Arhive kategorija: Budi human

Pomoć Za Sofiju Nakić, produžimo život!

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Sofiju Nakić (2003).

Sofiji Nakić je dijagnostikovan sarkom vezivnog tkiva juna meseca 2018. godine. Prvi simptomi pojavili su se krajem decembra 2017. godine, a 6 meseci kasnije uspostavljena je dijagnoza. Sarkom je i tada već bio toliko veliki da se nije mogao operisati.

Lečenje je započela na Dečijem Hematološkom Odeljenju KC Niš, ali vrlo brzo je upućena na Institut za Onkologiju i Radiologiju Srbije u Beogradu, zbog retkosti bolesti.

Na Institutu se leči sve do maja 2019 godine. Dobijala je hemioterapije, tri različita citostatika i radio terapiju, ali ništa od toga nije dalo rezultata.

Sofijini roditelji nadu za izlečenje traže u inostranstvu, što iziskuje troškove koje samostalno ne mogu da obezbede.

Potreban je novac za lečenje, ali takođe i za putne troškove i boravak u inostranstvu dok traje lečenje. Nadaju se i operaciji koja bi trebala da se obavi kada se sarkom smanji, za vreme lečenja. Sofiji su potrebna određena pomagala, jer su joj noge atrofirale i nepokretna je od struka nadole. Iz tog razloga biće joj potrebna i fizikalna terapija.Obzirom da terapije u lečenju Sofijine bolesti imaju određene negativne uticaje na organizam, potrebni su joj suplementi, vitamini, minerali za održavanje imuniteta, kao i imunološka terapija.

Sofiji je sve gore, iz dana u dan sarkom raste i sad joj ispunjava celu usnu duplju. Potrebno je što pre započeti dalje lečenje, jer joj je opasno ugrožen život.

Za Sofiju do pobede.

Pomozimo Sofiji!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 710 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human710 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-552155-80

Uplatom na devizni račun: 00-540-0004256.3
IBAN: RS35160005400004256360
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj
Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

Za Dinu

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić

nastavlja prikupljanje novčanih sredstava za Dinu Nešić (2009).

Dina od rođenja pati od cerebralne paralize. Ona još uvek ne može da hoda niti da govori, jednom rečju, samostalno ne obavlja nijednu funkciju. Maloj Dini vidno prija kada je okružena decom i odraslima koji su prema njoj prijateljski raspoloženi. Sa njima komunicira najčešće očima, oduševljava se loptama i crtaćima.

Dosadašnja lečenja nisu dala očekivane rezultate, zbog čega su se roditelji odlučili za operaciju u Americi u nadi da će pomoći njihovoj malenoj devojčici.

Kako bi Dina bila kao i svaka druga devojčica, potrebna joj je naša pomoć. Upišimo 54 i pošaljimo SMS na 3030! Dini možemo pomoći uplatom novca na njen devizni ili dinarski račun, kao i platnom karticom na linku e-doniraj.

Naše malo je Dini sve! Budimo humani!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 54 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human54 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-406762-50

Uplatom na devizni račun: 00-540-0000874.8
IBAN: RS35160005400000874843
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

 

Izvor: budihuman.rs

Za Petru!

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić

prikuplja novčana sredstva za Petru Đorđević (2016).

Petra je srećno, hrabro i radoznalo dete. Rasla je zdrava, razvijala se normalno, bez ikakvih problema sa zdravljem do maja meseca 2019. godine.

Od maja počinje da povraća svakog dana, plače i ne oseća se dobro. Po nalogu oftalmologa, Petri je urađen skener glave i tog petog jula 2019. godine dijagnostifikovan joj je tumor na mozgu. Usledila je hitna operacija na Klinici za Neurohirurgiju KCS.

Posle četvoročasovne operacije, Petra se oporavljala u bolnici još dvadeset dana. Histopatološka analiza je utvrdila da se radi o veoma retkoj vrsti malignog tumora – Plexus choroidei cancer, gradus 3.

Posle konsultacije sa francuskim lekarima i dodatnim analizama koje su uradili u Parizu, saznajemo da Petra ima retku mutaciju gena koja je dovela do stvaranja tumora. Zbog toga se Petri ne preporučuje lečenje standardnim protokolima, već individualnom terapijom bez zračenja.

Prvi deo terapije je primila u Beogradu na IORS.

Petri je potrebna novčana pomoć kako bi lečenje nastavila u inostranstvu, da bi se izlečila njena primarna maligna bolest sa što manjim posledicama po njen dalji razvoj i odrastanje. Novac je neophodan za lečenje, rehabilitacije, specijalističke preglede, dalja ispitivanja…

Pomozimo Petri! Upišimo 700 i pošaljimo SMS na 3030. Njoj možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.

Da Petra pobedi! Budimo humani!

Slanjem SMS poruke: Upišimo 700 i pošaljimo SMS na 3030

Slanjem SMS poruke iz Švajcarske: Upišimo human700 i pošaljimo SMS na 455

Uplatom na dinarski račun: 160-552143-19

Uplatom na devizni račun: 00-540-0004246.6
IBAN: RS35160005400004246660
SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Uplatom platnim karticama putem linka: E-doniraj

Uplatom sa vašeg PayPal naloga putem linka: PayPal

 

Izvor: budihuman.rs

Za Jovanu Roškar – devojčicu lavovske snage i divovskog srca !

Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić

prikuplja novčana sredstva za Jovanu Roškar (2017).

O maloj Jovani nas sajt pisao je po njenom rodjenju. Ovo je njena prica:

„Čestitam rodili ste devojčicu 29 cm dugacku 550g u veoma teškom stanju, vršena je reanimacija 3 puta”

Jovana je rođena je u dvadeset trećoj gestacionoj nedelji trudnoće, sa svega 550 gr. Nekoliko dana nakon rođenja došlo je do pucanja plućne maramice. Kako je ceo organizam bio nezreo, usledile su konvulzije koje su kod prevremeno rođenih beba relativno česte, ali kod Jovane fenoberbiton nije delovao, pa je porodica tragala za odgovarajućim lekom.

Mesec dana posle rođenja je usledila operacija srca, sa svega 700 gr, zatim retinopatija, krvarenje u mozgu drugog na treći stepen, herpes u likvoru mozga koji može da izazove strašne komplikacije i još jedna od mnogih dijagnoza suva nekroza prstiju desne šake, drugog i četvrtog prsta desne šake, koja je pretila da može doći do širenja ka celoj ruci. Kako je bila 135 dana u bolnici boreći se za svoj život, usledila je hipotonija mišića.

Motorički razvoj bi trebalo dosta unaprediti kako bi dostigla vršnjake, jer Jovana dosta kasni u razvoju i motoričkim sposobnostima. Jovanu očekuje i operacija očiju, kao i operacija drugog i četvrtog prsta desne šake u narednom periodu. Takođe su joj neophodna sredstva za hipoterapije, kao i za rad sa logopedom i psihologom.

Pomozimo Jovani! Upišimo 661 i pošaljimo SMS na 3030. Njoj možemo pomoći uplatom na dinarski ili devizni račun, kao i putem linka e-doniraj.

Naše malo Jovani znači sve! Budimo humani!

 

 

Maleni Aleksandar Gajić treba našu pomoć kako bi pobedio opaku bolest

Aleksandar Gajić iz Zvornika boluje od veoma retke vrste tumora na mozgu (ATRT) i potrebna mu je pomoć dobrih ljudi kako bi pobedio bolest i imao bezbrižno detinjstvo.
Aleksandar je od prve operacije, za više od pola godine, prešao veliki put u lečenju i pokazao kako izgleda istinska snaga i volja u borbi za život. Za nastavak lečenja i troškove koji ga prate potrebna je velika količina novca i porodica nije u mogućnosti platiti sve, zbog čega im je potrebna pomoć humanih ljudi.

Porodica je pozvala i sve muzičare, komičare, glumce, političare i medije da se uključe u akciju za Aleksandra.

Uplate se mogu izvršiti putem žiro računa, Paypala ili Western Uniona.

Račun za BiH:
5554000037305436
Na ime Željko Gajić.

Račun za inostranstvo:
Nova Banka – A.D. Banja Luka
SWIFT: NOBIBA22
IBAN: BA395550000037305539
Gajić Željko, Glumina, Zvornik

Račun u Srbiji:
200-11103475368

Za uplate iz Slovenije, Nemačke i EU:
Marina Dinkel
Uetzinger Strasse 10
96231 Bad Staffelstein
Nemačka

Slovenija:
SI56 0202 1348 1180 532

SWIFT ili BIC za uplate iz inozemstva:
LJBASI2X XXX

Nemačka i EU:
DE21 7835 0000 0040 6427 87
BIC: BYLADEM1COB

Paypal: mirjanajankovic@hotmail.de
ineskrajc1986@gmail.com

Western Union:
Željko Gajić
Zvornik, Bosna i Hercegovina

Sada je na nama da učinimo nešto! Da pokažemo da smo humani i saosećajni. Da nam je život jednog deteta bitan, čak i ako ga ne poznajemo lično, da smo u stanju da nešto učinimo i promenimo na bolje. Da se umesto kritike sistema i lamentiranja nad sveopštom krizom i degradacijom ljudskih vrednosti pokrenemo i pokažemo da smo mi, uprkos svemu i dalje ljudi. Saosećajni, brižni i humani…

Kada sledeći put udahnete punim plućima, ili uživate u ukusu kafe ili čaja, setite se malog Aleksandra. I on će to moći, ako mu Vi, baš Vi, tog istog trena pomognete!

Hvala Vam!

 

Izvor: klix.ba

ROĐENDANE NE SLAVE, STIDE SE OD DRUGARA Pomozimo mališanima čiji se otac UBIO ZBOG DUGA ZA STRUJU

Kristijan (12), Lazar (10), Veljko (7) i Kristina (5) Spasojević iz Jelašnice, deca Miroslava Stojanovića koji je prošle nedelje, nakon što mu je zbog duga od 35.000 dinara isključena struja, popio otrov i izdahnuo, od samog rođenja imali su teško detinjstvo. Rasli su u kolektivnom smeštaju i jedino čega se sećaju iz tog perioda je tuga što nikada nisu mogli da slave rođendane.

Život u kolektivnom smeštaju odredio je i njihove ličnosti. Oni su izuzetno skromna deca. Za njih leto ne znači i odlazak na more, oni su more videli samo na slikama. Kada ih pitate šta najviše žele da imaju, skromno kažu – loptu, kopačke, lutku sa cuclom i jedan kompjuter.

FOTO: IVANA ANĐELKOVIĆ / RAS SRBIJA

Slavica Spasojević, koja je ostala sama sa decom nakon što se Miroslav ubio, kaže da najviše pati jer se oseća bespomoćno. Žao joj je što ne može da pomogne deci. I Miroslav je, kaže, patio što deca nemaju srećno detinjstvo. Kada su pre dve i po godine dobili kuću u Jelašnici od Komesarijata za izbeglice, pomislili su da će im biti malo bolje. Ali, ništa od toga.

FOTO: IVANA ANĐELKOVIĆ / RAS SRBIJA

– Deca tuguju u sebi. Samo jednom mi je dete plakalo kada nisam mogla da mu ispunim želju. Bila sam u parku s njim, ali nisam imala para da mu kupim kokice koje je tražio. Dete valjda videlo da ih druga deca grickaju, pa poželelo i ono da proba. Kada sam rekla da nemamo pare za to, moj sin se rasplakao. Na kraju sam prišla i zamolila prodavca ako može da mi da malo. Ne znam kome je bilo teže, meni ili njemu – priseća se Slavica.

 Ona kaže da joj je žao kada vidi svoju decu kad se od sramote kriju u kući, samo da ne pozovu drugare da uđu.
 
FOTO: IVANA ANĐELKOVIĆ / RAS SRBIJA

– Kad drugovi dođu do kapije, oni se kriju, kao nisu tu. Drugovi onda produže dalje. Boli me to. Sve što je njihovim vršnjacima normalno, njima je san. Veljko traži loptu i kopačke, obožava fudbal, a ja nemam odakle. Našla sam na buvljaku nešto, ali se pocepalo. Lazar voli matematiku, njega zanimaju kompjuteri, imali smo neki stari koji se pokvario, a Kristina sanja da ima lutku sa cuclom koja plače. Nisam mogla te želje da im ispunim – jada se Slavica.

Mališani ne pominju oca. Na sam pomen njegovog imena suze se slivaju niz dečja lica. Ne žele da pričaju o tome.

FOTO: IVANA ANĐELKOVIĆ / RAS SRBIJA
 – Trudim se da ne pričam o tome što se dogodilo, moram da ih poštedim – kaže Slavica i dodaje da je Kristijan bio odličan đak, a da je sada dobar. Lazar je vrlodobar i voli matematiku. Ostali još nisu stasali za školu.

– Verujem kad bi imali bolje uslove da bi bili bolji đaci, meni je važno da su oni dobri i da rastu u dobre ljude, sve ostalo će valjda doći na svoje. Volela bih da mogu da vratim vreme i sprečim Miroslava da učini to što je učinio, ali ne mogu. Ne želim da molim, želim da radim i da zaradim. Ostaje mi da se borim za ovu svoju dečicu da im pružim pristojan život – kaže na kraju Slavica.

Na ekskurziju samo jednom

Kristijan je sada ozbiljan kao veliki. Ne žali se. Neće da prizna da mu bilo šta nedostaje. Pitamo ga da li je nekada bio na ekskurziji sa školom – kaže samo jednom, u drugom razredu kada ga je „učiteljica povela gratis“.

– U kolektivnom smeštaju smo igrali fudbal, družili se. Tamo nisam bio gladan. Sada mi je neprijatno da dovedem drugove kući jer nemam uslova da ih ugostim kao oni mene. Ali zato imam sjajne drugare – sa osmehom kaže Kristijan.

Uključena struja, dug platila „Blic fondacija“

Otac mališana Miroslav Stojanović (44), izbeglica sa Kosova, izvršio je samoubistvo 10. jula uveče u Jelašnici kod Niša, popivši insekticid etiol, nekoliko sati nakon što mu je isključena struja zbog duga od 35.000 dinara. Porodica živi u teškim uslovima, hranu uzimaju na veresiju, a taj dug je porastao na 23.000 dinara. „Blic fondacija“ odlučila je da plati ostatak duga za struju, pa je Spasojevićima uključena struja.

KAKO DA POMOGNETE

Svi ljudi dobre volje koji žele da pomognu mogu da pošalju SMS na humanitarni broj 2552 ili da uplate sredstva na dinarski tekući račun „Blic fondacije“: 2750010221949709 90 ili na devizne račune 10221949724 45 – za uplate u evrima; 10221949711 84 – za uplate u švajcarskim francima, i 10221949717 66 – za uplate u dolarima, Societe Generale Srbija, Beograd.

 

Izvor: https://www.blic.rs

Marko će za život male Teodore da istrči 1.000 km nade od Niša do Atine: Ali, moramo svi zajedno da stignemo do cilja

Ljudi će moći uživo da prate Markovo kretanje i aktuelnosti na njegovom Instagram profilu

Motivacioni govornik i fitnes stručnjak Marko Nikolić odlučio je da krene na trku od Niša do Atinekako bi skrenuo pažnju javnosti na malu Teodoru i njen zdravstveni problem. Pored toga, porodica ove mališanke živi u izuzetno lošim uslovima, a kuća im je ruinirana.

– Našao sam neke sponzore ali nije dovoljno, ako se ne bude odazvao još neki sponzor primoran sam da krenem sam što postaje mnogo rizičnije. Imaću dovoljno sredstava sa tim sponzorima koji žele da stanu uz mene do kraja. Ovim podvigom želim da pomognemo maloj Teodori kojoj je hitno potrebna transplatacija koštane srži u Bolonji. Beba ima samo godinu dana i prima hemioterapiju već godinu dana, koja je održava u životu. Iako humanitarna akcija traje, nisu sakupili nimalo novčanih sredstava – objašnjava motivacioni govornik i fitnes stručnjak.

On će pretrčati hiljadu kilometara i nada se da će tokom te trke uspeti da prikupi novac za lečenje devojčice. Njegovu avanturu moći će da prate svi na Instagramu, na Markovom profilu.

– Trebalo mi je par godina da shvatim da je moguće. Prvo sam se plašio i sumnjao u sebe, da li mogu da se upustim u ovako nešto, ali na kraju sam sebi rekao da u životu ništa nije nemoguće. Prolazio sam kroz teške periode u životu i uvek sam na kraju izlazi kao pobednik. Padao sam bezbroj puta, ali sam se na kraju uvek vratio još jači. Postao sam imun i otporan na sve probleme. Došlo je vreme gde je sve više ljudi koji sumnjaju u sebe i svoje kvalitete, plaše se da napuste komfornu zonu. Pitao sam mnoge ljude šta misle, rekli su mi Marko nije moguće, a ja sam im odgovorio – zašto kažete da nije moguće a niste ni probali? – objašnjava fitnes stručnjak zašto se usudio na jedan ovako težak podvig.

Svi mi možemo da pomognemo maloj Teodori Foto: Marko Nikolić

Ipak nije maratonac, ali kako sam kaže, bavi se fitnesom i motivacijom i uvek je spreman da probija granice mogućeg.

– Ne plašim se. Toliko sam opsednut da sam spreman da umrem za nešto ako treba, biću ponosan na sebe zato što sam pokušao nešto što drugi nisu. Nikada nisam trenirao za trku ili za medalju, trenirao sam za život. Da budem spreman na sve što ovaj život baci na mene, da izdržim sve loše što dolazi. Ako svakog dana sebi govoriš da je moguće, na kraju ćeš sebe ubediti u to. Kroz rizik, bol i patnju do konačne pobede. Uvek kažem, ako želiš da uspeš moraš da patiš. U trenutku kada misliš da se sve ruši oko tebe da nema nade i da je kraj, tu više motivacija ne igra nikakvu ulogu, tada više nisi ljudsko biće, postaješ besmrtan i tada te nešto vodi neka viša sila i energija – ističe Marko.

On ima za cilj da za 20 dana pređe 1.000 kilometara sa timom koji čine Vladimir Zdravković – vožač i devojka Stanislava Petrović koja će biti tu ako mu se nešto desi, zlu ne trebalo.

Marko će preći put dug hiljadu kilometara Foto: Marko Nikolić

Mišljenja je da bismo bili srećni kada bi svako od nas odabrao jednu bebu ili bolesnu osobu da nešto pokrene.

– Loše je vreme, znam, ljudi pucaju psihički, gube nadu, lako odustaju. Zato želim da svim ljudima prenesem jednu poruku kada budem došao do cilja. Sve polazi od nas samih. Ko smo mi, zašto smo došli na ovaj svet, šta želimo od našeg života. Koja je naša svrha? Želim da dokažem svima da je sve moguće i da ne gube nadu, jeste da su teška vremena, život je jedan veliki ispit, ako izdržiš USPEĆEŠ – zaključuje Marko svoju priču za Telegraf.

„Život je jedan veliki ispit, ako izdržiš USPEĆEŠ“ Foto: Marko Nikolić

Printscreen: Budi human

(Telegraf.rs)

Ovom tati je hitno potrebna naša pomoć budi human podeli i učestvuj!


-Postovana Melisa moja supruga je clan vase grupe. Zovem se Slobodan. 2012 sam operisao tumor mozga. U tom periodu sam bio na lecenju u knez selu. Tamo sam upoznao sada već moju zenu.Ona ima isti problem kao ja. I ona je operisala tumor na mozgu…Sudbina nas je spojila.Usprkos bolesti odlucili smo se na porodicu,i sada imamo sina. 5 meseci starosti.


Slobodanu Aleksiću (27) iz Lopardinca kod Bujanovca, radniku u invalidskoj penziji, potrebno je 8.000 evra za operaciju tumora na mozgu, koja bi bila obavljena u Turskoj, ali njegova porodica nije u mogućnosti da sakupi ovaj novac.

 Aleksić je pre pet godina operisao jedan tumor na mozgu u KC Niš, ali se bolest opet vratila posle pet godina.

– Postoji verovatnoća da se operacija obavi možda i u Bugarskoj, a prvobitna preporuka je bila za Tursku.

Rok za odlazak je 14. avgust, a meni nedostaje para za put na lečenje, jer sam u invalidskoj penziji i nisam u mogućnosti da radim.

Supruga Marija je takođe operisana od slične bolesti, a roditelji su bez stalnog posla, tako da nemam drugog načina, nego da pomoć zatražim javno – priča Slobodan Aleksić.

– Na jednom od poslednjih onkoloških pregleda saopšteno mi je da se tumor vratio, na mestu blizu onog prethodnog, ali  je ovaj nepristupačniji i opasniji za operaciju.Preporuka lekara je da dalji tretman potražim u inostranstvu, u Turskoj, na klinici „Sante plus hospitals“, gde sam već poslao kompletnu medicinsku dokumentaciju.

Dobio sam i odgovor da neophodnih pet seansi lečenja koštaju 8.000 evra i taj novac je najozbiljniji problem koji se postavio između nas i tumora.

Kako do novca, jer sam invalidski penzioner sa samo 27 godina sa penzijom od 13.000 dinara.

Drugih prihoda u porodici nemam. Kako da odem na neophodnu operaciju, kako da obezbedim pare? To su pitanja koja me proganjaju

– navodi Aleksić.Opština Bujanovac uplatila je oko 40.000 dinara pomoći za lečenje Aleksiću, a svi koji su u mogućnosti i žele da pomognu to mogu da urade svojim prilozima.

Broj tekućeg računa na koji se mogu uplatiti sredstva za Slobodanovo lečenje je 2006879554011 banka “Poštanska štedionica”.


Klub apeluje da se svi organizujemo i uplatimo ovom tati petomesečne bebe novac neodređene sume, kako bi njegov sin odrastao uz oba roditelja i imao srećno detinjstvo!

UNI JE POTREBNA NAŠA POMOĆ BUDI HUMAN,PODELI!

  1. Nasa Una rodjena je 27.06.2013.god. u Kraljevu 28-og juna dobila je sepsu i hitno prebacena za KBC Kragujevac gde je ustanovljena srcana mana ASD i VSD.Po prijemu Kraljevacki lekari tvrde da je imala i konvulzije i dobija i ferobarbiton u terapiji. Radjen nam je i EEG gde joj iskljucuju isti. Posle 25 dana borbe pustaju je kuci,ali ubrzo odlazimo na ispitivanje u Tirsovu gde provodimo jos dva meseca dijagnoza artrogripoza (ukocenost zglobova,slabost i nedostatak misica ) ,bila je 21 dan na ekstenzijama ispravljanje kukica i nosili smo pavlik jos 6 meseci. Sa 4 mesca dolazimo kuci i dobija upalu pluca vracamo se u bolnicu ,tamo dobije bakteriju klepsielu na plucima i opet hitno za Kragujevac i opet sepsa i borba za zivot. Nakon 26 dana izlazimo iz bolnice srecni sto je sa nama ali borbu nastavljamo fizikalnim terapijama.Dva meseca provodimo na terapijama mesec dana kuci.Una je do sada imala 4 upale pluca i razne infekcije zbog srcane mane. Kada je napunila tri godine ustanovljeno je tesko ostecenje sluha na desno 100% na levo 90% .U septembru 2016.god. Una odlazi na operaciju i ugradnju kohlearnog implanta i nasa nova borba za zvuk i glas. Sa tri godine odlazimo u Slovacku na rehabilitaciju i Una pruza svoje prve korake jos uvek nestabilne ali za nas velike.Jos uvek ne prica,jos uvek svakoga dana odlazi na logopedske i defektoloske tretmane ( sve privatno jer nemamo u drzavnoj ustanovi ovaj vid rehabilitacije).fizikalne terapije . Naporno radimo i vezbamo i nadamo se da ce biti samostalna i svoja jednoga dana . Verujemo da je sa razlogom i dalje sa nama i bori se kao lavica da uspe u tome. Iako su tvrdili da su male sanse da prezivi uspela je,iako su tvrdili da nece moci da hoda uspece,iako tvrde da nece pricati mi verujemo da hoce i ne odustajemo.Potrebno je jos puno rada i terapija da bih uspeli,ali verujemo!

Đorđu život zavisi od tih aparata-POMOZITE!!!DELITE!!!

Moj sin Djordje rodjen je 14.03.2011 godine na termin uredna trudnoca,ocena 9/10 odmah po rodjenju su bili vidljivi deformiteti na rukicama i nogicama.Iz porodilista iz Sremske Mitrovice 8 dan nas prebace na Institut Majka i Dete na neonatologiju gde su radjeni razna ispitivanja.02.02.2012 je traheostomisan i odtad mu zivot zavisi od aparata Respiratora pomocu kojeg dise.

04.10.2012 mu je uradjena gastrostoma pomocu koje se hrani.Po izlasku sa kontrole 25.12.2012 u rukama prestaje da dise tada je par puta reanimiran,bio je jako lose tad je 12.01.2013 krsten na intenzivnoj nezi.Vremenom je otvorio oci al nije reagovao na nas,rekli su da mozda nece ni reagovati da budemo spremni na to.Kako je vreme prolazilo i Djole je bio sve bolji.U martu 24 ga spustaju na odeljenje pulmologije gde sam mogla i ja biti sa njim.Tu smo proveli par dana i pustili su ga kuci.Vremenom je poceo da bude onaj stari da nas prepoznaje,da se smeje ,prati pokrete,gleda crtani…

Djordje je prve dve godine zivota vise proveo u bolnici nego kuci.Posle samo kad je u krizi bivao je po 3-4 meseca na intenzivnoj al hvala Bogu uvek se izvukao Djole je veliki Borac.Nije kao ostala deca nemoze samostalno da sedi,hoda nemoze da prica nikad nisam cula od njega Mama ? ? .Nece ici u vrtic,skolu kao druga deca ? ,nece moci fudbal da igra ? a puno voli lopte.Ne jede slatkise kao ostala deca.Djole je veoma dobro dete sobzirom na bolest i da je vezan za krevet,srecne ga cine sitnice i uvek gledam da ga usrecim koliko mogu.Trazim  pomoc za servisiranje aparata jer ja taj novac nemam,a Djolu zivot zavisi od tih aparata ,od filtera koji se menjaju treba cesce,ja ih menjam jednom mesecno jer je nabavka skupa a jedva skupim novac za sve te potrebe aparata.


Zahvaljujem se punooo svim ljudima dobrog srca koji mi pomognu da sakupim novac za dalje lecenje deteta jer na za zalost od novca mu zavisi zivot.
Bajic Snezana br.ziro racuna:TR 355000320006711542 Vojvodjanska Banka
Upiši 44 i pošalji SMS na 3030
Cena poruke: 200 din (PDV se ne naplaćuje)
Upiši human44 i pošalji SMS na 455
Cena poruke: 20 CHF