Arhive kategorija: Ishrana za bebe 4+

Dojenje je prirodni nastavak trudnoće, a majčino mleko najbolja hrana za bebe u prvim mesecima života.

Uvođenje nemlečne hrane/Moj prvi obrok!

Najčešće pitanje roditelja je kada uvesti nemlečnu ishranu ?

Nutritivne potrebe zavise od životne faze. Odojčadi je potrebno znatno više energije po kilogramu telesne mase nego odraslima. U prvim mesecima odojčad ne zahtevaju raznovrsnost u svojoj ishrani. Njihove nutritivne potrebe svedene su na jednostavnu hranu: majčino mleko ili odgovarajuću mlečnu formulu i vodu.

Međutim, u uzrastu od navršena četiri do navršenih šest meseci ovo više nije dovoljno, zbog povećanog zahteva u kalorijama, vitaminima i mikroelementima (gvožđe, cink i dr). U ovoj fazi, razvoj sistema za varenje i neuromišićnog sistema dostigao je takav nivo , da odojče može da prihvati, žvaće i guta čvrstu hranu.

Uvođenje dopunske čvrste hrane je obično postepen proces, vreme uvođenja određuje se individualno za svako dete i zavisi od njegovog razvoja. Ipak većina odojčadi je spremna za uvođenje nove hrane između navršenih četiri do šest meseci.

Ukoliko dete slabo napreduje ili pokazuje znake i zainteresovanost za drugom hranom ,nije zadovoljno posle punog obroka mleka,traži hranu češće nego ranije, budi se noću tražeći hranu, ispituje predmete ustima i cokće, od navršenog četvrtog do šestog meseca mu treba ponuditi i nemlečni hranu.
Još jedan pokazatelj da je dete spremno da prihvati novu hranu je kada drži uspravno glavu.

Blagovremeno uvođenje dopunske hrane obezbeđuje mnoge koristi, nudi nove nutrijente, ukuse i teksturu. Prvi ukus često postavlja temelje drugim ukusima i uvod je u uzbudljiv svet hrane.

Uvođenje nemlečne hrane u ishranu deteta sprovodi se postepenim dopunjavanjem i zamenjivanjem pojedinih mlečnih obroka nemlečnom hranom.

Pri uvodjenju nove hrane obratiti pažnju da dnevno uvodite jednu novu namirnicu i naredna dva do tri dana koristiti istu, da u slučaju pojave alergije znate o kojoj namirnici se radi. Tako se uvode dve do tri nove namirnice nedeljno.

Obzirom da se dete sreće sa ukusom hrane po prvi put u životu, ne treba ga prisiljavati da jede. Ukoliko odbije neku hranu, pokušajte ponovo narednog dana.
Kada dete prihvati novu hranu, postepeno povećavajte količinu hrane do punog obroka ( u pocetku, je to količina od 2-3 kafene kasicice, ali ubrzo će dostići količinu od 120-150gr.).

Žitarice obezbeđuju dobru prvu hranu, jer čine dobru ravnotežu ugljenih hidrata, proteina i masti.One su odličan izvor gvožđa, vitamina B, i kalorija koje su bebi potrebne za rast i razvoj.

Najčešće se počinje pirinčanim i kukuruznim žitaricama jer su lako svarljive i daju najmanje alergije, pošto ne sadrže gluten ( protein koji se nalazi u pšenici i raži i kod osetljive dece može izazvati glutensku enteropatiju).

Od žitarica preporučujemo Milupa žitarice.
Jedne u sebi već sadrže adaptirano mleko i spremaju se sa vodom. Druga vrsta ne sadrži mleko i mogu se pripremati sa maminim mlekom (odojčad na prirodnoj ishrani), vodom i /ili voćnim sokom, mlečnom formulom koju dete koristi.

Posle šest meseci mogu se dati kombinovane žitarice koje sadrže pšenicu, proso, ječam, raž i koje se takođe mogu naći u nekoliko različitih ukusa, uglavnom sa dodatkom voća.

Žitarice uvek davati kašičicom, nikad bočicom da bi se smanjio rizik od karijesa i sprečilo unošenje veće količine.

Dve do tri nedelje po uvođenju žitarica može se početi sa uvođenjem pirea od povrća. Od povrća se prvo preporučuje povrće blagog ukusa kao sto su krompir i šargarepa a potom bundeva ,grašak, tikvice, blitva, spanać, karfiol, kelj.
Pošto je u bebinu ishranu uvedeno povrće, treba početi sa uvođenjem vcoća (jabuka, kruška ,banana, breskva, kajsija, šljiva).
Prilikom hranjenja neka dete sedi udobno , budite strpljivi, nemojte odustajati, pokušajte ponovo sledećeg dana.

Dojenje ili mlečna formula sa dodatkom gvožđa nastavljaju se i posle uvođenja nemlečne hrane i ostaju bebina primarna hrana do kraja prve godine a poželjno i duže.

Dojenje ili mlečna formula sa dodatkom gvožđa nastavljaju se i posle uvođenja nemlečne hrane i ostaju bebina primarna hrana do kraja prve godine a poželjno i duže.

Recepti za dobar početak:

1. Moja prva pirinčana kašica / 4 mesec

Potrebno je: 30ml. adaptirane mlečne formule ili maminog mleka, 1,5 kašike Bio pirinčanih pahuljica.
U toplu predhodno pripremljenu adaptiranu mlečnu formulu ili mamino mleko dodati pirinčane pahuljice i fino sjediniti.

2. Kašica sa grizom i voćem / 4-5 mesec

Potrebno je: 50ml adaptirane mlečne formule ili maminog mleka, 2 kašike Milupa – Griz pahuljica, ½ jabuke.
U predhodno pripremljenu adaptiranu mlečnu formulu ili mamino mleko dodati očišćenu, skuvanu i ispasiranu ½ jabuke i pahuljice a zatim fino sjediniti.

3. Heljdina kaša sa mlekom /6 mesec

Potrebno je: 100ml. adaptirane mlečne formule ili maminog mleka,
100ml. vode,10gr. heljdinog griza.
Vodu zagrejati, i kad provri, postepeno, uz stalno mešanje kuvati heljdin griz. Kuvati na laganoj vatri 2-3 minuta. U prohlađenu masu umešati predhodno pripremljenu adaptiranu mlečnu formulu ili mamino mleko. Vrlo je hranljivo i daje se detetu posle šestog meseca.

 

Bebina prva kašica

Prema opštem pravilu lekara, beba između 4. i 6. meseci isprobava prvu hranu, koja nije majčino mleko. A evo šta treba da znate.

Prelazak na čvrstu hranu velik je korak kako za roditelje tako i za bebu. U principu, majčino mleko zadovoljava sve nutritivne potrebe bebe do šest meseci. Nakon toga, polako se uvodi i druga hrana.

Pri izboru namirnica, imajte na umu da one budu sveže i kvalitetne, uzgajane bez pesticida i drugih opasnih hemikalija. Važno je dobro skuvati namirnice, kako bi beba lakše varila. Mi vam dajemo primer prve kašice za vašu bebu.

Dosadni kašalj – virusni ili alergijski?

Kašica od pirinča
Pomešajte jednu do tri kafene kašike pirinčanog griza sa prohlađenom prokuvanom vodom ili pak majčinim mlekom/formulom. Prohladite i dajte bebi. Uživajte u ovim trenucima s svojim mališanom! Prijatno!

Bebin ručak: Kašica od tikvice, jabuke i karfiola

Izvor: roditelji.edukacija.rs

ŠTA NAM GOVORE OZNAKE NA DEKLARACIJAMA?

Svaki roditelj bi trebalo da, pre kupovine dečije hrane, pročita deklaraciju koja predstavlja lični dokument svake namirnice koji otkriva njeno poreklo, namenu i sastav.

Obavezni deo koji svaka deklaracija sadrži je: naziv hrane, spisak sastojaka u kojima su boldiranim slovima ili naglašenim fontom obeleženi alergeni, količina pojedinačnih sastojaka ili kategorija sastojaka, neto količina hrane, datum minimalne trajnosti, posebni uslovi čuvanja, naziv i adresa subjekta u poslovanju hranom pod čijim imenom se hrana stavlja u promet a registrovan je u Republici Srbiji, mesto-odnosno zemlja porekla, uputstvo za upotrebu – kada je to potrebno.

Spisak sastojaka predstavlja listu svih sastojaka po opadajućem redosledu, uključujući aditive i enzime, koji se koriste u proizvodnji ili pripremi hrane, a prisutni su u gotovom proizvodu, čak i u promenjenom obliku. U okviri spiska sastojaka, potrebno je navesti procentualnu zastupljenost određenih sastojaka ukoliko se on nalazi u nazivu proizvoda ili ako se naglašava rečima, slikama ili crtežima.

Složeni sastojak koji se sastoji od dva ili više sastojaka može biti naveden u listi sastojaka pod svojim nazivom, uz obavezan spisak njegovih sastojaka prema opadajućem redosledu, osim ako ga u gotovom proizvodu ima do 2%, ne računajući aditive i alergene. Aditivi se označavaju navođenjem kategorije i naziva aditiva ili njegovog E broja. Arome se navode na deklaraciji oznakom arome/e. Neto količina se izražava u jedinicama mase.

Oznake hranljive vrednosti proizvoda (nutritivna tablica) nam govore koliko je hranljivih materija sadržano u 100 g odnosno 100 ml proizvoda. Sve hranljive materije se navode u gramima, a energetska vrednost u kJ/kcal. Obavezno je navođenje količine sledećih hranljivih materija: masti, zasićenih masnih kiselina, ugljenih hidrata, šećera, proteina i soli. Energetska vrednost i količine hranljivih materija dodatno se mogu izraziti po porciji/potrošačkoj jednici hrane, ali ne umesto 100 g/ml hrane.

Nutritivna tablica je obavezna na proizvodu koji sadrži prehrambene (nutritivne) i zdravstvene izjave. To su izjave „izvor kalcijuma“, „visok sadržaj vlakana“, „nizak sadržaj masti“, „bez holesterola“, „smanjen sadržaj …“, „povećan sadržaj …“, „obogaćeno …“ i dr. Proizvod koji nosi nutritivnu izjavu „bez šećera“ znači da taj proizvod ne sme sadržati više od 0,5g šećera na 100g ili 100ml, proizvoda, dok proizvod koji ima izjavu „mala količina šećera“, ne sme imati više od 5g šećera na 100 g proizvoda ili 2,5 g na 100 ml, ako je proizvod tečnost. Izjava „bez dodatog šećera“ znači da taj proizvod ne sadrži nikakve dodate monosaharide ni disaharide, niti drugu hranu koja se koristi zbog svojih svojstava zaslađivanja. To znači da se ne smeju u taj proizvod dodavati ni zaslađivači. Ukoliko proizvod sadrži zaslađivače potrebno je u nazivu proizvoda istaći „sa zaslađivačima“. Svaka nutritivna izjava ima uslov pod kojim se može naći na proizvodu.

Upravo nutritivna tablica daje deklaraciji najvažniju ulogu: uticaj na zdravlje populacije. Jasni navodi hranljive vrednosti svakog proizvoda mogu predstavljati korisna i motivaciona sredstva u nastojanju da se izborimo sa gojaznošću i hroničnim bolestima povezanim sa ishranom.

Kako bismo znali koliku količinu pojedinih namirnica trebamo konzumirati, prvenstveno trebamo znati koliko energije trebamo dnevno uneti hranom, s obzirom na našu starost, pol, aktivnost. Prosečni odrastao čoveka treba dnevno da unese hranom 2000 kcal i to raspoređeno na sledeće hranljive materije: masti 70g, zasićenih masti 20g, ugljenih hidrata 260g, šećera 90g, proteina 50g i soli 6g.

Greške u deklarisanju su posledica toga da je danas deklaracija postala moćno marketinško oruđe i često se na njoj nalaze naučno neutemeljene, tendenciozne i netačne izjave. Najčešće greške, pored tendencioznih izjava, su neadekvatno deklarisani alergeni, izostavljanje podataka o fizikalnim svojstvima hrane kao i nepostojanje obaveznih izjava koje dopunjuju naziv proizvoda. Dakle, nije važno samo ono što piše na deklaraciji, već i ono što ne piše, a trebalo je biti napisano!

dr.sc. Danica Zarić

direktor IHIS Nutricionizma, članice IHIS Naučno-Tehnološkog Parka

 

Izvor: demetra.rs