Mesečne arhive: avgust 2019

„Ja sama vodim malog u dežurnu gdje ga onako bez imalo osjećaja i nježnosti na živo ušiva stariji doktor a ja sva plačna i prestrašena osjetim bol u stomaku, 35 tj trudna. „

Pa da počnemo.

Dok se moj stariji sin igrao slučajno je pao i dobro rasjekao usnu udarcem od stakleni stol. Ja sama vodim malog u dežurnu gdje ga onako bez imalo osjećaja i nježnosti na živo ušiva stariji doktor a ja sva plačna i prestrašena osjetim bol u stomaku, 35 tj trudna. Odlazimo kući a bol ne prestaje svako malo novi jači bolovi. Ujutro se javljam ginekologu gdje on daje mišljenje da je sve uredu i da očekujem porod krajem sljedećeg mjeseca.

Trazim ctg, uradim bolove ne pokazuje a ja bolove osjećam. Naveče se vraćam u bolnicu gdje me pregledaju – otvorena 4 prsta. Idem za Zenicu i tu me primaju na odjel za porodjaj. Cijelu noć bolovi i ujutro sam rodila djevojčicu tešku 1.870 i 43 cm. Odmah su je u inkubator odnijeli i poslije svih pregleda su ustanovili da ima anomaliju na srcu. Srčane komore se nisu zatvorile na vrijeme. Nju odvoze za Sarajevo kod doktora Zijada Begića na pregled a ja ostajem u Zenici i čekam rezultate.

Nakon par sati zove me sestra koja je bila u pratnji bebe i javlja najljepšu moguću vijest, anomalija nije opasna i neće biti potrebno raditi operaciju dok ne vide kako će se stanje razvijati dok beba bude rasla jer su misljenja da će se sve samo zatvoriti i hvala Bogu tako je i bilo. Iz bolnice smo izašle sa 2 kg i uz redovne kontrole moja Ena je izrasla u prekrasnu zdravu djevojčicu koja sad hvala Bogu nema ni jedan zdravstveni problem a svoje vršnjake je stigla sa kilazom.

Hvala mama Aneli na podeljenom iskustvu i kao što vidite samo treba imati puno snage i volje da se preguraju i najstrašnije prognoze jer one na prvi pogled mogu biti pogrešne. Emice želimo ti bežbrižno i srećno detinjstvo i da te kao i na rodjenju sreća uvek u životu prati.

“ Prekidam vezu i kažem majci ja odlazim. Ne plašim se ja abortusa, ja ne želim ovo dete da ubijem, volim ga. „

Evo moje priče.

Udala sam se sa 18 godina za kolegu svog rodjenog brata ,muzičari… Svadba je bila 1.novembra 2008, a ćerkicu sam dobila 2009 u aprilu. Moju Miru, tako sam joj dala ime. Bila sam mlada i nisam se baš snašla u ulozi majke, svi su se mešali u odgoj moje cerke, pogotovo moja majka. Ponašala se prema meni kao da sam debil, ovo treba ovako sa bebom, ovo onako… Što se tiče muza, ljubav je s godinama nestajala, samo ja to nisam htela da priznam. 2011.godine prvi put sam ugledala svog sadašnjeg muza, u komšiluku kuće gde sam bila udata, na nekom veselju.

Čula sam da je Beogradjanin i da je kupio kuću nedaleko od kuće gde sam bila udata. Godine prolaze, ja njega ponekad vidim kroz prozor auta ili u komšiluku, ne sećam se ni da smo se ikada rukovali… 2017 godine smo se zvanično upoznali i porazgovarali, i to na bazenu, ja sam bila sa ćerkom i on je bio sa ćerkom. Pitao me je da li sam došla autom da povezem njega i ćerku ako nije problem kada krenem kuci. Posle nekog vremena on počinje da dolazi u moju kuću, druži se sa mojim mužem i ćerkom. Ja sam uglavnom više vremena provodila na poslu nego kod kuće, nažalost..

Ne znam koji je dan tačno bio, ne znam ni da li je bilo sunce ili je bio sneg, možda kiša, ja sam ostala ukopana na mestu od uzbudjenja i strasti od slučajnog dodira njegove ruke, slučajno dok sam mu nesto dodavala… Vodili smo ljubav očima… Svaki sledeći put kada bi se videli.. On želi da napustim sve i da podjem sa njim u novi život. I ja odlučujem 25.maja 2018 godine da ostavim sve sem moje ćerke i dolazim sa njih dvoje u Beograd. Bez dinara, bez dokumenata. Nekako smo se snalazili par dana. Morala sam ćerku da vratim ocu kada smo ostali bez novca, bez smeštaja,  nisam mogla da dozvolim da ona nešto nema, ali da odustanem od nje nije mi bilo ni na pameti… Lutamo ulicama grada, nemamo hleb, spavamo napolju. Imamo samo našu ljubav. Vraćamo se u selo, nedaleko od kuće iz koje sam otišla. I opet nemamo ništa, sve je protiv nas, on stariji od mene 23.godine… Jedne večeri dolazi moj otac, majka i ostala rodbina da me vrate kući, ja ne želim da ostavim Gorana, ljubav svog života.Tu smo ostali nekoliko meseci. Kraj oktobra, Goranu je obećao drug iz Bg da će mu pozajmiti neki novac da se isčupamo iz krize. Stizemo u Bg, imali smo nešto novca dok smo čekali da se taj drug javi, morali smo da platimo sobu i da jedemo. Ponovo ostajemo bez novca, ovaj se ne javlja, 3 noći spavamo na ulici, po parkovima i gradskom prevozu…

A zaboravih da napišem malopre,  sve se to dešava sa bebom u stomaku, bila sam na pocetku trudnoće. Prolaze dani, taj drug se ne javlja. Goran i ja odlučujemo da pozovem brata da dodje po mene, da budem u stanu koji su moji imali (u drugom gradu) i da mi pomogne finansijski i da se borim za starateljstvo za svoju devetogodišnju ćerku. Naravno, pristao je uz uslov da više nisam sa Goranom. Morala sam da kažem da nisam. A isto tako sam morala reći i da sam u drugom stanju i da ne nameravam da abortiram… Tu kreće moj pakao. Ništa od onoga što mi je brat obećao. Odveo me je kod roditelja, ponižavali su me i izgovarali najodvratnije reči koje postoje. Kao da nisam njihova ćerka. Kada su saznali da sam trudna odmah su mi zakazali pregled. Bila sam 11 nedelja, to mi je bio prvi pregled. Sve u redu a ja moram da abortiram…Teraju me. Počinjem da plačem pred doktorom, a on je vec upoznat da treba kod mene da se radi abortus. On izlazi u hodnik iz ordinacije zajedno sa mnom i kaže mojoj majici i njenoj prijateljici ( medicinskoj sestri) da to ne ide baš tako kako su one zamislile i da se samo ja pitam.

Sledeći pregled vode me u drugu privatnu ordinaciju i zakazuju abortus za sutradan… Za sve to vreme ja sam kao mumija, izgubljena u vremenu i prostoru,nemam prava ni na šta… Ponašaju se prema meni kao da sam stvar. Odlazim na kiretažu, radice mi doktor koji me porodio sa ćerkom pre devet godina. Ležem na sto, radiće bez anestezije, doktor kreće da mi stavi dva prsta ja počinjem da plačem i hvatam sestru koja stoji pored mene i glasno viknem : „Nemojte, ja želim ovo dete“, teraju me da abortiram. Iste sekunde doktor odustaje i pogleda me i kaže, ne brini Marjana, nećemo, hajde ustani. Tu prave haos moja majka i njena prijateljica. „Ali doktore, ona je luda, ostala trudna sa dedom, stariji od nje 23 godine, ona ima dete. Doktor kaže, žao mi je ali bolje za nju da rodi, sa plodom je sve u redu. Izlazimo iz ordinacije, majka počinje da se dere na mene, viče kako ja pravim budalu od nje. Hvatam je za ruku i želim je gurnuti na ulicu da je udare kola koliko je urlala na mene i koliko me vredjala. Taj dan sam molila Boga da pobacim, da je Bog sam uzme, da je ne ubiju lekari. Posle nekoliko sati, pred samu noć sam prokrvarila, od stresa. Vode me u Gradsku bolnicu, tamo je bio načelnik, pregledao me i rekao sve je u redu, zatvoreni ste, ali dao bih Vam uput da ostanete par dana da pratimo, vidim po Vama da ste pod nekim stresom. Ja govorim doktoru da ne mogu da ostanem, da me teraju da abortiram.

Doktor sa očima punim mržnje i besa prilazi mojoj majci i njenoj prijateljici i kaže „Sa plodom je sve u redu, to što vi radite je ubistvo, ona može ostati ovde samo da održava trudnoću. Posle toga odlazim kuci. Otac mi kaže: „Nećeš roditi to dete, ja ti kažem, udariću te u stomak i dobićeš sepsu, umrećeš i ti i to dete. Lupio mi šamar koji mu nikada neću zaboraviti. Sutradan me odvoze u novu privatnu kliniku, bila sam 14 nedelja, čula sam bebine otkucaje srca. Sa plodom sve u redu, ti lekari neće ni za koji novac da mi rade kiretažu. Moj brat i majka hoće da izlude, počinju da se iživljavaju na meni. Jedino što im je preostalo je da ponovo kontaktiraju doktora kod kog sam ustala sa stola, on hoće da radi u 14 nedelji, ali za dobru lovu, i pod uslovom da ja pristanem i da ga pre toga nazovem. 16.novembar 2018. Djurdjic, otac mi je bio u bolnici, problemi sa srcem, brat u Valjevu na nekoj slavi sa svojom ženom, ja sama sa majkom kući. 20:00 Treba da nazovem doktora da se dogovorim kada cu doći da mi se uradi kiretaža, majka stoji pored mene. Nazovem doktora, samo sam ga pitala, tek da bih ga nešto pitala ,on mi je na to rekao: “ Mislim da treba da ostaviš to dete, zbog sebe i zbog deteta“.

Prekidam vezu i kažem majci ja odlazim. Ne plašim se ja abortusa, ja ne želim ovo dete da ubijem, volim ga. Odlazim, mene moj Goran čeka u Valjevu. Reči moje majke: “ Ti si luda, budalo jedna, kurvo, majmune, rodićeš degenerika, ti da gajiš dete, pa i ovo sam ti ja podgajila, mrtva si za mene i oca, zaboravi da postojimo, i kad umremo nemoj da si došla.“

Zaboravih da dosta pre napišem da mi je telefon bio oduzet pa mi je snajka krijući od svih dala svoj stari da bih stupila u kontakt sa Goranom, rekao mi je da će me taj ceo dan čekati u centru grada, ako se ne pojavim doćiće sa policijom kod mojih. Otišla sam za Valjevo, brat me je odvezao i dopratio do Gorana i rekao da više ni slučajno ne okrenem nikoga od njih i da ja za njih više ne postojim. Dolazimo za Beograd moja ljubav i ja, iznajmljujemo stan, novca imamo vrlo malo. Sami smo na svetu. Počinjem da radim u decembru za 40000 din u Grillu, po celi dan na nogama. Od tih para morali smo da platimo stan, komunalije, hranu. Ni na jedan pregled nisam otišla, nisam imala novca, Goran nije mogao nigde da se zaposli, nije imao ličnu kartu. Mart mesec, ja u osmom mesecu prestajem da radim. Odlazim na prvi pregled posle onih groznih pregleda, hvala Bogu sa bebom sve u redu, termin od 25.maja do 2.juna. Ponovo ostajemo bez novca. Odlučim da probam da podignem kredit a imam samo 4 meseca radnog staža i prijavu na 6 meseci. Poslodavac kod kog sam počela da radim je moj rodjak i on mi pomogne da dobijem kredit. 18.aprila nas čovek istera iz stana, mene trudnu jer smo taj mesec kasnili sa kirijom. Taj isti dan posle 2 sata mi odobre kredit 750.000,00 din. Mojoj radosti nije bilo kraja. Hvala ti Gospode Bože. Hvala ti što si nas spasao. Verovali smo. Vadimo dokumenta, nalazimo novi stan, odlazim na pregled kažu mi „devojcica“. Goran počinje u medjuvremenu da radi jer je izvadio ličnu kartu, kupujemo auto i odlazim u školu po moju cerku 23.aprila, na njen rodjendan, ceo dan smo provele zajedno. Ona je srećna što ce dobiti sestru.

31.maja 2019.u 09:40h carskim rezom dobila sam ćerkicu tesku 3.250g i dala joj ime SLOBODA. SLOBODA GAMBER. Sada kada je pogledam nije mi žao ničega, ne kajem se ni zbog čega, ona je moja svetlost. Jedino što mi je ostalo je da se borim za moju Miru, na sve moguće načine. Tada će moje srce biti na mestu. Tada ću moći da kažem sada imam sve, samo nam Bože daj zdravlja i radosti. Sloboda danas puni 3 meseca… To je jedan nasmejani andjeo…❤

Eto,to je moja priča… Volela bih da je objavite. Hvala i izvinite na malo dužem tekstu…
Marjana

Poruka moje priče je da je Zivot cudo… Nikada ne znate šta nosi sa sobom. Nisam ni mogla sanjati da ću onog PRAVOG sresti na takav način. I da će biti toliko stariji od mene. Bitno je da se ljudi nadju, godine nisu bitne…❤

NAJSLAĐE ZEVANJE (VIDEO)

Ovo zevanje je tako slatko i veoma zarazno. Ne verujete? Pogledajte video…

Postoje razne teorije zašto zevamo, od toga da je nevoljna, refleksna radnja koja se javlja kad nam nedostaje kiseonika u organizmu do toga da na taj način „hladimo“ mozak kad smo umori i neispavani. A ono što je zanimljivo je to da bebe počinju da zevaju još pre rođenja, dok su u maminom stomaku, u drugom trimestru trudnoće.

 

Izvor: bebologija.rs

ISKUSTVO JEDNE TRUDNICE: OVE STVARI NE BI TREBALO DA RADIŠ KAD SI TRUDNA

Postoje mnoge stvari za koje vam ljudi kažu da ih ne radite u trudnoći. Elizabete Broadbent, na zabavan i potpuno iskren način preporučuje koje stvari bi trebalo izbegavati dok očekujete bebu, jer ih je ona sve isprobala i na osnovu ličnog iskustva došla do sledećeg zaključka…

Trudnoća je čarobno vreme. Mali stomačić koji kasnije poraste u dete koje se pomera, okreće i rita. Imate dobar razlog da volite svoj stomak. Možete jesti krofnu i šargarepu istovremeno jer, eto, to je trudnoća. Vaš partner će ići u grad u potražnju bilo čega samo da vas zadovolji. Imate priliku kupiti novu garderobu. Stranci vam se smeškaju i svuda gde idete prev vam ide prvo veliki i lep stomak.

Mama troje dece, blogerka Elizabeth Broadbent, ističe kako postoje stvari koje ne biste trebali raditi dok ste u drugom stanju kako ne bi pokvarili ceo doživljaj i uživali u trudnoći: „Postoje određene stvari koje ne bi trebalo da radite kad ste trudni. Ne mislim na ispijanje vina ili jedenje sušija, nego mislim na one svakodnevne stvari, koje bi trebalo izbegavati za dobrobit sopstvenog zdravlja i razuma. Ja sam ih sve isprobala. Priznajem, bila sam tvrdoglava. Nemojte ponavljati moje greške.”

Ovo su stvari koje vam Elizabeth preporučuje da ih izbegavate dok očekujete bebu:

1. POMERANJE NAMEŠTAJA
Moj muž nije bio kod kuće. Htela sam premestiti sto za presvlačenje iz hodnika (gde je smetao) u dečju sobu (gde je i dalje smetao). Bila sam u šestom mesecu trudnoće. Logično, trebala sam sačekati. Međutim, moj trudni um rekao je da se ovo mora uraditi, odmah.

Zato sam povlačila i gurala. Podigla sam jedan kraj da bi kasnije ispustila ceo sto na svoj nožni prst. Ostala sam bez nokta. Zamotala sam prst papirnim ubrosom i nastavila da guram. 30 minuta kasnije, sto za presvlačenje bio baš tamo gde sam želela. Moj suprug je bio ljut. Ja sam bila iscrpljena. Plus, moj prst bio je povređen. Lekcija naučena! Na teži način.

2. NOŠENJE JEDNODELNOG KUPAĆEG
S mojim prvim sinom bila sam opterećena zbog debljine od prvog tromesečja do samog porođaja. Kad smo išli na bazen, skrivala sam svoj stomak iza jednodelnog kupaćeg kostima, jedinog u koji je stao. Bila sam pametnija u trudnoći sa svojim drugim sinom. Kad inače, osim za vreme trudnoće, imate tako velik i lep stomak? Zamenila sam jednodelni kupaći za bikini u koji su stale moje grudi. Izgledala sam izvrsno. Vi ćete takođe.

3. BRINUTI OKO STRIJA
Verojatno ćete ih dobiti. Zbog prvih ćete se i rasplakati. Ja sam ih dobila na dojkama i potrčala na gornji sprat u suzama svekrvi kako bi joj pokazala. Ona mi se samo nasmejala. Mislila sam da je bezobzirna, a sad znam da je sasvim u pravu.Vaše telo se proteže tako da ih je nemoguće izbeći, ali one će nestati. Ili će izgledati poput pruga moćne tigrice. Zaradile ste ih u svojoj bitci. Nemojte ih se lako odricati.

4. PUTOVATI
Jednostavno nemojte. Prvo se morate pakirati, a onda se morate pakirati još malo, a onda morate prikupljati sve što ste zaboravile prva dva puta. Nakon toga ste zaglavljene u avionu ili automobilu, I savet je da ustajetee svakih 10 minuta, što će ići na živce svakome ko nije trudan. Kad stignete na svoje odredište, tamo neće biti dovoljno jastuka, a od mirisa restorana vam neće biti dobro.
Samo ostanite kod kuće u svom vlastitom gnezdu jastuka što je duže moguće. To je bilo dobro za mene. Ne znam kako će biti vama.

Verovatno se mnogo trudnice neće složiti sa ovom preporukom, da izbegavaju putovanje. Ne zaboravite, ovo je iskustvo jedne trudnice, a svaka je trudnica i trudnoća različita. Zato ako želite da putujete, putujte, naravno uz prethodnu konsultaciju sa svojim ginekologom.

5. ŠTEDETI NA JASTUCIMA
Meni je bilo potrebno šest- dva za glavu, po jedan na svakoj strani tela kako bih se ugnezdila i po još jedan sa svake strane za stomak i butine. Ovo je bilo vrlo glupo. Umesto toga sam trebala da nabavim jedan od onih ludih trudničkih jastuka u obliku slova U koji nudi krajnju udobnost. Trudna si. Veruj mi, ti to zaslužuješ koliko god koštao.

6. OKLEVATI U KORIŠĆENJU „TRUDNA SAM“ ADUTA
U vama raste ljudsko biće. Ovo je jedan od najtežih poslova, evolucijski. Zato zaslužujete da dobijete ono što želite. Želiš li jesti? Trudna sam. Želiš li ostati kod kuće? Trudna sam. Želiš kupovati odeću? Trudna sam, trudna sam, trudna sam!

7. ULAZITI U SVAKU PRODAVNICU KOJI PRODAJE STVARI ZA BEBU
Ušla sam u prodavnicu za bebe, pogledala uokolo i rasplakala se. Mojoj beba treba tačno koliko ovih divnih stvari da bi preživela?! Plakala sam tokom povratka kući, jer sam bila sigurna da joj ne mogu obezbediti sve. A onda sam sela i sastavila sipak onoga što je stvarno trebalo da kupim i što je nepohodno za moju bebu. Tu su se našle odeća, pelen, nosiljka, kadica…Dok sam pravila spisak nisu me toliko prepravile emocije i kada sam ušla sledeći put u prodavnicu bebi opreme, bilo mi je mnogo lakše.

8. PREVIŠE SE OSLANJATI NA VAŠ PLAN POROĐAJA
Imala sam plan koji se išao otprilike ovako – ja bih otišla u bolnicu tek onda kad bih apsolutno morala, a onda bih ležala tamo u toploj vodi. Trudovi mi ne bi bili previše jaki, uz zvukove moje omiljene muzike, sve dok moj sin tiho ne dođe na svet i zagleda se u mene iz vode pre nego što ga ja izvadim kako bi on udahnuo svoj prvi dah kao da je Simba. Ja bih jela i pila. Odmah bih dojila i otišla kući za četiri sata, a oko mene bi bila čarobna prašina i samo dobre vibracije.
Umesto toga sam prebačena u bolnicu sa strašnim bolovima, dehidrirana, ograničena na krevet, a porođaj je trajao beskrajno dugo. Ovo nije bio porođaj kakav sam želela. Ali mogla sam to izbeći da sam bila fleksibilnija u vezi svojih očekivanja od početka. Nemojte biti poput mene. Planirajte porođaj, ali se prilagodite svemu što se desi. Jednostavno je, beba je unutra i mora napolje, vi ste tu samo da joj taj dolazak olakšate.

9. NABAVLJATI NOVOG LJUBIMCA
Ti si trudna. Nemaš vremena da treniraš štence. Udomili smo nemačkog ovčara dok sam bila trudna sa svojim trećim sinom i, premda se na kraju sve dobro završilo, prvih nekoliko meseci u kući bilo je puno preokreta. Nije fer prema psu i nije fer prema vama. Zato strogo pravilo trudnoće – minimizirajte broj života za koje ste odgovorni. Verujte mi.

Izvor: miss7mama.24sata.hr

 

PRIPREMA ZA POROĐAJ: 5 PITANJA I 5 ODGOVORA O EPIZIOTOMIJI

Kada je epiziotomija neophodna, kako se izvodi i kako izgleda oporavak? Odgovore na ova pitanja saznajte u tekstu koji sledi.

Epiziotomija je hirurška intervencija u predelu između vagine i anusa, dela koji se zove međica ili perineum. Radi se neposredno pred sam izlazak bebe kako bi olakšao njen prolazak kroz vaginu.

Nekada se epiziotomija radila rutinski, kako bi ubrzala porođaj i prevenirala spontano pucanje međice, naročito tokom prvog porođaja, jer se verovalo da će rez da zaraste lakše nego kada međica spontano pukne. Međutim, poslednjih godina to više nije praksa. Mnoga istraživanja su pokazala da ne postoje jaki dokazi da je epiziotomija neophodna kod svakog porođaja. Iz tog razloga Američki kongres akušera i ginekologa doneo je odluku da se epiziotomija više ne radi ruitinski.

Kako se radi epiziotomija?

Vaš ginekolog-akušer vrši procenu tokom porođaja da li je potrebno da se uradi epiziotomija. Sama intervencija nije traumatična, radi se u fazi kada je perineum već ukočen i izdužen zbog pritiska bebine glave, tako da intervencija nije bolna, naročito ako je uključena i epiduralna analgezija. Neposredno pre nego što izađe beba, hirurškim makazama pravi se mali rez na perineumu.

Nakon porođaja, dobija se jedna doza lokalne anestezije da bi vaš perineum bio potpuno neosetljiv, kako bi ginekolog mogao bezbolno da vas ušije.

Kada je epiziotomija neophodna?

Postoji nekoliko situacija zbog kojih se akušeri odlučuju za epiziotomij. u kojima je epiziotomija od pomoći.
– Ako je beba krupnija i akušer proceni da je bezbednije za bebu da se napravi epiziotomija.
– Ako dođe do komplikacija ili je u pitanju hitno medicinsko stanje.

Kako da budete sigurni vam nije potrebna epiziotomija?

O ovoj temi neophodno je da ranije razgovarate sa vašim ginekologom. Pitajte ga koliko često i u kojim slučajevima on radi epiziotomiju i kako on može da vam pomogne da je izbegnete.

Kako izgleda oporavak?

Perineum, odnosno međica je veoma osetljivo područje i potrebno je vreme da rana od epiziotomije zaceli. Konci od epiziotomije se ne uklanjaju nego ispadaju sami u narednih nekoliko nedelja nakon porođaja, tako da je to nešo na šta bi trebalo posebno obratiti tažnu, odnosno pratiti da li su ispali.
Neke žene u toku prvih nedelju dana osećaju blagi bol ili zatezanje, dok druge taj osećaj mogu imati i nekoliko meseci u zavisnosti od toga koji je bio stepen pucanja odnosno veličina rane i broj šavova.
U tom periodu važno je hladiti to područje kako ne bi došlo od oticanja.

Kada je bezbedno imati seks posle epiziotomije?

Vaš perineum bi trebalo u potpunosti da zaceli nakon šest nedelja nakon porođaja. U tom periodu radi se i obavezan ginekološki pregled, pa ako vaš ginekolog kaže da je sve uredu, onda možete da imate seksualne odnose.
U početku ćete se možda osećati stegnuto i biti pomalo u strahu, ali pokušajte pre odnosa da se istuširate, opustite, ostavite dovoljno vremena za predigru i pronađite pozu koja vam odgovara.
Imajte na umu da dojenje, odnosno laktacija smanjuje nivo estrogena potrebnih za stvaranje prodnih lubrikanata, pa će vam možda biti teže prilikom penetracije.
Ukoliko svi ovi problemi ne prođu ni nakon šest nedelja, ili i nakon što prestanete da dojite, obratite se svom ginekologu.

 

Izvor: bebologija.rs

SAZNAJTE: ZAŠTO DECA OBOŽAVAJU TETKE

Možda već uživate u ulozi tetke, možda je još uvek niste stekle. Evo šta o ovoj „ljubavi za ceo život” kaže Ivana Zorić, diplomirani pedagog

Prva velika uloga tetke počinje onog dana kada bebu svoje sestre ili svog brata iznese iz porodilišta.

Tog trenutka rođena je ljubav za sva vremena, onako posebna i luckasta. Ne postoji ponosnije biće od tetke, dok u naručju drži sestrića ili bratanca.

Igrajući se s decom, one se spuštaju na njihov nivo i lete zajedno s njima iz igre u igru. Mališani se toliko zanesu u igri s tetkom da zaborave na vreme. Tolika radost i poverenje, koje deca osećaju sa svojom tetkom, zaista su nezamenljivi. Ova dobra vila uvek zna sve dečje tajne u svakom dobu i uzrastu. Neprikosnovena je prijateljica dečjih duša! I kada dođe u goste, odmah počinju smeh i šala, igrice, šminkanje, oblačenje najlepših haljinica..

Sve tetke tvrde da, kada se njihovom bratu ili sestri rodi beba, osećaju ponos najveći na svetu. Ogroman, beskrajan. Najpre, kada beba stigne kući, a onda kada pričaju njenim dostignućima koja s vremenom postaju sve veća. Nicanje zubića, prvi koraci, sve ih to ispunjava ponosom, koji se pretvara u vetar u leđa za ceo život.

“Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenjivi dar svakom detinjstvu.”
Duško Radović

NE TRENIRAJU STROGOĆU
– Čarolija tog divnog odnosa počinje od rođenja deteta i traje zauvek. Kada sazna da je postala tetka, to je dan za slavlje i u srcu svake žene pojavi se ponos! A tek kada to dete malo poodraste, ponos i izražen zaštitnički instinkt postaju osnovna osećanja koja prožimaju tetku. Pored velike ljubavi, najvažnije su velika podrška i tolerancija, koje svaka tetka pokazuje u životima dece – kaže naša sagovornica.

Tetke nikad „ne treniraju strogoću”, ali nežnošću i blagim rečima i te kako umeju da budu autoritet. One se poštuju iako nikada ni glas ne povise. Uvek je lepo u tetkinom društvu, jer se ona nikad ne ljuti i nikada sestriće i bratance ne naljuti. Tetke koje nemaju svoju decu ponekad i nemaju potrebu za tim, jer im sestrići ili bratanci daju osećaj ostvarenosti u tom pogledu.

– Tetka je dragocena za odrastanje i vaspitavanje mališana, ali samo na indirektan način. Ona i ne treba da deluje na decu kao roditelj, već bi trebalo da bude tanana spona između dece i roditelja. Zato su roditelji koji imaju sestre pravi srećnici – tvrdi Ivana Zorić.

ONE SU UVEK KUL
Pošto nema odgovornost roditelja, u odnosu prema deci tetka može jednostavno da iskaže svoju detinjastu stranu. Sećanja na tetku uglavnom se odnose na zabavne trenutke, šalu i igru. Tetka sme da pusti mašti na volju i da bude pravi zabavljač.

– Kada dete poraste, pogotovo kad stigne u pubertet, tetka postaje pravi oslonac kao prijatelj koji priča o životu i daje prave savete. Deca ih doživljavaju kao kul osobe, spontane i bez ikakvog pritiska. Roditelji često zbog velike odgovornosti, ličnih srahova i brige, pritiskaju decu mnogim zahtevima i zabranama. Tako za decu starijeg uzrasta tetka postaje glavni životni savetnik. Ona dobijaju od nje važna uputstva u mnogim situacijama s kojima se suočavaju prvi put u životu, pa se ponekad prvo njoj povere jer strahuju od reakcije roditelja – objašnjava naša sagovornica.

Žene koje same nisu postale majke pogotovo su okupirane ljubavlju prema sestrićima i bratancima, ali su takođe i preosetljive na dečje komentare i reakcije. Njihova jedina želja je da budu voljene i prihvaćene kao vazan učesnik u životu mališana. Zato će i kasnije, u toku odrastanja, tetka zauzimati mesto iskrenog prijatelja, koji ih uvek razume i neizmerno voli.

 

Izvor: lepaisrecna.rs

 

EMOTIVNE FAZE KROZ KOJE PROLAZI TRUDNICA

Trudnice se susreću sa brojnim, često neobičnim stanjima i osećanjima. Izdvajamo najčešće emotivne promene koje se dešavaju u trudnoći i savete kako da se nosite sa njima.

Kada je reč o raznim životnim ulogama žene, uloga majke preuzima primat. Zahvaljujući tome, mnoge trudnice u ovom periodu ponovo postaju bliske sa svojim majkama. Bolje ih razumeju, jer počinju da razmišljaju o sebi kao o majci. Naravno, nisu sve promene koje se dešavaju u ovom periodu pozitivne, „ružičaste“. Jedan broj trudnica će početi da oseća strahove u vezi sa bebom i njenim zdravstvenim stanjem, potom strahove u vezi sa odgovornošću koja ih očekuje, ali i zbog promena u životu sa partnerom. Osim toga, javiće se i neke sasvim neobične, „čudne“ želje, koje će ponekad za buduću mamu da budu prioritetne. Kako teče trudnoća, tako će da se menja i ponašanje trudnice: nekada će biti euforična, nekada depresivna, ponekad zabrinuta…

PRVA TRI MESECA TRUDNOĆE
Neobične želje

Trudničke želje nekada mogu da budu potpuno neobične. Zato se odmah posumnja na trudnoću kada, na primer, žena u toku zime poželi jagode, ili kisele krastavce u pola noći. To su promene ukusa koje donosi drugo stanje. Kod žena koje imaju problema sa mučninom i povraćanjem, javlja se odbojnost prema hrani, jer im i sama pomisao na neku namirnicu (čak i ako im je ranije bila omiljena) pojačava nelagodnost. Takve promene kod pojedinih trudnica mogu da utiču i na psihičku stabilnost. Ali, situacija će znatno da se popravi ulaskom u drugo tromesečje trudnoće.

Lepo i manje lepo

Većina trudnica često ima podvojen odnos prema sopstvenoj trudnoći. Sa jedne strane, buduće mame osećaju da je novi život koji je stvoren u njihovom telu čudesno iskustvo, a sa druge se javlja zabrinutost zbog nove organizacije života, finansijske situacije, odnosa sa partnerom i prijateljima, itd. Zbog takvih emocija, žene osećaju strah, a često i krivicu. No, to je normalan tok prilagođavanja na trudnoću.

OD TREĆEG DO ŠESTOG MESECA TRUDNOĆE
Malo stabilnosti

Ovo je najlepši period trudnoće, kada konačno prestaju mučnine i mnoge druge tegobe. Žena se polako privikava na novo stanje i ulogu koja je očekuje. U ovom periodu ćete prvi put da osetite bebine pokrete, što će pozitivno da utiče na vaše raspoloženje. Jer, postajete svesni da nosite pravo živo biće, a ne imaginarni fetus, koji vam izgleda čudno čak i na fotografijama. Vaš stomak se polako povećava, ali još nije dostigao veličinu koja će vam otežavati kretanje i činiti vas preteškom i tromom. Uživajte što više možete u ovom periodu trudnoće, jer će vam biti potrebna snaga za ono što vas dalje očekuje.

OD ŠESTOG MESECA DO KRAJA TRUDNOĆE
Strah od porođaja

Poslednji meseci trudnoće nekim ženama ponovo donose emocionalnu nestabilnost. Mogu da se jave umor i razdražljivost. Mešaju se neizvesnost i briga zbog porođaja. Poslednji dani čekanja na porođaj će za neke žene da prođe mirno, dok će druge iznenada da dobiju neodoljivu potrebu za „velikim“ spremanjem stana. No, uskoro će doći dan kada će se sve rešiti, a nakon toga – uživajte u materinstvu!

 

Izvor: bebologija.rs

APGAR – ŠTA POKAZUJE PRVI TEST ZA NOVOROĐENČE

Već u prvom minutu svog života vaša beba dobiće svoju prvu ocenu, a u petom odmah i drugu. Te dve ocene zajedno čine Apgar skor…

Ocena Apgar ima za cilj da ukaže na brzinu i sposobnost prilagođavanja novorođenčeta na vanmaterične uslove života.

Kada se beba rodi, medicinsko osoblje napravi prvu procenu vitalnosti. Ovaj test pokazuje treba li novorođenčetu pružiti odmah neku dodatnu ili hitnu medicinsku negu.

Test je osmislila i razvija dr Virdžinija Apgar, anesteziolog, 1952. godine u cilju brže i preciznije orijentacije o stanju deteta neposredno nakon rođenja (ne i kasnije u životu). Ovaj test se primenjuje u porodilištima širom sveta a meri se pet parametara: boja kože, disanje, srčana radnja, mišićni tonus i odgovor na stimulaciju. Svaki pokazatelj se ocenjuje ocenom od 0 do 2, a ukupno je moguće ostvariti 10 bodova. Ocenu daju ginekolog ili pedijatar u porodilištu.

Procena se vrši tokom prvog minuta, a onda pet minuta nakon rođenja. Ponekad rezultati prvog testa mogu biti slabiji, pa se zato rade dve procene.

ŠTA SE PROVERAVA I KAKO SE BODUJE?
1. Mišićni tonus:

0 – bez pokreta, mlitavo novorođenče
1 – slabo savijeni ekstremiteti, oskudni pokreti
2 – aktivni, spontani pokreti

2. Srčana radnja:

0 – nema otkucaja srca
1 – manje od 100 otkucaja u minuti
2 – najmanje 100 otkucaja u minuti

3. Odgovor na stimulaciju:

0 – bez odgovora
1 – grimase tokom sprovođenja testa
2 – kijanje, kašljanje, odgurivanje

4. Boja kože:

0 – bleda ili plava
1 – telo ružičasto, a ruke i stopala modra
2 – ružičasta boja po celom telu

5. Disanje (ritam i napor):

0 – ne diše
1 – sporo i nepravilno disanje, slabi plač
2 – normalno, snažan plač

Ocene od 8-10 smatraju se odličnim skorom, dok novorođenče koje dobije Apgar skor u prvom minutu manji od 7, a pogotovo manji od 4 (0-3), zahteva neke od mera reanimacije, kao što su oslobađanje disajnih puteva, primena terapije kiseonikom, pa sve do masaže srca i primene lekova. Često se stanje novorođenčeta vrlo brzo popravi, pa je skor dobar već u petom minutu, što ukazuje na odličnu sposobnost adaptacije. Ukoliko i posle pet minuta Apgar skor ostane manji od 7, bebi je obično potrebna dodatna medicinska nega u vidu zagrevanja u izoleti, infuzione terapije, terapije kiseonikom…

“Kod većine novorođenih beba dovoljne su ove dve procene Apgara u prvom i petom minutu života. Međutim, ako je potrebno (a to je slučaj kod dece koja nisu vitalna i zahtevaju posupke oživljavanja), procena se nastavlja nakon 10, 15 i 20 minuta. Ocena Apgar ukazuje na brzinu i sposobnost prilagođavanja novorođenčeta na vanmaterične životne uslove, Pritom većina novorođenih beba ostvaruje ocenu Apgar od 8 do 10” – ističe dr Anita Pavičić Bošnjak, specijalista pedijatrije.

Važno je napomenuti da Apgar skor nije osmišljen da bi se predvidelo zdravstveno stanje deteta kasnije u životu.

 

Izvor: miss7mama.24sata.hr

DA LI VAŠA BEBA HRČE?

Zbunjeno gledate u anđeosko lice vašeg čeda dok spava. Pitate se otkud odjednom to bučno disanje. Prosto ne možete da verujete da vaša beba hrče.

Mnoge roditelje iznenadi saznanje da bebe prilično često hrču. U većini slučajeva, hrkanje u najranijem uzrastu nije zabrinjavajuće, više je dosadna pojava koja se povremeno dešava. Ali, ako vam se učini da ima veze sa nekim problemom, posavetujte se sa pedijatrom.

ŠTA UZROKUJE HRKANJE KOD BEBE?
Novorođenčad proizvodi razne vrste zvukova – od coktanja, preko cviljenja i mljackanja, do „šištanja“. To je potpuno normalno, a isto je i sa hrkanjem. Povremeno hrkanje kod novorođenčeta je uobičajeno, ali hronično hrkanje kod starije bebe može da bude signal za ozbiljniji problem.

FIZIOLOGIJA
Novorođene bebe često „bučno“ dišu zato što su im disajni putevi uski i puni sluzi. Hrkanje se javlja kada vazduh prolazi kroz taj sekret, zbog čega meka tkiva disajnih puteva vibriraju. Obično, hrkanje se smiruje kako disajni putevi odojčeta rastu, i ono nauči da proguta višak pljuvačke.

GOJAZNOST
Veća telesna težina od poželjne za bebin uzrast, takođe može da doprinese pojavi hrkanja.

OPSTRUKCIJA DISAJNIH PUTEVA
Do hrkanja može da dođe kada prohodnost bebinih disajnih puteva ometa višak sekreta u njima. To je često slučaj za vreme prehlade, kada povećana količina sluzi – koja se nalazi u nosnim šupljinama, čini disanje veoma čujnim. Slično se događa ako beba ima neku alergiju. Pojedine deformacije u nosu, kao što je devijacija nosne pregrade, ubrajaju se u stanja koja mogu da budu odgovorna za nastanak hrkanja. Postoje i neki anatomsko-morfološki faktori, koji se znatno ređe javljaju.

UVEĆANI ADENOIDI
Ako vaša beba pati od hroničnog hrkanja, to bi mogao da bude znak ozbiljnijih problema. Neke bebe imaju uvećane adenoide (takozvani treći krajnik), koji se nalaze u gornjem delu ždrela, iza nosa, što sprečava adekvatan protok vazduha kroz disajne puteve. Oni ometaju disanje kroz nos, pa dete počinje da diše na usta, što uzrokuje niz smetnji.

APNEA ZA VREME SPAVANJA
Hrkanje može da bude znak apnee za vreme spavanja, ili trenutne potpune opstrukcije disajnih puteva, kada disanje privremeno prestaje. Apnea često uzrokuje vrlo glasno hrkanje, kao i noćna buđenja, zato što telo budi samo sebe da bi nastavilo sa disanjem.

Bebe i mala deca koja doživljavaju apneu za vreme spavanja, često se osećaju umorno tokom dana.

MOŽE LI BEBA ZBOG HRKANJA DA IMA NEKE POSLEDICE?
Ako se hrkanje kod vašeg deteta pogoršava, narušava mu san, ili utiče na njegove dnevne aktivnosti i raspoloženje, preporučuje se odlazak kod lekara. Hronično hrkanje često dovodi do lošeg kvaliteta spavanja, što može da izazove razne vrste problema: od glavobolje, do gojaznosti. Ipak, hrkanje odojčadi nije povezano sa SIDS-om (sindromom iznenadne smrti odojčeta).

KAKO MOŽETE DA POMOGNETE BEBI?
Kod beba i male dece ispod dve godine, „bučno“ spavanje može da se utiša ako zaspe sa dudom. Naime, ona pomaže svojim „mehaničkim dejstvom“ da se zadrži ovorenim prolaz vazduha kroz usta, tako što gura jezik prema napred, koji se priljubljuje uz zube. Uostalom, i nedavna ispitivanja su potvrdila da cucla-varalica povoljno deluje na miran san, jer sedam od deset beba koje je koriste – ne hrču!

Takođe, ne dozvolite da ljubimci spavaju u istoj sobi gde i vaša beba. Ona, možda, ima alergiju na njih, što izaziva hrkanje.

 

Izvor: mojpedijatar.co.rs

Poštujte pravila ukoliko krećete u posetu tek rodjenoj bebi

Jedan dobronamerni savet svima koji bi da krenu u poseti tek rodjenoj bebi. Bez preke potrebe pustite mamu i bebu da se adaptiraju okolini i usaglase se jedna sa drugom. Nemojte posećivati tek rodjenu bebu ukoliko to nije neophodno. To je period kada  im je potreban odmor od svega. Bez obzira koliko „lak“ je porodjaj bio, poslušajte nas. Ukoliko se pak odlučite evo par saveta-pravila:

 

1. Pozovite da čestitate 24 h nakon rodjenja ili pre nego sto krenete u posetu bebi

2. Izbegavajte parfeme i cigarete

3. Pitajte roditelje da li možete slikati bebu, i naravno obavezno isključite blic

4. Nemojte praviti buku i previše dirati bebu, ne zaboravite da je to tek rodjena beba

5. Ljubljenje naravno ne dolazi u obzir

6. Kada mama počne da doji pitajte je da li njoj ili bebi joj vaše prisustvo smeta

7. Neka vaša poseta ne bude duža pd 30 minuta

8. Nemojte dolaziti u posetu ako imate bilo kakav znak prehlade ili ako ste slučajno bolesni

9. Ne umirujte bebu umesto mame

10. Ne zaboravite da i mami udelite koji kompliment

 

Budite strpljivi i vašu posetu odložite kada bebac malo poraste i ojača a mama skupi snage za nove pobede!