Do prepunjenosti u dojkama dolazi iz više razloga:

Nagli dolazak mleka posle porođaja
Razdvojenost majke i bebe
Preskakanje podoja
Neadekvatno sisanje bebe, loša tehnika dojenja
Uvođenje druge hrane u bebin dnevni raspored
Povratak na posao , broj dnevnih podoja naglo se smanji
Prestanak dojenja
Prepunjenost se može pojaviti samo u području oko areole, a može biti zahvaćena i cela dojka. Ako se prepunjenost pojavi samo u području areole često se bradavica proširi u svom promeru i “uvuče” u dojku. Tada beba može imati problema sa pripajanjem na dojku, a majka može pomisliti da se radi o uvučenim bradavicama, naročito nakon porođaja.

Simptomi koji se mogu javiti kod majke su:

Otečena, nabrekla, topla i na dodir vrlo osetljiva dojka.
Koža dojke je napeta i sjajna, u dobini dojke pulsiranje.
Povišena temperatura
Bol koji se širi prema pazuhu.
Šta učiniti kada je dojka prepunjena:

Proverite položaj bebe na dojci.
Ne ograničavajte broj podoja.
Stavite tople obloge 5 -10 minuta pred početak podoja.
Nežno izmlazajte mleko iz dojki pre dojenja.
Stavite hladne obloge nakon podoja do 15 min.
Ako samo dojenje ne dovede do smanjenja napetosti, bitno je izmlazati mleko i između podoja.
Obratiti pažnju da prepunjenost dojki može da blokira isticanje mleka (zastojna dojka).
Svaka prepunjenost dojki pa čak i ona najteža, uz optimalani tretman može se prevazići, a prvi znaci poboljšanja nastupiće u periodu od 2-3 dana.

Ako primenjeni postupci ne pomognu konsultujte lekara.

Izvor: halobeba.rs

Dok su dobrobiti isključivog dojenja svima poznate, roditelji uglavnom nisu svesni i potencijalnih opasnosti koje dojenje nosi.

“Dojenje je najbolje” (Breast is best) jedan je od onih slogana koji su pozitivno uticali na hiljade majki širom sveta. Međutim, u nekim slučajevima, insistiranje ne isključivom dojenju bebe ispostavilo se kao opasno. Veliki pritisak na porodilje da doje i njihov osećaj krivice ukoliko u tome ne uspeju uticao je na to, da oklevaju sa uvođenjem dohrane čak i onda kada je takva dohrana neophodna kako beba ne bi gladovala.

Kako bi majkama pružile životno važne informacije i poslale im poruku da hranjenje bebe mlečnom formulom nije znak slabosti ili stvar izbora, doktorka Kristi del Kastilo-Hegi i Džodi Sigrejv-Dali, neonatološka medicinska sestra i savetnik za dojenje, osnovale su fondaciju “Hranjenje je najbolje” (Fed is best). Njihov cilj je da sprečavaju slučajeve nenamernog izgladnjivanja dojenčadi i suprostave se opasnom rastućem trendu hospitalizacije beba zbog komplikacija sa dojenjem, koje izazivaju žuticu, hipoglikemiju i dehidraciju, što sve ugrožava mozak novorođenčeta.

Svaka peta porodilja ne proizvodi dovoljno mleka tokom prvih nekoliko dana života deteta, zbog čega između 10 i 25% isključivo dojenih beba značajno izgube na težini u prvim danima. Nedovoljno mleka kod 10-18% beba izazove žuticu, a kod 10% i hipoglikemiju, što može dovesti do razvojnih komplikacija.

Porodilje se upozoravaju da bebi nikako ne ponude bočicu jer će tako izgubiti instinkt za sisanje ili im se ukus majčinog mleka više neće dopadati. Majkama se govori da će, ako stalno doje, imati sve više mleka i da su ljudi savršeno evolutivno prilagođeni za uspešno dojenje. To nije tačno, i kroz istoriju su bebe stalno umirale zbog toga što neke majke nisu mogle da doje niti da pronađu zamenu za majčino mleko, objašnjava Kristi del Kastilo-Hegi. Zaplašena ovakvim informacijama, i sama je dozvolila je da njen novorođeni sin izgladni, zbog čega je završio na intenzivnoj nezi i kasnije su mu dijagnostikovani višestruki neurološki razvojni poremećaji. “Naš pedijatar rekao nam je da ili možemo dete hraniti formulom ili sačekati da moje mleko nadođe četrtog ili petog dana po porođaju. Očajnički želeći da ga dojim, još jedan dan sam neuspešno dojila dete, da bi u poseti savetniku za dojenje zaključili da uopšte ne stvaram mleko. To su bila četiri dana mučenja i dva dana gotovo neprestanog sisanja prema uputstvima iz priručnika za dojenje. ” Ona smatra da sve veća učestalost razvojnih poremećaja kod dece (autistični spektar, ADHD itd.) može, između ostalog, biti i posledica izgladnjivanja beba u najosetljivijem periodu.

Ona preporučuje majkama nekoliko metoda kako bi sprečile izgladnelost kod beba: ručno izmlazavanje pre hranjenja kako bi bile sigurne da zaista imaju dovoljno mleka za bebu, svakodnevno merenje težine i praćenje napretka i svakodevno merenje nivoa šećera u krvi radi sprečavanja hipoglikemije. Takođe, potrebno je i bolje upoznavanje porodilja sa opasnostima od dehidracije, žutice i hipoglikemije, i posledicama koje ova stanja mogu da izazovu.

“Kampanje za isključivo dojenje gube iz vida jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je osnovna stvar – da beba bude nahranjena,” zaključuje Kristi del Kastilo-Hegi.

Izvor: Slate / Forbes

I pored dokazanih koristi dojenja, broj majki koje doje je sve manji. U našoj zemlji se svake godine u proseku rodi oko 64.000 dece, a samo oko 8.000 njih je na prirodnoj ishrani majčinim mlekom do šestog meseca života. Zašto majke ne doje, pitali smo prim. dr Ljiljanu Stanković, neonatologa iz GAK „Narodni front“ i nacionalnog koordinatora za dojenje.

Zašto majke ne doje

Prim. dr Ljiljana Stanković kaže da su strah i poljuljano samopouzdanje majke osnovni razlog odustajanja od dojenja.

– Porodilja je prirodno uplašena da li će imati dovoljno mleka i koliko je ono kvalitetno da omogući optimalan napredak bebe, pa bez podrške okoline njeno samopouzdanje često biva poljuljano. U našem mentalitetu uobičajeno je još i da se mame, svekrve i babe često tu nađu s nepotrebnim i često pogrešnim savetima, pa kada mlada mama od njih čuje zabrinutost „da su joj dojke male, pa u njima sigurno nema dovoljno mleka“ ili „da joj je mleko vodeno“ ili „da beba vuče praznu dojku“ ili „da beba plače jer je sigurno gladna“, svi strahovi se samo pojačaju. Onda se za svaki slučaj dodaju mlečne formule da beba ne bi ostala gladna i tako opada stimulacija mleka u dojkama, što na kraju vodi prestanku dojenja – objašnjava dr Stanković.

Beba treba da jede kad hoće

Danas su mame mnogo pokretnije nego što je to bilo pre pedesetak godina, tako da će se naći napolju u vreme kada beba treba da jede, a polemike koje se vode godinama o tome da li je moralno dojiti bebu na javnom mestu nikako ne doprinose podršci dojenja.

– Beba treba da jede kad hoće i koliko hoće, mama je uvek tu, a mamino mleko je stalno spremno i nema razloga da se toga stidimo. Ako odrasli mogu da idu ulicom i jedu, ne znam zašto to ne bi mogla beba od dva meseca. Dojenje nije samo hrana, to je ljubav, emocija, to je sve ono što mama može da da svom detetu. Svi mi, zdravstveni radnici, tate, bake, možemo samo da budemo podrška, naše je da se udaljimo korak unazad i prepustimo mami njenu bebu – kaže dr Stanković. i dodaje kako smo, nažalost, poslednjih decenija zaboravili koliko je dojenje prirodno i normalno i počeli više da razmišljamo o nekim drugim stvarima, kako će mame da izgledaju, da li će da vrate kilažu, postali smo potrošačko društvo u kojem se brendovi mlečnih formula, flašice i cucle nalaze na plakatima i povijalicama u zdravstvenim neonatološkim ustanovama, čime se šalje pogrešna poruka.

Kako ističe dr Stanković, neke od promena u praksi koje se uvode radi povećanja stope dojenja jesu pružanje podrške majkama da doje tako što će u zdravstvenim ustanovama sa trudnicama da se razgovara o značaju dojenja za zdravlje bebe i mame, što će se posle porođaja podsticati kontakt koža na kožu, podstaći podoj u prvom satu, boravak majke i bebe u istoj sobi, obezbediti pristup majkama bolesnim bebama po nekoliko sati dnevno, podstaći dojenje prema bebinim potrebama ne ograničavajući vreme dojenja.

Inicijativa Ministarstva zdravlja za podsticaj dojenja

Ministarstvo zdravlja je podržalo inicijativu stručnjaka da se preduzmu aktivnosti u cilju povećanja broja dece na prirodnoj ishrani.

Državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Ferenc Vicko objašnjava da je nakon imenovanja nacionalnog koordinatora za dojenje u prethodnih godinu dana stručni tim izradio Nacionalni program podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta koji je Vlada Republike Srbije usvojila u julu 2018. godine.

– Program definiše povećanje stope isključivog dojenja za decu do šest meseci starosti sa 13 odsto na 20 odsto do 2021. godine i ima za cilj da omogući potrebne preduslove kako bi se majke motivisale i edukovale da uspostave i što duže, a poželjno godinu dana, održe dojenje. Program je prvenstveno orijentisan na sprovođenje aktivnosti u sistemu zdravstvene zaštite, ali podrazumeva i angažovanje svih sektora društva – naglasio je prof. dr Vicko.

On je istakao da su istraživanja i epidemiološke studije dokazale prednosti prirodne ishrane za zdravlje i majki i dece.

– Majčino mleko ima neprocenjivu vrednost, jer sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i saznajni razvoj, razvoj svih čula i inteligencije, zaštitu od infekcija i alergija, a kod odojčadi smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti. Prednosti dojenja za majku su mnogostruke, pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom, smanjuje rizik od postporođajne depresije, smanjuje krvarenje posle porođaja i rizik od anemije, doprinosi normalizaciji telesne mase, a dugoročni efekti su smanjivanje rizika od pojave osteoporoze i pojave malignih oboljenja dojke i jajnika – objasnio je prof. dr Vicko. 

Nacionalna nedelja dojenja u Srbiji tradicionalno se obeležava 40. kalendarske nedelje i simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine obeležava se od 30. septembra do 7. oktobra pod sloganom „Podrži dojenje – osnaži roditelje. Sada i ubuduće“.

Dojenje nije isključiva odgovornost žena – promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost, a u ovogodišnjoj Nacionalnoj nedelji dojenja širom Srbije biće organizovana predavanja i tribine. Povodom Nacionalne nedelje dojenja i ove godine Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola u Srbiji.

– Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad na temu podrške dojenju. Najbolji radovi biće izabrani na nivou instituta i zavoda za javno zdravlje do kraja septembra, kako bi se potom proglasio i promovisao najbolji rad na temu kampanje. Najbolji dečiji rad će biti štampan u vidu postera tokom 2020. godine i distribuiran svim domovima zdravlja u zemlji – rekla je dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“

Prema poslednjim podacima istraživanja Unicefa, iako 90 odsto dece u Srbiji počne da sisa, samo 13 odsto dece bude isključivo dojeno do šestog meseca, dok 47 odsto dece uzrasta 0–5 meseci bude pretežno dojeno. U svetu, podoj u prvom satu od rođenja ima 42 odsto novorođenčadi, a čak 41 odsto odojčadi isključivo sisa do navršenog šestog meseca, a do navršene prve godine života 25 odsto.

Izvor: blic.rs

Koko Ti Ostin objavila je sliku iz aviona na kojoj doji četvorogodišnju ćerku Nikol Šanel. Kontroverzna Srpkinja iz Holivuda i ranije je objavljivala slike dojenja i skoro svaki put nailazila na oštre komentare jer „za dojenje „velike“ dece nema razloga“.

Roditeljske metode supruge repera Ajs Tija Koko Ostin Ti često su na udaru kritika – od njene odluke da devojčici stavi dijamantske minđuše, preko oblačenja brendirane i „neprimerene odeće“, prevelikog eksponiranja deteta u javnosti do dojenja.

Da li Koko odlukom da doji ćerku zaista greši?

„Decu treba treba obavezno dojiti do šest meseci, poželjno je da dojenje traje do njegove prve godine, a nakon toga nema zdravstvenih opravdanja jer ne donosi nikakvu korist detetu“, smatra pedijatar Milica Kotlajić koja ističe da prekoračenje ovih granica može da šteti dečjem psihičkom razvoju, odnosno razvoju njegove samostalnosti.

Tačno je da dojenje veoma jača emotivnu povezanost mame i bebe koje ovakav način hranjena daje neophodnu sigurnost, ali kada se „pretera“, može da se stvori prevelika vezanost deteta i majke.

Izvor: blic.rs