Bebac je imao krvarenje na mozgu po rođenju, i oboje su nas izgubili u sali na porođaju…


Saznala sam da sam trudna u Junu 2015 godine posto mi je kasnilo uradila sam test koji je pokazao pozitivno, jedva su se videle crtice na njemu posle par dana sam uradila drugi jer nisam verovala da sam ostala trudna, jer mi je trebalo pet godina posle prve trudnoce koju sam izgubila u28 nedelji i koja je bila fatalna za curicu, i naravno i drugi test je pokazao pozitivno, saopstila sam muzu i nasoj srece nije bilo kraja.
E sad pocinje ono glavno odlazim kod ginekologa koja mi radi pregled i saopstava mi da sam trudna i koja sam nedelja, meri mi pritisak a aparat pokazuje 160 sa 100 spustaju mi pritisak i uspevaju u tome, dobijam da pijem metildop koji sam pila celu trudnocu, dobijam uput za narodni front gde nastavljam dalje da vodim trudnocu. I kontrole redovne gde je spadala i dnevna bolnica, jednog dana dobijam uput za dnevnu bolnicu odlozim tamo i lezim vade mi krv i ustanove da imam secer i pritisak koji me je pratio celu trudnocu, dolazi doktorka i saopstava mi da me prebacuju na odeljenje visoko rizicne trudnoce na odrzavanje, odlazim na sprat smestam se u sobu i onda pregledi i sve sto ide uz to, 15 decembra mi nacelnik Zeljko Mirkovic radi pregled i saopstava da ce se raditi carski rez 17 u 11 sati zbog slabog protoka utarina, boji se da me ostavi jos jer bi izgubio bebu.
Dolazi taj famozni 17 December ja na stolu u sali dolazi moja doktorka Barbara Pauzen i pita me da li sam dobro, bude me u sok sobi n eznam nista o bebi prebacuju me na odeljenje, i dalje ne znam nista o bebi posle tri dana od porodjaja dolazi doktorka da mi saopsti da sam rodila decaka koji je tezak 1550 a dugacak 47 da je u inkubatoru, na intezivnom odeljenju i tu pocinje moj pakao… Svaki dan do mog izlaska iz bolnice sam isla da ga obilazim po pola sata u podne i uvece u sest pa do pola sedam i kad god sam otisli plakala sam, hranili su ga na sondu jel drugacije nije moglo, bio na kiseoniku jel nije disao samostalno, posle desetog dana su ga skinuli sa kiseonika ali istog dana uvece su morali da ga vrate na kiseonik, jel je presto da dise, ja izlazim iz bolnice 22 decembra naravno bez svoje bebe jer je ostalo u inkubatoru, nema goreg momenta nego kad majka ostavlja dete i ide kuci sama…
Posle mesec dana doktor mi saopstava da 23 januara mogu doci po dete da je sve uredu, dostigao je kilazu 2250 i da moze da se otpusti kuci, nema srecnije zene od mene naravno kroz sve to je prosao i moj suprug samnom, spemamo se stizemo u bolnicu odlazim na sprat kod doktora pedijatra koji je vodio moje dete mesec dana, saopstava mi da je sve uredu sa bebom i da moze da ga otpusti kuci i dodaje na to da je imao i krvarenje na mozgu po rodjenju, i da su nas oboje izgubili u sali na porodjaju… Ali hvala Bogu da smo ostali zivi dolazimo kuci sa svojom bebicom, koja sad ima 21 mesec i koja je jako napredna beba teska 15 kila, i jako zivahna beba kazem beba jel ce on za mene uvek biti beba moj heroj mali.Moj savet majkama je da imaju veru u svoje male odnosno velike borce i heroje, i da zbog njih moraju da budu jake i da veruju u Boga.

Ostavite komentar