Mesečne arhive: septembar 2019

„Naša devojčica Jovana sada ima dve godine i pravi je andjeo“

Sledi nam nastavak priče o našoj maloj herojini Jovani Roškar koja je rodjena sa 29 cm i 550 grama u 23. nedelji. Mama Jelena nam je ispričala kako teče oporavak male Jovane i sa kojim se sve problemima suočava da bi svom detetu obezbedila svu adekvatnu negu i lečenje.

Da se podsetite priče idite na:

Jovana je nakon dugih 135 dana provedenih na neonatologiji zamenila toplim domom, ali nazalost ne svojim. Kako je prevremeni porodjaj bio baš preran čak u 23 nedelji bojala sam da se vratim u malom mestu gde živim jer sam verovala da nemaju sve potrebne aparate za lečenje deteta. Takodje ne verujem ni da su se susretali sa decom koja su rodjena pre 30 nedelje. Unajmili smo stan u Bg, kako bi nam sve institucije bile na dohvat ruke i za loše stvari. Ubrzo smo počeli ds tragamo za fizijatrom. Dobili smo preporuku da idemo privatno u NS , ne želim da imenujem dr. koja je zarad svog ličnog profita postavila dijagnozu početak cerebralne paralize usmeno a ne pismeno gde lečenje 15 dana košta oko 900e plus stan.

Izlazim sva uplakana, 15 noći nisam spavala ne zato što sam se bojala dijagnoze već što nisam verovala u nju. Odlazim u državnu bolnicu Klinika za rehabilitaciju kod Dr. Miroslava Zotovića u Bg i na šalteru plačući molim za termin i pregled kod najboljeg dečijeg fizijatra dr. Danijele Vukičević i objašnjavam da nemamo uput i da nam ga neće dati sigurno naš fond. Socijalni radnik je bio trenutno tu, odvodi me odmah kod dr. , usput me upita gde je beba? Govorim u autu, idemo po bebu i idemo na pregled.

Ulazimo kod dr. ona pregleda već jednu bebu. Govori mi da raskomotim bebu. Prilazi joj i kroz igru pregleda. Pogleda u mene i pita: „Šta hoćete da čujete?“ Kažem: „Dr. samo istinu ma kakva god da je.“ Vaše dete je hipertono, mora mnogo da se vežba sa njom i radi, ali vaše dete će prohodati pitanje je kada i sa koliko meseca. Predlaže hospitalizaciju za šta se slažem ali naravno mi nemamo uput i teško ćemo ga dobiti. Uz pomoć tima i doktorksog dopisa i natezanja dobilo smo uput i ležali.

Mala je počela da vežba sa 8 meseci od rodjenja, a pustila samostalne korake sa 18 meseci. Vežbala je svakog dana u klinici, i 3 puta nedeljno privatno. Rezultati su bili vidljivi. Kako je vreme odmicalo ponestajala je i naša finasijska situacija i morali smo da se vratimo u našem rodnom gradu. Termine ne možemo da dobijemo u najvećem kliničkom centru gde imaju svo stručno osoblje, znanje i preglede. Nakon 1 rodjendana do sada možda smo obavili 2 ili 3 , a trebalo je minimum 10 ili 15, jer dete treba da se prati na svim poljima. Ostao je problem sa strabizmom koji je i vertikalan i horizontalan i koji zahteva i operativno lečenje i nošenje flastera i naočara svakog dana.

Treći put se odlaže operacija očiju jer dete ima povećane parametre leukocite i trombocite na koje niko ne reaguje, a anesteziolog ne pristaje da odradi operaciju jer dete nije spremno za intervenciju. Juna meseca 2019. godine mojoj Jovani počinje da gnoji prst desne šake. Obraćamo se odmah dr. hirurgu na šta nam on govori ništa strašno rešiće se, bez da predloži da se uradi bris rane itd. Nakon nedelju dana kreće da gnoji 2 prst, ista priča. Detetu istisnu gnoj bez anestezije ili icega na živo. Sva očajna kontaktiram par doktora u Bg i zamolim za pregled i mišljenje.

Odlazimo u Bg na šta nam kažu pratićemo do kraja godine stanje. Ako nastave da gnoje doćićete da zaseda konzilijum kako bi se detetu skratili prstići. Posle dva meseca stanje sa prstićima je mirno. Kreće problem gde nam kažu da mala mora raditi sa defektologom a termina nema, po proceni dr. mala ima motoričko kašnjenje oko godinu dana na osnovu igre deteta a ne na osnovu parametara. Čekamo na pregled još uvek i možda i dobijemo adekvatno lečenje…

Sledeći i ništa manji problem su česte respiratorne infekcije jer naravno pluća su nezrela i jako osetljiva. Naša borba traje i trajaće jos dugo dok mala ojača, sazru njeni organi. Naša borba neće prestati nikada, jer mi hoćemo da budemo kao svi naši vršnjaci i da ih pratimo u svemu.

POUKA: „Posle kiše, pre ili kasnije uvek dodje duga“

Mesec dana nakon veridbe nisam ni slutila šta me čeka, kupim test i na testu dve crte.

Sreći nikad kraja još i prva beba, super. Odemo ja i suprug na prvi pregled kod lekara, kaže on sve je uredu. Ništa moja trudnoća sve uredna, lako sam je podnosila ( lepo sam i ruckala 😄). U četvrtom mesecu odem na Uz, doktor čudno gleda u ekran i odjednom kaže:  „Jebote pa glava mu je mnogo veća nego što sam mislio“, ja u šoku, neznam gde sam. Daje on meni uput za analize i ispostavi se da imam trudnički dijabetes. Kaže on meni stroga dijeta, nema slatkiša itd. Ispoštujem ja to i izguramo do kraja.

Termin mi je bio 21. Oktobra. Pitam doktora jel hoće on da me porodi, kaže nema problema, dodji 17 – og ujutru da ti uključim indukciju. 13.10. ujutru u 5:00 mene zaboli stomak, sačekam još malo i kažem to je to. Istuširam se, probudim supruga, popijemo kafu i pravac bolnica… Usput zovem svog lekara kažem: „Imam bolove“. Kaže on: „Idi ti u bolnicu sad ću ja da pozovem tamo, ako nema ništa do jedan ti me zovi da dodjem“. Kažem ok, stižem u bolnicu kad ono najgora moguća ekipa doktor, sestre, sve to nadrndano. Na pregledu kaže doktor tri prstiju otvorena, kažem ok. Ja kao guska u magli, neznam šta me čeka, dolazi posle dva sata kaže hajde pregled, otvorena 4.5 prsta idemo u salu. Legla sam na porodjajni sto kaže doktor hajde krećemo ( a ja ništa ne osećam, niti napone niti neke jake bolove). Sestra mu kaže: „Pa doktore da sačekamo još malo?“ na šta on odgovara:  „Ma kakvo čekanje, daj to da završimo časkom.“Ja sam se prepala, krenuli su jedan vuče jednu nogu, drugi vuče drugu, umalo mi ih nisu polomili. Doktor se dere, skače mi na stomak. Uzasss je bio. I nekako završimo sa tim. 13.10.2016 u 13 i 10h na svet je dosla naša devojčica Nina.

Druga trudnoća takodje isto sve uredna. Redovan Uz,redovni pregledi, sve u redu. I u osmom mesecu me zaboli jako stomak, odem na pregled kaže doktor prst ipo otvorena, stogo mirovanje ( gde ću da mirujem pored ćerkice od dve godine). Nakon dva dana odem na održavanje, mesec dana sam ležala na odeljenju dok nisam ušla u deveti mesec.. Dodjem kuci poštujem ja sve, „mirujem“ , svake nedelje na ctg, nema ništa – nikakve kontrakcije. U petak odem na pregled kaže doktor tri prsta otvorena, ostaješ. Ja neznam gde sam, iznenadila sam se. Odlazi on kući, sestre celu noć dežurale oko mene samo pitaju: „Jel te boli? Jel osećaš nešto? „. Ja ništa, nikakavi bolovi.

Dolazi doktor u subotu kaže: „Hoćeš indukciju da te porodim?“ , kažem: „Neću, čekaću bolove“. Nedelja ujutru ustajem u 06h na ctg ništa. Vratim se u sobu i kreću blage kontrakcije. Dok je došao doktor u vizitu mene je toliko boleo stomak da je počelo da mi se vrti u glavi. Pregleda me i kaže: „Pa ti samo što se ne porodiš, brzo u salu“. Ja onako sa onim bolovima jedva i odem do sale.

Porodila sam se za manje od deset minuta i na svet je stigao moj dečak Nikola, 3790 težak – 56 dugačak..

POUKA: „Posle kiše, pre ili kasnije uvek dodje duga“

 

Hvala ovoj mami a našoj članici koja je sa nama podelila priču o porodjaju i omogućila i drugim mamama da shvate da ukoliko su jednom loše prošle apsolutno ne znači da će i sledeća trudnoća takva biti. A Nini i Nikoli želimo srećno i bezbrižno detinjstvo sa svojim roditeljima.

„Ono što najviše boli to i najviše voliš – istina“

Porodila sam se 27.07.2019 u Nemačkoj…

Inače nam je termin bio 25.07. Ginekolog mi je rekao na zadnjem pregledu: „Ako se ne porodiš do termina, idi do bolnice na pregled samo jer ja nisam tu..“ I ja tako uradih. 26.07. u 10h ujutru ja već u bolnici. Čekam ja, prime oni mene, ja ispričam šta i kako mi je rekao lekar. Rade oni meni onaj ctg, čekam ja pola sata. Zatim dolazi doktorka radi mi ultrazvuk i kaže: „Ti moraš ostati.“ Rekoh: „Zašto kada nemam bolove niti mi je vodenjak pukao, ja hoću kući da idem“. Kaže ona meni „Možeš da ideš, na tvoj potpis“ – s` tim da napomenem meni je prva beba. Ja se uplašim pomislim nešto može da se desi bebi, onda sam ja kriva i ja ostanem.

Kažu oni meni da imam manjak plodove vode i da to nije dobro za bebu. Upitaše me da li ja pristajem da mi oni daju lek za otvarenje, ja pristanem. I eto pakao počeo, šetam ja ceo dan po bolnici – bolovi užasni. Pitam ih: „Hoću li ja skoro ?“ Kažu oni meni „Ili u toku noći ili ujutru“ , srećnije žene od mene nije bilo tada. Čekam ja idalje ništa, ja nemogu više od bolova da dišem. Pitala sam ih za epidural – dali su mi. Oko 01h sve je lepo bilo do 06h ujutru nisam imala jake bolove. Onda od 6 počinje pravi pakao. Daju oni meni još tu anesteziju ali ništa to ne vredi bolovi isti.

Pitam ja onu babicu šta još čekaju, zašto me ne porode, koliko će da traje ovo još. Kaze ona još 4 sata. Ja zbunjena pitam: „Zašto kad sam ja otvorena svih 10 prstiju?!“ Kaže ona meni: „Zato što čekamo da izadje bebina glava.“ Ništa sedim ja do 11 sati tako, oni ostavili mene samu, svi izasli iz ordinacije. Ja vrištim tamo, plačem, teško meni nema nikoga a ne smem da ustanem. Napokon došli oni a sa njima i jedan doktor Ruske nacionalnosti. Pregleda me i kaže: „Pa beba ne može da se spusti glavom nadole, pripremite carski.“ Ja opet zadovoljna još malo i gotovo. Odemo mi na carski ubrizgavaju oni meni one anestezije, ja budna čekam. Seču oni mene, vade bebu beba plače. Da li je iko bio srećniji od mene?

Odnesu oni bebu u medjuvremenu ja zaspim, jer nisam nikakve bolove osetila više. Ja se budim, oni mi kažu:  „Izgubili ste dosta krvi, polodova voda vam je zelelna bila, stavljaju oni meni kiseonik i nose me na intezivnoj nezi. Bila sam ja tamo 24h, posle toga me odvedu u sobu. Ja tražim bebu, oni je donose i kazu mi: „Vašu bebu moramo slati u drugoj većoj bolnici 20km odavde.“ Rekoh: „Zašto, šta ima, šta je bilo?“ Kažu: „Imate i ti i beba infekciju a mi ovde za bebu nemamo tretmane.“ Ja pristanem. Prvih nedelju dana beba na jednu stranu, ja na drugu stranu u bolnicu… Beba se oporavila, Bogu hvala. Ja bila 12 dana u bolnicu zbog infekcije temperature, pritiska (bio  je mnogo visok) i još mnogo toga..

Ali na kraju sve se isplati, ja najsrećnija sam kad njega uzmem u naručije. Sada za samo 5 dana punimo dva meseca a ja svu tu bol i muku zaboravim samo kad njega vidim. Ono što najviše boli to i najviše voliš – istina.

 

Hvala mama Suzani na ovoj priči o hrabrosti jedne mame. Želimo im svu sreću ovoga sveta a bebi želimo bežbrižno i srećno detinjstvo 🙂

20 rečenica koje možete reći ćerkama osim „Baš si lepa“

Tokom dana hvatala sam samu sebe kako to govorim našoj 18-mesečnoj ćerki prilično teško. Svakom afirmacijom koja sadrži reči slatka, lepa ili predivna koja mi se skotrljala niz jezik nešto bi u meni odjeknulo da nešto nije u redu. Moje srce mi govori da biram fraze koje više govore o moći i svrsi.

Nemojte me shvatiti pogrešno. Ne želim potpuno ukinuti ove reči iz svog vokabulara niti ih ikako osuđujem. Možemo pohvaliti svoje devojčice u vezi sa izgledom; međutim, izgled ne bi trebao biti fokus.

Iz iskustva, priznajem da mi je teško odabrati najbolje reči. Ponekad mi samo izlete bez da dva puta promislim. Moj suprug i ja biramo da zadiremo dublje kada razgovaramo sa svojom ćerkom. Sastavili smo listu korisnih fraza kojim želimo početi afirmisati svoju devojčicu od ranog doba, kroz njen razvoj i detinjstvo.

 

Listu smo postavili na frižider kako bismo imali svakodnevni podsetnik. Nekim danima koristimo samo neke od ovih afirmacija, a nekim upotrebimo svih dvadeset. Umesto da joj kažemo „slatka si“ i „baš si lepa“ vežbamo korišćenje osnažujućih fraza za koje se nadamo da će je navesti da gleda dublje od svog fizičkog izgleda ka svojoj inteligenciji, sposobnostima i srcu.

Naposletku, to su kvaliteti koji su značajni, a ne nova frizura, najnoviji trend šminkanja, stil odeće ili simetrija crta lica. Stalna emotivna podrška ili ohrabrenje ne samo da osnažuju emocije vašeg deteta, već nastavljaju da ih osnažuju i kada odrastu.

Apelujem, ako već niste, da i vi koristite ove afirmacije sa svojim devojčicama.

Sposobna si da promeniš svet.
Jedinstvena si, ni nalik na ostale.
Imaš predivnu dušu.
Tako si pametna.
Budi svoja bez obzira na sve.
Sposobna si da pomogneš drugima.
Pomeraćeš planine.
Jaka si.
Tvoje srce je prepuno ljubavi.
Ti si nam sve na svetu.
Zahvalni smo Bogu što nam te je dao.
Imaš najbolji smisao za humor.
Predivno se smeješ.
Veoma si voljena.

Fantastično se grliš.
Ponosni smo na tebe.

Odlično si to uradila!

Zaslužuješ dobrotu.

Kosmos te voli.
Imaš neverovatnu maštu.

Nemojte ove afirmacije čuvati samo za one koje volite. Možete ih deliti i mališanima u školi, u svojoj grupi za igranje, u parku. Što im više dajemo bolja će biti budućnost i našim djevojčicama i našem svetu.

Samo ovih dvadeset fraza će vam pomoći da budete svesni i da poboljšate emocije koje dajete svom detetu.

 

Izvor: lolamagazin.com

Dragi mužu, uz tebe sam i kad je teško

Dragi mužu,
Uz tebe sam i kad nam se nagomilaju računi i kad smo napeti od stresa i brige.
Uz tebe sam i kad su deca bolesna u sred noći i kad se sudaramo dok grabimo peškire i činije i mazimo mala topla čela.

Uz tebe sam i kad imamo i viška i kad jedva sklapamo kraj s krajem. Uz tebe sam bez obzira na to da li vozimo Hondu Accord iz ’97 ili Suburbana iz 2018. UZ TEBE SAM.

Uz tebe sam i kad je frižider prepun delikatesa i uz tebe sam i kad smišljamo nove načine na koje možemo praviti krompir i rižu.

Uz tebe sam i kad se čini da nisam. Čak i kad zalupim vratima i izjurim iz sobe, kada se odmaknem na udaljeni deo kreveta da ne zaboraviš da sam ljuta na tebe.

Uz tebe sam i kad se smijem tvojim šalama i uz tebe sam i kad kolutam očima.

Uz tebe sam i kad si presmešan i zabavan i uz tebe sam kad si u onom raspoloženju koje me izluđuje.

Uz tebe sam i kad popijemo čašu vina na kraju poražavajućeg dana i uz tebe sam i kad otvaramo šampanjac da proslavimo.

Uz tebe sam i kad se boriš da nađem posao svojih snova. Uz tebe sam i kad ponovo otkrivaš strasti zakopane duboko u sebi i ostvaruješ ih. Verujem u tebe čak i kad ti ne veruješ (i neću nikad ni prestati).

Uz tebe sam i kad ne uspeš u nečemu i kažem Žao mi je, opet.

Uz tebe sam i kad si pun samopouzdanja i siguran u budućnost, uz tebe sam i kad si nesiguran i boriš se.

Ti si bio uz mene kada sam bila mlada i bio si uz mene kada mi je telo bilo natečeno i trudno. Ti si bio uz mene kada sam bila natopljena mlekom i kada danima nisam mogla prestati plakati zbog hormona.

Ti si bio uz mene kada sam bila toliko ljuta da postanem zlobna.

Ti si bio uz mene kada sam pustila da mi je kupovina izmakla kontroli opet. Ti si bio uz mene kada sam izgubila svoju 17. debitnu karticu i kada sam stavila negde zaturila ključeve.

Ti si bio uz mene kada mi je nastalo goriva i kada sam zaustavila auto i plakala jer je magla bila pregusta da se išta vidi.

Ti si bio uz mene kada jedva da sam bila u stanju da izađem iz kuće od anksioznosti. Ti si bio uz mene kada sam išla doktoru i bila ubeđena da nešto nije u redu (a bilo je).

Ti si bio uz mene kada sam želela da napustim svoje snove da pišem.

Bili smo zajedno kroz spontane pobačaje. Držali smo se za ruke za vreme tragičnih sahrana i plesali smo celu noć na predivnim venčanjima.

Bili smo zajedno kada su se raspadali važni odnosi i snovi i kad smo nam se i srca slamala.

Bili smo zajedno kroz duge besane noći koje su se pretvorile u zadaću, vrijeme za spavanje i pečenje 12 jaja za doručak.

Ti me poznaješ bolje nego bilo ko drugi, i ja tebe poznajem bolje nego bilo ko drugi.

Uz tebe sam.

Tu sam u potpunosti, zauvek.

Biram tebe bez obzira na šta god se dogodilo u životu.

Volim te,

Tvoja žena

 

Izvor: lolamagazin.com

 

Stručnjak otkriva koje hashtagove pedofili najviše pretražuju i jezivo je

Pretpostavlja se da je 50 posto fotografija na pedofilskim stranicama preuzeto s profila roditelja na društvenim mrežama.

Mnogi se roditelji ne mogu suzdržati od objavljivanja svakog detalja iz života svojih mališana, bilo to kupanje u bazenčiću ili dan kad su konačno naučili služiti se tutom.

Problem je u tome što te, naizgled nevine fotografije, netko može zloupotrijebiti ako ih pronađe, a to u današnje vrijeme uopše nije teško – dovoljno je u tražilicu na Instagramu upisati ključne hashtagove.

Pedofili najčešće pretražuju oznake poput #BathTime, #NakedKids i #ToiletTraining, otkriva predsjednik Agencije za dječja prava David Angelo.

1500 fotografija prije 5. godine

“Dok roditelji naivno postavljaju intimne fotografije svoje djece na društvene mreže, nemaju pojma koliko ih lako netko može skrinšotati ili preuzeti, a potom njima manipulirati, zlouporabiti ih ili ih objaviti na nekoj drugoj stranici”, kaže.

Prema podatcima Agencije, većina roditelja objavi oko 1500 slika svoje djece prije no što ona navrše pet godina. Zabrinut za sigurnost te djece, Angelo je sa svojom koalicijom osnovao kampanju Kids For Privacy, koja potiče roditelje da objave fotku svoga djeteta koje ispred lica drži znak s natpisom “privacy, please” (Molim privatnost).

50% fotki na pedofilskim stranicama ukradeno od roditelja

“Krajnji će rezultat biti djeca koja će, kad odrastu, doznati kako je većina podataka o njihovim privatnim životima već odavno dostupna na internetu, a to bi moglo biti opasno”, priča Angelo za Daily Mail.

Druga stavka na koju valja pripaziti alat je za određivanje lokacije, koji pokazuje gdje je dijete bilo u kojem trenutku. “Pretpostavlja se da je 50 posto fotografija na pedofilskim stranicama preuzeto s profila roditelja na društvenim mrežama”, kaže australska stručnjakinja za odgoj djece Kristy Goodwin.

 

Izvor: lolamagazin.com

 

Draga mama, evo šta želim da upamtiš sad kad sam tinejdžer.

Draga mama,Žao mi je.

Žao mi je što sam galamila na tebe jutros. Žao mi je za ono što sam rekla.

Znam da je u poslednje vreme malo teško živeti sa mnom. Ili možda vrlo teško.

Znam da često menjam raspoloženje.

Znam da mi je soba u haosu.

Znam da se često ne slažemo.

Znam da ne razumeš neke od stvari koje radim.

Znam da ti se ne sviđa uvek kako se oblačim.

Znam da te ponekad izneverim.

Znam da sam skupa.

Znam da te moj raspored skroz iscrpljuje.

Znam da moja muzika tebi nema smisla.

Znam da nikad nisi sigurna koju ćeš verziju mene dobiti koje jutro.

Znam da imaš osećaj da se udaljavam od tebe.

Znam da ne znaš šta iduće da očekuješ od mene.

Znam da te znam izluđivati.

Znam da ti nedostaje vreme kad sam bila mala i mogla ti stati u krilo.

Znam da ti je ovo teško.

Ali, stvar je u tome što je i meni teško.

Sećaš li se kad je tebi bilo ovako teško?

Sećaš li se onoga kad nisi znala kako ćeš biti raspoložena iz jednog sata u drugi, a kamoli iz jednog dana u drugi?

Sećaš li se želje da plačeš, smeješ se, vrištiš, trčiš, spavaš, pričaš i sakriješ se, sve u isto vreme?

Sećaš li se onoga kad si se pitala zašto se tako ponašaš ponekad?

Sećaš li se onog osećaja da ti se mozak i telo kreću potpuno različitim brzinama?

Sećaš li se one nesigurnosti da će ti ljudi koji su ti prijatelji jednog dana i ostati prijatelji idućeg?

Sećaš li se onog osećaja da nemaš pojma šta da radiš sa ostatkom svog života iako svi očekuju da si sve shvatila?

Sećaš li se osećaja nelagode i nesigurnosti u sebe dok su svi drugi tvojih godina tako puni samopouzdanja i sređeni?

Sećaš li se želje da se uklopiš i ističeš istovremeno?

Sećaš li se želje da budeš primećena i da budeš nevidljiva?

Treba mi da se setiš svega ovoga. Jer mi treba da me voliš kroz sve ovo.

Treba mi da veruješ u mene i kada – naročito kada – ja ne verujem u sebe.

Treba mi da me vodiš, čak i kada odbijam vođstvo.

Treba mi da navijaš za mene.

Treba mi da mi veruješ.

Treba mi da me nateraš da zaslužim to poverenje.

Treba mi da imaš debelu kožu.

Treba mi da imaš meko srce koje i dalje može davati grubu ljubav.

Treba mi da pomogneš mom ne skroz sređenom mozgu da razmišlja dugoročnije nego što bi ikada sam.

Treba mi da odrediš granice.

Treba mi da me pustiš da se nosim sa posledicama svog ponašanja.

Treba mi da mi pomogneš da pokupim delove posledica svog ponašanja.

Treba mi da budeš ponosna na mene, čak i kad se ja stidim.

Treba mi da me voliš čak i ako ti se ponekad ne sviđam.

Treba mi da se setiš da mi je stalo do toga šta ti misliš o meni mnogo više nego što mi je stalo do mišljenja bilo koga drugog, čak i ako ti urlam iz sveg glasa da me baš briga.

Treba mi da upamtiš da si mi važna – možda i najvažnija na svetu – čak i ako se ponašam kao da ne želim da imam ikakve veze s tobom.

Treba mi da upamtiš da te trebam.

Treba mi da upamtiš da te volim.

Znam da mnogo tražim. Znam da tražim da mi daš više nego što dobijaš. Znam da ću te usput frustirati i izneveriti i razočarati.

Ali kad dođemo na drugu stranu, takođe mislim da ćemo znati i pamtiti ovo: došle smo tamo zajedno.

 

Izvor: lolamagazin.com

Petogodišnjak zvao policiju da zatvori njegovog oca zbog vožnje kroz crveno

Petogodišnjak iz Nemačke kritičkim tonom, čuvarima reda saopštio da je otac kolima prošao dva puta kroz crveno i da policija treba zbog toga da ga zatvori

Jedan petogodišnjak u Vircburgu pozvao je policiju i prijavio oca da je kolima u dva navrata prošao na crveno svetlo na semaforu.

Dečak je pozvao broj za hitne slučajeve 110 kako bi se požalio na oca.

Čuvari reda odmah su pozvali broj sa kojeg je upućen poziv. Javio im se otac, koji se najpre izvinio za poziv na broj za hitne slučajeve.

Na zahtev policije dao je telefon sinu.

Petogodišnjak je, potom, kritičkim tonom, čuvarima reda saopštio da je otac kolima prošao dva puta kroz crveno i da policija treba zbog toga da ga zatvori.

U razgovoru sa mališanom policija je uspela da ga uveri da nije potrebno da po oca dođe patrola, kao što je dečak tražio.

 

Izvor: novosti.rs

Par tužio kliniku za oplodnju jer su dobili dete druge rase (VIDEO)

Veruju da je klinika za plodnost pomešala spermu drugog donora sa njenim uzorcima zbog čega su ih i tužili

Par iz Nju Džersija platio je 500.000 dolara Institutu za reproduktivnu medicinu i nauku u Sent Barnabasu kako bi dobili dete, prenosi 24sata.hr. Ali, nakon što se žena u julu 2013. porodila, par je ostao u šoku.

Naime, par belaca se zbunio nakon što je njihova ćerka razvila azijatska obeležja. Potom su uradili DNK test i saznali da devojčica nije u biološkom srodstvu sa ocem.

Par se tada razveo, a kao razlog prekida navodi se traumatično otkriće.

Kako se navodi, par je tužio kliniku za plodnost zbog sumnje da je pomešala spermu drugog donora sa uzorcima žene.

Par želi da sazna identitet biološkog oca njihovog deteta, a osim toga i da saznaju da li je očeva sperma korišćena u drugim slučajevima i da li je on možda biološki otac nekome, a da ni ne zna.

– Voleo bih da budem uključen u njihove živote. Mislim da, kao dete, želite da znate ko ste i odakle ste došli. I, verujem da sam vrlo dobar čovek. Voleo bih da znaju ko sam ja, kao osoba, da saznaju o meni onoliko koliko sam ja naučio o svojim roditeljima – rekao je muškarac.

Sudija iz okruga Esaks naredio je klinici krajem avgusta da preda spisak donora sperme. Međutim, klinika se na suđenju branila na osnovu privatnosti pacijenata, ali je sudija rekao da ne moraju da objave imena i adrese svih davaoca, već samo čoveka čiju su spermu koristili za oplodnju.

Kako je u tužbi anvedeno, devojčica je nasledila genetski poremećaj u krvi koji je u vezi sa jugoistočnom Azijom, a koji ne nosi nijedan od roditelja.

 

Izvor: novosti.rs

“PRETEKLA” ATIFU LjAJIĆ: Rodila blizance u 74. godini (VIDEO)

Indijka potpisana samo kao Mangajama posle 57 godina braka sa farmerom Sitaramom Radžarao (80) i in vitro veštačke oplodnje u četvrtak, carskim rezom rodila dve zdrave devojčice

STARICA iz Indije verovatno je najstarija žena koja je postala majka, i to blizanaca, u 74. godini.

Žena potpisana samo kao Mangajama je posle 57 godina braka sa farmerom Sitaramom Radžarao (80) i in vitro veštačke oplodnje u četvrtak, carskim rezom rodila dve zdrave devojčice.

Ona je, uprkos tome što je ušla u menopauzu pre 25 godina i prozivkama da je ukleta, i dalje žarko želela da rodi dete. Muž je ostao uz nju u najtežim trenucima i dao joj snage da izdrži, a za zahvat se opredelila kada je njena komšinica tako zatrudnela u 55. godini.

Kada se bračni par obratio klinici u gradu Guntur, lekari su isprva bili iznenađeni, ali su posle analiza dali zeleno svetlo za in vitro oplodnju jer Mangajama nije imala probleme sa krvnim pritiskom niti dijabetesom.

Takođe je neverovatno da je zatrudnela u prvom krugu procedure, a trudnoću je nadgledalo čak 10 lekara, koji su kontrolisali opšte zdravstveno stanje žene i ishranu, posebno pazeći na moguće srčane probleme.

– Jako sam srećna. Bog je uslišio naše molitve. Mi smo najsrećniji par na planeti, imamo svoju decu – rekla je porodilja.

Lekari ističu daje glavni razlog uspeha izuzetno zdravlje Mangajame. Ona i njene ćerke su ipak zadržane na posmatranju, i pored toga što su zdrave i nije bilo komplikacija.

Ovaj slučaj pokrenuo je debatu među stručnjacima u Indiji. Neki tvrde da je tretman bio neodgovoran, kao i da je pitanje kako će i koliko dugo stariji par moći da brine o deci.

Majka u 60. godini ona je druga najstarija porodilja u ISTORIJI SRBIJE

Izvor: novosti.rs