Arhive kategorija: Matične ćelije

UZORCI MATIČNIH ĆELIJA IZ KRIO SEJVA NA SIGURNOM

Famicord, najveća evropska banka za matične ćelije sačuvala vredan biološki materijal

Novinari iz Srbije posetili su najveću banku matičnih ćelija Famicord. U Varšavi se čuvaju tankovi s 350.000 uzoraka koje je ova banka preuzela od „Krio sejva“, među kojima je 16.000 uzoraka porodica iz Srbije.

Predstavnici Famicorda su pokazali tankove u kojima čuvaju uzorke matičnih ćelija iz celog sveta. Kažu da nisu mogli da dozvole da toliki uzorci propadnu, kada su im se iz „Krio sejva“ obratili da su pred bankrotom i da nemaju novca da čuvaju i održavaju sistem. Prenos u Varšavu je krenuo u martu, a novinarima je pokazan snimak kako je trasnport tekao.

Do sada je transportovano 99 odsto uzoraka koje je čuvao „Krio sejv“. Ono što je preostalo, nalazi se u nekoliko evropskih zemalja, a u tim tankovima nalazi se i određeni broj uzoraka matičnih ćelija porodica iz Srbije. Oni tek treba da budu dopremljeni u Varšavu, gde će, kao i ostali uzorci proći detaljne analize.

U Famikordu su prvo rekli da će uzorke čuvati pet godina, ali da bi povratili poverenje ljudima koji čuvaju matične ćelije, doneli su drugu odluku.

„Čuvaće se i posle pet godina ukoliko se potpiše ugovor, roditelji neće morati dodatno da plaćaju ukoliko su već platili „Krio sejvu“ da se ćelije čuvaju 10, 15 ili 20 godina. Dakle Farmicord će nastaviti sa besplatnim čuvanjem materijala i posle pet godina, ali je potrebno da preko interneta potpišu nov ugovor sa nama“, rekao je predsednik borda direktora Farmicorda Jakub Baran.

U Famikordu su rekli da su već isporučili dva uzorka roditeljima iz Srbije, kao i da su za dva dana uklopili uzorak i dokumentaciju i da je uspešno poslat na lečenje uz nadzor lekara.

„Sve ovo je veliki posao. Svaki uzorak se pojedinačno analizira, ado sada smo to učinili sa 15 odsto uzoraka od 350 000 preuzetih. Zbog nesređene dokumentacije, ako je nekom roditelju sada potreban uzorak za lečenje i uputi nam zahtev, potrebno nam je oko mesec dana da uradiomo testove i provere i dostavimo ćelije sa svom propratnom dokumentacijom“, navodi direktorka laboratorije Karolina Zagorski.

A da provere stanje svojih uzoraka, mogu i roditelji iz Srbije. Prvi korak ka tome je registracija na sajtu Famicorda i upisivanje podataka koje imaju.

„Za sve roditelje koji žele da provere gde im je uzorak i kakav je kvalitet uzorka, savetujemo da se registruju na sajtu Famikorda www.famicord.eu kao klijenti Famicorda. U roku od tri meseca dobiće izveštaj, a onda se mogu javiti Biosave kompaniji koja je predstavnik Famicorda u Srbiji, kako bi dobili stručnu procenu da li je uzorak dobar i da li su urađene sve potrebne analize“, rekao je regionalni direktor kompanije Biosave dr Aleksandar Antović.

Izvor: N1info.com

Matične ćelije: „Lek za ne daj Bože“, etičke dileme i pitanja bez jasnih odgovora

Kada je prvi put zatrudnela, Miljana Vasić je rešila da sačuva matične ćelije iz pupčane vrpce na rođenju deteta, kao i oko 30.000 žena u Srbiji.

„Pre deset godina kad smo ostavili matične ćelije, to je bilo u ekspanziji i tvrdili su da je ‘to najbolje“. U brošurama je pisalo kako leče gotovo 80 najtežih bolesti – od cerebralne paralize, autizma do malignih oboljenja“ kaže Vasić za BBC na srpskom.

„Ipak, do danas ne znam nikoga ko je iskoristio te ćelije“, dodaje ova kozmetičarka iz Beograda.

Na ovu bezbolnu, ali relativno skupu proceduru, u proteklih desetak godina u proseku odlučila se svaka 20. porodilja u Srbiji, podaci su Ministarstva zdravlja.

Međutim, Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima je donet tek prošle godine, a početkom septembra usvojeno je nekoliko pravilnika koji prvi put bliže uređuju na koji način se mogu sakupljati i čuvati ljudske ćelije i tkiva.

„Pravilnici definišu ulogu banke ljudskih ćelija i tkiva u poslovima njihovog uzimanja, čuvanja, distribucije, uvoza i izvoza.“

„Jasno definisana pravna regulativa u ovoj oblasti je veoma značajna, jer obezbeđuje sledljivost, kvalitet, bezbednost i sigurnost, a upravo se to nalazi u ovom setu pravilnika koji su potpuno usaglašeni sa direktivama EU koje uređuju ovu oblast“, kaže u pisanoj izjavi za BBC ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Šta su matične ćelije?
Embrion se razvija iz oplođene jajne ćelije. Ćelije u ranim fazama razvoja embriona poznate su kao matične ćelije.
Ovo su ćelije koje nisu bile podvrgnute diferencijaciji, odnosno, nisu se pretvorile u neka od tkiva.
Ako se uklone iz embriona, diferenciraće se u bilo koji tip ćelije. One se nazivaju embrionalne matične ćelije. Neke matične ćelije ostaju u telima odraslih kao matične ćelije odraslih.
Matične ćelije koje roditelji žele da sačuvaju, uzimaju se na porođaju, tako što lekar u sterilnu kesu prikupi krv iz pupčanika. Ćelije stare devet meseci nisu bile izložene spoljnim uticajima.
Tehnika uzimanja matičnih ćelija nije opasna ni za mamu ni za dete, navode u privatnim bankama.

Slučaj Kriosejv
Novi propisi, međutim, nisu razlog zbog kog se poslednjih sedmica intenzivno govori o matičnim ćelijama.

One su u žižu domaće javnosti dospele kada je objavljeno da je kompanija Kriosejv izgubila dozvolu da prikuplja, skladišti, izvozi i uvozi matične ćelije.

Do ukidanja dozvole za rad jednoj od najvećih privatnih banki matičnih ćelija u Evropi došlo je nakon prijave jednog korisnika iz Srbije.

Advokat Rastko Petaković rekao je medijima da je njegova sedmogodišnja ćerka koja ima autizam, proletos trebalo da ode na lečenje u Ameriku, ali su njene matične ćelije na putu do tamo uništene.

Tada je započeo istragu i podneo prijave na osnovu kojih je švajcarska Agencija za lekove i medicinska sredstva Svismedikoduzela Kriosejvu dozvolu.

Gotovo sve uzorke date „Kriosejvu“ sačuvala je njihova firma za podršku – „Famikord“ i kod njih će biti narednih pet godina, saopštili su iz ove kompanije.

„Pre 10 godina to je bilo vau“
Među više od 12.000 roditelja u Srbiji koji su matične ćelije poverili upravo Kriosejvu, bila je i Miljana koja kaže da je pre deset godina samo za ovu kompaniju i znala.

Čuvanje ćelija u banci – narednih 20 godina – platili su 1.800 evra.

Po isteku tog roka, ugovor se prebacuje na dete i ako želi da nastavi da čuva matične ćelije, trebalo bi da plaća 100 evra godišnje. Ako neće, ugovor se raskida.

Niko od lekara im, kaže, nije direktno preporučio ovaj proces, ali su brošure bile dostupne u svim ordinacijama.

„Kada smo pitali lekare, govorili su nam da je to okej, ništa negativno, ali niko nas nije ni savetovao da to uradimo“, ističe Miljana.

Kad je bila trudna 2010. godine, to joj je bilo „vau“ i čudila se zašto svi ljudi koji su u mogućnosti, to ne rade.

„Kako su godine prolazile, a ja se više informisala, shvatila sam da nije to baš tako“, kaže Vasić.

Kada je rodila drugo dete, njena porodica nije bila u finansijskoj mogućnosti da ponovi proceduru.

„Uvek mi je opcija da mu uzmemo iz mlečnih zuba te ćelije. Imamo još tri-četiri godine dok mu ne ispadnu“, dodaje.

Ipak, to bi sada uradila samo zbog griže savesti prema detetu.

„Ne verujem ja sto odsto u to. Drugarici koja ima ćerku sa cerebralnom paralizom, preporučuju tu terapiju, ali niko ne kaže da će od toga da se izleči ili prohoda“, zaključuje ova mama.

Procenat iskorišćenja 0,04 odsto
„Verovatnoća da bude iskorišćeno sve ono što je ostavljeno u privatnim bankama je jedan prema 2,5 hiljada, a to je 0,04 odsto“, rekla je za RTS Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži u Institutu za majku i dete.

Vujić kaže da je formiranje javnih i porodičnih banaka medicinski opravdano i to je projekat koji Institut vodi od 2008, a pet godina kasnije je počela gradnja porodične banke.

„Kada neko oboli od leukemije, mora da dobije ćelije druge osobe. Kada nekome radite transplantaciju zbog toga što ima urođenu bolest, mora da dobije ćelije druge osobe“, objasnila je ona.

Oni koji žele i danas mogu, ukoliko postoji medicinska opravdanost i indikacije koje je utvrdila struka, da čuvaju matične ćelije u Porodičnoj banci u Institutu za majku i dete „Dr Vukan Čupić“, ističe Lončar.

Kada tokom trudnoće lekarski tim, uz pomoć prenatalnih testova, utvrdi da će se roditi potpuno zdrava beba, a da u njenoj porodici – brat, sestra ili roditelji imaju bolest za koju to može biti od pomoći – tada doktori savetuju roditeljima da sačuvaju matične ćelije i iskoriste ih za lečenje nekoga u porodici.

Pre dve godine u Srbiji je tako novorođena beba „izlečila“ stariju sestru od anemije.

„Formiranje domaće banke većeg kapaciteta matičnih ćelija svakako će pružiti viši stepen kvaliteta, bezbednosti i sigurnosti za roditelje koji žele da sačuvaju matične ćelije iz krvi pupčanika za decu“, kaže ministar.

Pored ove u Beogradu, radi se na izgradnji i druge javne banke matičnih ćelija – u okviru Fakulteta medicinskih nauka u Kragujevcu.

U svetu 7.000 studija o matičnim ćelijama
Da je procenat iskorišćenja i dalje mali, potvrđuje i Aleksandar Antović, direktor Biosejva, jedne od kompanija koja se bavi čuvanjem ovih ćelija.

Antović dodaje da svake godine taj procenat raste jer se nove bolesti dodaju na spisak za lečenje matičnim ćelijama.

„Matične ćelije nisu nikada prvi izbor za lečenje, u hematologiji se koriste tek ako klasična hemioterapija ne uspe.

„U poslednje vreme ima dosta studija koje govore da značajno pomažu deci sa autizmom i cerebralnom paralizom, a postoje i studije koje govore u prilog značajnog oporavka pacijenata sa multiplom sklerozom“, kaže Antović za BBC.

U ovom trenutku se u svetu sprovodi oko 7.000 studija sa matičnim ćelijama – one su možda trenutno i najistraživaniji pojam u medicini i pokazuju veliki potencijal za lečenje do sada neizlečivih bolesti, kaže Antović.

„Za ne daj Bože“
Porodica Rudović je preko prijatelja saznala da su matične ćelije nekima bile korisne, ne samo za lečenje dece već i roditelja.

„Verujem u napredak nauke i smatram da je korisno tako nešto imati, ako su ljudi u mogućnosti. Svakako daje čoveku više opcija u slučaju bolesti“, ističe za BBC Gordana Raković Rudović.

Ona i suprug su 2013. godine matične ćelije prvog deteta dali na čuvanje Kriosejvu. Za drugo dete, pet godina kasnije, odabrali su kompaniju Saracel.

„Ćelije nismo ostavili ni na čiju preporuku, već iz čiste predostrožnosti, odnosno za ne daj bože„, kaže Gordana. Oba puta su proceduru platili oko 2.000 evra.

„Iako sam htela da ostavimo ćelije u istoj banci, čak su nam nudili i ozbiljan popust za drugo dete, suprug je insistirao da, zbog raspodele rizika, to ipak bude druga banka“.

Rudovići su pre odluke pregledali prijave u Agenciji za privredne registre, prihode i rashode kompanija i pratili novinske članke o toj temi.

Gordana je od ginekologa zatražila kontakte svih aktuelnih banaka koje posluju u Srbiji, zvala svaku od njih i odabrala Saracel.

I dalje nema informaciju gde su ćelije koje su ostavili u Kriosejvu, dok su one od drugog deteta pohranjene, kaže, kako piše u ugovoru i čuvaju se na sigurnom.

U kojim stranim bankama građani Srbije mogu čuvati matične ćelije?

Po sopstvenom izboru, čuvanje matičnih ćelija iz krvi tkiva pupčanika u Srbiji je trenutno moguće kod stranih banaka, a preko njihovih ovlašćenih distributera:

CORD IPS D.O.O, Novi Sad; SERACELL STAMMZELLTECHNOLOGIE Gmbh, Nemačka i Vita 34 AG, Nemačka
BioSave D.O.O., Beograd; FamiCord Aktiengesellschaft, Švajcarska
BEO STEM CELL D.O.O., Beograd; BIOHELLENIKA A.E, Grčka
IASIS D.O.O. Beograd; MEDSTEM SERVICES S.A., Grčka
MEDIGEN D.O.O., Beograd; FUTURE HEALTH TECHNOLOGIES, Velika Britanija
BioTechnology and Genetics d.o.o., Beograd; Swiss Stem Cells Bank SA, c/o Cardiocentro Ticino, Švajcarska
Izvor: sajt Ministarstva zdravlja, Uprava za biomedicinu

Čuvanje matičnih ćelija je potpuno opravdano kada postoje medicinske indikacije koje je definisala struka po savremenim i zvaničnim medicinskim kriterijumima, kaže ministar zdravlja.

„Generalna preporuka za sve roditelje koji žele da čuvaju matične ćelije za decu u inostranim bankama je da se, pre nego što se odluče na taj korak, dobro informišu i pažljivo pročitaju svaku stavku ugovora koji potpisuju“, podvlači Lončar.

Pravilnici su doneli značajne izmene i za privatne banke koje posluju u Srbiji.

„Glavna promena je da će kompanije koje posluju u Srbiji na prikupljanju matičnih ćelija iz pupčanika morati da poseduju FACT sertifikat koji strogo reguliše način prikupljanja, transporta, čuvanja matičnih ćelija i njihovog eventualnog otpuštanja za buduću terapiju.

„Takođe, definiše koje sve analize moraju da se naprave pri uzimanju matičnih ćelija“, ističe Antović.

FACT sertifikat je zajedno sa AABB sertifikatom jedan od dva najstroža sertifikata na polju matičnih ćelija, dodaje.

„Roditelji će biti sigurni da su njihove matične ćelije transportovane i obrađene po najvišem svetskom standardu“, navodi direktor Biosejva.

Javni prevoz ili auto
Kako da građani odluče hoće li ćelije ostaviti u javnim ili privatnim bankama?

„Javne banke su uvek besplatne za građane, ali oni nisu vlasnici svojih matičnih ćelija. U privatnim bankama se čuvanje plaća, ali su porodice vlasnici uzoraka“, objašnjava Antović.

On smatra da treba da postoje oba sistema, a da roditelji treba da izaberu koji žele.

„Baš kao u saobraćaju – postoji javni saobraćaj koji možemo svi da koristimo, ali opet dosta ljudi želi da ima svoj automobil“, navodi Antović.

Neosnovana pomama o lečenju matičnim ćelijama
Svi imamo matične ćelije – to su vrste građevinskih blokova koji imaju sposobnost da se razviju u širok spektar specijalizovanih ćelija, poput mišića, kože ili ćelija mozga, navodi se u autorskom tekstu Džuls Mantagju, neurološkinje iz Londona za BBC Fjučr.

Matične ćelije ne samo da dopunjuju naše stare ćelije, već i podstiču popravku i zamenu povređenog tkiva.

Zbog toga ih nazivaju armijom naših mikroskopskih lekara – ali je ta vojska relativno mala.

Pomama oko terapije matičnim ćelijama vrti se oko njihove sposobnosti da se umnože u laboratoriji kako bi se koristile za proizvodnju novog tkiva, zamenu oštećenih ćelija i otkrivanje mehanizama bolesti.

Terapije matičnim ćelijama sigurno su obećavajuće za određene poremećaje.

Dokazani i licencirani tretmani zasnovani na matičnim ćelijama već postoje za krvna i imunološka stanja poput leukemije, limfoma i mijeloma. U nekim zemljama je ova vrsta lečenja odobrena i za hemijske opekotine oka.

Nade da matične ćelije mogu da se koriste i za lečenje drugih poremećaja inspirisale su nova klinička ispitivanja i pokrenule „turizam matičnim ćelijama“ u Ukrajini, Panami i Tajlandu.

Trenutno nema dokaza da je lečenje matičnim ćelijama efikasno protiv autizma, pisala je Ališa Holadej, direktorka Fondacije za nauku o autizmu, prošle godine.

Arnold Krigstajn, profesor neurologije na Univerzitetu u Kaliforniji u San Francisku, naglasio je da nedavna ispitivanja lečenja autizma pomoću transplantacije matičnih ćelija nisu potvrdila efikasnost, uprkos suprotnim tvrdnjama. On opisuje istraživanja kao „preuranjena“.

Upotreba matičnih ćelija kod tretmana ALS-a je posebno problematična – Amiotrofična lateralna skleroza – ALS je bolest koja zaustavlja voljno upravljanje mišićima.

Čak i ako su transplantirane ćelije sposobne da se presele na oštećena područja, tamo sazru i integrišu se u nervni sistem pacijenta, pre nego što bolest okonča svoj životni vek – u proseku traje dve do pet godina od postavljanja dijagnoze – one će naići na neprijateljsko okruženje, jer motorički neuroni umiru oko njih.

Niko ne može da ospori mogućnost da ubuduće terapije matičnim ćelijama pomognu nekim neurološkim stanjima – poput Parkinsonove bolesti ili kod multiple skleroze.

Proceduru čini rušenje imunog sistema pacijenta lekovima za rak koji se potom ponovo „podigne“ pomoću transplantacije matičnih ćelija.

Prednosti, rizici i dileme
Kod korišćenja sopstvenih matičnih ćelija – nema odbacivanja, nije potreban davalac, kao ni tipizacija tkiva, piše BBC Bajtsajz.

Ipak, postoje klinička, etička i društvena pitanja u vezi sa njihovom upotrebom.

Ne postoji garancija koliko će ove terapije biti uspešne – na primer, pri korišćenju matičnih ćelija za zamenu nervnih ćelija oštećenih ili umrlih kod pacijenata sa Parkinsonovom bolešću.

Jedan izvor embrionalnih matičnih ćelija su neiskorišćeni embrioni nastali vantelesnom oplodnjom (VTO).

Postavlja se pitanje da li je ispravno stvoriti embrione za terapiju i uništiti ih u procesu?

Na embrione se može gledati kao na robu, a ne kao na embrion koji bi se mogao razviti u osobu. U kojoj fazi razvoja treba da se smatra da je embrion tretiran kao čovek?

Konačno, tu su i društvena pitanja – koliko su ljudi informisani šta matične ćelije mogu, a šta ne mogu da urade i da li korist od njihove upotrebe prevazilaze rizike.

Veliki deo istraživanja sprovode komercijalne klinike, tako da prijavljeni uspesi ne podležu recenziji.

Pacijenti se mogu dovesti u zabludu plaćanjem skupih tretmana i davanjem lažne nade za izlečenje, jer su terapije matičnim ćelijama tek u fazi razvoja.

Izvor: bbc.com

Četvorogodišnji dečak progovorio nakon terapije matičnim ćelijama u Novom Sadu

Četvorogodišnji Lukas iz Amerike, koji ima autizam, počeo je da komunicira sa roditeljima nakon što je prošao tri terapije matičnim ćelijama u Novom Sadu.

Njegova majka Vesna Arabadžić, koja već dvadesetak godina živi u Klivlendu u Ohaju, ne krije oduševljenje ovim značajnim napretkom svog mališana.

– Suprug i ja smo okrenuli ceo svet naopačke da bismo našli koja terapija je najadekvatnija za Lukasovo stanje i tako došli do saznanja da su matične ćelije vrlo efikasne za mnoga oboljenja, vrhunac su današnje medicine, ali da ovaj vid terapije još nije rasprostranjen za tretiranje autizma. Istraživanje koje je sprovedeno na Djuk univerzitetu u Americi o efikasnosti matičnih ćelija za tretman autizma dalo nam je hrabrosti da pokušamo sa tretmanom. Verujemo da terapija matičnim ćelijama može da pomogne našem sinu i da ga vrati u stanje pre nego što je regresirao u autizam. Igrom slučaja saznali smo za tim lekara koji se time bavi u Novom Sadu – priča za “Blic” Vesna Arabadžić.

Objašnjava nam da je Lukas prvo podvrgnut anesteziji, zatim su mu matične ćelije izvučene iz koštane srži, iz kuka, a onda su posebnom metodom stimulisane i tako tretirane vraćene u telo, odnosno ubrizgane su u cerebrospinalni likvor u kičmenom delu.

– Već posle prve terapije Lukas je počeo da pokazuje značajan napredak, počeo je da koristi nove reči u kontekstu i dobili smo vokabular od oko pedesetak ili više novih reči. Neke od tih reči smo prvi put čuli na našem jeziku, počeo je da komunicira i sa mnom i sa suprugom, da se socijalizuje sa našim drugim sinom i da se igra sa psom. Posle druge terapije Lukas je dobio temperaturu. Možda je mnogima nezamislivo, ali mi smo slavili kada se to dogodilo. Lukas tri godine nije pokazivao nikakve znake da imunitet kod njega postoji. Temperatura je bila znak da se imuni sistem uključio i da je organizam počeo da obavlja funkciju koja mu je namenjena. Posle treće procedure, iako još uvek retko, Lukas je počeo da sastavlja više reči u kontekstu “daj mi sok”, “skini mi jaknu”, “želim taj kolač” – priseća se Vesna perioda od pre nekoliko meseci.

Kako kaže, sada je svesna da bi mu matične ćelije iz pupčane vrpce bile najefikasnije, ali kada je bila trudna o tome nije razmišljala, jer u Americi ne postoji trend čuvanja tih ćelija.

– Pre nego što smo pronašli tim lekara iz Novog Sada, Lukasa smo odveli na terapiju u Panamu, gde je dobio matične ćelije iz tkiva pupčane vrpce od donora. Pomak je i tad postojao, koža mu se poboljšala, reakcije na hranu i ostale spoljašnje alergene su se smanjile. U tom trenutku smo suprug i ja očekivali mnogo više jer smo upoznali decu koja su se sasvim oporavila od ovakvog tretmana, pa smo rešili da sledeća Lukasova terapija bude sa njegovim vlastitim ćelijama – kaže Vesna.

Lukas je imao nepunu godinu kada je preležao tešku virusnu infekciju i nakon toga polako počeo da se isključuje iz svakodnevice i pokazuje znakove autizma. Do tada je znao da govori osnovne reči, mama, tata, i ponašao se kao i sva druga deca. Znao je da raspoznaje neke boje, brojeve i životinje. Međutim, ubrzo se sve počelo menjati, da bi mu ubrzo bio dijagnostikovan autizam.

– Mi ćemo se sigurno vratiti na terapiju u Novi Sad, a želim da naš slučaj bude vetar u leđa roditeljima, da saznaju da postoji mogućnost da se stanje dece poboljša. Lekari su nam naznačili da možda nećemo videti poboljšanja, ali smo ušli u proces. Na sreću, vidimo poboljšanje i nadamo se da će ove terapije, u kombinaciji sa intenzivnim radom sa terapeutima, doprineti da Lukas jednog dana bude funkcionalan, čak i totalno oporavljen – kaže Vesna.

Doktor: Nismo čudotvorci

Dr Dušan Marić, koji je operisao Lukasa, ističe za “Blic” da on i njegov tim, u kom je i specijalista urgentne medicine dr Džihan Abazović, nisu čudotvorci i da uspeh nije zagarantovan.

– Matične ćelije se vade iz koštane srži, pa se u specijalnom uređaju izoluju i koncentrišu, a potom stimulišu. Tako pripremljeni supstrakt se daje u cerebrospinalni likvor. Na taj način aktivirane matične ćelije dospeju direktno u mozak i tamo vrše aktivaciju uspavanih ćelija. Na ovaj način se uspostavlja bolji kontakt između nervnih struktura u mozgu i omogućava bolje prenošenje impulsa. Terapija matičnim ćelijama nije magija, mi ne činimo čuda, nego je to terapija koja u zavisnosti od mnogobrojnih faktora pokaže manji ili veći uspeh – objašnjava nam dr Marić.

Fotografije novorođenih beba iz čačanskog porodilišta nešto najlepše što ćete danas videti

 

 

Izvor:blic.rs

Prva transplatacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika donora

U Institutu za majku i dete prvi put je urađena transplantacija matičnih ćelija iz krvi pupčanika donora iz svetskog registra javno-porodične banke.

U sobi broj pet u Roditeljskoj kući pri „Institutu za majku i dete“ su i Spajdermen kao jedan od velikih heroja malih dečaka, ali i jednoipogodišnji superhrabri dečak koji se oporavlja posle važne intervencije.

 Izvor: rts.rs

MATIČNE ĆELIJE

  1. 16683811_1220349158041141_5044935084888086978_n

Šta su matične ćelije?

Ljudsko telo se sastoji od više od 200 tipova zrelih ćelija.Bilo da se radi o ćelijama srčanog mišića koje ritmično lupaju ili o crvenim krvnim zrncima koja isporučuju kiseonik u svaki deo našeg tela, sve ćelije igraju jedinstvenu ulogu.