Arhive kategorija: Dete

Urolog Predlaže Kako Rešiti Problem Umokravanja u Krevet kod Dece – Trening Mokrenja

Nije tako retka pojava noćnog umokravanja kod dece. Postoje brojni razlozi za to, ali u velikom broju slučajeva se ovaj problem može rešiti treningom mokrenja.

Akt mokrenja je kompleksna i kombinovana refleksno- voljna radnja. Normalan akt mokrenja podrazumeva mokrenje u kontinuiranom mlazu uz potpuno pražnjenje mokraćne bešike, da se pražnjenje odvija voljno i pod niskim pritiskom.

Ujutru po ustajanju, dete treba da piški (prvo mokrenje) i dete ne sme da se napinje ili pritiska po stomaku pre započinjanja mokrenja.
Oko 20 minuta posle prvog mokrenja, ponovo dete ide u toalet “da se ponudi” da piški (drugo mokrenje) i tada SME da se napne kako bi izmokrilo zaostalu mokraću posle prvog mokrenja.
Nakon drugog mokrenja, dati detetu da popije vodu ili čaj.
Kako rešiti problem noćnog umokravanja, trening mokrenja, predlaže urolog

Dete od 4-6 godina 200-250 mL vode ili čaja.

Dete od 7-9 godina 300-350 mL vode ili čaja.

Dete od 10-12 godina 400 mL vode ili čaja.

Ovakav režim mokrenja se ponavlja na svaka 2,5 sata do 17h.

Nakon 17h dete se samo forsira da piški po istom režimu ali NE DA PIJE TEČNOST. Od 17h pije tečnost samo onoliko koliko je žedno.

Noću ne buditi dete ni da pije ni da piški!

Trening mokrenja u početku izgleda komplikovano, međutim posle izvesnog perioda postaje rutinska stvar. Ne smemo završiti a da ne pomenemo – po završetku svih aktivnosti tokom dana, a neposredno pre odlaska u krevet, u sprovođenju higijenske pripreme za spavanje, jako je važno da se dete dobro izmokri. Izbegavati uspavljivanje dece sa različitim napicima, kao i nuđenje pića u toku noći.

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

Krvna Slika Kod Dece

Kada se radi krvna slika deci, kako se vadi krv maloj deci, šta sve „pokazuje“ krvna slika, koje su referentne vrednosti krvne slike, kako krvna slika pomaže da vidi da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji?

Mališanima se krvna slika radi na sistematskim pregledima kako bi se proverilo opšte stanje organizma, da li treba nešto korigovati u detetovoj ishrani, radi praćenja rasta i razvoja deteta ali i kada je dete bolesno, ili se sumnja na neko oboljenje, obično da bi se procenilo da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji.

Krvna slika je najčešća analiza u pedijatriji, jer daje vrlo korisne informacije o zdravlju deteta i rešava dileme kada postoji sumnja na određenu bolest.

Kada se “vadi” krvna slika mališanu?

Prva krvna slika obično se radi oko šestog meseca života, kako bi se proverilo da li je dete anemično. Ovo je period „fiziološke“ anemije; od rođenja rezerve gvožđa se postepeno prazne i u ovom uzrastu vrednosti hemoglobina obično su dosta niske. Krvna slika u 6.mesecu spada u standardni pregled i ne bi trebalo da brinete kada je pedijatar zatraži. Kod neke dece prva krvna slika radi se i ranije, u uzrastu 3-4meseca. To su deca kod kojih se može očekivati ranije ispoljavanje anemije, kod prevremeno rođene dece, blizanaca, dece majki koje su imale izraženu anemiju tokom trudnoće…

Kasnije se krvna slika radi uglavnom jednom godišnje, kada se rade redovni sistematski pregledi. To ne znači da će pedijatar na svakom sistematskom pregledu tražiti krvnu sliku, ukoliko je dete zdravo.

Druga grupa razloga (indikacija) za uzimanje krvne slike kod dece su bolesti ili sumnje na oboljenja, gde nam krvna slika pomaže u uspostavljnju dijagnoze. Naravno, ona se ne uzima detetu uvek kada je bolesno, već samo kada lekar proceni da mu je ona od koristi u pronalaženju uzroka bolesti.

Kako se vadi krv maloj deci?

Za laboratorijske analize koristi se venska ili kapilarna krv. Srećom, za krvnu sliku dovoljna je kapilarna krv, pa nije potrebno „bosti“ venu bebi ili malom detetu (veština kojom vladaju samo iskusni zdravstveni radnici). Zahvaljujući savremenim aparatima koji određuju biohemijske analize iz veoma malog uzorka krvi, kapilarna krv može poslužiti i za druge potrebne analize. Često se kod deteta koje je bolesno, uz krvnu sliku određuje i CRP, koji se takođe može odraditi iz kapilarne krvi.

Uzorak kapilarne krvi uzima se iz prstića ili iz pete, kod malih beba. Iako je praksa često drugačija, naročito u privatnim laboratorijama, zvanična preporuka Svetske zdravstvene organizacije je da se deci do 6 meseci starosti, ili težine od 10 kg(oko 12 meseci starosti) uzorak kapilarne krvi uzima iz pete. Kod malih beba teško je iz prstića „nacediti“ dovoljno krvi. Uzimanje uzorka iz pete ne preporučuje se ako je dete već prohodalo, jer koža može biti zadebljana.

Za „bockanje“ pete ili prstića treba koristiti isključivo automatske lancete, prilagođene uzrastu deteta. Tako je procedura manje bolna, a smanjuje se i rizik od neke komplikacije (iako su one inače vrlo retke).

Da li vađenje krvi boli? Naravno da boli, samo beba ne ume to da nam kaže, već reaguje plačem, kao i mala deca. Nekim postupcima može se umanjiti bol i neprijatnost prilikom vađenja krvi kod beba; jedna od preporučenih metoda je da beba sisa.

krvna slika dece (1)

Šta sve „pokazuje“ krvna slika

Krvna slika ili hematološki nalaz nam daje podatke o ukupnom broju i kvalitetu krvnih ćelija, te njihovom odnosu. Iz nalaza krvne slike možemo da vidimo prisustvo: anemije, infekcije (bakterijske ili virusne), alergije, parazitarnih oboljenja, trovanja toksinima…

Krvna slika pruža uvid u sve tri krvne loze: crvenu, koju čine eritrociti (crvena krvna zrnca), belu, koju čine različite podvrste leukocita i trombocite (krvne pločice, koje učestvuju u zgrušavanju krvi- koagulaciji).

Savremeni aparati za analizu krvne slike određuju brojne parametre, tako da rutinska krvna slika ima bezbroj pokazatelja, koje treba dobro poznavati i tumačiti. Ne dobija se samo vrednost hemoglobina i crvenih krvnih zrnaca, već i brojni drugi parametri (MCV, MCHC, RDW i drugi), koji pomažu da se stekne kompletan uvid u crvenu krvnu lozu, nedostatak gvožđa ili drugi uzrok anemije, kao i funkciju kostne srži („fabrike“ za proizvodnju krvnih ćelija).

Osim broja leukocita, važan je i odnos pojedinih podvrsta, naročito ako je ukupan broj smanjen ili povećan iznad normalnih vrednosti. Leukocitarna formula pokazuje odnos među različitim podvrstama belih krvnih zrnaca. Tako se lekar može orijentisati u pogledu razlikovanja različitih infekcija, ali se mogu naslutiti i neke retke, ali potencijalno opasne hematološke bolesti. Roditelji ne treba da se bave detaljima leukocitarne formule, jer se radi o složenoj grupi poremećaja koje ipak treba prepustiti pedijatru.

Poremećaj broja trombocita mnogo je ređi. Kod ozbiljnih infekcija, i virusnih i bakterijskih, može doći do izmene i vrednosti trombocita, što lekaru može da posluži za procenu težine bolesti i daljih mera koje je neophodno reduzeti. Nekada su niske vrednosti „tehnički“ problem i tada se preporučuje da se krvna slika ponovi.

Referentne vrednosti krvne slike

Referentne vrednosti (raniji termin normalne vrednosti) krvne slike su unapred određeni rasponi koncentracija svakog parametra posebno i to zavisno od pola i uzrasta pacijenta kao i od korišćenih reagenasa i aparata na kojima se rade te analize. One zavise i od načina uzimanja uzorka krv: da li je u pitanju kapilarna ili venska krv. Svaka laboratorija je obavezna da naznači referentne vrednosti u zavisnosti od reagenasa i aparata koje koristi.

Referentne vrednosti kod dece zavise od njihovog uzrasta. Tu razlikujemo četiri doba deteta: novorođenčad, dete do 2 godine, 2-5 godina i 5-13 godina. Nakon toga referentne vrednosti su kao kod odraslih osoba i zavise od pola.

Sve nam ovo pokazuje da je za tumačenje krvne slike, kao i drugih laboratorijskih analiza, potrebno znanje i iskustvo. Zato roditelji nikada ne treba da analiziraju detetovu krvnu sliku bez pomoći lekara, jer se može učiniti da nešto što je sasvim u redu nije u referentnim vrednostima.

Kako krvna slika pomaže da vidi da li se radi o virusnoj ili bakterijskoj infekciji?

Krvna slika je korisno pomoćno sredstvo u razlikovanju virusnih od bakterijskih infekacija, ali nije siguran i jedini pokazatelj. Samo u kombinaciji sa pregledom može sa pravilno tumačiti i nalaz krvne slike. To isključivo radi lekar, nikako mame i tate.

Tipično kod virusnih infekcija leukociti (bela krvna zrnca) nisu povećani (ili im je broj i smanjen), a dominiraju limfociti u leukocitarnoj formuli. Kod bakterijskih infekcija su obično leukociti visoki, a preovlađuju granulociti u formuli. Izuzetaka ima, tako da najteže bakterijske infekcije (sepse) mogu ići sa malim brojem leukocita, a neki virusi mogu dati veliki broj belih krvnih zrnaca ili karakteristične promene u leukocitarnoj formuli.

Takođe, često se događa da dete tokom infekcije ima snižen hemoglobin, koji je i glavni pokazatelj anemije. Zbog toga je važno da se rezulati krvne slike tumače u kombinaciji sa ponašanjem deteta, a konačan sud treba da pruži stručnjak.

krvna slika dece (2)

Mogu li mame i tate da tumače rezultate krvne slike?

Kada roditelji sami „tumače“ krvnu sliku, može doći do različitih zabuna i neopravdane zabrinutosti. Lekovi, antibiotici ili neke druge vrste terapija mogu da utiču na rezultate, kao i prolazne virusne infekcije, pa je najbolje da rezultate čita isključivo pedijatar. Takođe, referentne vrednosti za decu potpuno su drugačije nego one za odrasle. Kada dete ima virusnu infekciju praćenu visokom temperaturom, normalno je da hemoglobin padne privremeno čak i za 20% u odnosu na inače. Nemojte odmah sumnjati na anemiju jer je pad privremen.

Pravilno tumačenje rezultata laboratorijskih analiza je ozbiljan i odgovoran posao! Krvna slika daje mnoštvo informacija važnih za zdravlje deteta. Lekar koji traži ovu analizu upoređuje rezultate sa stanjem deteta i tek tada je moguće dati pravi zaključak.

Izvor: trudnocaizdravlje.rs

DOJENJE I COVID-19

Da li su trudnice u povećanom riziku od COVID-19?

Trenutno su u toku istraživanja kako bi se razumeli uticaji infekcije COVID-19 na trudnice. Podaci su ograničeni, ali trenutno nema dokaza da su one u većem riziku od ozbiljnijeg toka bolesti u odnosu na opštu populaciju.

Međutim, zbog promena u njihovom telu i imunom sistemu, znamo da respiratorne infekcije mogu loše uticati na trudnice.

Zato je važno da preduzmu mere kako bi se zaštitile od COVID-19 i da svom lekaru prijave moguće simptome (uključujući povišenu temperaturu, kašalj i otežano disanje).

Trudna sam. Kako mogu da se zaštitim od COVID-19?

Trudnice bi trebalo da preduzmu iste mere predostrožnosti za izbegavanje infekcije COVID-19 kao i drugi ljudi. Možete se zaštititi na sledeći način:

  • Često perite ruke sredstvom za dezinfekciju na bazi alkohola ili sapunom i vodom.
  • Držite rastojanje od drugih ljudi.
  • Nemojte dodirivati oči, nos i usta.
  • Praktikujte respiratornu higijenu. To znači da treba da pokrijete usta i nos savijenim laktom ili maramicom kada kašljete ili kijate. Nakon toga odmah bacite korišćenu maramicu.

Ako imate povišenu temperaturu, kašljete ili otežano dišete, na vreme potražite zdravstvenu pomoć.

Pozovite telefonom pre nego što odete u zdravstvenu ustanovu, pratite uputstva lokalnih zdravstvenih organa.

Trudnice i porodilje – uključujući one koje imaju COVID-19 – trebalo bi da odlaze na redovne preglede.

Da li bi trudnice trebalo da se testiraju na COVID-19?

Protokoli i podobnost za testiranje variraju u zavisnosti od mesta u kome živite.

Međutim, SZO preporučuje da bi trudnice sa simptomima COVID-19 trebalo da imaju prioritet u testiranju. Ako imaju COVID-19, možda će im biti potrebna specijalizovana nega.

Da li žena može preneti COVID-19 svojoj nerođenoj ili novorođenoj bebi?

I dalje ne znamo da li trudnica koja ima COVID-19 može preneti virus plodu ili bebi tokom trudnoće ili porođaja.

Do sada virus nije pronađen u uzorcima plodove vode ili majčinog mleka.

Koja nega bi trebalo da bude dostupna tokom trudnoće i porođaja?

Sve trudnice, uključujući i one kod kojih postoji sumnja ili je potvrđena infekcija COVID-19, imaju pravo na visok kvalitet nege pre, tokom i nakon porođaja. To uključuje prenatalnu i postnatalnu negu, negu novorođenčeta i brigu o mentalnom zdravlju.

Bezbedno i pozitivno iskustvo porođaja uključuje sledeće:

  • Postupanje sa ženama uz poštovanje njih i njihovog dostojanstva;
  • Mogućnost da osoba po izboru bude prisutna tokom porođaja;
  • Jasna komunikacija od strane zaposlenih u porodilištu;
  • Odgovarajuće strategije ublažavanja bola;
  • Mogućnost kretanja u periodu neposredno pred sam porođaj kada je to moguće i odabir položaja za porođaj.

Ako postoji sumnja ili je potvrđena infekcija COVID-19, zdravstveni radnici bi trebalo da preduzmu odgovarajuće mere predostrožnosti da smanje rizike od toga da se zaraze oni sami ili drugi, što između ostalog podrazumeva korišćenje zaštitne odeće.

Da li trudnice kod kojih postoji sumnja ili kojima je potvrđen COVID-19 moraju da se porode carskim rezom?

Ne. SZO savetuje da se carski rez izvodi samo kada je to medicinski opravdano.

Način porođaja bi trebalo da bude prilagođen svakoj pojedinačnoj ženi i da se pored akušerskih indikacija zasniva i na željama žene.

Da li žene koje imaju COVID-19 mogu da doje?

Da. Žene koje imaju COVID-19 mogu da doje ako to žele. Trebalo bi da:

  • Praktikujte respiratornu higijenu tokom hranjenja, nosite masku kada je to moguće;
  • Operete ruke pre i posle kontakta sa vašom bebom;
  • Redovno čistite i dezinfikujete površine koje dodirujete.

Žene koje imaju COVID-19 mogu da doje ako to žele.

Mogu li da dodirujem i držim svoje novorođenče ako imam COVID-19?

Da. Bliski kontakt i rano, isključivo dojenje pomažu bebi da napreduje. Trebalo bi da dobijete podršku da:

  • Dojite bezbedno, uz dobru respiratornu higijenu;
  • Uspostavite kontakt koža na kožu sa vašim novorođenčetom, i
  • Budete u istoj sobi sa vašom bebom

Trebalo bi da operete ruke pre i posle kontakta sa vašom bebom, kao i da sve površine održavate čistim.

Bliski kontakt i rano, isključivo dojenje pomažu bebi da napreduje.

Imam COVID-19 i osećam se previše loše da direktno dojim svoju bebu. Šta mogu da uradim?

Ako se osećate previše loše da dojite svoju bebu zbog bolesti COVID-19 ili drugih komplikacija, trebalo bi da vam se pruži podrška da vaša beba bezbedno dobije majčino mleko na bilo koji način koji je dostupan i vama prihvatljiv. To obuhvata:

  • Izmlazanje mleka;
  • Relaktaciju;
  • Donirano majčino mleko.

Preporuke Svetske zdravrstvene organizacije

Izvor: https://www.unicef.org/ http://www.emro.who.int/index.html

Nenaspavano dete neće reći “spava mi se”. A posledice nedostatka sna su ozbiljne

Mnogo puta sam čula roditelje koji govore kako njihov šestogodišnjak jednostavno “neće da ide na spavanje pre 10 ili 11 sati uveče”. Taj šestogodišnjak bi isto tako mogao da neće da jede ništa osim sladoleda, da neće da pere zube, da neće da ostavi telefon nakon 3 sata gledanja u ekran. Pa mu to, ipak, nadamo se, nećete dozvoliti.

Zdrav san, onaj od 21 do 7, izuzetno je važan. Za rast, razvoj, emocionalnu stabilnost, utiče na raspoloženje i sposobnost deteta da isprati sve aktivnosti koje ga čekaju tokom dana. Zato, ako vam dete legne u 11 sati uveče, ne očekujte od njega da ujutru ustane i obuče se bez problema, u školi bude koncentrisano, a uveče kod kuće dobro raspoloženo.

Manjak kvalitetnog sna definitivno utiče na detetovo zdravlje i dobrostanje. Evo koje su posledice toga da dete legne kasno ili dugo ne može da zaspi:

Uticaj na fizički i mentalni razvoj:
Manje sna direktno utiče na učenje. Deca sporije usvajaju nova znanja u periodu naglog kognitivnog razvoja, što se u kasnijem uzrastu ne može nadoknaditi. Takođe, deca koja manje spavaju mogu da budu i nižeg rasta.

Povezanost sna i gojaznosti:
U SAD-u se od sedamdesetih do danas gojaznost kod dece utrostručila.

Brza hrana i nedovoljno fizičke aktivnosti svakako utiču na telesnu masu. Ipak i manjak sna je jedan od faktora:

“On direktno utiče na hormone koji kontrolišu apetit – grelin (koji ga povećava) i leptin (koji ga smanjuje). Kada ne spavamo dovoljno, naš nivo grelina raste, a nivo leptina pada, i postajemo gladniji”, kaže V. Dejvid Braun, dečji psiholog specijalizovan za poremećaje sna.

Simptomi usled nespavanja mogu da liče na ADHD
Dete koje nije dovoljno spavalo pati od velikih promena raspoloženja, razdražljivosti i ne može da se fokusira.

“Vidimo neku vrstu hiperaktivnosti kad su deca premorena,” tvrdi Teri Krejl, zdravstveni radnik za probleme spavanja sa klinike u Vašingtonu. Sa njom se slaže i Kreg Kanapari, vanredni profesor pedijatrije da Univerziteta Jejl i direktor ogranka za spavanje sa Jejlovog dečijeg istraživačkog centra – nenaspavana deca se ponašaju hiperaktivno.

Ostali problemi nedostatka sna
Usled nedovoljno spavanja, deca mogu da pate od anksioznosti, depresije i zaboravnosti.

Takođe može da dođe i do pada imuniteta. Ova deca su sklonija češćim prehladama, višem krvnom pritisku, kao i mogućnosti da se povrede.

Nedostatak sna nije problem koji možete ispraviti za par dana. Evo predloga šta treba menjati kako bi dete povratilo uredan san:

– Izlažite ga svetlosti tokom dana što više.

– Omogućite mu više kretanja i fizičku vežbu.

– Dajte mu manje vremena da boravi pred ekranom. Naročito je zabranjeno da ga dete koristi pred spavanje (bilo da je u pitanju TV, kompjuter ili mobilni telefon).

Plavo svetlo ekrana narušava lučenje melatonina, hormona sna. Dr Braun kaže da ono ima isti efekat na nas kao i crna kafa. Da zaključimo: 1-2 sata pre spavanja nema ekrana u dečjoj sobi.

– Dajte i sami dobar primer: nemojte koristiti ekran u spavaćoj sobi.

– Napravite dobro okruženje za spavanje: Neka soba bude zamračena, sa optimalnom temperaturom (ni previše hladno, ni prevruće), tiha, a krevet udoban.

– Uspostavite rutinu odlaska u krevet koja će uvek biti ista. Dete može da izabere pidžamu (kako bi imalo osećaj da se i ono za nešto pita kod odlaska u krevet), ali ne može da utiče na vreme odlaska u krevet.

Dobra je praksa da pre spavanja uvek izvodite iste radnje istim redosledom: kupanje, čitanje knjige, pa i umirujuća muzika.

Ima efekta i da uvedete rekapitulaciju za koje događaje tog dana dete treba da bude zahvalno. Ovime asocijacija na spavanje postaje pozitivna.

Manje od 5% dece zaista ima poremećaj sna. Sva ostala imaju nedovoljno dobre organizovane dnevne aktivnosti. Neka deca imaju i previše domaćih zadataka, a druga ustaju prerano zbog treninga.

Još jedno dobro rešenje bi bio i kasniji početak časova u školi, naročito za adolescente koji su biološki programirani da kasnije ležu. Ali na to roditelji imaju malo uticaja.

Autor: Maria Milojković

Izvor: zelenaucionica.com

Kako da zaštitite dete od koronavirusa – 13 saveta američkog pedijatra

U Srbiji je danas registrovano još pet slučajeva zaraze korona virusom, čime se ukupan broj zaraženih sada popeo na 24. Vlada Srbije je sinoć donela odluku o zabrani javnog okupljanja u zatvorenim prostorijama za skupove veće od 100 ljudi, kako bi se sprečilo širenje zarazne bolesti Kovid 19. Takođe, predsednik je najavio nabavku 500 dodatnih respiratora, uz 1008 koliko ih već ima u našim bolnicama.

Na snazi je i privremena zabrana ulaska u Srbiju za strane državljane koji su boravili u Kini (provincija Hubej), Republici Koreji (u gradu Degu i provinciji Severni Gjongsang) i Švajcarskoj (kanton Tićino). I dalje je na snazi pređašnja zabrana ulaska stranih državljana koji su boravili u Italiji i Iranu, a zatvorena su i 44 manja granična prelaza, pa se saobraćaj preusmerava samo na glavne granične prelaze.

Na osnovu stava epdemiologa, vrtići, škole i univerziteti i dalje nastavljaju sa radom, a Ministarstvo prosvete je izdalo instrukciju osnovnim i srednjim školama u cilju prevencije širenja epidemije.

Roditelji su, naravno, zabrinuti za svoju decu iako izgleda da su deca manje podložna tome da razviju ozbiljne simptome virusa Kovid 19 i podlegnu posledicama istog.

Dr Keli Fradin, pedijatar iz Njujorka, savetuje roditeljima da ostanu pribrani. Ona sama i dalje ide metroom na posao i nastavlja sa starim načinom života.

Ona savetuje roditeljima da podsećaju decu da treba češće da peru ruke, da se ne rukuju sa drugima i da više borave na otvorenom.

Ovo su njeni saveti:

Nastavite da i dalje živite kao i do sada
Jer su u 80% slučajeva dijagnoze sa korona virusom blage. Dakle, deca i dalje idu u školu i druže se sa svojim drugarima.

Učite ih i praktikujte dobru higijenu ruku
Perite ruke sapunom i vodom bar 20 sekundi čim uđete u kuću, nakon toaleta i pre obroka. Ne dodirujte oči, nos i usta neopranim rukama i pokrijte usta i nos kada kijate.

Ne oslanjajte se previše na sredstva za dezinfekciju ruku
Sredstva za dezinfekciju ruku ne mogu da skinu ni svu vidljivu prljavštinu, a kamoli bacile. Sapun i voda su mnogo bolje rešenje. Savetujte detetu da posle škole ne jede napolju, već da sačeka da dođe kući kako bi dobro opralo ruke.

Podsećajte decu da se ne rukuju sa drugima
U američkim crkvama i poslovnim zgradama rukovanje je već zabranjeno. Ipak, deci treba skrenuti pažnju da izbegavaju rukovanje, jer neke škole praktikuju ovaj vid pozdrava, a i mnoga deca se međusobno rukuju ili drže za ruke kada dođu u školu.

Napravite zalihe osnovnih životnih namirnica za dve nedelje, uključujući i pelene, lekove i maramice
U slučaju dvonedeljnog karantina ili nestanka osnovnih namirnica, Fradin savetuje da se naprave zalihe lekova za mesec dana. Što se tiče lekova, ona savetuje da se kupe lekovi koji ne idu preko recepta, kao i oni za redovnu terapiju, uključujući i preparate za inhalaciju.

Takođe savetuje da se nabavi hrana za period od dve nedelje i da se kupe namirnice koje imaju dug rok trajanja, kao što je testenina, smrznuto voće i povrće. Kuvajte i zamrznite hranu koja može dugo da stoji kao što su ćufte i supe.

Cipele i torbe stavljajte pored ulaznih vrata
Sve stvari koje su dodirivale tlo, uključujući rančeve i cipele koje mogu u sebi da nose bakterije, treba ostavljati kod ulaza.

Podstičite decu da se presvlače
Iako je šansa da se na odeći prenese infekcija mala, Fradin savetuje roditelje da se presvlače pri povratku sa posla, kao i da to isto čine i deca.

Pazite na članove porodice koji su pod većim rizikom od komplikacija
Stariji članovi porodice i oni koji imaju druge oblike medicinskih stanja su u većoj opasnosti da razviju teže oblike ove bolesti. Vodite računa o njima. Smanjite kontakt sa njima, perite češće ruke, ne grlite se i ne ljubite kako biste smanjili mogućnost da razviju teže oblike.

Krećite se napolju sa decom kako biste ojačali imuni sistem svih vas
Kako biste smanjili strepnju od ove bolesti, ali i ojačali svoj organizam, Faldin savetuje da porodice forsiraju igru napolju, čime se osnažuje funkcija imunog sistema. Takođe, igra napolju i fizička vežba smanjuje izloženost klicama u teretani i igraonicama, iako roditelji treba da paze i na površine na otvorenom igralištu.

Izbegavajte prometna mesta
Američki Centar za kontrolu bolesti upozorava da se korona virus širi putem vazduha i sitnim kapljicama koje proizvodi osoba koja diše, priča, kašlje i kija. Virus se najlakše prenosi kada su 2 čoveka na razdaljini od metar i po – dva.

Izbegavajte prometna javna mesta kao što su biblioteke i tržni centri, kaže Fradin.

Stalno čistite kuću, naročito mesta koja se najviše koriste
Neophodno je da porodice čiste predmete i prostor koji najviše koriste kao što su vrata frižidera, rukohvat stepenica, tablet, telefoni i igračke. Kako bi efekat čišćenja bio najbolji, ostavite očišćenu površinu mokru bar 15-30 sekundi.

Ne nosite masku osim ako ste bolesni
Prema Centru za kontrolu i prevenciju bolesti iz Atlante, maske pomažu samo bolesnim ljudima kako bi sprečili dalje širenje infekcije i ljudima koji neguju zaražene. Ljudi koji ne znaju kako se nosi maska su samo pod većim rizikom da dordiruju lice, što može da dovede do širenja virusa.

Takođe, nestašica maski će postati problem javnog zdravlja, jer ih zdravstveni radnici onda neće imati. Procenjuje se da je samo u SAD-u u ovom trenutku potrebno najmanje 300 miliona maski.

Nemojte da provodite sve vreme čitajući vesti
Na taj način samo podižete sebi uznemirenost i paniku. Isključite se sa interneta, provodite vreme sa svojom porodicom, pričajte o drugim stvarima i bavite se drugim aktivnostima.

„U nekom trenutku“, kaže Fradin, „jednostavno moramo da verujemo da postoje ljudi koji vredno rade na tome da se smanji uticaj virusa. Postoje divne bolnice i doktori koji će o nama vrlo dobro voditi računa.“

Priredila Maria Milojković

Izvor: www.businessinsider.com

PAMETNA DECA RASTU TAMO GDE IMA MNOGO NEŽNOSTI I LJUBAVI

Ljubav, dodirivanje i brzo reagovanje na bebine potrebe pomažu bebinom nervnom sistemu da sazri bez preteranog naprezanja.

Svi bi voleli da imaju pametnu decu, kao da je to nešto što može da se naruči ili da se podrazumeva ako oba roditelja imaju zavidan koeficijent inteligencije, ali stvari s jedne strane nisu tako jednostavne, a sa druge su jednostavnije nego što se misli. Da bi se detetu razvijao mozak, potrebno je da mu od prvog dana života pružite puno ljubavi, da ga što više grlite i ljubite, da ga mazite… Zaboravite na savete „stručnjaka“, koji smatraju da bebu treba pusti da plače kako bi očvrsla, ne treba joj čvrstina već osećaj sigurnosti. To je važan sastojak za odrastanje pametne dece.

Kad se vaša beba rodi, njen mozak je prazna knjiga koju treba ispuniti raznim iskustvima i lagano ga oblikovati. Najranija sećanja, prva iskustva, vezana su za roditelje od kojih zavisi šta ćee svako dete postati kao odrasla osoba, kako će se ponašati, kako će razmišljati, čime će se baviti… Studija sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu pokazala je da ljubav majke fizički utiče na volumen dela bebinog mozga koji je zadužen za učenje, pamćenje i reakcije na stres. Deca kojima su majke pokazivale više ljubavi imala su za 10 odsto razvijeniji mozak.

Pametna deca imaju bolji imunitet

Ljubav, dodirivanje i brzo reagovanje na bebine potrebe pomažu bebinom nervnom sistemu da sazri bez preteranog naprezanja. Roditeljska ljubav čini bebu sigurnom tako da mozak može neometano da se razvija, a ne da se bavi sigurnošću. Osim toga, voljena deca bolje reaguju na stres, bolje kontrolišu osećanja, a u odraslom dobu se bolje prilagođavaju društvenim obavezama.

Dojite ako želite da imate pametnu decu

Pozitivna iskusta u prvim danima i mesecima života, kao što su osmeh i zabava, stvaraju snažne veze između neurona, a to je dobro za razvoj inteligencije. Studije takođe pokazuju da brzo odgovaranje na bebine potrebe, (kad je ne ostavljate da plače) utiče na razvoj sinapsi, a da nežan dodir ublažava stres, pomaže kontrolu impulsa, jača empatiju i „društvene kapacitete“, ali i imunitet.

Stručnjaci sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu ističu da je majkama koje doje najlakše da pokažu ljubav, jer se tokom dojenja ostvaruje kontak koža-na kožu, jer bebe osećaju njihov miris, jer se dodiruju i „razgovaraju“…

Hladni roditelji su uzrok loših ocena

Studija je takođe pokazala da deca koju su majke s puno nežnosti odgajale u prve tri godine života, odnosno pozitivno komunicirale sa njima i pružale im osećaj sigurnosti, odrastaju u uspešnije ljude sa većim akademskim dostignućima u poređenju sa decom čije su majke imale drugačije viđenje vaspitanja.
Štaviše, druga studija pokazuje da su odrasli čiji roditelji nisu emocionalno reagovali na njih kada su bili deca, pokazivali loše školske rezultate i loše reakcije u situacijama pod stresom ili u emocionalno negativnim situacijama.

Evo načina da pokažete ljubav svojoj bebi

Najvažnije je, kažu dečji psiholozi, da se dete ne oseća bespomoćno, jer to uzrokuje povlačenje u sebe i nesigurnost. Zanemarivanje bebe oštećuje mozak koji se razvija u istoj meri kao fizičko nasilje i zato joj pokazujte ljubav.

Ljuljuškajte je, nosajte je, gledajte je nežno u oči.
Učinite sve da se oseća sigurno i da zna da ćete uvek biti tu kad ste joj potrebni.
Osluškujte promene bebinog raspoloženja i reagujte na njih.
Budite strpljivi kada beba plače. Ne vičite na nju i ne budite grubi. Budite mirni kako biste mogli da umirite bebu.
Igrajte sa bebom.


Izvor: Dečji sajt

Mesečarenje nije ni bolest ni poremećaj: Evo kako reagovati kada dete hoda u snu

Ova relativno česta pojava u ranom detinjstvu, polako se gubi u adolescentnom periodu i nije znak nikakvog emocionalnog ili psihološkog poremećaja

VELIKI broj mališana hoda u snu, na opšte zaprepašćenje roditelja, jer ne znaju šta se sa njihovim detetom zbiva. Ova relativno česta pojava u ranom detinjstvu, polako se gubi u adolescentnom periodu i nije znak nikakvog emocionalnog ili psihološkog poremećaja, poručuju stručnjaci. Postoje pretpostavke da se nasleđuje, traje uglavnom nekoliko meseci ili godina i spontano prestaje bez ikakve terapije.

Zato, ako zateknete mališana da hoda u snu, ne budite ga, jer to može da ga prepadne. Odlučno ali nežno vratite ga u krevet, tiho mu govoreći da ostajete pored njega. U fazi mesečarenja dete nije uopšte svesno svojih postupaka. Obično se dešava u dubljem snu, u trećoj i četvrtoj fazi kada ga je teže probuditi. Ako se i probudi, nekoliko minuta se oseća pospano i dezorijentisano. Deca najčešće hodaju sat ili dva nakon što utonu u san, a to može da traje i do 20 minuta. Na kraju se uglavnom sami vraćaju u krevet, ne sećajući se svog noćnog izleta.

Izvor: novosti.rs

Slaba motorika, ravna stopala, loš govor… Šta uzrokuje najčešće probleme kod mališana i kako ih rešavati

Kako sprečiti nastanak ‘modernih’ razvojnih problema kod dece, savetuju dečiji fizijatar i logoped.

Današnji tempo života ne ostavlja dovoljno vremena roditeljima da se posvete deci kada dođu sa posla a posledica toga je sve češća upotreba pametnih uređaja kod dece što, kako navode stručnjaci, može da ima ozbiljne posledice.

“Tako često telefon i tablet postaju izvor zabave, gde dete praktično sedi u jednom položaju očiju prikovanih za ekran na kom se smenjuju slike. Kako sadržaj ima za cilj neprestano održavanje pažnje, često se dešava da dete ne čuje i ne odgovara kad ga pozovete, postaje nervozno ako mu isključite TV ili oduzmete mobilni telefon, a sve to zajedno pravi veliki problem na više polja, od kojih je slaba motorika prilično čest”, kaže prim. dr Danijela Vukićević, fizijatar u Klinici za rehabilitaciju “Dr Miroslav Zotović”.

  • Slaba motorika

Deca imaju prirodnu potrebu za kretanjem, istraživanjem, komunikacijom i socijalnom interakcijom, a svakodnevne aktivnosti su savršena prilika za pravilnu stimulaciju psihomotornog razvoja deteta. Oblačenje, umivanje, odlazak u prodavnicu i igranje testom angažuju celokupan potencijal deteta, a pre svega kontakt očima, produžavanje pažnje, korišćenje ruku i kretanje.

“Na primer, i igre loptom odlične su za razvoj motorike kod dece. Prvo s mališanom vežbajte bacanje i hvatanje lopte većeg obima iz blizine, pa kad dete to savlada, prelazite na loptu sve manjeg obima i sve veću udaljenost s koje se ona baca i hvata. Šutiranje i lupkanje lopte isto od većeg ka manjem obimu takođe podstiče razvoj balansa, brzine, spretnosti, koordinacije i vizuomotorne percepcije, što kasnije ima uticaj na razvoj pažnje, grafomotorike i viših kognitivnih veština”, ukazuje doktorka Vukićević.

Ona savetuje i što češće hodanje po neravnom terenu s različitim nagibom jer to jača muskulaturu čitavog tela, a to će se u periodu od treće do šeste godine odraziti i na položaj stopala.

  • Ravna stopala

Deca do treće godine imaju masno jastuče na stopalima, što odaje utisak da su ravna. Zato nije preporučljivo da mališani odmah nose ortopedske uloške ili specijalno izrađene cipele koje bi imale „cilj“ da spreče deformitet stopala jer mu je priroda namenila značajnu ulogu. A to je oslobađanje viška toplote, zbog čega su deci stopala često mokra, i davanje informacija mozgu o kvalitetu podloge – uzbrdo, mekano, klizavo ili mokro, pri čemu se angažuje muskulatura celog tela, a stopalo jača svoju strukturu. Važno je naglasiti da je nošenje ortopedskih uložaka i cipela pasivna potpora, koja ne podstiče razvoj i jačanje muskulature stopala.

“Zbog toga postoji pravilo da se mališanima cipele obuvaju kada ih i mi odrasli obuvamo, a to je kad idemo napolje. Deci treba što češće omogućiti različite vrste aktivnosti, gde će promenom pravca kretanja i podizanjem tereta prilagođenog njihovim anatomskim karakteristikama omogućiti jačanje muskulature tela, dovođenje tela u dobru osovinu i, naravno, jačanje muskulature stopala”, savetuje naša sagovornica i predlaže da u te svrhe kod kuće pravite poligone od stolica, lastiša, lopti ili flaša napunjenih vodom.

  • Loš izgovor

Pre desetak godina logopedi su apelovali na roditelje da ne tepaju maloj deci kako bi im obezbedili dobar govorni model kao preduslov za pravilan razvoj artikulacije glasova. Danas im poručuju da što više sa njima pričaju.

“Prilagođavanje novom vremenu i tehnološkom napretku nosi nove izazove za roditelje. Deca se bude i uspavljuju uz pametne telefone, pa umesto roditeljskih glasova i izraza lica oni gledaju i uče komunikaciju od animiranih likova. S takvom (ne)stimulacijom očekivano je da nešto ne bude kako treba”, kaže Bojana Vulić, logoped.

Da bi deca mogla da razvijaju prirodne kapacitete za usvajanje maternjeg jezika, moraju taj jezik da slušaju, ali i da govore. Video sadržaji ne podstiču dete da brblja, niti da pokuša da izgovori neke glasove. Tako je ono uskraćeno za priliku da ponavlja, imitirajući roditelje.

“Kako bi roditelji sprečili loš izgovor glasova i kašnjenje u jezičkom razvoju, trebalo bi više da pričaju s decom, kratkim i jasnim rečenicama. Izbegavajte tepanje, a kratke priče, pročitane ili prepričane deci, dobar su način vežbanja pažnje, pamćenja i proširivanja rečnika”, stiče Vulićeva.

Izvor: Blic zena

Pametna deca rastu tamo gde ima mnogo nežnosti i ljubavi

Svi bi voleli da imaju pametnu decu, kao da je to nešto što može da se naruči ili da se podrazumeva ako oba roditelja imaju zavidan koeficijent inteligencije, ali stvari s jedne strane nisu tako jednostavne, a sa druge su jednostavnije nego što se misli. Da bi se detetu razvijao mozak, potrebno je da mu od prvog dana života pružite puno ljubavi, da ga što više grlite i ljubite, da ga mazite… Zaboravite na savete „stručnjaka“, koji smatraju da bebu treba pusti da plače kako bi očvrsla, ne treba joj čvrstina već osećaj sigurnosti. To je važan sastojak za odrastanje pametne dece.

Kad se vaša beba rodi, njen mozak je prazna knjiga koju treba ispuniti raznim iskustvima i lagano ga oblikovati. Najranija sećanja, prva iskustva, vezana su za roditelje od kojih zavisi šta ćee svako dete postati kao odrasla osoba, kako će se ponašati, kako će razmišljati, čime će se baviti… Studija sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu pokazala je da ljubav majke fizički utiče na volumen dela bebinog mozga koji je zadužen za učenje, pamćenje i reakcije na stres. Deca kojima su majke pokazivale više ljubavi imala su za 10 odsto razvijeniji mozak.

Pametna deca imaju bolji imunitet
Ljubav, dodirivanje i brzo reagovanje na bebine potrebe pomažu bebinom nervnom sistemu da sazri bez preteranog naprezanja. Roditeljska ljubav čini bebu sigurnom tako da mozak može neometano da se razvija, a ne da se bavi sigurnošću. Osim toga, voljena deca bolje reaguju na stres, bolje kontrolišu osećanja, a u odraslom dobu se bolje prilagođavaju društvenim obavezama.

Dojite ako želite da imate pametnu decu
Pozitivna iskusta u prvim danima i mesecima života, kao što su osmeh i zabava, stvaraju snažne veze između neurona, a to je dobro za razvoj inteligencije. Studije takođe pokazuju da brzo odgovaranje na bebine potrebe, (kad je ne ostavljate da plače) utiče na razvoj sinapsi, a da nežan dodir ublažava stres, pomaže kontrolu impulsa, jača empatiju i „društvene kapacitete“, ali i imunitet.

Stručnjaci sa Medicinskog fakulteta u Sent Luisu ističu da je majkama koje doje najlakše da pokažu ljubav, jer se tokom dojenja ostvaruje kontak koža-na kožu, jer bebe osećaju njihov miris, jer se dodiruju i „razgovaraju“…

Hladni roditelji su uzrok loših ocena
Studija je takođe pokazala da deca koju su majke s puno nežnosti odgajale u prve tri godine života, odnosno pozitivno komunicirale sa njima i pružale im osećaj sigurnosti, odrastaju u uspešnije ljude sa većim akademskim dostignućima u poređenju sa decom čije su majke imale drugačije viđenje vaspitanja.
Štaviše, druga studija pokazuje da su odrasli čiji roditelji nisu emocionalno reagovali na njih kada su bili deca, pokazivali loše školske rezultate i loše reakcije u situacijama pod stresom ili u emocionalno negativnim situacijama.

Evo načina da pokažete ljubav svojoj bebi
Najvažnije je, kažu dečji psiholozi, da se dete ne oseća bespomoćno, jer to uzrokuje povlačenje u sebe i nesigurnost. Zanemarivanje bebe oštećuje mozak koji se razvija u istoj meri kao fizičko nasilje i zato joj pokazujte ljubav.

Ljuljuškajte je, nosajte je, gledajte je nežno u oči.
Učinite sve da se oseća sigurno i da zna da ćete uvek biti tu kad ste joj potrebni.
Osluškujte promene bebinog raspoloženja i reagujte na njih.
Budite strpljivi kada beba plače. Ne vičite na nju i ne budite grubi. Budite mirni kako biste mogli da umirite bebu.
Igrajte sa bebom.

Izvor: Dečji sajt

10 važnih stvari koje bi Vaše dete trebalo da zna do svoje 10 godine

Kada postanete roditelj, vi prihvatate veliku odgovornost za budućnost deteta. Svi žele da im dete bude ljubazno, iskreno, saosećajno i hrabro. Ipak, ove vrline se neće pojaviti niotkuda.

Dobro vaspitanje i davanje ličnog primera jesu ključ uspeha.

Najbolji svetski psiholozi smatraju da ovih 10 stvari morate naučiti dete pre nego što napuni 10 godina.

  • Da mora da poštuje i dečake i devojčice. Oni su jednaki

Poštovanje drugih je važna osobina koju vaše dete mora da usvoji, uključujući i poštovanje dece istih godina bez obzira na pol.

  • Da se ne plaši da napravi grešku

Učenje iz tuđih grešaka redak je talenat. Važno je učiti iz sopstvenih grešaka. Vaše dete ne treba da se boji da izgubi ili napravi grešku.

  • Da je znanje važnije od ocena

Nekada se roditelji prilično naljute kda ocene deteta ne ispune njihova očekivanja. Međutim, dobre ocene ne znače uvek i dobro znanje. Trebalo bi da naučite dete da je znanje važnije od ocena.

  • Da mu roditelji nisu neprijatelji i da može pitati za pomoć

Nije lako postati prijatelj detetu, naročito ako već ima sopstvene prijatelje. Ne navaljujte. Pokažite mu da može da ima poverenja u vas i izbegavajte vikanje i duge lekcije.

  • Da se uvek zauzme za sebe

Neki roditelji pokazuju više poštovanja prema nastavnicima i drugim ljudima nego prema sopstvenom detetu. Ovo može biti razlog njegove nesigurnosti u budućnosti i nesposobnosti da se zauzme za sebe. Objasnite detetu da je poštovanje važno, ali takođe i sposobnost da brani sopstveni pogled na stvari, pod uslovom da je on ispravan.

  • Da ne radi ono što ne želi zbog tuđeg odobravanja

Deca misle da je popularnost u društvu veoma važna i daju sve od sebe da je zadobiju. Koristite lični primer da biste objasnili detetu da je važnije biti iskrena i ugledna osoba nego gaženje sopstvenih verovanja radi nečijeg odobravanja.

  • Da ako ne razume, pita

Postavljanje pitanja je apsolutno normalno. Bolje je da postavi pitanje nego da se pretvara da sve razume. Detinjstvo je najbolji period da se ovo nauči.

  • Da kaže nastavniku ako se ne oseća dobro

Dete ne sme da se plaši da razgovara o sopstvenim problemima. Zdravlje je važnije od ocena ili ljutnje nastavnika. Važno je da dobro načuite dete ovome.

  • Da poštuje okolinu

Koliko često se žalimo na prljave ulice i uništene cvećnjake? Poštovanje prirode počinje u kući. Počnite od sebe, a onda usmerite i dete. U ovom slučaju, rezultati će biti očigledni.

  • Da nauči da kaže „ne“

Naučite dete da kaže „ne“ odraslima, nastavnicima, pa čak i vama. Želite da odgojite snažnu ličnost, a ne osobu koja će poslušati svaku komandu. Sposobnost da kaže „ne“ biće mu od velike koristi u odraslom dobu.

Izvor: uspesnazena.com