Do prepunjenosti u dojkama dolazi iz više razloga:
Nagli dolazak mleka posle porođaja
Razdvojenost majke i bebe
Preskakanje podoja
Neadekvatno sisanje bebe, loša tehnika dojenja
Uvođenje druge hrane u bebin dnevni raspored
Povratak na posao , broj dnevnih podoja naglo se smanji
Prestanak dojenja
Prepunjenost se može pojaviti samo u području oko areole, a može biti zahvaćena i cela dojka. Ako se prepunjenost pojavi samo u području areole često se bradavica proširi u svom promeru i “uvuče” u dojku. Tada beba može imati problema sa pripajanjem na dojku, a majka može pomisliti da se radi o uvučenim bradavicama, naročito nakon porođaja.
Simptomi koji se mogu javiti kod majke su:
Otečena, nabrekla, topla i na dodir vrlo osetljiva dojka.
Koža dojke je napeta i sjajna, u dobini dojke pulsiranje.
Povišena temperatura
Bol koji se širi prema pazuhu.
Šta učiniti kada je dojka prepunjena:
Proverite položaj bebe na dojci.
Ne ograničavajte broj podoja.
Stavite tople obloge 5 -10 minuta pred početak podoja.
Nežno izmlazajte mleko iz dojki pre dojenja.
Stavite hladne obloge nakon podoja do 15 min.
Ako samo dojenje ne dovede do smanjenja napetosti, bitno je izmlazati mleko i između podoja.
Obratiti pažnju da prepunjenost dojki može da blokira isticanje mleka (zastojna dojka).
Svaka prepunjenost dojki pa čak i ona najteža, uz optimalani tretman može se prevazići, a prvi znaci poboljšanja nastupiće u periodu od 2-3 dana.
Ako primenjeni postupci ne pomognu konsultujte lekara.
Još tokom trudnoće kada se povede reč o dojenju, verovatno je prva reč koju ćete čuti – mastitis.
Bauk mastitisa kruži među mamama!
Da li je mastitis zaista tako strašan? Može da bude: bol, neprijatnosti, povišena temperatura, posete lekaru, antibiotici, a ono što je najgore, mastitis često predstavlja i kraj dojenja. Zato je važno da se na vreme upoznate kako se može sprečiti i koji su pravi koiraci koje treba preduzeti u samom početku.
Šta je mastitis? Nije usaglašen stav među stručnjacima da li se pod pojmom mastitisa uvek podrazumeva bakterijska infekcija; svakako je uvek reč o upalnom procesu. Najčešći “krivac” za akutni mastitis je piogeni stafilokok, koji luči toksine odgovorne za simptome kao što su povišena temperature, groznica, malaksalost, a u najtežim slučajevima I apsces dojke. Nekada su simptomi blaži, u vidu bola koji majka opisuje kao ubod igle I osećaja pečenja u dojkama , često uz otežano pražnjenje dojki. Ovo su simptomi subakutnog/hroničnog mastitisa. Smatra se da je njegov uzrok “invazija” mlečnih kanalića bakterijama koje su normalno prisutne na koži (saprofitne bakterije), koje se umnožavaju I otežavaju isticanje mleka. Uzrok masititisa mogu biti I gljivice, naročito ako dete ima soor u ustima.
Mastitis se najčešće se javlja u prvim nedeljama posle porođaja, mada može bilo kada u toku laktacije. Za razliku od prepunjenih dojki I zastoja mleka, mastitis se javlja na jednoj dojci I obično je zahvaćen samo deo dojke, najčešće spoljni gornji kvadrant (četvrtina).
Šta doprinosi nastanku mastitisa? Prepunjenost dojki i ragade su dva glavna faktora!
Do prepunjenosti dojki najčešće dolazi ako beba ne sisa dovoljno ili nema dobar položaj za dojenje, ne prazni dojku. Može se desiti da beba sisa manje nego ranije, ili sisa samo iz jedne dojke. Duge pauze u dojenju takođe doprinose prepunjenosti dojki; umorna majka željna sna obraduje se ako beba prespava 5 ili 6 sati bez buđenja, ali se često desi da nakon toga dojke postanu tvrde i napete. Tesan grudnjak takođe može doprineti prepunjenosti dojki. Nagli prekid dojenja takođe može biti uzrok mastitisa.
Rizik od ponovne pojave mastitisa je mnogo veći kod žena koje su već imale ovaj problem dok su dojile prethodno dete, pa je potreban dodatni oprez!
Kako da sprečite prepunjenost dojki?
Dojite bebu na dva sata ili češće; prvo dajte “problematičnu” dojku, jer beba najsnažnije sisa kada je gladna;
Dojite bebu u različitim položajima, da bi se pomoglo pražnjenje svih delova dojke;
Nežno ispraznite malu količinu mleka pre podoja, čime ćete omekšati areolu i omogućiti lakše postavljanje deteta na dojku;
Proverite da nije zapušena sama bradavica, ispiranjem vodom;
Uklonite tesan grudnjak;
Stavljajte tople obloge na dojku pre dojenja ili izmlazanja, a hladne nakon podoja;
Spavajte kada i beba spava, zamolite članove porodice za pomoć oko drugih obaveza.
Masaža dojki treba da bude nežna, tako da se vrhovima prstiju blago rastresa tkivo, a ne da se grubo traumatizuje dojka.
Tuširanje toplom vodom ili tople obloge mogu da pomognu u pražnjenju dojki. Tople obloge ne stavljajte preko bradavice, posebno ne vlažne! Dok se odmarate, prijaće vam hladne obloge.
Ragade povećavaju rizik od infektivnog mastitisa. Perite ruke vodom i sapunom i redovno menjajte umetke za grudi.
Simptomi i znaci mastitisa su jeza, drhtavica, povišena temperature, a dojka je napeta, bolna, često sa ispucalom bradavicom. Može se pojaviti I crvenilo kože iznad upaljenog dela, mada je koža obično crvena I zbog stalne masaže i obloga koje se primenjuju. Majci se savetuje da se odmah javi lekaru, da se isključe eventualni drugi uzroci povišene temperature i terapija započne što pre. Analgetici/antipiretici su potrebni za lečenje bola I povišene temperature.
Terapija antibioticima je indikovana ako majka ima povišenu temperature duže od 24 sata, ako se simptomi održavaju I nakon 24 sata čestog I efikasnog dojenja ili pražnjenja dojki, ako se stanje majke pogoršava.
Najvažnije u toku mastitisa je nastaviti dojenje i energično prazniti dojke. Majci treba obezbediti odmor, ali bez pauza u dojenju (odmara se majka, a ne dojka!).
Ukoliko se mastitis ponavlja, uvek je zahvaćena ista regija, crvenilo i otok ne prolaze, moguće je da je došlo do nastanka apscesa (gnojne kolekcije). Tada se preporučuje se ultrazvučni pregled dojke i, na osnovu nalaza, konsultacija hirurga. Ukoliko dođe da nastanka apscesa, neophodno je hirurško lečenje (incizija I drenaža). Novo u lečenju mastitisa je pokušaj prevencije I lečenja blažih oblika u početnoj fazi probiotskim bakterijama. Reč je o određenim, ispitanim sojevima koji su se pokazali efikasni I koji su trenutno dostupni u nekim evropskim zemljama.
1.Dojka je tvrda i napeta, temperatura mi je povišena. Šta da preduzmem?
Intenzivno praznite dojke, uz redovne podoje. Ako tokom narednih sati temperature padne, znači da je u pitanju bio zastoj mleka ili početni mastitis, tako da je problem rešen.
2.Da li smem da nastavim da dojim ako imam povišenu temperaturu?
Najvažnije u toku mastitisa je nastaviti sa dojenjem! Niko ne može da isprazni dojku kao beba. Nekada mleko može zbog zapaljenskog procesa u dojci da izmeni ukus (postaje više slano).
3.Kada treba da se javim lekaru?
Ako je i pored redovnog pražnjenja dojka tvrda I otečena, a koža iznad promene crvena ili modra ili se povišena temperature održava javite se lekaru. Verovatno vam je potreban antibiotik, a nekada je potrebno I uz pomoć ultrazvuka proveriti da se ne stvara apsces.
4.Da li smem da dojim dok pijem antibiotik ili uzimam lekove za povišenu temperaturu?
Lekar će Vam prepisati antibiotik uz koji možete da nastavite sa dojenjem; jedna ili dve tablete paracetamola ili brufena ne mogu naškoditi detetu, a Vama će pomoći.
5.Na ultrazvuku je potvrđeno da imam apsces dojke i savetovana je drenaža. Da li to znači da moram da prekinem dojenje?
Ne znači! Za vreme lečenja mastitisa nastavićete da dojite na zdravoj dojci. Prekid dojenja na zahvaćenoj dojci biće samo kratkotrajan, dok se apsces ne izdrenira.
6.Da li se mastitis može ponovo javiti?
Nije neuobičajeno da se mastitis ponavlja; ukoliko je ponovo zahvaćena ista regija, veća je verovatnoća da će doći do nastanka apscesa.
Mastitis se može sprečiti ako sledite savete za prevenciju; morate biti uporni, opuštanja nema sve dok traje laktacija! Nemojte podceniti prve znake upozorenja, reagujte odmah, da bi se problem rešio pre nego što se jave ozbiljni simptomi infekcije i komplikacije. Uživajte sa vašom bebom, znajući da joj pružate najbolju hranu koju joj je priroda namenila!
Dok su dobrobiti isključivog dojenja svima poznate, roditelji uglavnom nisu svesni i potencijalnih opasnosti koje dojenje nosi.
“Dojenje je najbolje” (Breast is best) jedan je od onih slogana koji su pozitivno uticali na hiljade majki širom sveta. Međutim, u nekim slučajevima, insistiranje ne isključivom dojenju bebe ispostavilo se kao opasno. Veliki pritisak na porodilje da doje i njihov osećaj krivice ukoliko u tome ne uspeju uticao je na to, da oklevaju sa uvođenjem dohrane čak i onda kada je takva dohrana neophodna kako beba ne bi gladovala.
Kako bi majkama pružile životno važne informacije i poslale im poruku da hranjenje bebe mlečnom formulom nije znak slabosti ili stvar izbora, doktorka Kristi del Kastilo-Hegi i Džodi Sigrejv-Dali, neonatološka medicinska sestra i savetnik za dojenje, osnovale su fondaciju “Hranjenje je najbolje” (Fed is best). Njihov cilj je da sprečavaju slučajeve nenamernog izgladnjivanja dojenčadi i suprostave se opasnom rastućem trendu hospitalizacije beba zbog komplikacija sa dojenjem, koje izazivaju žuticu, hipoglikemiju i dehidraciju, što sve ugrožava mozak novorođenčeta.
Svaka peta porodilja ne proizvodi dovoljno mleka tokom prvih nekoliko dana života deteta, zbog čega između 10 i 25% isključivo dojenih beba značajno izgube na težini u prvim danima. Nedovoljno mleka kod 10-18% beba izazove žuticu, a kod 10% i hipoglikemiju, što može dovesti do razvojnih komplikacija.
Porodilje se upozoravaju da bebi nikako ne ponude bočicu jer će tako izgubiti instinkt za sisanje ili im se ukus majčinog mleka više neće dopadati. Majkama se govori da će, ako stalno doje, imati sve više mleka i da su ljudi savršeno evolutivno prilagođeni za uspešno dojenje. To nije tačno, i kroz istoriju su bebe stalno umirale zbog toga što neke majke nisu mogle da doje niti da pronađu zamenu za majčino mleko, objašnjava Kristi del Kastilo-Hegi. Zaplašena ovakvim informacijama, i sama je dozvolila je da njen novorođeni sin izgladni, zbog čega je završio na intenzivnoj nezi i kasnije su mu dijagnostikovani višestruki neurološki razvojni poremećaji. “Naš pedijatar rekao nam je da ili možemo dete hraniti formulom ili sačekati da moje mleko nadođe četrtog ili petog dana po porođaju. Očajnički želeći da ga dojim, još jedan dan sam neuspešno dojila dete, da bi u poseti savetniku za dojenje zaključili da uopšte ne stvaram mleko. To su bila četiri dana mučenja i dva dana gotovo neprestanog sisanja prema uputstvima iz priručnika za dojenje. ” Ona smatra da sve veća učestalost razvojnih poremećaja kod dece (autistični spektar, ADHD itd.) može, između ostalog, biti i posledica izgladnjivanja beba u najosetljivijem periodu.
Ona preporučuje majkama nekoliko metoda kako bi sprečile izgladnelost kod beba: ručno izmlazavanje pre hranjenja kako bi bile sigurne da zaista imaju dovoljno mleka za bebu, svakodnevno merenje težine i praćenje napretka i svakodevno merenje nivoa šećera u krvi radi sprečavanja hipoglikemije. Takođe, potrebno je i bolje upoznavanje porodilja sa opasnostima od dehidracije, žutice i hipoglikemije, i posledicama koje ova stanja mogu da izazovu.
“Kampanje za isključivo dojenje gube iz vida jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da je osnovna stvar – da beba bude nahranjena,” zaključuje Kristi del Kastilo-Hegi.
Dojenje može da sagori između 600 i 1000 kalorija dnevno u zavisnosti od apetita bebe i starosti. Vaše telo treba dodatnih 200-500 kalorija dnevno energije samo za proizvodnju mleka!
Istraživanja pokazuju da majke koje doje svoje bebe brže gube težinu koju su dobile tokom trudnoće, nego mame koje svoje bebe hrane formulom.
Prilikom planiranog gubitka težine treba se prisetiti da je često putovanje bilo važnije od destinacije.
Treba znati da prebrzo mršavljenje (više od 2,5 kg nedeljno) može dovesti da se oslobađanje od toksina odigrava i preko majčinog mleka, što svakako nije dobro.
Pokušajte da jedete puno voća i povrća, celog zrna žitarica, hranu niske masnoće i pijete puno vode. Neki dobri primeri su ovsena kaša, orasi, jogurt bez masti, sok, posne belančevine, zelene salate, integralnu testeninu i puno voća npr. pomorandže, banane, ananas. Možete da jedete sve šta želite sve dok je umereno.
Veoma je važna i umerena fizička aktivnost.
Istraživanja pokazuju da mame koje su izložene stresu teže će se osloboditi viška kilograma.
Takođe je poželjno i obezbediti 8 sati sna dnevno.
Mnoge žene misle da dojenjem zadržavaju kilograme jer pojačano jedu ne bi li obezbedile kvalitet i kvantitet mleka, ali dojenjem se ne gojite, naprotiv. Zanimljiv je podatak da majke koje doje i jedu samo kada su gladne mogu da izgube 0.5 kg mesečno više od majki koje ne doje.
Treba izbeći uzimanje hrane kao oslobađanje od stresa. Većina mama koje doje vrate svoju kilažu nakon šest meseci. Zato samo nastavite sa dojenjem činite veliko dobro i za vašu bebu i za vas.
Molila bih vas za savet i pomoć. Danas mi je urađena incizija dojke, posle komplikacije mastitisa. Porodila sam se pre 20-ak dana, a ovaj problem vučem već 10 dana. Htela bih da sačuvam laktaciju i nastavim dojenje. Dosada sam normalno dojila na dojku na kojoj se formirao apsces.
Doktrorka, hirurg, mi je rekla da nije trebalo da dojim bebu do sada i da posle intervencije, dok traje previjanje, tj. drenaža ove dojke, da na nju ne dojim bebu, već samo na drugu dojku.
Mene je strah da ću ako beba ne bude sisala, potpuno zaustaviti laktaciju na toj dojci. Šta vi mislite? Ugrožava li to bebu, ne bih da joj prenesem neku bakteriju iz tog apscesa.
Hvala unapred. Molila bih što hitniji odgovor.
Odgovor savetnice za dojenje
Apseces dojke nije toliko uobičajen, svega oko 5% mastitisa iskomplikuje se tako. Najčešće je u pitanju zastoj mleka uvek na istom mestu. Utvrđuje se aspiracijom ili ultrazvukom.
U rešavanju, često je sama ta aspiracija dovoljna da dovede do smirivanja. Ipak, u nekim slučajevima je potrebno uraditi inciziju i ugraditi dren. Bitno je da se inciziju radi sa strane, a ne u okolini areole, da ne bi došlo do presecanja nerava u tom području.
Jako je važno da posle intervencije se nastavi ili dojenje ili izmlazanje na toj dojci, da bi se smanjio pritisak na inciziju i pomoglo zarastanje, kao i da se spreči ponavljanje mastitisa. Prednost izmlazanje u odnosu na dojenje dajemo samo ako je pozicija apscesa bila takva da je blizu areole ili bradavice.
Može se desiti da mleko malo curi na mestu incizije, ali ne treba da Vas plaši isto (mleko sadrži antitela). Svakako, antibiotici se prepisuju, a danas je bar opcija naći one koji su kompatibilni sa dojenjem.
Ako se plašite samog gnoja iz apscesa, on se drenira na dren. A čak i da dođe do bebinog stomaka, tamo ga dočekuje hlorovodonična kiselina koja ga razlaže.
Najbitnije od svega je – odmor! Mastitis i apces u tom periodu to poručuju – da je više no neophodno da mama više odmara, da više prihvata pomoć i da možda malo presloži prioritete, da ne zamaruje sebe.
‘Priprema za utakmicu izgleda malo drugačije ovih dana’, izjavila je fudbalerka i mama Sidni Leru.
Fudbalerka Sidni Leru pokazala je šta je zapravo majčinstvo i da bebina glad ne zna za vreme i mesto. Ona igra za tim Orlando a podelila je divnu sliku na kojoj doji svoju četvoromesečnu ćerku, i to neposredno pre utakmice.
Porodila se pre samo 4 meseca ali njen sportski duh ubrzo je vratio na teren.
„Ova devojčica i ja smo imale prilično dugačak put prethodnih par meseci. Priprema za utakmicu izgleda pomalo drugačije ovih dana, ali ne bih je menjala ni za šta“, napisala je mama u opisu svoje fotografije.
Sidni već ima dvoje dece sa suprugom Domom Dvajerom, koji je takođe fudbaler.
I pored dokazanih koristi dojenja, broj majki koje doje je sve manji. U našoj zemlji se svake godine u proseku rodi oko 64.000 dece, a samo oko 8.000 njih je na prirodnoj ishrani majčinim mlekom do šestog meseca života. Zašto majke ne doje, pitali smo prim. dr Ljiljanu Stanković, neonatologa iz GAK „Narodni front“ i nacionalnog koordinatora za dojenje.
U SRBIJI SAMO 13 ODSTO DECE BUDE ISKLJUČIVO DOJENO DO ŠESTOG MESECAFOTO: PROFIMEDIA
Zašto majke ne doje
Prim. dr Ljiljana Stanković kaže da su strah i poljuljano samopouzdanje majke osnovni razlog odustajanja od dojenja.
– Porodilja je prirodno uplašena da li će imati dovoljno mleka i koliko je ono kvalitetno da omogući optimalan napredak bebe, pa bez podrške okoline njeno samopouzdanje često biva poljuljano. U našem mentalitetu uobičajeno je još i da se mame, svekrve i babe često tu nađu s nepotrebnim i često pogrešnim savetima, pa kada mlada mama od njih čuje zabrinutost „da su joj dojke male, pa u njima sigurno nema dovoljno mleka“ ili „da joj je mleko vodeno“ ili „da beba vuče praznu dojku“ ili „da beba plače jer je sigurno gladna“, svi strahovi se samo pojačaju. Onda se za svaki slučaj dodaju mlečne formule da beba ne bi ostala gladna i tako opada stimulacija mleka u dojkama, što na kraju vodi prestanku dojenja – objašnjava dr Stanković.
NAJČEŠĆI MITOVI O DOJENJUFOTO: NACIONALNI PROGRAM PODRŠKE DOJENJU / PROMO
Beba treba da jede kad hoće
Danas su mame mnogo pokretnije nego što je to bilo pre pedesetak godina, tako da će se naći napolju u vreme kada beba treba da jede, a polemike koje se vode godinama o tome da li je moralno dojiti bebu na javnom mestu nikako ne doprinose podršci dojenja.
– Beba treba da jede kad hoće i koliko hoće, mama je uvek tu, a mamino mleko je stalno spremno i nema razloga da se toga stidimo. Ako odrasli mogu da idu ulicom i jedu, ne znam zašto to ne bi mogla beba od dva meseca. Dojenje nije samo hrana, to je ljubav, emocija, to je sve ono što mama može da da svom detetu. Svi mi, zdravstveni radnici, tate, bake, možemo samo da budemo podrška, naše je da se udaljimo korak unazad i prepustimo mami njenu bebu – kaže dr Stanković. i dodaje kako smo, nažalost, poslednjih decenija zaboravili koliko je dojenje prirodno i normalno i počeli više da razmišljamo o nekim drugim stvarima, kako će mame da izgledaju, da li će da vrate kilažu, postali smo potrošačko društvo u kojem se brendovi mlečnih formula, flašice i cucle nalaze na plakatima i povijalicama u zdravstvenim neonatološkim ustanovama, čime se šalje pogrešna poruka.
NAJČEŠĆI MITOVI O DOJENJUFOTO: NACIONALNI PROGRAM PODRŠKE DOJENJU / PROMO
Kako ističe dr Stanković, neke od promena u praksi koje se uvode radi povećanja stope dojenja jesu pružanje podrške majkama da doje tako što će u zdravstvenim ustanovama sa trudnicama da se razgovara o značaju dojenja za zdravlje bebe i mame, što će se posle porođaja podsticati kontakt koža na kožu, podstaći podoj u prvom satu, boravak majke i bebe u istoj sobi, obezbediti pristup majkama bolesnim bebama po nekoliko sati dnevno, podstaći dojenje prema bebinim potrebama ne ograničavajući vreme dojenja.
Inicijativa Ministarstva zdravlja za podsticaj dojenja
Ministarstvo zdravlja je podržalo inicijativu stručnjaka da se preduzmu aktivnosti u cilju povećanja broja dece na prirodnoj ishrani.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja prof. dr Ferenc Vicko objašnjava da je nakon imenovanja nacionalnog koordinatora za dojenje u prethodnih godinu dana stručni tim izradio Nacionalni program podrške dojenju, porodičnoj i razvojnoj nezi novorođenčeta koji je Vlada Republike Srbije usvojila u julu 2018. godine.
VODIČ ZA MAJKE KOJE DOJEFOTO: MINISTARSTVO ZDRAVLJA RS / PROMO
– Program definiše povećanje stope isključivog dojenja za decu do šest meseci starosti sa 13 odsto na 20 odsto do 2021. godine i ima za cilj da omogući potrebne preduslove kako bi se majke motivisale i edukovale da uspostave i što duže, a poželjno godinu dana, održe dojenje. Program je prvenstveno orijentisan na sprovođenje aktivnosti u sistemu zdravstvene zaštite, ali podrazumeva i angažovanje svih sektora društva – naglasio je prof. dr Vicko.
On je istakao da su istraživanja i epidemiološke studije dokazale prednosti prirodne ishrane za zdravlje i majki i dece.
– Majčino mleko ima neprocenjivu vrednost, jer sadrži sve što je potrebno za fizički, psihički, socijalni, emocionalni i saznajni razvoj, razvoj svih čula i inteligencije, zaštitu od infekcija i alergija, a kod odojčadi smanjuje rizik od sindroma iznenadne smrti. Prednosti dojenja za majku su mnogostruke, pomaže uspostavljanju emocionalne veze sa detetom, smanjuje rizik od postporođajne depresije, smanjuje krvarenje posle porođaja i rizik od anemije, doprinosi normalizaciji telesne mase, a dugoročni efekti su smanjivanje rizika od pojave osteoporoze i pojave malignih oboljenja dojke i jajnika – objasnio je prof. dr Vicko.
Nacionalna nedelja dojenja u Srbiji tradicionalno se obeležava 40. kalendarske nedelje i simbolično predstavlja trajanje trudnoće. Ove godine obeležava se od 30. septembra do 7. oktobra pod sloganom „Podrži dojenje – osnaži roditelje. Sada i ubuduće“.
Dojenje nije isključiva odgovornost žena – promocija i podrška dojenju je kolektivna društvena odgovornost, a u ovogodišnjoj Nacionalnoj nedelji dojenja širom Srbije biće organizovana predavanja i tribine. Povodom Nacionalne nedelje dojenja i ove godine Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ je raspisao konkurs za izbor najboljih likovnih i literarnih radova za decu predškolskih ustanova i učenike osnovih škola u Srbiji.
– Cilj konkursa je da se podstakne zdravstvenovaspitni rad na temu podrške dojenju. Najbolji radovi biće izabrani na nivou instituta i zavoda za javno zdravlje do kraja septembra, kako bi se potom proglasio i promovisao najbolji rad na temu kampanje. Najbolji dečiji rad će biti štampan u vidu postera tokom 2020. godine i distribuiran svim domovima zdravlja u zemlji – rekla je dr Jelena Gudelj Rakić iz Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“
Prema poslednjim podacima istraživanja Unicefa, iako 90 odsto dece u Srbiji počne da sisa, samo 13 odsto dece bude isključivo dojeno do šestog meseca, dok 47 odsto dece uzrasta 0–5 meseci bude pretežno dojeno. U svetu, podoj u prvom satu od rođenja ima 42 odsto novorođenčadi, a čak 41 odsto odojčadi isključivo sisa do navršenog šestog meseca, a do navršene prve godine života 25 odsto.
Koko Ti Ostin objavila je sliku iz aviona na kojoj doji četvorogodišnju ćerku Nikol Šanel. Kontroverzna Srpkinja iz Holivuda i ranije je objavljivala slike dojenja i skoro svaki put nailazila na oštre komentare jer „za dojenje „velike“ dece nema razloga“.
Roditeljske metode supruge repera Ajs Tija Koko Ostin Ti često su na udaru kritika – od njene odluke da devojčici stavi dijamantske minđuše, preko oblačenja brendirane i „neprimerene odeće“, prevelikog eksponiranja deteta u javnosti do dojenja.
Da li Koko odlukom da doji ćerku zaista greši?
„Decu treba treba obavezno dojiti do šest meseci, poželjno je da dojenje traje do njegove prve godine, a nakon toga nema zdravstvenih opravdanja jer ne donosi nikakvu korist detetu“, smatra pedijatar Milica Kotlajić koja ističe da prekoračenje ovih granica može da šteti dečjem psihičkom razvoju, odnosno razvoju njegove samostalnosti.
Tačno je da dojenje veoma jača emotivnu povezanost mame i bebe koje ovakav način hranjena daje neophodnu sigurnost, ali kada se „pretera“, može da se stvori prevelika vezanost deteta i majke.
Svim majkama je najvažnije da je beba zdrava, sita i nasmejana. Čin dojenja za mnoge mame predstavlja najemotivniji i najradosniji trenutak a ujedno su zbog toga i najzabrinutije.
Upravo pod sloganom “Podrži dojenje – osnaži roditelje. Sada i ubuduće“ ove godine se obeležava Nacionalna nedelja dojenja od 30. septembra do 7. oktobra.
U Srbiji se, svake godine u proseku rodi oko 64.000 dece od čega je samo oko 8.000 na prirodnoj ishrani majčinim mlekom do šestog meseca života.
Prema poslednjim podacima istraživanja mnogobrojni pokazatelja UNICEF-a, iako 90 odsto dece u Srbiji počne da sisa, samo njih 13 odsto isključivo je na majčinom mleku, a 47 odsto dece do pet meseci delimično koristi majčino mleko.
Uobičajeno je mišljenje da je dojenje isključivo majčinski svet, ali da bi dojenje bilo uspešno uloga oca, partnera je veoma značajna. Tata je važan kako za bebu, tako i za majku. Podrška oba roditelja i osnaživanje je od vitalnog značaja kako bi se uspostavilo i održalo dojenje.
Dојеnjе prеdstаvljа nајјеdnоstаvniјi, nајzdrаviјi i nајеkоnоmičniјi nаčin dа sе оbеzbеdi zаdоvоljеnjе pоtrеbа nоvоrоđеnčеtа zа prаvilnоm ishrаnоm. Mајčinо mlеко је pоtrеbа svакоg nоvоrоđеnčеtа, оdојčеtа i dеtеtа dо nаvršеnе drugе gоdinе. I sаstаv i коličinа mајčinоg mlека prilаgоđеni su uzrаstu dеtеtа i njеgоvim pоtrеbаmа.
Sisаnjеm, оsim štо zаdоvоljаvа pоtrеbu zа hrаnоm, dеtе оstvаruје pоvеzаnоst sа mајkоm i zаdоvоljаvа pоtrеbu zа bliskоšću, stimulišе rаzvој svih svојih čulа, pоstižе bоlji psihоmоtоrni rаzvој i rаzvој intеligеnciје. Dојеnjе је кljučni fакtоr prеživljаvаnjа, zdrаvljа i blаgоstаnjа оdојčаdi i mајкi i prеdstаvljа vitаlni dео оdrživоg rаzvоја i znаčајnu kоmpоnеntu glоbаlnе акciје окоnčаnjа pоrеmеćаја uhrаnjеnоsti.
Dојеnjе niје isključivа оdgоvоrnоst žеnа – zаštitа, prоmоciја i pоdršка dојеnju је коlекtivnа društvеnа оdgоvоrnоst. Pоdršku mајкаmа које dоје mоgućе је оbеzbеditi nа rаzličitе nаčinе. Trаdiciоnаlnо, pоdršku pružа užа, аli i širа pоrоdicа. Pоtrеbnа је mеđutim i pоdrškа širе оkоlinе, а pоrеd zdrаvstvеnih rаdniка i sаvеtniка zа dојеnjе i pоdršка priјаtеljа, као i zајеdnicе u cеlini.
SVЕTSКА ZDRАVSTVЕNА ОRGАNIZАCIЈА I UNICEF PRЕPОRUČUЈU:
Rаnо zаpоčinjаnjе dојеnjа – prvi pоdој trеbаlо bi dа budе u rокu оd јеdnоg sаtа оd pоrоđаја
Isкljučivо dојеnjе tокоm prvih 6 mеsеci živоtа
Pоslе 24. nеdеljе nеоphоdnо је uz dојеnjе zаpоčеti sа uvоđеnjеm nеmlеčnе dоhrаnе.
Brојnе акtivnоsti u cilju prоmоciје i pоdrškе dојеnjа trеbа dа оmоgućе оstvаrivаnjе ciljа Svеtsке zdrаvstvеnе sкupštinе – nајmаnjе 50% isključivо dојеnе dеcе dо 2025. gоdinе.
AKTIVNOSTI SVЕTSKЕ I NАCIОNАLNЕ NЕDЕLJЕ DОЈЕNJА USMЕRАVАЈU SE NА: Prеvеnciјu svih оblikа pоrеmеćаја uhrаnjеnоsti – оvо sе оdnоsi како nа pоthrаnjеnоst, tако i nа prекоmеrnu uhrаnjеnоst i gојаznоst i pоslеdičnе hrоničnе nеzаrаznе bоlеsti. Dvоstruко оptеrеćеnjе društvа pоrеmеćајimа uhrаnjеnоsti prеdstаvljа znаčајnо оptеrеćеnjе bоlеstimа u dužеm vrеmеnsкоm pеriоdu. Prоcеnjuје sе dа dојеnjе smаnjuје riziк prекоmеrnе uhrаnjеnоsti i gојаznоsti zа око 10% u оdnоsu nа ishrаnu mlеčnim fоrmulаmа. U екоnоmsкi nеrаzviјеnim i slаbо rаzviјеnim zеmljаmа dојеnа dеcа imајu 21% niži riziк оd smrtnоg ishоdа u prvој gоdini živоtа u pоrеđеnju sа dеcоm која nisu dојеnа. Оbеzbеđеnjе zdrаvstvеnо bеzbеdnе hrаnе čак i u кriznim pеriоdimа – pоdrаzumеvа dоstupnоst zdrаvstvеnо bеzbеdnе hrаnе stаnоvništvu u svакоm trеnutкu. Nа dоstupnоst utičе višе rаzličitih fакtоrа, izmеđu оstаlоg rаzličitе кriznе situаciје као štо su prirоdnе каtаstrоfе ili rаtni suкоbi. Glоbаlnо је око 60 miliоnа rаsеljеnih licа оd којih znаčајаn prоcеnаt činе žеnе i dеcа u riziкu оd rаzličitih pоrеmеćаја uhrаnjеnоsti, а којi mоgu imаti коrist оd dојеnjа. Smаnjеnjе sirоmаštvа – sirоmаštvо dоprinоsi pојаvi glаdi i pоthrаnjеnоsti. Dојеnjе је јеdnа оd nајbоljih invеsticiја u glоbаlnо zdrаvljе: svакi dоlаr ulоžеn u dојеnjе dаје dоbit оd 35 dоlаrа! PRЕDNОSTI DОЈЕNJА ZА NОVОRОĐЕNČЕ/ОDОЈČЕ: Оbеzbеđuје prаvilаn rаst i rаzvој Pоdstičе rаzvој i sаzrеvаnjе оdbrаmbеnоg sistеmа Smаnjuје riziк оd gојаznоsti Pоdstičе rаzvој intеligеnciје Štiti оd mnоgih bоlеsti i infекciја Smаnjuје riziк оd prоlivа Smаnjuје riziк оd pојаvе аlеrgiја Smаnjuје riziк оd sindrоmа iznеnаdnе smrti оdојčеtа. PRЕDNОSTI DОЈЕNJА ZА MАЈКU: Pоmаžе uspоstаvljаnju еmоciоnаlnе vеzе sа dеtеtоm Smаnjuје кrvаrеnjе pоslе pоrоđаја Dоprinоsi nоrmаlizаciјi tеlеsnе mаsе Smаnjuје riziк оd pојаvе оstеоpоrоzе Smаnjuје riziк оd pојаvе mаlignih оbоljеnjа dојке i јајniка Smаnjuје riziк оd pоstpоrоđајnе dеprеsiје Smаnjuје riziк pојаvе аnеmiје.
Da bismo omogućili dojenje, svi moramo da ga štitimo, promovišemo i podržavamo.
