Anu je anoreksija mogla da UBIJE: Ako Vaše dete ima ove simptome, odmah ga odvedite kod lekara!

Ana M, ima 17 godina. Odlična je učenica trećeg razreda jedne elitne gimnazije u Beogradu. U lekarsku ordinaciju doveo je stric, lekar, koji je primetio promene u njenom izgledu i ponašanju. Unazad godinu dana Ana je stalno bila na dijeti, prestala je da jede sa ostalim članovima porodice, a većim porodičnim okupljanjima nije htela ni da prisustvuje. Stalno je sa sobom nosila bočicu flaširane vode. Bila je namrštena i svadljiva. Majka je primetila da povraća u kupatilu.

Anoreksija je bolest
ANOREKSIJA JE BOLESTFOTO: PROFIMEDIA

Ana, međutim, nije smatrala da ima bilo kakav problem. U školi je bila odlična i imala je sjajne planove za budućnost. Nije bila zabrinuta što nema ciklus niti što stalno povraća. Navela je primer još četiri dugarice iz njenog odeljenja koje takođe povraćaju, a odlični su đaci i dobre devojke.

Nije htela da započne lečenje. Sledeći put je došla s majkom nakon više od šest meseci. Dve nedelje pre toga jela je po jednu jabuku dnevno i supu iz kesice na dva dana. Žalila se da joj je stalno hladno, da joj kosa loše izgleda, nokti pucaju, srce zalupa pri svakom naporu…

Imala je samo 43 kilograma na visinu od 176 centimetara, i nije bila zadovoljna. Smatrala je da treba da smrša barem još dva kilograma.

Kod anorektičara je prisutan intenzivan strah od debljanja
KOD ANOREKTIČARA JE PRISUTAN INTENZIVAN STRAH OD DEBLJANJAFOTO: PROFIMEDIA

Na insistiranje majke započela je lečenje. U timu su angažovani psihijatar, psiholog i lekar dijetolog, uključeni su i stomatolog zbog oštećenja zuba povraćanjem i hematolog zbog izražene anemije. Unazad sedam meseci redovno dolazi na psihoterapiju. Još uvek ima izražen strah od gojenja i debljine iako ima 50 kilograma.

Ovo je priča iz ordinacije dr Vesne Tepšić Ostojić, specijaliste psihijatrije i, nažalost, samo je jedna od mnogih sličnih.

– Anoreksija je psihijatrijski poremećaji iz grupe poremećaja ishrane. Karakteriše se odbijanjem da se održi minimalna normalna telesna težina, a ona predstavlja 85 odsto težine koja se smatra normalnom za dob i visinu. Prisutan je intenzivan strah od gojenja. Ovaj strah se najčešće ne smanjuje gubitkom težine već se povećava kako gubitak napreduje. Poremećen je doživljaj vlastitog tela i prenaglašen je značaj telesne težine. Neke osobe smatraju da su u celini gojazne. Druge sebe vide kao mršave, ali s viškom na kritičnim mestima (bokovi, bedra…). Kao posledica gubitka težine javlja se i gubitak menstrualnog ciklusa – objašnjava dr Tepšić  Ostojić.

Poremećaj je deset puta češći kod žena

Stručnjaci razlikuju dva tipa anoreksije. Restriktivni tip gde je gubitak težine rezultat gladovanja ili intenzivnog vežbanja. Purgativni tip je onaj gde se u cilju gubitka težine samoizaziva povraćanje, zloupotrebljavaju sredstva za čišćenje ili izbacivanje tečnosti.

– Anoreksija počinje najčešće u ranoj adolescenciji, između 13. i 18. godine, a sam poremećaj je deset puta češći kod žena.

Veoma retko će se sama pacijentkinja na početku bolesti obratiti za pomoć. Zato je neophodno da na promenu ponašanja i stavova reaguju roditelji i prijatelji.

– Primetiće da devojka gubi u težini, a svoju mršavost pokušava da maskira nošenjem velike, ležerne odeće. Izbegava da jede s ostalim članovima porodice i pritom nalazi raličite izgovore. Insistra na zdravoj hrani, brojanju kalorija, načinu spremanja, proučava sastav namirnica tražeći masti… Jede hranu sporo, malim zalogajima koje gura i premešta po tanjiru. Postaje previše aktivna, često odlazi u duge šetnje, trčanje, vežba intenzivno…Pije mnogo kafe i dijetalnih pića.

Česte su promene raspoloženje: plačljiva, razdražljiva, nestrpljiva.

– Povlači se, retko izlazi s prijateljima, izbegava porodična okupljanja. Počinje da često povraća. Nalazićete povraćen sadržaj ili ga osetiti po mirisu. Primetićete da dugo ostaje u kupatilu ili da odlazi u kupatilo za vreme i posle jela ne žaleći se na zdravstvene probleme – navodi doktorka Tepšić Ostojić.

Otvoreno razgovarajte sa svojom decom

Prevencija ovog poremećaja započinje od najranijeg uzrasta, pre svega razumevanjem i otvorenom komunikacijom na relaciji dete – roditelji.

– Od velikog je značaja usvajanje navika zdravog života. Treba objasniti deci da je neophodno da se hrane redovno i kvalitetno i da vežbaju da bi bili zdravi. Da je njihovo telo lepo i da nema potrebe da bude savršeno. Podržati ih da se bave sportom i razvijati njihova interesovanja. Ne iznositi negativne komentare na njihov telesni izgled i postigunuća već ponuditi kvalitetno rešenje ukoliko problem postoji – savetuje dr Tepšić Ostojić.

Anoreksija je poremećaj ishrane
ANOREKSIJA JE POREMEĆAJ ISHRANEFOTO: PROFIMEDIA

Lečenje poremećaja ishrane je timsko i sastoji se od terapije lekovima, psihoterapije i nutritivne rehabilitacije. U njemu učestvuju psihijatar, psiholog i dijetolog. Po potrebi se uključuju i lekari drugih specijalnosti.

– Otprilike trećina devojaka postigne potpuno izlečenje, kod jedne trećine stanje se delimično poboljša, dok je kod jedne trećine tok bolesti hroničan odnosno doživotan. Bolest se, na žalost, može završiti i smrtnim ishodom.

Pročitaj još: 13-godišnja trudnica iz Niša rodila devojčicu: Porođaj kakav lekari NE PAMTE!

Ostavite komentar

Close