Arhive kategorija: Dete

Nenaspavano dete neće reći “spava mi se”. A posledice nedostatka sna su ozbiljne

Mnogo puta sam čula roditelje koji govore kako njihov šestogodišnjak jednostavno “neće da ide na spavanje pre 10 ili 11 sati uveče”. Taj šestogodišnjak bi isto tako mogao da neće da jede ništa osim sladoleda, da neće da pere zube, da neće da ostavi telefon nakon 3 sata gledanja u ekran. Pa mu to, ipak, nadamo se, nećete dozvoliti.

Zdrav san, onaj od 21 do 7, izuzetno je važan. Za rast, razvoj, emocionalnu stabilnost, utiče na raspoloženje i sposobnost deteta da isprati sve aktivnosti koje ga čekaju tokom dana. Zato, ako vam dete legne u 11 sati uveče, ne očekujte od njega da ujutru ustane i obuče se bez problema, u školi bude koncentrisano, a uveče kod kuće dobro raspoloženo.

Manjak kvalitetnog sna definitivno utiče na detetovo zdravlje i dobrostanje. Evo koje su posledice toga da dete legne kasno ili dugo ne može da zaspi:

Uticaj na fizički i mentalni razvoj:
Manje sna direktno utiče na učenje. Deca sporije usvajaju nova znanja u periodu naglog kognitivnog razvoja, što se u kasnijem uzrastu ne može nadoknaditi. Takođe, deca koja manje spavaju mogu da budu i nižeg rasta.

Povezanost sna i gojaznosti:
U SAD-u se od sedamdesetih do danas gojaznost kod dece utrostručila.

Brza hrana i nedovoljno fizičke aktivnosti svakako utiču na telesnu masu. Ipak i manjak sna je jedan od faktora:

“On direktno utiče na hormone koji kontrolišu apetit – grelin (koji ga povećava) i leptin (koji ga smanjuje). Kada ne spavamo dovoljno, naš nivo grelina raste, a nivo leptina pada, i postajemo gladniji”, kaže V. Dejvid Braun, dečji psiholog specijalizovan za poremećaje sna.

Simptomi usled nespavanja mogu da liče na ADHD
Dete koje nije dovoljno spavalo pati od velikih promena raspoloženja, razdražljivosti i ne može da se fokusira.

“Vidimo neku vrstu hiperaktivnosti kad su deca premorena,” tvrdi Teri Krejl, zdravstveni radnik za probleme spavanja sa klinike u Vašingtonu. Sa njom se slaže i Kreg Kanapari, vanredni profesor pedijatrije da Univerziteta Jejl i direktor ogranka za spavanje sa Jejlovog dečijeg istraživačkog centra – nenaspavana deca se ponašaju hiperaktivno.

Ostali problemi nedostatka sna
Usled nedovoljno spavanja, deca mogu da pate od anksioznosti, depresije i zaboravnosti.

Takođe može da dođe i do pada imuniteta. Ova deca su sklonija češćim prehladama, višem krvnom pritisku, kao i mogućnosti da se povrede.

Nedostatak sna nije problem koji možete ispraviti za par dana. Evo predloga šta treba menjati kako bi dete povratilo uredan san:

– Izlažite ga svetlosti tokom dana što više.

– Omogućite mu više kretanja i fizičku vežbu.

– Dajte mu manje vremena da boravi pred ekranom. Naročito je zabranjeno da ga dete koristi pred spavanje (bilo da je u pitanju TV, kompjuter ili mobilni telefon).

Plavo svetlo ekrana narušava lučenje melatonina, hormona sna. Dr Braun kaže da ono ima isti efekat na nas kao i crna kafa. Da zaključimo: 1-2 sata pre spavanja nema ekrana u dečjoj sobi.

– Dajte i sami dobar primer: nemojte koristiti ekran u spavaćoj sobi.

– Napravite dobro okruženje za spavanje: Neka soba bude zamračena, sa optimalnom temperaturom (ni previše hladno, ni prevruće), tiha, a krevet udoban.

– Uspostavite rutinu odlaska u krevet koja će uvek biti ista. Dete može da izabere pidžamu (kako bi imalo osećaj da se i ono za nešto pita kod odlaska u krevet), ali ne može da utiče na vreme odlaska u krevet.

Dobra je praksa da pre spavanja uvek izvodite iste radnje istim redosledom: kupanje, čitanje knjige, pa i umirujuća muzika.

Ima efekta i da uvedete rekapitulaciju za koje događaje tog dana dete treba da bude zahvalno. Ovime asocijacija na spavanje postaje pozitivna.

Manje od 5% dece zaista ima poremećaj sna. Sva ostala imaju nedovoljno dobre organizovane dnevne aktivnosti. Neka deca imaju i previše domaćih zadataka, a druga ustaju prerano zbog treninga.

Još jedno dobro rešenje bi bio i kasniji početak časova u školi, naročito za adolescente koji su biološki programirani da kasnije ležu. Ali na to roditelji imaju malo uticaja.

Autor: Maria Milojković

Izvor: zelenaucionica.com

Kako da zaštitite dete od koronavirusa – 13 saveta američkog pedijatra

U Srbiji je danas registrovano još pet slučajeva zaraze korona virusom, čime se ukupan broj zaraženih sada popeo na 24. Vlada Srbije je sinoć donela odluku o zabrani javnog okupljanja u zatvorenim prostorijama za skupove veće od 100 ljudi, kako bi se sprečilo širenje zarazne bolesti Kovid 19. Takođe, predsednik je najavio nabavku 500 dodatnih respiratora, uz 1008 koliko ih već ima u našim bolnicama.

Na snazi je i privremena zabrana ulaska u Srbiju za strane državljane koji su boravili u Kini (provincija Hubej), Republici Koreji (u gradu Degu i provinciji Severni Gjongsang) i Švajcarskoj (kanton Tićino). I dalje je na snazi pređašnja zabrana ulaska stranih državljana koji su boravili u Italiji i Iranu, a zatvorena su i 44 manja granična prelaza, pa se saobraćaj preusmerava samo na glavne granične prelaze.

Na osnovu stava epdemiologa, vrtići, škole i univerziteti i dalje nastavljaju sa radom, a Ministarstvo prosvete je izdalo instrukciju osnovnim i srednjim školama u cilju prevencije širenja epidemije.

Roditelji su, naravno, zabrinuti za svoju decu iako izgleda da su deca manje podložna tome da razviju ozbiljne simptome virusa Kovid 19 i podlegnu posledicama istog.

Dr Keli Fradin, pedijatar iz Njujorka, savetuje roditeljima da ostanu pribrani. Ona sama i dalje ide metroom na posao i nastavlja sa starim načinom života.

Ona savetuje roditeljima da podsećaju decu da treba češće da peru ruke, da se ne rukuju sa drugima i da više borave na otvorenom.

Ovo su njeni saveti:

Nastavite da i dalje živite kao i do sada
Jer su u 80% slučajeva dijagnoze sa korona virusom blage. Dakle, deca i dalje idu u školu i druže se sa svojim drugarima.

Učite ih i praktikujte dobru higijenu ruku
Perite ruke sapunom i vodom bar 20 sekundi čim uđete u kuću, nakon toaleta i pre obroka. Ne dodirujte oči, nos i usta neopranim rukama i pokrijte usta i nos kada kijate.

Ne oslanjajte se previše na sredstva za dezinfekciju ruku
Sredstva za dezinfekciju ruku ne mogu da skinu ni svu vidljivu prljavštinu, a kamoli bacile. Sapun i voda su mnogo bolje rešenje. Savetujte detetu da posle škole ne jede napolju, već da sačeka da dođe kući kako bi dobro opralo ruke.

Podsećajte decu da se ne rukuju sa drugima
U američkim crkvama i poslovnim zgradama rukovanje je već zabranjeno. Ipak, deci treba skrenuti pažnju da izbegavaju rukovanje, jer neke škole praktikuju ovaj vid pozdrava, a i mnoga deca se međusobno rukuju ili drže za ruke kada dođu u školu.

Napravite zalihe osnovnih životnih namirnica za dve nedelje, uključujući i pelene, lekove i maramice
U slučaju dvonedeljnog karantina ili nestanka osnovnih namirnica, Fradin savetuje da se naprave zalihe lekova za mesec dana. Što se tiče lekova, ona savetuje da se kupe lekovi koji ne idu preko recepta, kao i oni za redovnu terapiju, uključujući i preparate za inhalaciju.

Takođe savetuje da se nabavi hrana za period od dve nedelje i da se kupe namirnice koje imaju dug rok trajanja, kao što je testenina, smrznuto voće i povrće. Kuvajte i zamrznite hranu koja može dugo da stoji kao što su ćufte i supe.

Cipele i torbe stavljajte pored ulaznih vrata
Sve stvari koje su dodirivale tlo, uključujući rančeve i cipele koje mogu u sebi da nose bakterije, treba ostavljati kod ulaza.

Podstičite decu da se presvlače
Iako je šansa da se na odeći prenese infekcija mala, Fradin savetuje roditelje da se presvlače pri povratku sa posla, kao i da to isto čine i deca.

Pazite na članove porodice koji su pod većim rizikom od komplikacija
Stariji članovi porodice i oni koji imaju druge oblike medicinskih stanja su u većoj opasnosti da razviju teže oblike ove bolesti. Vodite računa o njima. Smanjite kontakt sa njima, perite češće ruke, ne grlite se i ne ljubite kako biste smanjili mogućnost da razviju teže oblike.

Krećite se napolju sa decom kako biste ojačali imuni sistem svih vas
Kako biste smanjili strepnju od ove bolesti, ali i ojačali svoj organizam, Faldin savetuje da porodice forsiraju igru napolju, čime se osnažuje funkcija imunog sistema. Takođe, igra napolju i fizička vežba smanjuje izloženost klicama u teretani i igraonicama, iako roditelji treba da paze i na površine na otvorenom igralištu.

Izbegavajte prometna mesta
Američki Centar za kontrolu bolesti upozorava da se korona virus širi putem vazduha i sitnim kapljicama koje proizvodi osoba koja diše, priča, kašlje i kija. Virus se najlakše prenosi kada su 2 čoveka na razdaljini od metar i po – dva.

Izbegavajte prometna javna mesta kao što su biblioteke i tržni centri, kaže Fradin.

Stalno čistite kuću, naročito mesta koja se najviše koriste
Neophodno je da porodice čiste predmete i prostor koji najviše koriste kao što su vrata frižidera, rukohvat stepenica, tablet, telefoni i igračke. Kako bi efekat čišćenja bio najbolji, ostavite očišćenu površinu mokru bar 15-30 sekundi.

Ne nosite masku osim ako ste bolesni
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti iz Atlante, maske pomažu samo bolesnim ljudima kako bi sprečili dalje širenje infekcije i ljudima koji neguju zaražene. Ljudi koji ne znaju kako se nosi maska su samo pod većim rizikom da dordiruju lice, što može da dovede do širenja virusa.

Takođe, nestašica maski će postati problem javnog zdravlja, jer ih zdravstveni radnici onda neće imati. Procenjuje se da je samo u SAD-u u ovom trenutku potrebno najmanje 300 miliona maski.

Nemojte da provodite sve vreme čitajući vesti
Na taj način samo podižete sebi uznemirenost i paniku. Isključite se sa interneta, provodite vreme sa svojom porodicom, pričajte o drugim stvarima i bavite se drugim aktivnostima.

„U nekom trenutku“, kaže Fradin, „jednostavno moramo da verujemo da postoje ljudi koji vredno rade na tome da se smanji uticaj virusa. Postoje divne bolnice i doktori koji će o nama vrlo dobro voditi računa.“

Priredila Maria Milojković

Izvor: www.businessinsider.com

PAMETNA DECA RASTU TAMO GDE IMA MNOGO NEŽNOSTI I LJUBAVI

Ljubav, dodirivanje i brzo reagovanje na bebine potrebe pomažu bebinom nervnom sistemu da sazri bez preteranog naprezanja.

Svi bi voleli da imaju pametnu decu, kao da je to nešto što može da se naruči ili da se podrazumeva ako oba roditelja imaju zavidan koeficijent inteligencije, ali stvari s jedne strane nisu tako jednostavne, a sa druge su jednostavnije nego što se misli. Da bi se detetu razvijao mozak, potrebno je da mu od prvog dana života pružite puno ljubavi, da ga što više grlite i ljubite, da ga mazite… Zaboravite na savete „stručnjaka“, koji smatraju da bebu treba pusti da plače kako bi očvrsla, ne treba joj čvrstina već osećaj sigurnosti. To je važan sastojak za odrastanje pametne dece.

Kad se vaša beba rodi, njen mozak je prazna knjiga koju treba ispuniti raznim iskustvima i lagano ga oblikovati. Najranija sećanja, prva iskustva, vezana su za roditelje od kojih zavisi šta ćee svako dete postati kao odrasla osoba, kako će se ponašati, kako će razmišljati, čime će se baviti… Studija sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu pokazala je da ljubav majke fizički utiče na volumen dela bebinog mozga koji je zadužen za učenje, pamćenje i reakcije na stres. Deca kojima su majke pokazivale više ljubavi imala su za 10 odsto razvijeniji mozak.

Pametna deca imaju bolji imunitet

Ljubav, dodirivanje i brzo reagovanje na bebine potrebe pomažu bebinom nervnom sistemu da sazri bez preteranog naprezanja. Roditeljska ljubav čini bebu sigurnom tako da mozak može neometano da se razvija, a ne da se bavi sigurnošću. Osim toga, voljena deca bolje reaguju na stres, bolje kontrolišu osećanja, a u odraslom dobu se bolje prilagođavaju društvenim obavezama.

Dojite ako želite da imate pametnu decu

Pozitivna iskusta u prvim danima i mesecima života, kao što su osmeh i zabava, stvaraju snažne veze između neurona, a to je dobro za razvoj inteligencije. Studije takođe pokazuju da brzo odgovaranje na bebine potrebe, (kad je ne ostavljate da plače) utiče na razvoj sinapsi, a da nežan dodir ublažava stres, pomaže kontrolu impulsa, jača empatiju i „društvene kapacitete“, ali i imunitet.

Stručnjaci sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu ističu da je majkama koje doje najlakše da pokažu ljubav, jer se tokom dojenja ostvaruje kontak koža-na kožu, jer bebe osećaju njihov miris, jer se dodiruju i „razgovaraju“…

Hladni roditelji su uzrok loših ocena

Studija je takođe pokazala da deca koju su majke s puno nežnosti odgajale u prve tri godine života, odnosno pozitivno komunicirale sa njima i pružale im osećaj sigurnosti, odrastaju u uspešnije ljude sa većim akademskim dostignućima u poređenju sa decom čije su majke imale drugačije viđenje vaspitanja.
Štaviše, druga studija pokazuje da su odrasli čiji roditelji nisu emocionalno reagovali na njih kada su bili deca, pokazivali loše školske rezultate i loše reakcije u situacijama pod stresom ili u emocionalno negativnim situacijama.

Evo načina da pokažete ljubav svojoj bebi

Najvažnije je, kažu dečji psiholozi, da se dete ne oseća bespomoćno, jer to uzrokuje povlačenje u sebe i nesigurnost. Zanemarivanje bebe oštećuje mozak koji se razvija u istoj meri kao fizičko nasilje i zato joj pokazujte ljubav.

Ljuljuškajte je, nosajte je, gledajte je nežno u oči.
Učinite sve da se oseća sigurno i da zna da ćete uvek biti tu kad ste joj potrebni.
Osluškujte promene bebinog raspoloženja i reagujte na njih.
Budite strpljivi kada beba plače. Ne vičite na nju i ne budite grubi. Budite mirni kako biste mogli da umirite bebu.
Igrajte sa bebom.


Izvor: Dečji sajt

Mesečarenje nije ni bolest ni poremećaj: Evo kako reagovati kada dete hoda u snu

Ova relativno česta pojava u ranom detinjstvu, polako se gubi u adolescentnom periodu i nije znak nikakvog emocionalnog ili psihološkog poremećaja

VELIKI broj mališana hoda u snu, na opšte zaprepašćenje roditelja, jer ne znaju šta se sa njihovim detetom zbiva. Ova relativno česta pojava u ranom detinjstvu, polako se gubi u adolescentnom periodu i nije znak nikakvog emocionalnog ili psihološkog poremećaja, poručuju stručnjaci. Postoje pretpostavke da se nasleđuje, traje uglavnom nekoliko meseci ili godina i spontano prestaje bez ikakve terapije.

Zato, ako zateknete mališana da hoda u snu, ne budite ga, jer to može da ga prepadne. Odlučno ali nežno vratite ga u krevet, tiho mu govoreći da ostajete pored njega. U fazi mesečarenja dete nije uopšte svesno svojih postupaka. Obično se dešava u dubljem snu, u trećoj i četvrtoj fazi kada ga je teže probuditi. Ako se i probudi, nekoliko minuta se oseća pospano i dezorijentisano. Deca najčešće hodaju sat ili dva nakon što utonu u san, a to može da traje i do 20 minuta. Na kraju se uglavnom sami vraćaju u krevet, ne sećajući se svog noćnog izleta.

Izvor: novosti.rs

Slaba motorika, ravna stopala, loš govor… Šta uzrokuje najčešće probleme kod mališana i kako ih rešavati

Kako sprečiti nastanak ‘modernih’ razvojnih problema kod dece, savetuju dečiji fizijatar i logoped.

Današnji tempo života ne ostavlja dovoljno vremena roditeljima da se posvete deci kada dođu sa posla a posledica toga je sve češća upotreba pametnih uređaja kod dece što, kako navode stručnjaci, može da ima ozbiljne posledice.

“Tako često telefon i tablet postaju izvor zabave, gde dete praktično sedi u jednom položaju očiju prikovanih za ekran na kom se smenjuju slike. Kako sadržaj ima za cilj neprestano održavanje pažnje, često se dešava da dete ne čuje i ne odgovara kad ga pozovete, postaje nervozno ako mu isključite TV ili oduzmete mobilni telefon, a sve to zajedno pravi veliki problem na više polja, od kojih je slaba motorika prilično čest”, kaže prim. dr Danijela Vukićević, fizijatar u Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”.

  • Slaba motorika

Deca imaju prirodnu potrebu za kretanjem, istraživanjem, komunikacijom i socijalnom interakcijom, a svakodnevne aktivnosti su savršena prilika za pravilnu stimulaciju psihomotornog razvoja deteta. Oblačenje, umivanje, odlazak u prodavnicu i igranje testom angažuju celokupan potencijal deteta, a pre svega kontakt očima, produžavanje pažnje, korišćenje ruku i kretanje.

“Na primer, i igre loptom odlične su za razvoj motorike kod dece. Prvo s mališanom vežbajte bacanje i hvatanje lopte većeg obima iz blizine, pa kad dete to savlada, prelazite na loptu sve manjeg obima i sve veću udaljenost s koje se ona baca i hvata. Šutiranje i lupkanje lopte isto od većeg ka manjem obimu takođe podstiče razvoj balansa, brzine, spretnosti, koordinacije i vizuomotorne percepcije, što kasnije ima uticaj na razvoj pažnje, grafomotorike i viših kognitivnih veština”, ukazuje doktorka Vukićević.

Ona savetuje i što češće hodanje po neravnom terenu s različitim nagibom jer to jača muskulaturu čitavog tela, a to će se u periodu od treće do šeste godine odraziti i na položaj stopala.

  • Ravna stopala

Deca do treće godine imaju masno jastuče na stopalima, što odaje utisak da su ravna. Zato nije preporučljivo da mališani odmah nose ortopedske uloške ili specijalno izrađene cipele koje bi imale „cilj“ da spreče deformitet stopala jer mu je priroda namenila značajnu ulogu. A to je oslobađanje viška toplote, zbog čega su deci stopala često mokra, i davanje informacija mozgu o kvalitetu podloge – uzbrdo, mekano, klizavo ili mokro, pri čemu se angažuje muskulatura celog tela, a stopalo jača svoju strukturu. Važno je naglasiti da je nošenje ortopedskih uložaka i cipela pasivna potpora, koja ne podstiče razvoj i jačanje muskulature stopala.

“Zbog toga postoji pravilo da se mališanima cipele obuvaju kada ih i mi odrasli obuvamo, a to je kad idemo napolje. Deci treba što češće omogućiti različite vrste aktivnosti, gde će promenom pravca kretanja i podizanjem tereta prilagođenog njihovim anatomskim karakteristikama omogućiti jačanje muskulature tela, dovođenje tela u dobru osovinu i, naravno, jačanje muskulature stopala”, savetuje naša sagovornica i predlaže da u te svrhe kod kuće pravite poligone od stolica, lastiša, lopti ili flaša napunjenih vodom.

  • Loš izgovor

Pre desetak godina logopedi su apelovali na roditelje da ne tepaju maloj deci kako bi im obezbedili dobar govorni model kao preduslov za pravilan razvoj artikulacije glasova. Danas im poručuju da što više sa njima pričaju.

“Prilagođavanje novom vremenu i tehnološkom napretku nosi nove izazove za roditelje. Deca se bude i uspavljuju uz pametne telefone, pa umesto roditeljskih glasova i izraza lica oni gledaju i uče komunikaciju od animiranih likova. S takvom (ne)stimulacijom očekivano je da nešto ne bude kako treba”, kaže Bojana Vulić, logoped.

Da bi deca mogla da razvijaju prirodne kapacitete za usvajanje maternjeg jezika, moraju taj jezik da slušaju, ali i da govore. Video sadržaji ne podstiču dete da brblja, niti da pokuša da izgovori neke glasove. Tako je ono uskraćeno za priliku da ponavlja, imitirajući roditelje.

“Kako bi roditelji sprečili loš izgovor glasova i kašnjenje u jezičkom razvoju, trebalo bi više da pričaju s decom, kratkim i jasnim rečenicama. Izbegavajte tepanje, a kratke priče, pročitane ili prepričane deci, dobar su način vežbanja pažnje, pamćenja i proširivanja rečnika”, stiče Vulićeva.

Izvor: Blic zena

Pametna deca rastu tamo gde ima mnogo nežnosti i ljubavi

Svi bi voleli da imaju pametnu decu, kao da je to nešto što može da se naruči ili da se podrazumeva ako oba roditelja imaju zavidan koeficijent inteligencije, ali stvari s jedne strane nisu tako jednostavne, a sa druge su jednostavnije nego što se misli. Da bi se detetu razvijao mozak, potrebno je da mu od prvog dana života pružite puno ljubavi, da ga što više grlite i ljubite, da ga mazite… Zaboravite na savete „stručnjaka“, koji smatraju da bebu treba pusti da plače kako bi očvrsla, ne treba joj čvrstina već osećaj sigurnosti. To je važan sastojak za odrastanje pametne dece.

Kad se vaša beba rodi, njen mozak je prazna knjiga koju treba ispuniti raznim iskustvima i lagano ga oblikovati. Najranija sećanja, prva iskustva, vezana su za roditelje od kojih zavisi šta ćee svako dete postati kao odrasla osoba, kako će se ponašati, kako će razmišljati, čime će se baviti… Studija sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu pokazala je da ljubav majke fizički utiče na volumen dela bebinog mozga koji je zadužen za učenje, pamćenje i reakcije na stres. Deca kojima su majke pokazivale više ljubavi imala su za 10 odsto razvijeniji mozak.

Pametna deca imaju bolji imunitet
Ljubav, dodirivanje i brzo reagovanje na bebine potrebe pomažu bebinom nervnom sistemu da sazri bez preteranog naprezanja. Roditeljska ljubav čini bebu sigurnom tako da mozak može neometano da se razvija, a ne da se bavi sigurnošću. Osim toga, voljena deca bolje reaguju na stres, bolje kontrolišu osećanja, a u odraslom dobu se bolje prilagođavaju društvenim obavezama.

Dojite ako želite da imate pametnu decu
Pozitivna iskusta u prvim danima i mesecima života, kao što su osmeh i zabava, stvaraju snažne veze između neurona, a to je dobro za razvoj inteligencije. Studije takođe pokazuju da brzo odgovaranje na bebine potrebe, (kad je ne ostavljate da plače) utiče na razvoj sinapsi, a da nežan dodir ublažava stres, pomaže kontrolu impulsa, jača empatiju i „društvene kapacitete“, ali i imunitet.

Stručnjaci sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu ističu da je majkama koje doje najlakše da pokažu ljubav, jer se tokom dojenja ostvaruje kontak koža-na kožu, jer bebe osećaju njihov miris, jer se dodiruju i „razgovaraju“…

Hladni roditelji su uzrok loših ocena
Studija je takođe pokazala da deca koju su majke s puno nežnosti odgajale u prve tri godine života, odnosno pozitivno komunicirale sa njima i pružale im osećaj sigurnosti, odrastaju u uspešnije ljude sa većim akademskim dostignućima u poređenju sa decom čije su majke imale drugačije viđenje vaspitanja.
Štaviše, druga studija pokazuje da su odrasli čiji roditelji nisu emocionalno reagovali na njih kada su bili deca, pokazivali loše školske rezultate i loše reakcije u situacijama pod stresom ili u emocionalno negativnim situacijama.

Evo načina da pokažete ljubav svojoj bebi
Najvažnije je, kažu dečji psiholozi, da se dete ne oseća bespomoćno, jer to uzrokuje povlačenje u sebe i nesigurnost. Zanemarivanje bebe oštećuje mozak koji se razvija u istoj meri kao fizičko nasilje i zato joj pokazujte ljubav.

Ljuljuškajte je, nosajte je, gledajte je nežno u oči.
Učinite sve da se oseća sigurno i da zna da ćete uvek biti tu kad ste joj potrebni.
Osluškujte promene bebinog raspoloženja i reagujte na njih.
Budite strpljivi kada beba plače. Ne vičite na nju i ne budite grubi. Budite mirni kako biste mogli da umirite bebu.
Igrajte sa bebom.

Izvor: Dečji sajt

10 važnih stvari koje bi Vaše dete trebalo da zna do svoje 10 godine

Kada postanete roditelj, vi prihvatate veliku odgovornost za budućnost deteta. Svi žele da im dete bude ljubazno, iskreno, saosećajno i hrabro. Ipak, ove vrline se neće pojaviti niotkuda.

Dobro vaspitanje i davanje ličnog primera jesu ključ uspeha.

Najbolji svetski psiholozi smatraju da ovih 10 stvari morate naučiti dete pre nego što napuni 10 godina.

  • Da mora da poštuje i dečake i devojčice. Oni su jednaki

Poštovanje drugih je važna osobina koju vaše dete mora da usvoji, uključujući i poštovanje dece istih godina bez obzira na pol.

  • Da se ne plaši da napravi grešku

Učenje iz tuđih grešaka redak je talenat. Važno je učiti iz sopstvenih grešaka. Vaše dete ne treba da se boji da izgubi ili napravi grešku.

  • Da je znanje važnije od ocena

Nekada se roditelji prilično naljute kda ocene deteta ne ispune njihova očekivanja. Međutim, dobre ocene ne znače uvek i dobro znanje. Trebalo bi da naučite dete da je znanje važnije od ocena.

  • Da mu roditelji nisu neprijatelji i da može pitati za pomoć

Nije lako postati prijatelj detetu, naročito ako već ima sopstvene prijatelje. Ne navaljujte. Pokažite mu da može da ima poverenja u vas i izbegavajte vikanje i duge lekcije.

  • Da se uvek zauzme za sebe

Neki roditelji pokazuju više poštovanja prema nastavnicima i drugim ljudima nego prema sopstvenom detetu. Ovo može biti razlog njegove nesigurnosti u budućnosti i nesposobnosti da se zauzme za sebe. Objasnite detetu da je poštovanje važno, ali takođe i sposobnost da brani sopstveni pogled na stvari, pod uslovom da je on ispravan.

  • Da ne radi ono što ne želi zbog tuđeg odobravanja

Deca misle da je popularnost u društvu veoma važna i daju sve od sebe da je zadobiju. Koristite lični primer da biste objasnili detetu da je važnije biti iskrena i ugledna osoba nego gaženje sopstvenih verovanja radi nečijeg odobravanja.

  • Da ako ne razume, pita

Postavljanje pitanja je apsolutno normalno. Bolje je da postavi pitanje nego da se pretvara da sve razume. Detinjstvo je najbolji period da se ovo nauči.

  • Da kaže nastavniku ako se ne oseća dobro

Dete ne sme da se plaši da razgovara o sopstvenim problemima. Zdravlje je važnije od ocena ili ljutnje nastavnika. Važno je da dobro načuite dete ovome.

  • Da poštuje okolinu

Koliko često se žalimo na prljave ulice i uništene cvećnjake? Poštovanje prirode počinje u kući. Počnite od sebe, a onda usmerite i dete. U ovom slučaju, rezultati će biti očigledni.

  • Da nauči da kaže „ne“

Naučite dete da kaže „ne“ odraslima, nastavnicima, pa čak i vama. Želite da odgojite snažnu ličnost, a ne osobu koja će poslušati svaku komandu. Sposobnost da kaže „ne“ biće mu od velike koristi u odraslom dobu.

Izvor: uspesnazena.com

Drage mame, pustite decu da dišu!

Drage mame, pustite decu da dišu! Da, dobro ste pročitale, ponoviću – Mole se majke, čija deca imaju preko 25 godina da ih puste da dišu! Vi možda mislite da brinete, I da usmeravate, i da znate kako Vaše dete treba da postupi u određenoj situaciji, ali zapravo Vi gušite to „dete“.

Vaše „ dete“ je odrasla osoba u čijim godinama ste sigurno imale bar jedno dete. Vaše čedo, koje uvek vidite i doživljavate kao svoju bebu, trebalo bi da ima svoju bebu o kojoj će se starati. Trebalo bi da ima svoj posao koji ga hlebom hrani. Trebalo bi da ima svoj mozak koji radi 24h sedam dana u nedelji, kako bi čedo preživelo u Srbiji!

Dakle ta Vaša dokona naklapanja – Trebalo bi da se oženiš! Ili – Trebalo bi da radiš taj i taj posao! Ili – Trebalo bi da tvoj partner bude takav i takav! Ili – Trebalo bi da trošiš na to i to! molim Vas zadržite za sebe. Jeste, Vi ste to čedo rodile, dojile, brinule, školovale. Vi ste ga rodili, vi ga možete i ubiti (omiljena krilatica u Srba)! U Vašoj glavi imate apsolutističku moć, zapravo tapiju na to dete. Ali to je samo u Vašoj glavi.

Neverovatno je koliko ste spremne da izgurate svoj, lični nacrt života tog svog čeda, pri tom ne razmišljajući da li i čedo želi isto? Ko ga šiša?! Mora da radi kako mu ja kažem jer ja sam najpametnija, a i moje godine i životno iskustvo mi to dopuštaju. Ja znam najbolje. Malo ću u napad frontalno, ako se bude opiralo, onda ću se primiriti, pa ću i suzu pustiti, pa ću izgovoriti čuvenu – Život i sve sam ti posvetila, a ti mi tako vraćaš? (zaboravljate da završite rečenicu do kraja… A ti mi tako vraćaš – neposlušnošću?).

Dakle ovo sve navedeno je klasična emotivna ucena i manipulacija. Pitam se da li ste zaista srećne kad pobedite u ovoj igrici ili tražite nove nivoe, malo teže, gde bi ova taktika ponovo upalila?

Slušam skoro ispovest žene koja ima šestoro dece, svi su odrasli, udati i oženjeni. Kaže – Ne zove me ćerka. Pa onako skrušeno obori pogled ka zemlji, bi mi žao u trenutku. Upitala sam je – Pa jeste li je se poželeli? – Kako nisam, jedva čekam da je vidim!, tužno odvrati. – Pa zašto Vi nju ne pozovete, možda je ritam života melje pa ne stiže da se javi, ali sam sigurna da misli na Vas?, naivno ponudih rešenje.

Saseče me pogledom. Direktno u zenice. Samo što vatra ne seva. – Ja nju da zovem?! Ne pada mi na pamet, ja sam njoj majka, ne ona meni, ona treba mene da traži! Shvatim s kim imam posla. Sa THE majkom. Ona je njoj majka. Ona će strpljivo da čeka poziv. I još strpljivije da prepričava kako ga nema i kako je se baš poželela, ali da učini prvi korak, i da pozove svoje čedo, to neće, ponos joj ne dozvoljava.

Zaista se na osnovu posmatranja velikog broja žena zapitam da li stvarno klimaks pobrka sve lončiće u glavi jedne žene i majke? Još uvek nisam prošla kroz taj period i ne mogu o njemu pričati, ali onako laički mislim da je ta bujica hormona okidač koji od majki pravi zveri gladne emocija, pažnje, prepažnje, nikad zadovoljne osobe, večito neshvaćene, nevoljene.

Ovo je moj apel njima. Drage majke voljene ste. Ako ne znate šta biste sa sobom preselite se na selo, kupite kuću sa velikom baštom u kojoj ćete svakodnevno imati mnogo posla. A i dobro je da se uzemljite, da sve frustracije upije zemlja, a na površini da ostane osmeh kad se vaše čedo pojavi jer vas se poželelo.

Da od silnog umora, možete samo da progovorite:
– Kako si? Kako deca? Jesi li zadovoljan? Baš sam te se poželela. Ja sam dobro. Prošla sam kroz sve to što ti se dešava. Ako bude trebala pomoć ili savet tu sam. I onda gledajte to svoje čedo, dugo, dok ne ode opet za svojim životom, pomazite ga, baš onako, kao kad je bilo beba.

I znajte da će vam se češće vraćati, i jedva čekati da vas vidi, sigurno ćete dobiti priliku i da iznesete svoj stav o gorućoj temi, jer niko od dobra i mira nije pobegao. Dobru se uvek, svako rado vraća.

Izvor:uspesnazena.com

Što više grlite svoju decu, ona postaju pametnija

Ako volite da grlite decu – radite to i dalje. Jednog dana će vam na tome biti zahvalna.

Prema najnovijim istraživanjima, zagrljaj, taj nesumnjivi oblik fizičke privrženosti, veoma je važan za razvoj deteta. Istraživanje sprovedeno u Nacionalnoj dečjoj bolnici u Ohaju obuhvatilo je 125 dece, među kojima je bilo i prevremeno rođene.

Utvrđeno je da grljenje i nežnost prema deci izazivaju snažnu reakciju mozga i pomažu im da se brže razvijaju.

Voleti svoje dete i biti nežan prema njemu nije samo lepo i humano, već i vrlo korisno.

Dr Natali Metr, rukovodilac istraživanja, objašnjava da ovaj jednostavni čin ima ogroman uticaj na dečiji mozak.

Tokom zagrljaja, hormon oksitocin, koji izaziva pozitivne emocije, oslobađa se u velikim količinama i doprinosi jačanju veze između majke i deteta.

Nedostatak zagrljaja može da negativno utiče na dete, umanji njegovo samopouzdanje i oteža komunikaciju sa drugim ljudima.

Treba znati da svaki put kad zagrlite nekoga, vi ne samo da pokazujete naklonost, već i povećavate nivo oksitocina i poboljšavate celokupno psihičko zdravlje.

Da li često grlite svoju decu?

Izvor: uspesnazena.com

Ruski EKSPERIMENT:Decu Zatvorili Bez Interneta, 8 Sati Kasnije Ishod Je STRAŠAN!

Deci od 12 do 18 godina ponuđeno je da dobrovoljno provedu 8 sati sami sa sobom, bez mobilnog telefona, interneta, radija i televizije.
Bilo je dozvoljeno da pišu, čitaju, sviraju muzičke instrumente, crtaju, rade ručni rad, pevaju, hodaju i td.

Prema pravilima ekperimenta, deca su morala da dođu sutradan kod nje i da ispričaju svoje utiske o vremenu provedenom u samoći. Tokom eksperimenta im je bilo dozvoljeno da zapišu svoja osećanja, dok je psiholog mogao da prekine eksperiment ako uoči da je dete napeto, da mu je neprijatno ili da se oseća anksiozno.

Psiholog je verovao da je eksperiment bezbedan i bezopasan, ali niko nije očekivao ovako šokantne rezultate. Od 68 učesnika, samo tri osobe: dve devojčice i jedan dečak, su završili eksperiment.

Troje je imalo samoubilačke misli. Pet je doživelo akutne “napade panike”.Učesnici su imali mučninu, znojenje, vrtoglavicu, nalete vrućine, bol u stomaku, osećaj “pomeranja” dlaka na glavi i td. Gotovo svi su imali osećaj straha i anksioznosti. Sve je ovo nastalo samo dva, do tri sata od započinjanja eksperimenta. Deset ljudi je prekinulo eksperiment nakon 3 i više sati, ostali su odustali u prva dva sata.

Devojčica koja je “preživela” eksperiment do kraja, zapisivala je svoje stanje, a kada je psiholog čitao njene beleške naježio se od neprijatnosti.

Iz etičkih razloga te beleške nikad nisu objavljenje.

Kada su odustali od eksperimenta, 14 tinejdžera je odmah proverilo društvene mreže, 20 je nazvalo prijatelje sa mobilnog telefona, troje je zvalo roditelje, pet je otišlo kod prijatelja. Ostali su uključili televizor ili su jednostavno gledali nešto na internetu.

Pored toga, skoro svi su uključili muziku gotovo odmah ili su stavili slušalice na uši.

Svi strahovi i simptomi su nestali odmah nakon prekidanja eksperimenta.

63 tinejdžera su retroaktivno prepoznali eksperiment kao koristan i zanimljiv za samopoznaju. Šest ih je ponovilo eksperiment i tvrde da su nakon petog ili šestog puta uspeli da “izguraju do kraja”.

Kada su analizirali šta im se dogodilo tokom eksperimenta, 51 osoba je koristila izraze “zavisnost”, “ispostavilo se da ne mogu da živim bez….”, “doza”, “razbijanje”, “sindrom povlačenja”, “ne mogu da živim u tišini” i td.

Svi, bez izuzetka, su bili strašno iznenađeni mislima koje su im pale na pamet tokom eksperimenta, ali nisu bili u stanju da ih pažljivo razmotre, zbog pogoršanja njihovog stanja.

Dečak koji je uspeo da završi eksperiment vreme je proveo tako što je sklapao model jedrilice. Pravio je pauze za hranu i piće i da prošeta psa….

Devojčica koja je završila eksperiment, vreme je provela tako što je prvo sortirala a zatim i sadila i presađivala cveće.

Ni kod jedno od njih nisu primetili “čudne misli” ili iskusili negativnu energiju.

Izvor: srbijadanas.com