Follow @klub_beba

Archives

Danas je Svetski dan prevremeno rođenih beba: Pročitajte priče naših članica o prevremeno rođenim bebama

Danas se, sedmu godinu za redom, obeležava Svetski dan prevremeno rođenih beba, a udruženja roditelja i profesionalne organizacije se trude da obeležavanjem ovog dana usmere pažnju na probleme tih beba i njihovih roditelja.

Kako se navodi u saopštenju Instituta za neonatologiju, oko 15 miliona dece u svetu svake godine se rodi pre termina, a jedan milion beba ne preživi.

U svetu je učestalost prevremenog porođaja oko 10 odsto, a u Srbiji 6,8 odsto.

Prevremeni porođaj je zdravstveni problem značajan u celom svetu zbog prateće smrtnosti kao i posledica koje ga prate kratkotrajno, ali i dugotrajno.

Lečenje prevremeno rođenih beba je zahtevno, stoji u saopštenju, i predstavlja veliki izazov za lekare, ali i roditelje i porodicu za koje je to trauma i stres.

Iz Instituta podsećaju da ne postoje efikasne rane intervencije za prevenciju prevremenog porođaja i da je upravo zato investiranje u prevenciju prevremenog porođaja treba da bude prioritet i kontinuirani zadatak.

Pročitajte priče naših članica o prevremeno rođenim bebama PRIČE PREVREMENO ROĐENIH BEBA

Rodila sam je, bila je sva modra, crna, nije plakala…

Ja sam majka sa 28god, 17.5.2016 god sam trebala da donesem na svjet predivnu djevojcicu, kod doktora sam bila na pregledu odmah me je poslao u bolnicu da bi se trebala poroditi gdje sam lezala u bolnici u Bihacu mjesec dana, da bi svoju bebu uzela uruke 3.6.2016, pozalila sam se doktoru da mi se beba previse vrti, pregledao me i samo rekao idi lezi tu, ja sam docekala jutro gdje su u viziti babici rekli da uradi pregled i otkucaj bebe, lezala sam na stolu gledeci je, ona se jos vrtela kad je doktor dosao rekao je da odmah moram na porod, na stolu lezim cekam porod svoje bebe, cujem otkucaj njenog srca i odjednom stade da kuca, gdje babica zove hitno doktora. Dok su me na bokove okrenuli, samo je rekao da se samo porodi i otisao, beba je krenula vidjela sam sve, babica je bila tu rodila sam je bila je sva modra. Crna, nije plakala odnila je od mene, ceka kad ce doci da znam kako je, oni dolaze i kazu da dolazi suprug da im je zao i da je umrla! Za mene je svijet stao nisam mogla doci sebi, kad sam vidjela supruga znala sam stvarno da je istina, nema je provela sam noc u bolnici u sobi gdje su majke imale bebe dok sam ja samo sjedila i plakala, jos nisam mogla da vjerujem idem kuci, vidim stvarno je nema ne znam da li je moguce da koja majka nosi 10 mjeseci bebu kao ja i izgu bi je. Imam curu od 10god djecaka od 8god borila sam se za njih, ostala sam trudna ponovo, jako su sretni idemo kod ljekara i kaze mi termin vam je za porod 17.5.2017, nisam mogla da vjerujem, blizi se porod jako me strah bilo da li cu dobiti sad svoje djete, kazu moraces na carski, ja odmah prihvatila, samo svoje djete da uzmem u ruke, budim se i trazim ga da ga samo vidim, donose mi ga, kad sam ga vidjela pocela sam da zivim zivot… Ali u srcu je praznina velika, jako fali, ali jako sam ponosna na svoju djecu svaka majka treba da se bori za dalje trebaju ih djeca.


Operacija na otvorenom srcu je trajala 5 sati i samo znam da to nisam bila ja, da sam izašla iz svog tela…

Zdravo svima!Moja prica pocinje ovako…Imam sina koji ima 8 godina i jednostavno nisam zelela da bude sam.Kada je imao nepunih 6 ja sam pozelela jos jedno dete.Moj muz mi je govorio da ne mozemo jer finansijski nismo mogli posto smo zavisili od njegovih.Nedugo zatim sam uradila test i imala sam sta da vidim.To je bio sok za mm i nije smeo dugo da kaze njegovima… Jedno jutro sam se probudila i osetila mali bol u donjem delu stomaka.Otisli smo odmah kod Ginekologa,pregledala me i rekla je da sam 5 nedelja i da je ok sve ali da imam dva hematoma pa zato krvarim.Dala mi je Utrogestan i Progesteron injekcije da koristim.Imala sam kontrolu u 8 nedelji.Dr na UZ je rekla da je sve ok i da negde oko 12-te nedelje odradim dabl u Narodnom Frontu.Mi smo u medjuvremenu rekli muzevljevim roditeljima na sta su oni reagovali jako burno i bezobrazno cak je njegov otac rekao da ne moze da nam pozeli srecu i izvredjao me najstrasnije.Naravno posto su nam oni kupili kola uzeli su nam tako da sam ja morala da idem prevozom a odrzavam trudnocu.

No Kada sam otisla na dabl bio je neki Profesor i jos jedna Dr sa njim.Poceli su da me pregledaju da bi na kraju prokomentarisali da su blizanci,naravno da sam stajala pala bih u nesvest.I bila je visokorizicna zato sto izmedju njih dvojice nije postojala pregrada i bili su u istoj posteljici,oni su tzv mono-mono blizanci pa sam morala da dolazim cesce na kontrolu.U 7 mesecu sam otisla na FES gde mi je receno da su srca od mojih pilica ok…Bila sam 34 nedelja kada sam se probudila i ustala i u tom trenutku mi je pukao vodenjak…Bila sam prestravljena znajuci da je rano sta ce biti sa njima..Brzo su me primili i odveli i salu vec sam bila otvorena 5 prsta i nije mogao CR da se odradi.Obojica su bili krenuli glavom ali se u toku porodjaja Stefi okrenu.Kada je Misa izasao odmah je krenuo i Stefi karlicno i zamalo ga nisam udavila jel se zaglavio.Nogice su mu bile skroz modre koliko su ga vukli.Odmah su ih odveli jer su se culi kao da su puni vode.Mene su uspavali i kada sam se probudila odveli me u sobu.Koga god da sam pitala kako su mi bebe niko nista mi bije govorio.

Trudila sam se svim silama da ustanem da ih vidim.Kada sam krenula sestra je potrcala jer sam krenula da padam.Odvezla me kolicima do njih dvojice bili su prikaceni na aparate za disanje i primali su silne lekove…i kada god bih otisla da ih obidjem govorili su mu da se strpim da prodje odredjeno vreme pa ce znati pravo stanje..
Nema goreg osecaja kada sestre donose bebice svim majkama a moja su obojica bili u inkubatoru.Nakon tri dana ja sam dobila otpusnu listu ali bez njih samo sa torbom koju sam unela u porodiliste.Taj dan su mi rekli da imaju obojica srcanu manu i da ih to ustvari sprecava da disu samostalno 😞.Kada sam to cula prvo mi je pozlilo a i izgubila sam mleko u sekundi.Svaki dan sam ih obilazila.Nekako je Stefi lakse podnosio od Mise i posle 3 nedelje su Stefija prebacili na poluintenzivnu a Misu u Tirsovu na dalje posmatranje tako da smo mi isli u Visegradsku prvo kod Stefija pa u Tirsovu kod Mise dve nedelje.

Kada su Stefija otpustili receno nam je da vodimo racuna da ne pomodri i da obratim paznju na njegovo disanje e od tada nije bilo spavanja normalnog.Misa je posle mesec ipo dana izasao iz inkubatora i pokusavali su da ga skinu sa kiseonika nedelju dana gde sam ia naravno lezala sa njim tamo.Kada smo dosli kuci bilo je problema sa Misom nije mogao da jede normalno cesto je imao napade tipa gusenja ,nisam smela da ga okupam jer bi dete plakalo i gusilo se…na mojim grudima je spavao 3,5 meseca tako sam uspela nekako da ga i nahranim ali samo dok spava,morala sam da pisem koliko je mleka popio koliko je piskio.Kada je imao 4 meseca opet smo ostali u bolnici jer se nakupio viska tecnosti. Kada je napunio 5,5 meseci i dogurao do 5 kg mogao da se operise.Operacija na otvorenom srcu je trajala 5 sati i samo znam da to nisam bila ja da sam izasla iz svog tela…posle toga je sve hvala Bogu bilo u redu on je sada jedan veliki zvrk. 😊Dr je mislila da ce Stefiju da se zatvori samo ali nije pa sada cekamo i njegovu operaciju…sada imaju 2,5 godine.Tu mi je bila zao i najstarijeg sina koji nije smeo da ide u predakolsko i koji je kada god bi Misa imao napade gusenja on bi pobegao u sobu pokrio jastukom preko glave i plakao .😢😢😢Mislim da me dokrajcilo prosle godine kada mi je mama iznenada preminula u 60 god.

Dragana Jevtic Jovanovic

VAŽNA ANKETA! Izaberite ponuđen odgovor anonimno, i videćete na kraju ZABLUDE O IMUNIZACIJI!

Total Votes : 231

ANKETA: KAKAV JE VAŠ POROĐAJ BIO?

SREĆU NE MOŽEŠ DA KUPIŠ, SREĆU MORAŠ DA RODIŠ!

Total Votes : 151

Doktor Dragan Mitić za portal Klub beba trudnica i mama

Doktor Dragan Mitić 33 godine,rođen u Pirotu, živi u Nišu. Završio Pirotsku gimnaziju, zatim Medicinski fakuletet u Nišu 2010 godine, a 2017 i specijalizaciju iz radiologije.Oblast interesovanja radiologija. Za sebe kaže da živi u ravnoteži i sa čestičnim i sa talasnim. Kao X zrak, ili plaža i more.


Kako ste odlučili da se bavite medicinom?

-Medicinom sam odlučio da se bavim na čudnoj tromedji fakuleta organizacionih nauka, prirodnomatematickog (odsek hemije) i medicisnkog. Mada je i serija E.R. bila prilucno popularna tih godina…

Doktor Mitić je zapošljen u službi za radiološku dijagnostiku opšte bolnice Pirot.

A na pitanje da li doktor pamti neku anegdotu ili neprijatnu situaciju sa pacijentima on odgovara:

-Svaka situacija sa pacijentima može da bude oplemenjujuća, zavisi od toga kako se postavite. Bolnice nisu fabrike šampona pa da lepimo dijagnoze kao etikete. Osim stetoskopa uvek je važno ne zaboraviti i osmeh. Svakako je svega bilo mnogo više dok sam radio u Službi za zbrinjavanje urgentnih stanja jer dijagnostička radiologija nosi mnogo manje direktnog lice-u-lice odnosa sa pacijentom. Stetoskop sam stavio u fioku. Osmeh čuvam i dalje. I naravno to nije ono što ste me pitali, ali eto… Anegdota je bilo, ali ih čuvam kao lične uspomene.

Dr Dragan kaže da je za njega budućnost sada. Ne ostavlja važne stvari za sutra. Živi svaki dan.

-U saradnji sa urednicom kluba,prihvatio sam poziv i nadam se da ću ispuniti očekivanja davajući Vam odgovore u skladu sa mojom kompetencijom.Pozdrav svim članovima grupe. Dodaje dr Mitić.

 

ANKETA: Koliko je Vama realno dovoljno da se dete doji?

Akušerski tehničar Mladen Đokić iz Niša za portal Klub beba trudnica i mama

Mladen Đokić, rođen 22.03.1985 iz Niša. Završio srednju medicinsku školu ,,Dr Milenko Hadzic u Nišu,2005 god. Zapošljen na GAK,odeljenje za prijem i trijazu pacijenata.

Na pitanje koja su njegova interesovanja Mladen odgovara:

-U sustini mene mnogo vise interesuje ,,Mentalna higijena mladih ljudi, nego sama ginekologija.

Kako ste odlučili da se bavite medicinom?

-Odlucio sam se za ovaj poziv,zasto sto volim da pomazem ljudima na bilo koji nacin,i da sebe vise dajem drugima,nego da mislim na sebe samog.Dodaje Đokić

Pitali smo ga da li pamti neku anegdotu,on kroz osmeh odgovara:

-Anegdota sa pacijentimaaaaa,koliko god zelis. 😀 Radim skoro 11 godina,tako da je bilo tu svega,bukvalno…Na primer evo situacija,pre par noci,dosla je zena koja je na prijemu imala dilataciju gotvo kompletna,ja sam je odveo u porodiliste,gde je porodjaj zavrsen za ne punih pola sata.Zena je novorodjenom decaku dala moje ime. 😀

A da li se sećate nekog događaja koji ćete pamtiti?
-Pamticu gospodju koja se porodila na stolu za pregled u ambulati zapravo na otomanu za CTG. Zena sedi na hodniku nase cekaonice i cuti,ali se sve vreme grci u licu. Ja izlazim i z ambulante i ptam o cemu se radi. Zena nije u stanju da odgovori, pa mi njeni pratioci odgovaraju da ima bolove. Udjemo u ambulantu,gde je redosled radnji ctg pa sve ostaslo zenu stavljam na ctg, a doktor sedi da pise prijem,u momentu se samo cuo moja glas ,,Zeno skidaj pantalone pola glavice vec je bilo rodjeno, tako da zavrsismo taj porodja na licu mesta.

A na pitanje šta planira u budućnosti on odgovara:


– Planiram da pocnem sa pisanjm knjige,upravo o ovakvim i slicnim iskustvima.
Đokić za sebe kaže da je odgovorna i predana osoba…..Kada mu se nešto poveri,ulaže celog sebe da to i ispoštuje.Voli ljude,životinje,i naravno decu!
-Mislim da su deca najcistija bica na planeti,kao sto su i zivotinje u sta ce izrasti,to zavisi od odraslih ljudi.

A kako će on doprineti našoj grupi?
-Savetodavno,onoliko koliko je u mom domenu. U svakom trenutku mogu da objasnim zenama,sta im je sve potrebno za dolazak na kliniku….Ili stvari koje im ne budu jasne oko administracije mogu i da im budem ,,Osoba za kontakt” kada dolaze kod nas u niškom porodilištu.
Za kraj akušerski tehničar poručuje našim članicama:

-Zene ne bojte se trudnoce niti porodjaja,to su prirodne i lepe stvari na kraju krajeva,to je valjda smisamo zivota svih nas!


 

Maja ima jedanaestoro dece, zaposlena je i ima samo 37 godina: Jutro je najteži deo dana, svi uglas viču mama i nešto traže!

Trudnoća, porođaj, dojenje, pa opet sve u krug. Ovako bi se ukratko mogao opisati život hrabre Maje u poslednjih 12 godina. Oduvek je maštala o velikoj porodici, a taj san ostvario joj se sa njenim Rašom. Odgajaju 11 dece, imaju privatnu firmu i ne skidaju osmeh s lica.

Porodica Kovacevic
PORODICA KOVACEVICFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

Šest sati ujutru. U kući Kovačevića u selu Vrdila kod Kraljeva mir i tišina. Mama Maja ustaje prva, brzo se sprema i pije kafu s nogu, a onda ide od sobe do sobe i razbuđuje svoju vojsku, njeno 11 dece. Neretko, probude se i sami i tad u sekundi nastaje haos. Svi uglas samo viču mama i nešto traže, a ima i onih koji bi da se maze. Uvek nekom nešto fali, pa tako jednima nedostaju čarape, drugima trenerka ili majica, a oni najmlađi negoduju jer žele da im se promeni pelena, pronađe duda ili napravi mleko. A za pranje zuba u toaletu maleni Kovačevići moraju da čekaju u redu.

Kovačevići
KOVAČEVIĆIFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

– Jutro nam je najteži deo dana. Tad svima nešto treba u istom trenutku, a još njih šestoro žuri da se spremi za školu. Ali to traje do osam i posle toga nam dan izgleda kao u svim drugim porodicama. Stariji su u školi, a ja i ovi mlađi spremamo ručak i obavljamo druge obaveze – kaže Maja (37), koja je sa suprugom Radišom od svoje 17. godine.

Da bi se svi zasladili treba bar pola kilograma čokolade

Iako imaju 11 dece nije imala blizanačke trudnoće, a u ulozi majke prvi put ostvarila se u 25. godini. Tad su dobili Milicu, posle koje su se rađali samo dečaci, a Maja je htela bar još jedno žensko dete. Ta želja joj se ostvarila tek sa sedmim detetom kad je rodila Ružicu. Priznaje nam da je oduvek maštala da ima veliku porodicu, iako ima samo brata.

– Znate šta, kad žena pored sebe ima dobrog muža i dobrog čoveka, onda može da ima i desetoro dece. Samo je bitno da je on razume i podržava, a meni se posrećilo da nađem takvog muškarca – iskreno priča Maja o svom Raši i otkriva nam da je on trenutno u bolnici zato što je polomio kuk.

Muška soba malih Kovačevića
MUŠKA SOBA MALIH KOVAČEVIĆAFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

U njihovoj kući ne postoji podela na muško-ženske poslove, a i deca imaju svoje obaveze. Tako je Miloš zadužen da ide u prodavnicu, Milica vodi računa imaju li svi čarapice na nogama kako se ne bi prehladili, Milan i Mihailo brinu o bebama i vrlo su požrtvovani i odgovorni, iako su tako mali.

Kovačevići ništa ne prepuštaju slučaju i na vreme moraju da misle o svemu jer organizovati život u jednom tako velikom domaćinstvu nalik je organizaciji posla u manjem preduzeću. Ipak, najgore je kad zakaže tehnika.

– Dešavalo se da nam se pokvari mašina za veš i to nas potpuno parališe jer je uključujemo dva-tri puta dnevno. Sudove peremo non-stop, a samo za jedan dan treba nam oko sedam vekni hleba i isto toliko litara mleka. Taj broj se stalno povećava – kaže Maja, pa skoči sa kreveta da pomeri nestašnog Miodraga, kako mu lampa ne bi pala na glavu.

Otkriva nam i da moraju da kupe dve čokolade od 300 grama, koje su dovoljne tek toliko da se svako dete zasladi, ali ne i najede. Ipak, mali Kovačevići su vrlo skromni i umesto igračkama najviše vole da se igraju jedni sa drugima. Bude tu i koškanja, bezazlene dečje kavge i zadirkivanja, ali kad padne noć u krevet se ne ide dok se svi prvo međusobno ne izljube.

Milica sa najmlađim batom Đorđem
MILICA SA NAJMLAĐIM BATOM ĐORĐEMFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

– Kad zaspu, obavezno ih obiđem. Prvo ih prebrojim, a kad se uverim da su svi tu i kad vidim kako bezbrižno i slatko spavaju shvatim koliko sam srećna žena – priča Maja i dodaje da se tad u tišini vrlo često presabira da li se tokom dana ogrešila o neko dete, kao i da li je dobar roditelj.

Svesna je da fizički ne može da se svakom posveti u onom trenutku kad je njima to potrebno, pa je zato ponekad i grize savest. Ali brzo je prođe jer i da ima dvoje dece, ta pitanja bi je svakako ponekad mučila.

Ćutimo, radimo i borimo se za svoju decu

Ipak, najviše se iznervira kad deca iz škole dođu zabrinuta, zato što su ih drugari zadirkivali.

– Deca k’o deca. Sa komentarima znaju da budu vrlo okrutna i surova, pa su tako prozivali našu decu govoreći im „Koliko vas ima. Pa vi ste kao cigani“. Ali Rašo i ja uvek porazgovaramo sa njima, objasnimo im zašto ne treba da obraćaju pažnju na takve komentare i brzo ih to prođe. Na sreću, deca su nam pozitivna, baš kao i ja – objašnjava Maja, koja je po zanimanju novinar.

Miloš je vrlo slab na malog brata
MILOŠ JE VRLO SLAB NA MALOG BRATAFOTO: MITAR MITROVIĆ / RAS SRBIJA

Na naše iznenađenje ona nije samo mama, već je i uspešna poslovna žena. Sa suprugom Radišom ima izdavačku kuću „Glas Srbije“, koja izdaje „Kraljevske novine“, kao i „Glas Srbije“. Iako se od izdavaštva teško živi, Kovačevići ne kukaju. Naprotiv, nervira ih kad se o velikim porodicama u našoj zemlji priča kao o velikom socijalnom problemu.

– Čim počnete da se žalite kako vam loše ide, odmah sledi rafal pitanja i osuda. Šta vam trebaju tolika deca, od čega mislite da ih izdržavate i školujete, nije poenta samo praviti decu… Baš zato imam veliku želju da dokažem da to nije tako i iz tog razloga mi ćutimo, radimo i borimo se za svoju decu – naglašava Maja i otkriva da je i predsednica udruženja „Persida Karađorđević“, koje se bavi problemima višedetnih porodica.

Zato što imaju privatnu firmu Kovačevići nemaju pravo ni na dečji dodatak, ali kako kažu, ne posmatraju život kroz novac.

–  Svaka druga porodica u Srbiji ima samo jedno dete. Mislim da uopšte nije problem u novcu, već u tome što ljudi iz svoje sebičnosti i samoživosti neće da imaju više dece. Hoće ljudi svoj mir, neće da im neko ovako kao meni stalno visi nad glavom i čupa ih po ceo dan. Ali ja to volim i moja deca su moj život – zaključuje Maja na kraju razgovora, tokom kog je u svakom trenutku oko nje bilo bar četvoro dece. Jedni su se smenjivali u krilu, drugi na ramenima, a treći na nogama. I tako po ceo dan.

zena.blic.rs

Close