogao da utiče na to. Trudnoća se odvijala kako treba, svi nalazi su uvek bili gotovo pa savršeni, svi, moj pritisak, šećer“.

„Lekari su mi rekli da ću pobaciti bebu“
S obzirom da se trudnoća odvijala dobro, Mila i njen suprug su u avgustu prošle godine planirali da odu na godišnji odmor – na kontroli obavljenoj 15 dana pre planiranog polaska na put nije ustanovljen bilo kakav problem.

„Dan pre putovanja, tačnije 12. avgusta odlazimo na kontrolu da proverimo da je sve u redu i tada počinje pakao“, priseća se Mila i dodaje:

„Doktorka je na ultrazvuku videla da se grlić smanjio, da je bebina noga izašla skoro napolje i da moraju hitno da me hospitalizuju. Govori mi da nemam vremena ni da odem kući po stvari i upućuje me hitno u Višegradsku na Odeljenje humane reprodukcije gde će me dočekati lekar koji je trebalo da me porodi za tri meseca. Primaju me uz pomoć telefonskog angažovanja samog doktora koji je na godišnjem odmoru, smeštaju me u krevet i saopštavaju da mora hitno da mi se uradi serklaž, operativna metoda kojom se usiva sam grlić materice kako bi se sprečilo dalje otvaranje i prevremeni porođaj“.

Magdalena se nije predala
MAGDALENA SE NIJE PREDALAFOTO: PRIVATNA ARHIVA
Na operaciju se čekalo do povratka Milinog lekara. Bilo je teško, ali je jedna osoba unela mnogo svetla.

„Upoznala sam divnu medicinsku sestru koja mi je davala snagu da izdržim. Po njoj je moja ćerka Magdalena dobila ime“, poručuje mama koja se seća svega što je prethodilo rođenju njene ćerkice:

„Doktor dolazi na kliniku 19. avgusta i operiše me dan kasnije. Za tih osam dana koliko sam ležala čekajući, grlić se potpuno smanjio. Lekar me je uveravao da je sve u redu, operacija je završena, vraćam u sobu i primećujem da imam oticanje plodove vode. Rečeno mi je da sam izgubila osećaj za mokrenje od anestezije i da to nije plodova voda“

Mila je otpuštena nekoliko dana kasnije, uz napomenu da dolazi na mesečne kontrole.

„Stižem kući i ležemu krevet. Ustajem samo do toaleta. U ponedeljak ujutru 26. avgusta u 24. nedelji trudnoce dobijam bolove i krvarenje. Hitno odlazim u Višegradsku. Ponovo me smeštaju u sobu i posle dva sata pregledaju. Ustanovili su da mi je istekla sva plodova voda i da počinje porođaj. Nemoguće je bilo sprečiti ga. Sat vremena pre porođaja lekari se okupljaju oko mene, govore mi mi da će me poslati na prvi sprat u porodilište i da ću imati pobačaj. Ni jedan odsto šanse nisu davali da Magdalena preživi“.

Magdalena je pobedila
MAGDALENA JE POBEDILAFOTO: PRIVATNA ARHIVA
Doktor joj je rekao da se takav porođaj smatra pobačajem. Zahtevala je da urade carski rez jer nije mogla da budna posmatra horor, a onda joj je objašnjeno da je bolje da je ne seku kako bi što pre mogla da ponovo zatrudni.

„Ne mogu ni da se setim tačno šta se sve dalje dešavalo. Muž je bio u hodniku I njemu su isto saopštili i pustili nas da se pozdravimo. Od šoka, tuge, bola i nemoći da nešto promenimo nismo mogli ni da progovorimo. Samo smo se zagrlili i plakali dok nas nisu razdvojili“, ističe.

„Magdalena je dobila ocenu jedan“
Opisuje nam šta je zatim usledilo:

„U porođajnom boksu sam sama, imam bolove, odbijam da poverujem da to biće koje se i dalje pomera u meni neće biti živo za koji trenutak. Doktorku kroz suze pitam da li će pokušati neko da spasi moju bebu, a ona kaže da je to previše kratka trudnoća da bi moglo sve dobro da se završi. Četiri sata kasnije u 17. 52 časova porađam se i rađam nju, moju Magdalenu, mog heroja“.

Doktorka joj je pokazala majušnu bebu, tešku 660 grama i dugačku 31 centimetar.

„Moja beba nije imala čak ni kožu nego je skoro bila providna, delovala modro jer su se provideli krvni sudovi. Niti je disala, niti plakala, niti davala znake života. Magdalena je dobila ocenu jedan… Imala je jedan otkucaj srca pre nego što je ono prestalo da kuca pa su je reanimirali. Nije udahnula vazduh. Nije zaplakala. Nisam je držala na grudima. Nisam je pomazila. Ništa se nije odigralo onako kako je trebalo i kako sam prethodnih meseci zamišljala“.

Tatina ruka podrške
TATINA RUKA PODRŠKEFOTO: PRIVATNA ARHIVA
„Sepsa, krvarenje u mozgu, epileptični napadi. Živeli smo za trenutak da posetimo našu bebu“
Magdalena je tri dana posle rođena prebačena na Institut za neonatologiju. U bolnici je provela četiri meseca, uz brojne komplikacije.

„Bila je dugo na respiratoru, imala je sepsu dva ili tri puta, krvarenje u mozgu. Njena kilaža je padala na 550 grama. Imala je neonatalne konvulzije – epileptične napade koji su, kako su nam lekari rekli, mogli da ostave ozbiljne posledice na njen neurološki sistem. Spominjali su razne teške bolesti, nemogućnost da živi normalan život. Rečenica koju smo najčešće čuli tokom razgovora sa lekarima bila je: „To je jako nerazvijena prevremeno rođena beba i prognoze su neizvesne i nimalo nisu lepe. Ona je stabilno, ali kakve će sve ovo posledice ostaviti ne možemo da znamo“. To je bilo nešto najteže. Mi roditelji smo potpuno nemoćni, ništa ne zavisi od nas, ne možemo ništa da uradimo, ne odlučujemo ni o čemu“.

Mila i njen suprug viđali su ćerkicu u mantilima, sa maskama, kapama i velikim količinama dezinfekcionog sredstva na rukama.

„Mi smo živeli samo za 12 sati kada su bile posete i za tih pola koje smo provodili sa našom bebom nadajući se da je baš taj dan onaj dan kada ćemo čuti nešto lepo. Ali ne, to je bio začarani krug. Jedan dan nam kažu da je stabilno, narednih tri dana je kritično, ne napreduje, ne raste. Magdalena je jako dugo imala 600 grama. Kada joj se stanje stabilizovalo, ostao je problem što ne raste. Sve dok jednog dana doktora nije predložio da dolazim popodne i da je držim u naručju da bi se pokrenulo napredovanje. To je bio pravi korak, moja beba je počela da napreduje. Prvi put sam je u naručje uzela skoro mesec dana posle rođenja. Ljubila sam je, mazila, pevala joj“, priča Mila.

„Taj njen prstić, čarobni štapić“
I ma koliko da je bilo teško, znala je da će sve biti u redu. Taj osećaj je nije napuštao od momenta kada je saznala da je njena beba rođena zdrava. Bodrili su je, pružali ogromnu ljubav, a bodrila je i ona njih.

„Sada čvrsto verujem da je taj njeni majušni prstić bio čarobni štapić koji je svakim danom stvarao novu čroliju u našim životima“, opisuje Mila momente kada bi sa suprugom dodirivala inkubator, a ćerkica reagovala na to.

„Nemoguće je izdvojiti najteži momenat jer je svaki dan prva dva meseca bio podjednako težak zbog konstantnog kritičnog stanja koje se ponavljalo iz dana u dan. Tri dana je problem sepsa, pa je problem disanje zbog pluća koja su potpuno nerazvijena. Skinuta je sa respiratora pa je vraćena na respirator, pa su bubrezi prestali sa radom pa su se za nekoliko dana oporavili, a konstantno su bile prisutne konvulzije koje su možda i bile najgore jer se ne zna kakve posledice mogu da ostave na mozak. Tako su se dijagnoze smenjivale svaki dan tokom četiri meseca“.

„Dva kilograma su bila znak da će sve biti dobro“
A onda je stanje počelo da se popravlja.

„Stvari su kenule nabolje kada smo konačno uspeli da dostignemo težinu od dva kilograma, kada su se malo stabilizovali napadi uz lekove, kada je postala sposobna da samostalno diše. Iako nismo znali da će biti neurološki zdrava, barem smo znali da joj osnovne životne funkcije više nisu ugrožene“, ističe mama koja je sa suprugom odvela ćerkicu kući nedelju dana pred Novu godinu. Magdalena je tada imala 2.300 grama.

„Kasnije smo redovno odlazili na preglede kod specijalista za srce, pluća, mozak, digestivni sistem. Kod fizijatra i oftalmologa. I dan danas pratimo njeno stanje u svim tim aspektima. Magdalena je sada dobro, ona je zdrava devojčica, vesela je, živahna, tvrdoglava i puna ljubavi. I dalje je veoma hrabra i sigurni smo da će joj osobine zahvaljući kojima je pobedila, pratiti ceo život“.

{„subsource“:“done_button“,“uid“:“AD666DAF-9E9C-427B-8317-4D2E4AEE3A0A_1605462693824″,“source“:“other“,“origin“:“gallery“,“source_sid“:“AD666DAF-9E9C-427B-8317-4D2E4AEE3A0A_1605462694299″}

Mama Mila se zahvaljuje celom timu lekara, sestara i tehničara sa Instituta za neonatologiju, timu sa intenzivne nege i sa Četvrtog odeljenja, kao i odeljenju za neonatologiju Instituta za majku i dete gde se kasnije lečila Magdalena.

„Svi oni su doprineli da danas moja ćerka i mi njeni roditelji budemo zdravi i srećni zajedno i neizmerno im hvala na svemu“, poručuje.

Imala je i posebnu poruku za roditelje čije bebe vode bitku u kojoj je Magdalena pobedila:

„Neka samo pokušaju da budu pozitivni, jaki, istrajni, da veruju u svoje male heroje i da ne pokleknu i ne gube nadu, jer su oni, iako tako sićušni i sa mnoštvom komplikacija veoma jaki i veliki borci, hrabriji čak i od većine nas odraslih“.

Izvor: zena.blic.rs

PREMORENA ŽENA SMISLILA PAKLEN PLAN DA ZAGORČA ŽIVOT MUŽU KOJI SE IZLEŽAVA DOK ONA ČISTI KUĆU!

Pročitajte kako je jednoj ženi prekipelo sve, pa je odlučila da zagorča život mužu.

Blogerka Karen Alpert pronašla je savršen način da se osveti mužu što leži na kauču dok ona obavlja sve kućne poslove.

Na svom Fejsbuku “Baby Sideburns” objavila je listu namirnica koje je njen suprug trebalo da kupi u dućanu.

„Moj muž je ležao na kauču celo jutro dok ja obavljam toliko stvari”, napisala je u objavi.

Ništa ne bi bilo čudno da nisu u pitanju namirnice koje zapravo ne postoje jer mnogim muškarcima, čast izuzecima, problem je da kupe i ono što svakodnevno koriste.

“Tako me je naljutio da sam ga poslala u radnju s posebnom listom šta treba da kupi u prodavnici. I da, isključila sam zvono na mobilnom“, napisala je Karen, te navela o kojim namirnica je bilo reč:

mleko s 3 odsto mlečne masti, jagode bez semenki, humus bez masnoća, pšenične krekere (one u plavoj kutiji), nekisela pavlaka, dijetalno-dijetnua kola (za ovo ćeš morati da pitaš nekoga jer je to relativno novo), odležani sir i organski Pop tartsi.
Ovaj potez je oduševio korisnice Fejsbuka:

“Stvar je u tome da me suprug zove bez obzira na to po šta ga pošaljem, svaki put”, napisala je jedna žena dok je druga komentisala “kako ona ne bi mogla biti toliko zla, ali da je smešno”.

Izvor: https://stil.kurir.rs

Iznenadjenje dvadesetpetogodišnje mame na porodjaju ostavilo je sve bez daha (VIDEO)

Mlada majka dvadesetpetogodišnjakinja koja je otišla u bolnicu očekujući da će roditi jednu bebu bila je više nego iznenađena kada je nakon nešto više od pola sata kasnije umesto jedne dobila čak pet ćerki.

Kada je Manita Singh hitno prebačena u bolnicu u samo 26 nedelja trudnoće, nakon što je počela da se žali na porođajne bolove, plašila se onog najgoreg.

Dvadesetpetogodišnjakinja je izgubila prvog sina nedugo nakon što se rodio dve godine ranije, a sada se suočila sa mogućnošću da izgubi i ovu bebu.

U 11:00, lekari u lokalnoj vladinoj bolnici u Ambikapuru, u Chhattisgarhu na istoku Indije, rodila sa prva devojčica prirodno u 11:00 -a ubrzo su je pratile i njene četiri sestre. Njihovoj sreci nije bilo kraja.

„Deca su zdrava, ali su držana pod nadzorom lekara jer imaju manju težinu u odnosu na normalne bebe“, rekla je dr K.R. Tekam, pedijatar u bolnici.
Doktor Tekam rekao je da su novorođenčad primljena na odeljenje intenzivne nege, jer su svi neuhranjeni. Lekar je rekao da je žena prirodno začela petoro dece i da je porod bio preuranjen, jer se dogodio u sedmom mesecu trudnoće.
Deca su, međutim, inače zdrava, dodao je.
Majku Manitu, poreklom iz sela koje spada pod blok Lakhanpur, njen suprug Umeš Kumar primio je u Civilnu bolnicu 31. marta.
Manitina rodbina je uradila test sonografije pre nego što je krenuo porođaj i otkrio više od dvoje dece, ali petoro je bilo daleko od njihove mašte.
Maniti je to bio drugi porod, rekla je njena rodbina, dodajući da je pre dve-tri godine rodila dete, koje je ubrzo umrlo.

Izvor:https://www.pregnancyvideo.net/

DOK SAM IŠLA NA POSAO MISLILA SAM DA SU MI DECA ANĐELI! Otkad radim od kuće zbog korone, svaki dan doživljavam ŠOK!

Zbog pandemije korona virusa, koji je zahvatio celi svet, mnogi su primorani da rade od kuće kako bi se smanjila mogućnost infekcije.

Rad od kuće izgledao je za mnoge žene kao sjajna mogućnost jer će tako više vremena provodili sa decom, suprugom – ali za neke se to pretvorilo u noćnu moru.

Sem što moraju da budu isto produktivne na poslu, neke su morale da podignu produktivnost i kod kuće.

Ispovest jedne majke prenosimo u celosti:

„Od prvog dana od uvođenja vanredog stanja zbog pandemije korona virusa kompanija nam je obezbedila rad od kuće. Isto radno vreme, samo je trebalo da namestim jedan kutak u kući. Sve sam veoma brzo organizovala i karantin mi ispočetka nije teško padao.

Uživali smo da budemo zajedno, budući da se stariji sin vratio iz drugog grada gde studira, mlađi sin nije mogao da izlazi vani, a suprug nije radio nikako zbog epidemije.

Više manje je sve bilo isto, sem sto sam pauze koristila da pijem kafu sa porodicom. Pošto im je bilo malo i dosadno, odlučili su da vreme skraćuju u kuhinji eksperimentišući. Bila sam oduševljena. Znala sam da su mi deca, iako muški, zlatna i vredna. Sve je bilo savršeno ispočetka, međutim već skoro dva meseca ne mogu da se izborim sa njima i da ih isteram iz kuhinje.

Sad, naime, mene doživljavaju kao nezaposlenu mamu. Tu sam, kod kuće stalno, „ne idem“ na posao i sad, kako su oni mene shvatili, ja sam samo domaćica. Kakve veze ima to što imam posao, radim od kuće – citiram: „Šta je problem, majko?! Pa ti radiš od kuće, nigde ne ideš, šta ti je teško da opereš suđe“!

Suđe?! To nije prljavo suđe! To je svaki dan puna sudopera, šta sudopera, to je cela kuhinja zatrpana prljavim suđem. Nijednu šolju za kafu, nijednu čašu ne propuste da uzmu i isprljaju. Escajga u sudoperi ko da je vojska ručala! A još kad im padne na pamet da uključe rernu i da naprave lazanje ili makarone sa sirom, pa im još malo zagori.

Hvalila sam ja njih ispočetka, bila oduševljena momcima, šta oduševljena, ponosna na nijih a bogami i na sebe. Sad posle posla idem na još jedan posao i na pranje cele kuhinje mi treba još najmanje sat i to mi niko prekovremeno ne plaća, čak ni da dobijem slobodan dan.

sad razmišljam kako to, dok sam radila, uvek me dočekivala čista i prazna sudopera. Više-manje je sve bilo na svom mestu i ponavljala sam svima kako su moji dečaci zlatni, anđeli i blago onoj koja se uda za njih. A onda mi sine, pa jedan je samo vikendom doma, drugo ide u školu, trening pa ni on nije kod kuće, jede nekad i vani, suprug radi i ko ima šta da isprlja.

Kud ih pustih u kuhinju?! Neće ga više majci ući u nju! Hvala lepo! A ako i uđu, neću posle njih da perem, nek sve čisto izvuku, pa kad ne budu imali, valjda će se setiti da i operu iza sebe.

A ulazak u dnevnu sobu je za sasvim druga ispovest i nimalo nije bajno!

Izvor: kurir.rs

Mama opisala sve simptome virusa korona kod svoje bebe: ‘Ova poruka je pozitivna i treba da podigne svest ljudi’ (FOTO)

Kako se njena bebica zarazila novonastalim virusom, ova mama je rešila da pomogne svim roditeljima i objasni im kako se COVID-19 manifestovao kod njenog deteta.

„Naša beba od sedam nedelja je testirana, i pokazalo se da je pozitivna na virus korona“, započela je priču mama Toni Rouds o svojoj oboleloj bebi.

Dete je nekoliko dana provelo u bolnici, a sada se sa roditeljima nalazi u izolaciji.

Toni se nada da će njena priča što više da se proširi, kako bi mogla da podrži i pomogne drugim ljudima čije su bebe pozitivne ili onih koji se veoma brinu.

„Kurtis nije hteo da jede više od 12 sati tokom noći i plakao je dosta drugačije poslednjih dan ili dva nego inače. On uvek jede tokom noći. Ujutru smo primetili da ima mrlje na koži i da su mu oči otekle i crvene. Slabo je kašljao i kijao, a i dalje je bio pospan i nije hteo da jede. Lekar je video da ima temperaturu i ubrzane otkucaje srca, pa su zaključili da je u pitanju sepsa“, ispričala je mama.

https://www.facebook.com/sharer/sharer.php?u=https%3A%2F%2Fwww.facebook.com%2Ftoni.jiggins%2Fposts%2F10163194807420635&display=popup&ref=plugin&src=post

Dati su mu antibiotici i morali smo da ostanemo 48 sati. Testiran je i na virus korona, ali smo morali da čekamo rezultate. Nakon nekoliko dana javili su nam da je rezultat pozitivan“, ispričala je.

Dečaku je vremenom bilo bolje, samo je pokazivao slabe simptome prehlade koja prolazi. Dečaku se smanjila temperatura.

„Tokom noći i dalje ne jede, ali ujutru se ponaša skoro kao inače. Malo mu je grlo suvlje, nervozniji je, ali je inače sve u redu. Otkako je došao kući, nije mu bila potrebna nikakva terapija“, objasnila je mama Toni u svojoj objavi.

Dečak je bio dobro.

„Svi znamo da postoji vrlo malo informacija o bebama i njihovoj reakciji na ovaj virus, pa sam želela da naše iskustvo podelim sa drugima. Svima nam je potrebna podrška od ljudi oko nas.“

Mama Toni i njen suprug Ken nisu imali nikakve simptome ovog virusa, iako pretpostavljaju da ga je mališa od njih dobio.

„Delimo ovu priču da pokažemo roditeljima da bebe mogu, i da će biti dobro. Ova poruka je pozitivna i treba da podigne svest ljudi“, objasnila je Toni i poslala veliku količinu ljubavi i podrške svima do kojih je priča doprla.

Izvor: yumama.com