Uskladiti dojenje i stalan posao je veliki izazov, pa svaka majka razmišlja po sopstvenom nahođenju i ritmu kako da napravi balans – gde, kako i kada da pumpate (kada ste na radnom mestu), koji je najbolji način da skladištite mleko, kako adekvatno očistiti dojke nakon pumpanja, kao i celu aparaturu… Ukoliko se vraćate na posao a ne želite da prekidate dojenje – razmatrate korišćenje pumpice, možda će vam neki od ovih saveta pomoći.
Evo par ideja za sve novopečene radne mame!
Već ste upoznati sa činjenicom da vaše grudi proizvode mleko po „tržišnom“ principu ponude i tražnje – što znači da će više mleka biti proizvedeno što se dojke budu više „praznile“. Zato izbegavajte nagle i drastične padove! Nastavite da dojite bebu, makar bilo to i par puta ujutro pre nego što krenete na posao, par puta uveče kada ste stigli kući i eventualno jedanput preko noći. Ili koji god raspored služi vama i odgovara vašoj dinamici! Mic po mic smanjujte tzv. „pumpačke sesije“ i njihovu dužinu – upravo će ovo dati vašem telu i hormonima šansu da se polako prilagode. Budite što dosledniji u rasporedu, koliko god vas obaveze pritiskale.
Imajte zalihe pri ruci! Kao zaposlenoj majci koji radi i doji, vašem telu će možda biti potrebno neko vreme da se prilagodi. Imajte pri ruci neophodne stvari kojima ćete zaštititi odeću od neočekivanog curenja, poput jednokratnih jastučića za negu ili sapuna.
Možda je i vreme da počnete sa korišćenjem zamrznutog majčinog mleka koje ste možda čuvali! Ove zalihe mogu biti od značajne koristi kako bi vaš bebac i dalje dobijao vaše mleko – čak i kada ga više ne pumpate.
Dojenje je prirodan i fiziološki proces koji može biti otežan ali uz malu korekciju i pomoć može da postane i veliko zadovoljstvo, kako za majku, tako i za novorođenče.
Postoje razlozi kada dojenje ne može da se uspostavi:
Kada majka ne može dojiti zbog zdravstvenog stanja
Kada majka prima terapiju ili uzima medikamente kontraindikovane dojenju
Kada su majka i beba razdvojeni
To rešavamo tako što održavamo laktaciju pomoću pumpice ili manuelnim pražnjenjem dojki.
Kako pristupiti?
Porodilji i novorođenčetu pristupamo tako što ih posmatramo ne bi li na taj način otkrili problem i/ili se upuštamo u razgovor sa majkom o dojenju.
Kada uočimo problem…
Ako primetimo problem, skrenemo pažnju majci. Takođe je pitamo da li želi da joj pomognemo i pokažemo.
Mogući problemi:
Ako majka sedi ili leži u neudobnom položaju skrenemo joj pažnju da se udobno smesti jer podoj treba da traje najmanje 15-30 minuta.
Ako majka ne drži novorođenče u pravilnom položaju pokazaćemo majci kako i u kojem položaju može efikasno da doji svoje dete.
Neke poteškoće u podoju moguće je i pre nastanka eliminisati
Majci i novorođenčetu osigurati rani telesnikontakt (Bonding)
Pokazati i pomoći majci da savlada veštine nameštanja novorođenčeta u pravilan položaj i edukovati majku o pravilnom prihvatanju dojke, biti strpljiv prilikom rešavanja problema.
Razlozi odbijanja dojenja
Novorođenče je umorno od poroda, prehlađeno ili čak bolesno.
-Umorno novorođenče ili prehlađeno ne mforsiramo nego pustimo da se odmori u majčinoj blizini ili kontaktom koža nakožu.
Ako je porođaj protekao teško novorođenče oseća bol u određenom položaju pa odbija dojku.
-Pokušamo naći najbolji položaj u kojem senovorođenče i majka osećaju udobno.
Majka ne drži novorođenče u pravilnom položaju pa novorođenče ne može da prihvati dojku.
-Pokažemo i objasnimo majci položaje i način pravinog podoja.
Majka nema pravilno modulirane bradavice pa novorođenče ne može da prihvati bradavicu.
-Pokažemo majci kako masažom i izvlačenjem i moduliranjem bradavice može omogućiti dojenje.
Bolne i ispucale bradavice mogu često dovesti majku do suza i biti uzrok nastanka drugih poteškoća vezanih za dojenje, kao i uzrok prekida dojenja.
Stavljamo tople obloge na dojke pre podoja kako bi se stimulisalo isticanje mleka, a nakon podoja hladne obloge do 15 min. Svaki podoj započinjemo dojkom koja manje boli.
Ukoliko oštećeno mesto krvari, savetujemo tu dojku poštedite od podoja 1-2 dana. Za to vreme, dojku redovno praznite ručnim izmlazanjem na 2-3 sata. Dajte bebi mleko flašicom, kašičicom, šoljom, špricem.
Bradavice možete premazati i hipoalergenim modifikovanim lanolinom.
Izbegavajte pranje bradavica sapunima, gelovima za tuširanje koji dodatno isušuju bradavice.
Možete koristiti silikonske bradavice i školjke za grudi.
(MASTITIS) zastoj mleka.
Nepravilno, nedovoljno često i kratko dojenje.Nepotpuno pražnjenje dojke dojenjem ili izmlazanjem.Nepravilno pražnjeni ili nelečeni blokirani mlečni kanali.Infekcija u bebinim ustima.Ispucale bradavice.Infekcija koja se sa bradavica prenese putem mlečnih kanala u samu dojku.Povećano stvaranje mleka (hiperlaktacija).Nagli prestanak dojenja.
JavitI se lekaru i po savetu lekara koristiti lekove protiv infekcije, bolova i povišene temperature.
Mleko se prebrzo otpušta iz dojke koja je nabrekla, novorođenče ne može da proguta tu količinu mleka pa se zagrcne, ili je dojka puna, nabrekla i tvrda pa novorođenče ne može prihvatiti bradavicu.
-Prvo ispraznimo dojke pomoću pumpice ili manuelne masaže pa ponovo ponudimo dojku.
Novorođenče ne dobija dovoljnu količinu mleka pa prestane sisati buneći se.
Smiriti novorođenče pa ponovo pokušati sve dok se ne pokažu rezultati dojenja.
Postoje bele naslage po sluzokoži usne duplje koje mogu ometati bebu da sisa ili može imati osip i crvenilo u pelenskoj regiji, ta pojava naziva se Mlečac ili Soor.
-Po savetu lekara koristite lek za lečenje gljivične infekcije.Sterilišite cucle, veštačke bradavice, kašičicu, perite igračke koje dete stavlja usta.
Pažnja!
U slučaju nedostatka mleka čiji je rezultat manje dodavanje telesene mase novorođenčeta ili gubitak, potražiti pomoć pedijatra u vezi odabira adaptirane formule koja će zameniti delimično ili potpuno majčino mleko u cilju zdravog i pravilnog razvoja deteta.
Pridržavamo se preporuke da se što pre uspostavi dojenje kao najefikasniji izvor hrane za dete, a da zdravstveno stanje majke i deteta ne bude ugroženo – naglašava direktor GAK Višegradska
Vest da je u Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj zabranjeno dojenje majkama koje imaju kovid 19 je netačna i ne odgovara pravom stanju stvari – kaže za Telegraf direktor ove zdravstvene ustanove dr Aleksandar Stefanović.
Prema njegovim rečima, GAK Višegradska je oduvek snažno podržavala dojenje, a tako je i danas, u vreme pandemije korona virusa.
Kada je reč o preporukama za dojenje za kovid pozitivne majke, naše preporuke se zasnivaju na preporukama Ministarstva zdravlja i Instituta za javno zdravlje „Batut“, a koje su bazirane na svetskim preporukama. Nažalost, saznanja o kovidu 19 i njegovom uticaju na trudnicu, fetus i novorođenče tek se ispituju, pa su se naše preporuke često menjale i usaglašavale.
Preporuke su prilagođene zdravstvenom stanju majke i novorođenčeta u uslovima u kojima dete boravi. U GAK Višegradska pridržavamo se preporuke da se što pre uspostavi dojenje kao najefikasniji izvor hrane za dete, a da zdravstveno stanje majke i deteta ne bude ugroženo – naglašava direktor GAK Višegradska.
Dr Stefanović ističe da dojenje ne samo da nije zabranjeno porodiljama u ovoj zdravstvenoj ustanovi, nego je i preporučljivo.
Najvažnije je da se poštuju epidemiološke mere. Mi radimo kao i sve ostale klinike. Posle porođaja majka se opservira, a podoj se uspostavlja čim on ne ugrožava ni majku ni novorođenče – zaključuje dr Stefanović.
Do prepunjenosti u dojkama dolazi iz više razloga:
Nagli dolazak mleka posle porođaja
Razdvojenost majke i bebe
Preskakanje podoja
Neadekvatno sisanje bebe, loša tehnika dojenja
Uvođenje druge hrane u bebin dnevni raspored
Povratak na posao , broj dnevnih podoja naglo se smanji
Prestanak dojenja
Prepunjenost se može pojaviti samo u području oko areole, a može biti zahvaćena i cela dojka. Ako se prepunjenost pojavi samo u području areole često se bradavica proširi u svom promeru i “uvuče” u dojku. Tada beba može imati problema sa pripajanjem na dojku, a majka može pomisliti da se radi o uvučenim bradavicama, naročito nakon porođaja.
Simptomi koji se mogu javiti kod majke su:
Otečena, nabrekla, topla i na dodir vrlo osetljiva dojka.
Koža dojke je napeta i sjajna, u dobini dojke pulsiranje.
Povišena temperatura
Bol koji se širi prema pazuhu.
Šta učiniti kada je dojka prepunjena:
Proverite položaj bebe na dojci.
Ne ograničavajte broj podoja.
Stavite tople obloge 5 -10 minuta pred početak podoja.
Nežno izmlazajte mleko iz dojki pre dojenja.
Stavite hladne obloge nakon podoja do 15 min.
Ako samo dojenje ne dovede do smanjenja napetosti, bitno je izmlazati mleko i između podoja.
Obratiti pažnju da prepunjenost dojki može da blokira isticanje mleka (zastojna dojka).
Svaka prepunjenost dojki pa čak i ona najteža, uz optimalani tretman može se prevazići, a prvi znaci poboljšanja nastupiće u periodu od 2-3 dana.
Ako primenjeni postupci ne pomognu konsultujte lekara.
Još tokom trudnoće kada se povede reč o dojenju, verovatno je prva reč koju ćete čuti – mastitis.
Bauk mastitisa kruži među mamama!
Da li je mastitis zaista tako strašan? Može da bude: bol, neprijatnosti, povišena temperatura, posete lekaru, antibiotici, a ono što je najgore, mastitis često predstavlja i kraj dojenja. Zato je važno da se na vreme upoznate kako se može sprečiti i koji su pravi koiraci koje treba preduzeti u samom početku.
Šta je mastitis? Nije usaglašen stav među stručnjacima da li se pod pojmom mastitisa uvek podrazumeva bakterijska infekcija; svakako je uvek reč o upalnom procesu. Najčešći “krivac” za akutni mastitis je piogeni stafilokok, koji luči toksine odgovorne za simptome kao što su povišena temperature, groznica, malaksalost, a u najtežim slučajevima I apsces dojke. Nekada su simptomi blaži, u vidu bola koji majka opisuje kao ubod igle I osećaja pečenja u dojkama , često uz otežano pražnjenje dojki. Ovo su simptomi subakutnog/hroničnog mastitisa. Smatra se da je njegov uzrok “invazija” mlečnih kanalića bakterijama koje su normalno prisutne na koži (saprofitne bakterije), koje se umnožavaju I otežavaju isticanje mleka. Uzrok masititisa mogu biti I gljivice, naročito ako dete ima soor u ustima.
Mastitis se najčešće se javlja u prvim nedeljama posle porođaja, mada može bilo kada u toku laktacije. Za razliku od prepunjenih dojki I zastoja mleka, mastitis se javlja na jednoj dojci I obično je zahvaćen samo deo dojke, najčešće spoljni gornji kvadrant (četvrtina).
Šta doprinosi nastanku mastitisa? Prepunjenost dojki i ragade su dva glavna faktora!
Do prepunjenosti dojki najčešće dolazi ako beba ne sisa dovoljno ili nema dobar položaj za dojenje, ne prazni dojku. Može se desiti da beba sisa manje nego ranije, ili sisa samo iz jedne dojke. Duge pauze u dojenju takođe doprinose prepunjenosti dojki; umorna majka željna sna obraduje se ako beba prespava 5 ili 6 sati bez buđenja, ali se često desi da nakon toga dojke postanu tvrde i napete. Tesan grudnjak takođe može doprineti prepunjenosti dojki. Nagli prekid dojenja takođe može biti uzrok mastitisa.
Rizik od ponovne pojave mastitisa je mnogo veći kod žena koje su već imale ovaj problem dok su dojile prethodno dete, pa je potreban dodatni oprez!
Kako da sprečite prepunjenost dojki?
Dojite bebu na dva sata ili češće; prvo dajte “problematičnu” dojku, jer beba najsnažnije sisa kada je gladna;
Dojite bebu u različitim položajima, da bi se pomoglo pražnjenje svih delova dojke;
Nežno ispraznite malu količinu mleka pre podoja, čime ćete omekšati areolu i omogućiti lakše postavljanje deteta na dojku;
Proverite da nije zapušena sama bradavica, ispiranjem vodom;
Uklonite tesan grudnjak;
Stavljajte tople obloge na dojku pre dojenja ili izmlazanja, a hladne nakon podoja;
Spavajte kada i beba spava, zamolite članove porodice za pomoć oko drugih obaveza.
Masaža dojki treba da bude nežna, tako da se vrhovima prstiju blago rastresa tkivo, a ne da se grubo traumatizuje dojka.
Tuširanje toplom vodom ili tople obloge mogu da pomognu u pražnjenju dojki. Tople obloge ne stavljajte preko bradavice, posebno ne vlažne! Dok se odmarate, prijaće vam hladne obloge.
Ragade povećavaju rizik od infektivnog mastitisa. Perite ruke vodom i sapunom i redovno menjajte umetke za grudi.
Simptomi i znaci mastitisa su jeza, drhtavica, povišena temperature, a dojka je napeta, bolna, često sa ispucalom bradavicom. Može se pojaviti I crvenilo kože iznad upaljenog dela, mada je koža obično crvena I zbog stalne masaže i obloga koje se primenjuju. Majci se savetuje da se odmah javi lekaru, da se isključe eventualni drugi uzroci povišene temperature i terapija započne što pre. Analgetici/antipiretici su potrebni za lečenje bola I povišene temperature.
Terapija antibioticima je indikovana ako majka ima povišenu temperature duže od 24 sata, ako se simptomi održavaju I nakon 24 sata čestog I efikasnog dojenja ili pražnjenja dojki, ako se stanje majke pogoršava.
Najvažnije u toku mastitisa je nastaviti dojenje i energično prazniti dojke. Majci treba obezbediti odmor, ali bez pauza u dojenju (odmara se majka, a ne dojka!).
Ukoliko se mastitis ponavlja, uvek je zahvaćena ista regija, crvenilo i otok ne prolaze, moguće je da je došlo do nastanka apscesa (gnojne kolekcije). Tada se preporučuje se ultrazvučni pregled dojke i, na osnovu nalaza, konsultacija hirurga. Ukoliko dođe da nastanka apscesa, neophodno je hirurško lečenje (incizija I drenaža). Novo u lečenju mastitisa je pokušaj prevencije I lečenja blažih oblika u početnoj fazi probiotskim bakterijama. Reč je o određenim, ispitanim sojevima koji su se pokazali efikasni I koji su trenutno dostupni u nekim evropskim zemljama.
1.Dojka je tvrda i napeta, temperatura mi je povišena. Šta da preduzmem?
Intenzivno praznite dojke, uz redovne podoje. Ako tokom narednih sati temperature padne, znači da je u pitanju bio zastoj mleka ili početni mastitis, tako da je problem rešen.
2.Da li smem da nastavim da dojim ako imam povišenu temperaturu?
Najvažnije u toku mastitisa je nastaviti sa dojenjem! Niko ne može da isprazni dojku kao beba. Nekada mleko može zbog zapaljenskog procesa u dojci da izmeni ukus (postaje više slano).
3.Kada treba da se javim lekaru?
Ako je i pored redovnog pražnjenja dojka tvrda I otečena, a koža iznad promene crvena ili modra ili se povišena temperature održava javite se lekaru. Verovatno vam je potreban antibiotik, a nekada je potrebno I uz pomoć ultrazvuka proveriti da se ne stvara apsces.
4.Da li smem da dojim dok pijem antibiotik ili uzimam lekove za povišenu temperaturu?
Lekar će Vam prepisati antibiotik uz koji možete da nastavite sa dojenjem; jedna ili dve tablete paracetamola ili brufena ne mogu naškoditi detetu, a Vama će pomoći.
5.Na ultrazvuku je potvrđeno da imam apsces dojke i savetovana je drenaža. Da li to znači da moram da prekinem dojenje?
Ne znači! Za vreme lečenja mastitisa nastavićete da dojite na zdravoj dojci. Prekid dojenja na zahvaćenoj dojci biće samo kratkotrajan, dok se apsces ne izdrenira.
6.Da li se mastitis može ponovo javiti?
Nije neuobičajeno da se mastitis ponavlja; ukoliko je ponovo zahvaćena ista regija, veća je verovatnoća da će doći do nastanka apscesa.
Mastitis se može sprečiti ako sledite savete za prevenciju; morate biti uporni, opuštanja nema sve dok traje laktacija! Nemojte podceniti prve znake upozorenja, reagujte odmah, da bi se problem rešio pre nego što se jave ozbiljni simptomi infekcije i komplikacije. Uživajte sa vašom bebom, znajući da joj pružate najbolju hranu koju joj je priroda namenila!
Dok su dobrobiti isključivog dojenja svima poznate, roditelji uglavnom nisu svesni i potencijalnih opasnosti koje dojenje nosi.
“Dojenje je najbolje” (Breast is best) jedan je od onih slogana koji su pozitivno uticali na hiljade majki širom sveta. Međutim, u nekim slučajevima, insistiranje ne isključivom dojenju bebe ispostavilo se kao opasno. Veliki pritisak na porodilje da doje i njihov osećaj krivice ukoliko u tome ne uspeju uticao je na to, da oklevaju sa uvođenjem dohrane čak i onda kada je takva dohrana neophodna kako beba ne bi gladovala.
Kako bi majkama pružile životno važne informacije i poslale im poruku da hranjenje bebe mlečnom formulom nije znak slabosti ili stvar izbora, doktorka Kristi del Kastilo-Hegi i Džodi Sigrejv-Dali, neonatološka medicinska sestra i savetnik za dojenje, osnovale su fondaciju “Hranjenje je najbolje” (Fed is best). Njihov cilj je da sprečavaju slučajeve nenamernog izgladnjivanja dojenčadi i suprostave se opasnom rastućem trendu hospitalizacije beba zbog komplikacija sa dojenjem, koje izazivaju žuticu, hipoglikemiju i dehidraciju, što sve ugrožava mozak novorođenčeta.
Svaka peta porodilja ne proizvodi dovoljno mleka tokom prvih nekoliko dana života deteta, zbog čega između 10 i 25% isključivo dojenih beba značajno izgube na težini u prvim danima. Nedovoljno mleka kod 10-18% beba izazove žuticu, a kod 10% i hipoglikemiju, što može dovesti do razvojnih komplikacija.
Porodilje se upozoravaju da bebi nikako ne ponude bočicu jer će tako izgubiti instinkt za sisanje ili im se ukus majčinog mleka više neće dopadati. Majkama se govori da će, ako stalno doje, imati sve više mleka i da su ljudi savršeno evolutivno prilagođeni za uspešno dojenje. To nije tačno, i kroz istoriju su bebe stalno umirale zbog toga što neke majke nisu mogle da doje niti da pronađu zamenu za majčino mleko, objašnjava Kristi del Kastilo-Hegi. Zaplašena ovakvim informacijama, i sama je dozvolila je da njen novorođeni sin izgladni, zbog čega je završio na intenzivnoj nezi i kasnije su mu dijagnostikovani višestruki neurološki razvojni poremećaji. “Naš pedijatar rekao nam je da ili možemo dete hraniti formulom ili sačekati da moje mleko nadođe četrtog ili petog dana po porođaju. Očajnički želeći da ga dojim, još jedan dan sam neuspešno dojila dete, da bi u poseti savetniku za dojenje zaključili da uopšte ne stvaram mleko. To su bila četiri dana mučenja i dva dana gotovo neprestanog sisanja prema uputstvima iz priručnika za dojenje. ” Ona smatra da sve veća učestalost razvojnih poremećaja kod dece (autistični spektar, ADHD itd.) može, između ostalog, biti i posledica izgladnjivanja beba u najosetljivijem periodu.
Ona preporučuje majkama nekoliko metoda kako bi sprečile izgladnelost kod beba: ručno izmlazavanje pre hranjenja kako bi bile sigurne da zaista imaju dovoljno mleka za bebu, svakodnevno merenje težine i praćenje napretka i svakodevno merenje nivoa šećera u krvi radi sprečavanja hipoglikemije. Takođe, potrebno je i bolje upoznavanje porodilja sa opasnostima od dehidracije, žutice i hipoglikemije, i posledicama koje ova stanja mogu da izazovu.
“Kampanje za isključivo dojenje gube iz vida jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je osnovna stvar – da beba bude nahranjena,” zaključuje Kristi del Kastilo-Hegi.
Dojenje može da sagori između 600 i 1000 kalorija dnevno u zavisnosti od apetita bebe i starosti. Vaše telo treba dodatnih 200-500 kalorija dnevno energije samo za proizvodnju mleka!
Istraživanja pokazuju da majke koje doje svoje bebe brže gube težinu koju su dobile tokom trudnoće, nego mame koje svoje bebe hrane formulom.
Prilikom planiranog gubitka težine treba se prisetiti da je često putovanje bilo važnije od destinacije.
Treba znati da prebrzo mršavljenje (više od 2,5 kg nedeljno) može dovesti da se oslobađanje od toksina odigrava i preko majčinog mleka, što svakako nije dobro.
Pokušajte da jedete puno voća i povrća, celog zrna žitarica, hranu niske masnoće i pijete puno vode. Neki dobri primeri su ovsena kaša, orasi, jogurt bez masti, sok, posne belančevine, zelene salate, integralnu testeninu i puno voća npr. pomorandže, banane, ananas. Možete da jedete sve šta želite sve dok je umereno.
Veoma je važna i umerena fizička aktivnost.
Istraživanja pokazuju da mame koje su izložene stresu teže će se osloboditi viška kilograma.
Takođe je poželjno i obezbediti 8 sati sna dnevno.
Mnoge žene misle da dojenjem zadržavaju kilograme jer pojačano jedu ne bi li obezbedile kvalitet i kvantitet mleka, ali dojenjem se ne gojite, naprotiv. Zanimljiv je podatak da majke koje doje i jedu samo kada su gladne mogu da izgube 0.5 kg mesečno više od majki koje ne doje.
Treba izbeći uzimanje hrane kao oslobađanje od stresa. Većina mama koje doje vrate svoju kilažu nakon šest meseci. Zato samo nastavite sa dojenjem činite veliko dobro i za vašu bebu i za vas.
‘Priprema za utakmicu izgleda malo drugačije ovih dana’, izjavila je fudbalerka i mama Sidni Leru.
Fudbalerka Sidni Leru pokazala je šta je zapravo majčinstvo i da bebina glad ne zna za vreme i mesto. Ona igra za tim Orlando a podelila je divnu sliku na kojoj doji svoju četvoromesečnu ćerku, i to neposredno pre utakmice.
Porodila se pre samo 4 meseca ali njen sportski duh ubrzo je vratio na teren.
„Ova devojčica i ja smo imale prilično dugačak put prethodnih par meseci. Priprema za utakmicu izgleda pomalo drugačije ovih dana, ali ne bih je menjala ni za šta“, napisala je mama u opisu svoje fotografije.
Sidni već ima dvoje dece sa suprugom Domom Dvajerom, koji je takođe fudbaler.
I pored dokazanih koristi dojenja, broj majki koje doje je sve manji. U našoj zemlji se svake godine u proseku rodi oko 64.000 dece, a samo oko 8.000 njih je na prirodnoj ishrani majčinim mlekom do šestog meseca života. Zašto majke ne doje, pitali smo prim. dr Ljiljanu Stanković, neonatologa iz GAK „Narodni front“ i nacionalnog koordinatora za dojenje.
U SRBIJI SAMO 13 ODSTO DECE BUDE ISKLJUČIVO DOJENO DO ŠESTOG MESECAFOTO: PROFIMEDIA
Zašto majke ne doje
Prim. dr Ljiljana Stanković kaže da su strah i poljuljano samopouzdanje majke osnovni razlog odustajanja od dojenja.
– Porodilja je prirodno uplašena da li će imati dovoljno mleka i koliko je ono kvalitetno da omogući optimalan napredak bebe, pa bez podrške okoline njeno samopouzdanje često biva poljuljano. U našem mentalitetu uobičajeno je još i da se mame, svekrve i babe često tu nađu s nepotrebnim i često pogrešnim savetima, pa kada mlada mama od njih čuje zabrinutost „da su joj dojke male, pa u njima sigurno nema dovoljno mleka“ ili „da joj je mleko vodeno“ ili „da beba vuče praznu dojku“ ili „da beba plače jer je sigurno gladna“, svi strahovi se samo pojačaju. Onda se za svaki slučaj dodaju mlečne formule da beba ne bi ostala gladna i tako opada stimulacija mleka u dojkama, što na kraju vodi prestanku dojenja – objašnjava dr Stanković.
NAJČEŠĆI MITOVI O DOJENJUFOTO: NACIONALNI PROGRAM PODRŠKE DOJENJU / PROMO
Beba treba da jede kad hoće
Danas su mame mnogo pokretnije nego što je to bilo pre pedesetak godina, tako da će se naći napolju u vreme kada beba treba da jede, a polemike koje se vode godinama o tome da li je moralno dojiti bebu na javnom mestu nikako ne doprinose podršci dojenja.
– Beba treba da jede kad hoće i koliko hoće, mama je uvek tu, a mamino mleko je stalno spremno i nema razloga da se toga stidimo. Ako odrasli mogu da idu ulicom i jedu, ne znam zašto to ne bi mogla beba od dva meseca. Dojenje nije samo hrana, to je ljubav, emocija, to je sve ono što mama može da da svom detetu. Svi mi, zdravstveni radnici, tate, bake, možemo samo da budemo podrška, naše je da se udaljimo korak unazad i prepustimo mami njenu bebu – kaže dr Stanković. i dodaje kako smo, nažalost, poslednjih decenija zaboravili koliko je dojenje prirodno i normalno i počeli više da razmišljamo o nekim drugim stvarima, kako će mame da izgledaju, da li će da vrate kilažu, postali smo potrošačko društvo u kojem se brendovi mlečnih formula, flašice i cucle nalaze na plakatima i povijalicama u zdravstvenim neonatološkim ustanovama, čime se šalje pogrešna poruka.
NAJČEŠĆI MITOVI O DOJENJUFOTO: NACIONALNI PROGRAM PODRŠKE DOJENJU / PROMO
Kako ističe dr Stanković, neke od promena u praksi koje se uvode radi povećanja stope dojenja jesu pružanje podrške majkama da doje tako što će u zdravstvenim ustanovama sa trudnicama da se razgovara o značaju dojenja za zdravlje bebe i mame, što će se posle porođaja podsticati kontakt koža na kožu, podstaći podoj u prvom satu, boravak majke i bebe u istoj sobi, obezbediti pristup majkama bolesnim bebama po nekoliko sati dnevno, podstaći dojenje prema bebinim potrebama ne ograničavajući vreme dojenja.
Inicijativa Ministarstva zdravlja za podsticaj dojenja
Ministarstvo zdravlja je podržalo inicijativu stručnjaka da se preduzmu aktivnosti u cilju povećanja broja dece na prirodnoj ishrani.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Ferenc Vicko objašnjava da je nakon imenovanja nacionalnog koordinatora za dojenje u prethodnih godinu dana stručni tim izradio Nacionalni program podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta koji je Vlada Republike Srbije usvojila u julu 2018. godine.
VODIČ ZA MAJKE KOJE DOJEFOTO: MINISTARSTVO ZDRAVLJA RS / PROMO
– Program definiše povećanje stope isključivog dojenja za decu do šest meseci starosti sa 13 odsto na 20 odsto do 2021. godine i ima za cilj da omogući potrebne preduslove kako bi se majke motivisale i edukovale da uspostave i što duže, a poželjno godinu dana, održe dojenje. Program je prvenstveno orijentisan na sprovođenje aktivnosti u sistemu zdravstvene zaštite, ali podrazumeva i angažovanje svih sektora društva – naglasio je prof. dr Vicko.
On je istakao da su istraživanja i epidemiološke studije dokazale prednosti prirodne ishrane za zdravlje i majki i dece.
– Majčino mleko ima neprocenjivu vrednost, jer sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i saznajni razvoj, razvoj svih čula i inteligencije, zaštitu od infekcija i alergija, a kod odojčadi smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti. Prednosti dojenja za majku su mnogostruke, pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom, smanjuje rizik od postporođajne depresije, smanjuje krvarenje posle porođaja i rizik od anemije, doprinosi normalizaciji telesne mase, a dugoročni efekti su smanjivanje rizika od pojave osteoporoze i pojave malignih oboljenja dojke i jajnika – objasnio je prof. dr Vicko.
Nacionalna nedelja dojenja u Srbiji tradicionalno se obeležava 40. kalendarske nedelje i simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine obeležava se od 30. septembra do 7. oktobra pod sloganom „Podrži dojenje – osnaži roditelje. Sada i ubuduće“.
Dojenje nije isključiva odgovornost žena – promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost, a u ovogodišnjoj Nacionalnoj nedelji dojenja širom Srbije biće organizovana predavanja i tribine. Povodom Nacionalne nedelje dojenja i ove godine Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola u Srbiji.
– Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad na temu podrške dojenju. Najbolji radovi biće izabrani na nivou instituta i zavoda za javno zdravlje do kraja septembra, kako bi se potom proglasio i promovisao najbolji rad na temu kampanje. Najbolji dečiji rad će biti štampan u vidu postera tokom 2020. godine i distribuiran svim domovima zdravlja u zemlji – rekla je dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
Prema poslednjim podacima istraživanja Unicefa, iako 90 odsto dece u Srbiji počne da sisa, samo 13 odsto dece bude isključivo dojeno do šestog meseca, dok 47 odsto dece uzrasta 0–5 meseci bude pretežno dojeno. U svetu, podoj u prvom satu od rođenja ima 42 odsto novorođenčadi, a čak 41 odsto odojčadi isključivo sisa do navršenog šestog meseca, a do navršene prve godine života 25 odsto.
