Mesečne arhive: februar 2018

Udruženje zdravstvenih radnika i saradnika ,,TIM KME“ počinje saradnju sa Udruženjem Klub beba trudnica i mama

Nevenka Stojanović, rođena 03.04.1970. u Beogradu, gde živim i radim.

 

Kako ste odlučili da se bavite tim poslom?

-Završila sam srednju medicinsku školu, ginekološko-akušerski smer. Još kao devojčica sam gledala na televiziji dokumentarni film o porođaju, i zavolela taj poziv.

Kada je osnivana vaša karijera datum,godina?

-Imam 27 godina radnog staža.

  • 1990 god. počela sa radom u KBC,,Dr Dragiša Mišović-Dedinje“u Beogradu
  • 1991 god. radila u  porodilištu Kliničkog Centra Srbije u Beogradu
  • 1992 god. radila u bebi servisu predškolske ustanove ,,Dečji dani“ u Beogradu
  • Od 1993 god radim u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC,,Dr Dragiša Mišović-Dedinje“, kada sam završila  obuku za samostalan rad iz bojenja i dijagnostike vaginalnih sekreta i bojenja citoloških preparata po Papanicolau.
  • Od novembra 2011 radim i u Službi za obrazovanje i naučno istraživačku delatnost KBC,,Dr Dragiša Mišović-Dedinje“, Odsek za kontinuiranu medicinsku edukaciju
  • 2013 god sam sa kolegama osnovala Udruženje zdravstvenih radnika i saradnika ,,TIM KME“, čiji sam i predsednik već drugi mandatni rok.
  • U 2017.godini  angažovana kao stručni saradnik – koordinator  za babice pri bebi servisu babica&bebica u  Bio Save
  • Autor sam više objavljenih stručnih radova u medicinskim časopisima.

 

Koji su ciljevi vaše karijere?

-Cilj moje karijere je kvalitetna edukacija medicinskih sestara i babica, upoznavanje kolega radi širenja znanja. S obzirom da sam i sama babica, veliki akcenat dajem na edukacije koje se tiču samog babičkog poziva, ali i ostalih srodnih grana, pedijatrijskih i patronažnih sestara.

Organizator sam većeg broja edukativnih skupova u i van Ustanove u kojoj radim.

Koji su benefiti odnosno doprinosi vašeg posla ljudima?

-Udruženje zdravstvenih radnika i saradnika ,,TIM KME” svim kolegama, trudnicama i majkama nudi različite programe koji su usmereni na unapređenje njihovog znanja, zdravlja i dobrobiti u širem smislu te reči.

Udruženje realizuje programe kroz organizaciju više programa kontinuirane medicinske edukacije akreditovanih od strane Zdravstvenog saveta Srbije:  kongresa, simpozijuma, kurseva, seminara, stručnih sastanaka, edukativnih radionica i različitih tematskih druženja podržanih pokroviteljstvom Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Smatram da znanje ne treba čuvati samo za sebe već ga dograđivati i deliti sa drugima.

Da li sami vodite svoj posao,ili imate saradnike,prijatelje koji uporedo doprinose vašem uspehu?

-Članstvo u Udruženju je dobrovoljno. Svi zdravstveni radnici  koji se pronalaze u napred navedenom su dobrodošli. Najviše članova koji aktivno doprinose ciljevima Udruženja su uglavnom babice i pedijatrijske sestre miz moje matične Ustanove, zaposleni u KBC,,Dr Dragiša Mišović-Dedinje” iz Beograda, ali takođe imamo prijatelje-članove iz cele Srbije.

Koje su karakteristike i šta vas čini posebnim,odnosi se na to što radite?

-Udruženje zdtavstvenih radnika i saradnika ,,TIM KME” se može pohvaliti organizovanjem Prvog i Drugog kongresa babica Republike Srbije, koji su okupili više stotina koleginica srodnih grana, kao i koleginica iz zemalja iz okruženja: Hrvatske komore primalja.Komore primalja/babica Hercegovačko-neretvanske županije-kantona, Zbornice zdravstvene in babiške nege Slovenije – Zveze strokovnih društev medicinskih sester, babic in zdravstvenih tehnikov, Makedonije, Crne Gore…..Kroz edukaciju obrađujemo mnoge teme vezane za našu struku i zdravlje trudnoca i beba, razmenjujemo iskustva, prenosimo jedni drugima nove evropske standarde, razbijamo predrasude i zablude o trudnoći i promovisšemo natalitet.

 

Članovi Udruženja su organizovali veće skupove sa temama:

  • Očuvanje zdravlja žene kao svakodnevna briga ginekološko akušerske sestre: aktuelnim temama do savremenih znanja
  • Zdravo novorođenče-timski rad babice i pedijatrijske sestre
  • Bezbedno materinstvo- uloga babice
  • Zaštita i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju
  • Primena protokola za zaštitu i postupanje sa ženama koje su izložene nasilju
  • Prvi kongres babica Republike Srbije
  • Drugi kongres babica Republike Srbije

 

Upravo čekamo rezultate akreditacije za veliki simpozijum ,,Holistički pristup majci i novorođenčetu” koji je namenjen zdravstvenim radnicima, trudnicama i majkama.

Simpozijum je zamišljen kao celodnevni razgovor na teme trudnoće i porođaja, ali iz ugla koji je razumljiv svakoj ženi, bez obzira na to da li ima iskustva ili ne. Ovde će trudnice i majke dobiti praktične savete kako da im devet meseci drugog stanja zapravo stvarno budu blaženi, kako da se pripreme za porođaj i kako mogu same da utiču na to da on prođe bez muke. Trudnoća je najlepši period u životu jedne žene u kome je briga o sebi istovremeno i briga o budućem životu. Zdrave navike se neguju i važno je da ih mame od najranijeg perioda prenose i na svoje bebe.

Na najjednostavniji način će saznati sve što treba da znaju o trudnoći i porođaju, kako bi to bio najlepši, a ne najstresniji period njihovog života. Rešiće se i dileme vezane za epiduralnu anesteziju, ali i za matične ćelije koje mogu da se sačuvaju iz pupčanika novorođenčeta.

Simpozijum je namenjen svim trudnicama i majkama koje žele da čuju nove stavove i preporuke profesionalaca u oblasti pripreme za porođaj i nege bebe, njenog razvoja i izazova u prvoj godini života, kao i da ojačaju svoje veštine roditeljstva.

Druženje je zakazano za  subotu 28.aprila 2018.godine u velikoj sali Opštine Stari grad u Beogradu, Makedonska 42. Sve trudnice čekaju pokloni iznenađenja.

Za trudnice i majke ulaz je slobodan. Zbog ograničenog broja mesta prijave će biti obavezne. 

Da li ste vi zadovoljni dosadašnjem uspehu?

-Veoma sam zadovoljna dosadašnjim radom, s obzirom da Udruženje nije veliko a za relativno kratko vreme je postalo prepoznatljivo u celoj Srbiji i regionu, kroz organizaciju i uspeh događaja od velikog značaja za sveukupno stanovništvo države.

Da li su vaši članovi,klijenti,korisnici zadovoljni?

-Naše kolege i naše trudnice i majke su veoma zadovoljne edukacijama našeg Udruženja, često nas kontaktiraju, daju predloge za teme novih programa, edukacija, radionica….

Navedite poruku članovima našeg kluba,šta im poručujete.

-Velika mi je čast da pozdravim i obratim se članicama Kluba beba, trudnica i mama. Poruka za nih je: družite se, adekvatno se informišite, pohađajte edukacije sertifikovanih predavača.  Otkrite  sve tajne trudnoće, razbite predrasude i savladate veštine prvih dana roditeljstva.

Generalni sponzor KLUBA-Herbalife: NOVI POČETAK za ZDRAV ŽIVOT

Dragan Kovačević, 16.02.1983. Valjevo, Srbija

Po zavrsetku sportske karijere i studija zbog smanjene fizicke aktivnosti i jako losih navika u ishrani dosao sam do prekomerne kilaze. Na preporuku devojke krenuo sam na Herbalife koncept zdravog Dorucka i u prva 3 meseca skinuo 15kg cistih masti a devojka par kilograma maje od mene. Pre svega zbog svog i njenog  rezultata i dobrog osecaja svidela mi se cela prica i mogucnost da kroz ishranu i treninge pomazem ljudima da prave svoje rezultate i imaju zdraviji i aktivniji zivot. Zbog svega toga sam doneo odluku da postanem distributer kompanije Herbalife.

Avgusta 2010 godine sam otpoceo da gradimo svoju karijeru i nezavistan zivot u kompaniji.Cilj koji sam zeleo tada i kome tezim da postignem je totalna finansijska nezavisnost, da promenim zivote velikog broja ljudi kako kroz ishranu, zivotni stil, tako i kroz finansijsku nezavisnost.Sto se tice benefita i doprinosa ljudima je to sto svakoj osobi zajedno sa timom pruzam punu podrsku 24/7 u ostvarivanju njihovih ciljeva kroz razne grupe za podrsku. Pruzam im mogucnost da kroz promenu Dorucka naprave svoj rezultat, a zatim ukoliko oni to zele naucim ih kako taj rezultat mogu i da unovce na trzistu. A svesni smo cinjenice da je ishrana u buducnosti jedna od vecih problema jer je hrana sve losijeg kvaliteta i da ljudi sve vise tragaju za resenjima da se kvalitetnije hrane.

Sto se tice poslovne aktivnosti kroz ovih 7 godina saradnike i osobe koje vodim na programu imam trenutno u preko 16 drzava sveta i to je negde kroz vreme preko 550 ljudi koji zive kvalitetniji, zdraviji i aktivniji nacin zivota. Jer kroz ovu poslovnu aktivnost nismo ograniceni na Srbiju vec kompanija posluje u 96 zemalja sveta gde u svakoj zemlji mozemo imati klijente ili saradnike.Sto se tice nekih stvari koje mislim da me izdvajaju u odnosu na druge ljude je posvecenost svakoj osobi 24/7. Gradjenje dobrih odnosa sa klijentima koji iz poslovnog odnosa uglavnom preraste u neki drugarski odnos. Zato ljudi kroz takve odnose, druzenja sa nasim timom prave bez opterecenja ishranom sjajne rezultate, odrzive rezultate. Jer mi je cilj da svaku osobu dugorocno naucim da zivi zdravije. Jer navike koje mi imamo prenosimo i na svoju decu. Tako da se trudim da pomognem da cele porodice budu sto zdravije i zadovoljnije sobom.

Sto se tice dosadasnjeg uspeha i razvoja karijere sam zadovoljan, naravno neke stvari su mozda mogle i brze. Medjutim od prvog dana konzumiranja proizvoda do dana danas svaki dan uzvam u zdravom dorucku, druzenju sa ljudima, radujem se svakom rezultatu i uspehu drugih ljudi, a uspeh jos veci i brzi ce doci svojim tokom.Sto se tice klijenata vecina ih je zadovoljna, tj. oni koji shvate ovakav nacin ishrane kao ishranu i suplementaciju, a ne kao neke preparate za mrsavljenje. A ja dajem sve od sebe da im pomognem da to shvate sto pre.

Sto se tice preporuke clanovima Vaseg kluba je da sto se tice nekih novih stvari u zivotu po pitanju ishrane daju sebi sansu da probaju neke stvari i onda daju sud o necemu na osnovu svog osecaja. Jer jedino tako mozemo znati da postoje neke druge i bolje stvari za nase telo i organizam. I da ukoliko mi ne vodimo racuna o sebi niko drugi nece. A ukoliko zelimo zdravu porodicu oko sebe i ukoliko zelimo zdravu decu oko sebe mi treba da im budemo primer. Ono sto ja mogu jos da vam porucim da ukoliko i ko bude zeleo imace sansu da u 30-ak minuta ONLINE dobije kratku edukaciju o ishrani, informacije o konceptu zdravog dorucka. Da sve osobe vide mane dijeta, gladovanja i unistavanja organizma. Da uz zabavu i uzivanje naucimo osnove ishrane i koliko je to jako prosto i koliko za kratko vreme mozemo da usvojimo zdrave navike i totalno promenimo nacin razmisljanja i odnosa prema svom telu i ishrani. Da ne zaboravimo telo je samo jedno…

Da li kućni testovi za trudnoću mogu pogrešiti i ZAŠTO?

Većina testova putem urina ne može da detektuje trudnoću sve dok se ne približi period od dan do dva pred menstruaciju.

Test za trudnocu

Testovi za utvrđivanje trudnoće mogu biti različiti, osetljivi i manje osetljivi.

Neki od njih mogu da pokažu lažan rezultat, ali samo kada se urade prerano, jer  u zavisnosti od njihove osetljivosti, odnosno koliko rano mogu da detektuju hormon humani horionski gonadotropin (hCG) u urinu.

Moguće je da je jajna ćelija oplođena i da je došlo do trudnoće, ali telo još uvek nije počelo da proizvodi dovoljne količine beta HCG hormona, koje mogu da budu izmerene.

Potrebno je nekoliko dana da hormon dostigne dovoljno visok nivo da bi se mogao otkriti putem urinarnog testa.

Ako kućni test za utvrđivanje trudnoće pokazuje negativne rezultate, ali još uvek mislite da biste mogli biti trudni, sačekajte nekoliko dana i pokušajte ponovno.

Negativan rezultat može značiti da niste trudni, da ste se testirali prerano ili da je test neispravan. Isto tako, ako ste dobili različite odgovore na više testova za trudnoću, preporučuje se da uradite test iz krvi kako biste znali šta je zaista u pitanju.

Većina testova putem urina ne može da detektuje trudnoću sve dok se ne približi period od dan do dva pred menstruaciju. Tek tada beta hCG dostigne dovoljno visok nivo. A čak 1 od 4 kućna testa postane pozitivan tek nakon što menstruacija izostane.

Manje osetljivi testovi urina kao i kvalitativni testovi iz krvi ne mogu da otkriju trudnoću do tri ili četiri dana nakon implantacije. Menstruacija se javlja u proseku 14 dana nakon ovulacije, tako da je verovatnoća za lažno negativan test u periodu očekivane menstruacija niska.

Svakako kućni testovi kako mogu biti lažno negativni tako isto mogu biti i lažno pozitivni, uzrok tome je najčešći poremećaj hormona, cista ili istekao rok proizvoda.

Zato je preporuka da ukoliko i jedan dan zakasni ciklus odradite Beta HCG putem krvi, u laboratoriji je najsigurniji i merodavniji način utvrđivanje trudnoće.

Ema je začeta 1992. godine ali je rođena 2017. godine: Koliko beba zapravo ima godina???

Tina (26) je 25. novembra na svet donela svoju ćerkicu Emu. Ništa čudno, zar ne? Čekajte da čujete koliko beba zaista ima godina.

Ema je na svet došla neobičnim putem
EMA JE NA SVET DOŠLA NEOBIČNIM PUTEMFOTO: FOX 4 NEWS KANSAS CITY / FACEBOOK

Ema Vren Gibson rodila je bebu iz doniranog embriona koji je zaleđen pre tačno 24 godine. Ujedno je to i najduže zaleđeni embrion na svetu.

Ema je začeta 1992. godine, ali embrion je, umesto da bude posađen, zaleđen. Tina, rođena 1991. godine, dugo nije mogla da zatrudni sa svojim suprugom Bendžaminom, i to zato što boluje od cistične fibroze. Tako su njih dvoje rešili da se okrenu zaleđenim embrionima u Nacionalnom centru za donacije embriona u Tenesiju.

Marta ove godine je zaleđeni embrion presađen u Tinu, i u 40. nedelji školske trudnoće, Tina je prirodnim putem na svet donela Emu, bez ikakvih anestezija i lekova. Porođaj je trajao 24 časa, a Ema je na svet došla teška oko tri kilograma.

A onda, tek jutro posle porođaja, Tina je saznala da je njena ćerka najduže zaleđen embrion u istoriji – u ledu je bila 24 godine i nekoliko meseci.

– Onda mi je prošlo kroz glavu – pa ja imam samo 25 godina, a ona 24. Mogle smo da budemo najbolje drugarice – kaže Tina medijima.

Izvor: https://zena.blic.rs

Deset godina je bila na kontraceptivnim pilulama: Ni slutila nije da je ZATRUDNELA, a ŠOK je usledio je na prvom ultrazvuku

Nikola Stid (30) iz Mančestera pojma nije imala da je trudna. U početku su joj čak i redovne jutarnje mučnine prolazile nezapaženo. To nije nikakvo čudo – bila je na kontraceptivnim pilulama punih 10 godina.

Nikol je ekspresno zatrudnela
NIKOL JE EKSPRESNO ZATRUDNELAFOTO: FACEBOOK/NICOLA STEAD / SCREENSHOT

Iako je 10 godina redovno i na vreme uzimala pilule, propustila je dva dana jer se spremala da ugradi kontracepcijsku spiralu. I ta dva dana bila su ključna jer su baš tada začeli.

– Uvek sam mislila da će mi trebati dosta vremena da zatrudnim, pa je vest o trudnoći bila totalni šok – kaže Nikola medijima. A pravo iznenađenje usledilo je kada su ona i njen partner Kris (29) saznali da zapravo čekaju trojke.

– U mojoj porodici nema blizanaca i brinula sam se da li ću ja uopšte moći da bezbedno iznesem trudnoću sa tri bebe. Uspela sam – bila sam trudna 33 nedelje i četiri dana, i svi su rođeni savršeno zdravi i pušteni su kući posle samo dve nedelje. Ono što je još zanimljivo i izuzetno retko je da trojke nisu identične – kaže uzbuđena novopečena mama.

Devojčica i dva dečaka sada su im pune ruke posla. I ne samo to – u toku jedne nedelje, izračunali su, zamene 150 pelena a svakog dana peru tri pune mašine veša.

– Da, život nam se dramatično promenio, i plašili smo se da nećemo umeti da podnesemo tu odgovornost, ali sada nam je jasno da je ovo najlepša stvar koja je mogla da nam se desi – kažu ovi roditelji.

Izvor: https://zena.blic.rs

Majka je umrla, a lekari su bebu spasili carskim rezom: Dok su izlazili iz sale, bacili su pogled na ženu i VIDELI ČUDO

Kao i svakog jutra, i tog je krenula na posao. Ni slutila nije šta će joj se tamo dogoditi.

Priča o ovom čudu obišla je svet brzinom munje
PRIČA O OVOM ČUDU OBIŠLA JE SVET BRZINOM MUNJEFOTO: ERICA.STRODE / FACEBOOK

Erika Nigreli (32), nastavnica engleskog jezika iz Teksasa, bila je u 36. nedelji trudnoće koja je prolazila školski dobro, kada se desila stvar zbog koje je ona postala predmet novinskih tekstova širom planete.

Erika je, kao i svakog jutra, ušla u učionicu. Trebalo je da održi čas, međutim, odjednom je osetila nesvesticu. Pridržala se za sto i u tom trenutku se i onesvestila.

Njene kolege, uključujući i školsku medicinsku sestru, kao i nastavnik fizičkog, odmah su uskočili u pokušajima da joj spasu život. Posle pokušaja ručnog oživljavanja, pokušali su i sa defibrilatorom. Za to vreme, učenici su izleteli iz škole, dozivajući pomoć. Najtan Nigreli, Erikin suprug, koji takođe radi kao nastavnik u istoj školi, čuo je gužvu i utrčao u učinicu.

U tim trenucima stigla je i hitna pomoć. Eriku su prevezli do bolnice, ali njeno srce više nije kucalo. Lekari su carskim rezom tri nedelje ranije izvadili bebu, devojčicu po imenu Elajna. Bili su uvereni da je u pitanju post-mortem porođaj.

Taman kada su se spremili da izađu iz sale, hirurzi su još jednom pogledali Eriku i primetili da je srce počelo da joj kuca.

Erika je provela par nedelja na intenzivnoj nezi, od čega pet dana u medicinski izazvanoj komi. I beba je bila na intenzivnoj nezi, ali u drugoj bolnici.

sorti_razvoj_bebe_vesti_blic_safe_sto

Tek sa tri meseca mala Elajna konačno je mogla da bude skinuta sa aparata za disanje. Tada je bila teška četiri kilograma.

A Erika, ispostavilo se, pati od hipertrofične kardiomiopatije, oboljenja srčanog mišića koji je veliki uzročnih iznenadnih srčanih udara kod mladih i aktivnih sportista.

Na svu sreću, obe su dobro, a Elajna je sada u sigurnim rukama mame, ali i starije sestrice.

Izvor: https://zena.blic.rs

Rođena je zdrava i usnula…Držala sam je u nedrima,celivala dok je nisu odveli. Daleko od očiju, ali nikada iz duše i srca.

Rođena je zdrava i usnula. Prelepa. Savršena. Verujte mi na reč. Držala sam je u nedrima….. Tako usnulu i savršenu. I celivala dok je nisu odveli. Daleko od očiju, ali nikada iz duše i srca. Nikada. U svakom mom atomu, ona i dalje živi.

SEDIM na belom krevetu. Bleda, bleđa nego ta godinama prana i ispirana bolnička posteljina. Soba zidova boje ciklame me vraća 26 meseci unazad, kao neki svemirski vremenski stroj. Ista soba, isti krevet. Ista boja čaršava, ista boja zidova. Čak ni neonska lampa preko puta kreveta ne radi. Kao ni tada. Vraćaju mi se kao fotografski blicevi žalosna lica doktora, tužni pogledi medicinskih sestara, ugašen mobilni telefon kako ne bi primala poruke i pozive, svaka tačka na plafonu u koji sam bez prestanka četiri dana gledala. Stalno imam neki osećaj da nisam bez razloga ovde. Baš ovde. U toj sobi u kojoj sam bila izolovana nakon gubitka moje devojčice u 39. nedelji trudnoće. Kroz glavu mi proleti misao: „Pa da. Ona je to htela. Htela je dođem ovde. Da mi kaže da nismo sami. Da nas čuva. Da me podseti kako iz nečeg toliko tužnog i bolnog, može život u trenu postati srećan i čudesan.“

Insuficijencija posteljice. Kratko i jasno. Razlog gubitka moje princeze u 39. nedelji trudnoće. Srce je samo stalo. Satima se polako gasilo. Mojoj savršeno zdravoj lepotici, mom anđelu. Rođena je zdrava i usnula. Prelepa. Savršena. Verujte mi na reč. Držala sam je u nedrima….. Tako usnulu i savršenu. I celivala dok je nisu odveli. Daleko od očiju, ali nikada iz duše i srca. Nikada. U svakom mom atomu, ona i dalje živi.

Suze mi krenu bežati niz lice. Progutam knedlu, duboko udahnem i prošapućem: „Molim te, čuvaj nas!“. U tom trenutku u sobu uđe doktor, dovuče stolicu do kreveta, pogleda me i nasmeje se: „Ma dajte, pa to je samo rota-virus. Bebi ne može biti ništa! Samo mi nemojte dehidrirati. Merite temperaturu svakih dva sata, pijte ovaj naš divan bolnički čaj i za tren ćete opet biti na odeljenju sa svojim starim cimerkama. Nije izolacija baš takav bauk.“

Stare cimerke. Da. Pa da objasnim kako je sve počelo.

Nakon gubitka moje devojčice, trebalo mi je podosta vremena da se saberem psihički, fizički, a posebno emocionalno. Najveću utehu sam uspela pronaći u pisanju. Pisala sam i plakala i pisala i plakala. Moje najiskrenije reči su tada izlazile iz moje duše, na papir koji zaista neverojatno trpi. Želela sam isti tren ponovno ostati trudna. Ne izgubiti osećaj da me iznutra netko dodiruje. Toliko mi je to nedostajalo, da sam osećala fizičku bol u grudima. Molili su me da pričekam. Doktori, psiholozi, porodica. Ja nisam imala svest o tome da nije odmah vreme. Da treba proći kroz sve faze tugovanja. Kroz šok, kroz poricanje, kroz tugu, kroz bes, kroz prihvatanje, kroz opraštanje. No, uspela sam. Teško, ali jesam. Uzdigla sam se iz pepela i magle tuge.

Godinu i po kasnije, ugledala sam plusić na testu. Isti trenutak sam počela mahnito plakati. Ne mogu opisati tu sreću. Našu devojčicu smo čekali osam godina i u sekundi je izgubili. Za ovu trudnoću nam je trebalo manje od dve. Izgledala sam kao onaj kuca iz reklame za pseću hranu koji ima kacigu na glavi, jer udara o plafon skačući od veselja. Par minuta nakon toga, usledio je histeričan strah. Strah koji me pratio do poslednjeg dana ove trudnoće.

Nakon što je doktor izašao iz sobe, počinjem vrteti film u glavi kako zaista čovek treba imati čelične živce i veliko srce da izdrži sve ovo što sam ja izdržala samo u ovoj trudnoći. Ne računajući uopšte sve što se događalo ranije. Tu najveću bol koje ljudsko biće može osetiti. Na prvom UZV-u smo ugledali dve gestacijske vrećice. Na drugom dva kucajuća srca. Na trećem, jednog blizanca skoro nije više ni bilo. Srce je prestalo kucati i on se doslovno „sušio“. Do 12. nedelje trudnoće pila sam šaku tableta dnevno. Aspirin 100 za cirkulaciju maternice, Decortin protiv ranog pobačaja, Utrogestan jer je progesteron, Folic, Prenatal. Mislim da je to sve. U 13. nedelji smo saznali da je dečko. Tajno sam priželjkivala devojčicu, da nadoknadi naš gubitak. Uvek su mi govorili da su curice žilavije i činjenica da nosim dečaka, dodatno mi je ulivala strah u kosti. U 20. nedelji mi je dijagnostifikovan gestacijski dijabetes. Od tada sam svakih 14 dana na 24 sata dolazila u bolnicu na merenje šećera u krvi. Kako se strogom dijetom šećer u krvi nikako nije mogao izregulisati u normalu, primljena sam u bolnicu u 24. nedelji trudnoće. Nedelju dana smo se borili sa dozama insulina, dok nismo uspeli uvesti red u moju krvnu sliku. U 29. nedelji odlazim na svoj 24-satni tretman. Zbog visokorizične trudnoće, rade mi i UZV. Gledam zabrinuto lice doktorke i molim je da mi kaže da je sve u redu. „Samo polako!“ – pogleda me i nastavi diktirati sestri. „Pišite! Posteljica levo gore pozadi, sa strane u fundusu, dole napred do ušća…. Ne! Dole na ušću. Imamo placentu previju.“ Osećam mučninu, nesvesticu, vrtoglavicu i želju za vrištanjem. „Molim Vas, izgubila sam bebu zbog problema sa posteljicom, recite mi da je beba dobro i da će biti sve u redu! Molim Vas, ako mislite da nešto nije u redu, želim da me odmah porodite da mi dete ima šanse! Molim Vas!“ – viknula sam histerično. „Smirite se, nema to veze sa onime što Vam se dogodilo u prošloj trudnoći i uz mirovanje 95% trudnoća završi u terminu i sasvim u redu.“ – nasmeši mi se u znak ohrabrenja. „Ali, mirovaćete tu kod nas na odeljenju, uz tokolizu i strogo ležanje i bićete 24 sata na našem monitoringu. Ne brinite, biti će sve u redu. Bitno je da ležite, da ne sedite, jer sedenje može oslabiti posteljicu na ušću. Najgore što se može dogoditi je veliko krvarenje ako se posteljica krene raspadati, ali sala je blizu i vas dvoje ste za par minuta tamo. Zaista, tu ste gde trebate biti. I da, s obzirom na dijagnozu, definitivno ćete na carski.

BUM! To je kamen koji je u tom trenu pao sa mog srca. Sa tog stola, na hladan bolnički pod obložen linoleumom. I tako sam ponovno završila na poznatom odeljenju, sljedećih 10 nedelja, koliko je trudnoća trebala trajati. A carski? Ako sam preživela onaj zadnji kada sam celivala svoje mrtvo čedo, preživeti ću i da me režu na pola, na živo.

Moj Štef i ja smo se malo teže sprijateljili. Štef je ona divna metalna šipka sa točkićima koju vučete sa sobom kud kod da krenete, a sa njega vise boce za infuziju, pune divnih lekova. Kad ste toliko dugo sa tim dragim predmetom, morate se na kraju sprijateljiti i dodati mu ličnu crtu. Moje srce nikako da prihvati taj čudesan koktelčić od kojeg neću dobiti trudove i koji neće razderati posteljicu na mom ušću materice. Uz lek protiv kontrakcija i za smirenje koji su Štefeka kapali direktno u moje vene, dobila sam i tablete za tahikardiju. Zaista je svo osoblje u bolnici bilo divno, ali toliko ležanja vašem duhu i telu baš ne odgovara. Vrlo brzo sam zapala u stanje još većeg straha. Što zbog svoje lične storije, što zbog svega što sam videla i čula na odeljenju. Patologija trudnoće. Verujte, tu niko ne leži bez dobrog razloga. Tu svaka ima neku tešku priču. Dva puta dnevno su pratili CTG-om rad srca mog dečkića i jednom nedeljno specijalistički UZV sa svim protocima. Na sledećem UZV-u, nakon što smo pogledali moje sve na svetu, slušam kako doktorka diktira sestri protoke kroz posteljicu i opet krene ona poznata priča: „Posteljica levo gore delimično pozadi, delimično napred, u sredini delimično pozadi, delimično napred, dole na ušću…. O Bože! Posteljica i desno napred. Pa koliku vi to posteljicu imate?!“ – pogleda me više znatiželjno, nego zabrinuto. Ja sam naravno opet u fazi vrtoglavica, povraćanje, nesvestica, vrištanja. „Ne gledajte ma tako preplašeno, videla sam tako veliku posteljicu. Mislim da svega dva, tri puta, ali uopšte nema nikakvo značenje što je ona toliko velika. Bitno da nije pretanka i da je dobro prokrvljena, a protoci su Vam savršeni!“. Ok, preživela sam i to. Na mojoj temperaturnoj listi, dijagnoze su se samo nizale.

Cimerke su mi zaista bile genijalne žene. Svaka sa svojim velikim problemom, ali pozitivne i drage. Takva sam i ja inače i trebale su mi takve osobe oko mene. U 34. nedelji trudnoće, probudi me mučnina. Pogledam na sat, 3 ujutro. Dovučem Štefa i sebe do WC-a, proliv. Vratim se u krevet, zaspim. Probude me grčevi. Pogledam na sat. 4 i 20. Ponovo do wc-a, proliv. Ustanem, povratim. Odem do dežurne sestre. Ona mi da toplomer i počne mi meriti rudove, da ih slučajno ne dobijem od grčeva. Trudova nema, temperatura 37,5. Pošalje me nazad na spavanje uz savet da joj se ponovo javim ako mi bude gore. Ujutru sam se osjećala puno bolje. Do doručka. Onda je ponovo počelo. Proliv, povraćanje, proliv, povraćanje. Izolovali su me u dvokrevetnu sobu i poslali urin i stolicu na analizu. Rota-virus. Onaj sa početka priče. Dakle, iz ove dvokrevetne, stroga izolacija u „onu““ sobu i moje mentalno stanje koje već sada prelazi u katastrofu. Način na koji su me odveli u tu sobu, scena iz filma „Virus“. Razlog? Visoka smrtnost novorođenčadi zaraženih rota-virusom zbog brze dehidracije. A odeljenje babinjača, metar od Patologije trudnoće. U toj sobi sam provela tačno 11 dana. Suprug je mogao na pola sata do mene, da mi donese čist veš i zagrli me. Mislila sam da ne postoji stroža dijeta od dijete za gestacijski dijabetes. Postoji. Ona kad imate rota-virus. Vaga je taj 11 dan pokazala da sam u celoj trudnoći do tada dobila – NIŠTA! Ni pola kilograma. A samo maleni je na zadnjem UZV-u bio procijenjen na 2600 g. A gdje je 30% više krvi, plodna voda?! U stvari on je rastao, ja sam nestajala. Nakon povratka na odeljenje, postala sam histerični davež. Sestre su po nekoliko puta dnevno dolazile babywatcherom slušati otkucaje srca, samo da me smire. Srećom, maleni je zaista bio jako živahan i to me držalo na životu.

Jedno jutro, od njega ni dodira, a kamoli udaraca. Panika na maksimumu. Sestra vozi CTG. Nalaz: visoka tahikardija deteta, ponoviti za dva sata. Nakon dva sata, nalaz još gori. Malenom srce praši 200 u minuti. Odvezu me pred salu, pripreme za carski rez i priključe na CTG dok se sala ne oslobodi i očisti. Mali se smiri. Vrate me odeljenje. Tri dana posle, ista priča. Ponovo vraćena na odeljenje. Možete li samo približno ući u moju kožu tada? Možete li osetiti moj strah? Paniku? Histeriju? Ljudi, vadite ga van dok je još živ! Vrištalo je iz svake moje pore.

Zbog visokorizične trudnoće i svih mojih dijagnoza, doktorski konzilijum je odlučio da moje dete ide tri nedelje ranije iz vodenog sveta u svet vazduha. Kako je onog tužnog dana padao sneg, tako je ovog sunce obasjavalo celu operacionu salu. Začuh njegov plač i svoj smeh. I da nema ovog papira koji sve trpi, možda niko ne bi nikada čuo moju priču. Ovako možda nekome donese utehu, nekome nadu, nekome sažaljenje. Ja bih volela da probudi u vama radost, jer to je sada ono što svim srcem osećam dok se prisećam reči drage babice: „Muško čedo, 3470g i 50cm, Apgar 10/10, dupla posteljica, verojatno zaostala i rasla od odumirućeg blizanca……“

 

 

Izvor: www.index.hr

Dranje, inkubatori, epidural: Iskrene priče mladih Beograđanki o porođajima

Gornja granica godina prvorotki se drastično digla iz mnogih razloga – žene sve češće odlažu majčinstvo u potrazi za višim obrazovanjem i karijerom, a tu je i faktor siromaštva. Kako preživeti mesec sa srpskom platom od 300 evra i bebom?

Iako mladim majkama često govore da su hrabre što su odlučile da rode u zemlji u kojoj se, kako kaže ona smaračka reklama, svaka peta trudnoća završi abortusom, retko ko je spreman da ponese kolica u autobus ili bar smanji porez na dečiju opremu.

To, naravno, neće sprečiti božje glasnike, oslobođene plaćanja poreza, da ženama u Srbiji nametnu „dužničku obavezu“ rađanja i po ko zna koji put skrenu temu sa stvarnih problema žena i majki u zemlji.

Bilo bi lepo i da se pojede neki pristojan obrok u porodilištu, ili bar da nas u jednom od strašnijih trenutaka u životu, dočeka osoblje koje nas ne tretira kao krave. Ako već želite da znate, kada su vaše drugarice u klabingu ili na fakultetu, a vi na porođajnom stolu otvorene sedam prstiju, to izgleda ovako:

Rodila sam sina sa 24 godine I mogu reći da sam imala sreće. Porođaj I trudnoća su bili teški, ali sam bar sa ginekologom u Višegradskoj imala odlično iskustvo, te kod nje planiram i sledeći porođaj i trudnoću.

Autorka sa sinom.

Nisam imala mnogo drugarica mojih godina koje prolaze kroz isto što i ja. U trećem mesecu mi je puklo slepo crevo, pa sam jedva održala trudnoću. Porođaj, dugačak (od 7 do 22h) mi je iskreno došao kao olakšanje, pošto sam želela samo da ne budem trudna i ne gledam tu stomačinu – svaka čast ženama koje se osećaju srećno i blaženo, meni je bilo jezivo. Za klistir me je dočekala neka užasna sestra koja se drala na mene kao da sam odlučila da zatrudnim samo da ona ne bi završila kafu i izgledala je kao neki lik iz Linčovog filma.

Uz najjače kontrakcije i indukciju, do pet popodne se nisam otvorila ni tri prsta. Uz mene je bila jedna doktorka iz Australije sa razmene studenata koja je provela ceo dan sa mnom ćaskajući I olakšala mi je celu stvar beskrajno.

Najgori osećaj je da nemaš pojma šta ti se dešava i da si potpuno sam. Ona mi je sve vreme govorila šta se dešava i to mi je mnogo značilo. Iz prostrije pored se drala neka porodilja: Peđa, jebem ti mater šta si mi uradio, neću više u životu da me pipneš. To me je beskrajno zasmejavalo.

Pošto tokom porođaja ne smeš da piješ vodu, sećam se da sam bila jezivo žedna i da sam samo želela da popijem malo vode. Sećam se da sam gledala svoj stomak kako se pomera ka dole. Najzad, oko osam uveče sam počela da se otvaram i krenuo je najbolniji deo. Mislila sam da je mali odlučio da nikad u životu ne izađe iz mene. Zbog produženja vrste neću tačno da vam kažem koliko je bolelo. Sećam se da me je sve potsećalo na neki naučno-fantastični film iz ’70ih, posebno kada sam videla pupčanu vrpcu i krvavo dete. Potpuno nadrealno. Ipak, porođaj, toliko bolan, mi je bio lepo i zanimljivo iskustvo jer sam saznala koliko mogu da izdržim – nisam kukala, nisam vrištala, htela sam da mi dete dođe u svet bez mnogo traume.

Posle su me uspavali da mi urade reviziju, što i dan danas ne znam tačno šta znači. Kad sam se probudila ujutru i uzela malog Rasa, počela sam da plačem jer nisam mogla da verujem šta sam dobila. Ljubav koju sam osetila ne može da se meri sa bolom. Da li bih sve ponovila? Da.

Evo i priča drugih mladih mama:

Jelena Petrović, 25

Prvi put sam se porodila sa 20, drugi put sa 21 godinu. Imam dve ćerke. Prvi porođaj u Narodnom frontu, sa epiduralom, izabranim lekarom i anesteziologom, rezervisanim apartmanom… Sve je bilo super, trajalo je ceo dan, ali nije bilo naporno.

Eh, drugi porođaj!

Sa drugim izabranim lekarom (prvi nije vise živ), ovaj drugi kao neki poznanik mog muža, letujemo zajedno sve super… Bliži se porođaj, a on najpametniji, on je stručnjak, on će mene prirodno da porađa iako je beba karlično i niko normalan to ne radi. Na poverenje njemu sam nadrljala jer je beba njegovom (nikad priznatom) greškom rođena sa iščašenim kukom, pa smo se tu bas namučili narednih par meseci. Tako da mi taj porođaj nikako nije ostao u lepom sećanju. I naravno sestra koja kad je videla godište u kartonu i još kad sam rekla da je druga beba gledala me je kao da sam sa marsa pala, kao da sam promašila život.

U svakom slučaju mislim da je mnogo lakše da sve to podneses u dvadesetim nego u četrdesetim.

Prema mom mišljenju postoje dve varijante ljudi: tu su oni koji žive svoju mladost maksimalno i planiraju porodicu sa 35+ i nas koji smo to sve mladi pregurali sa mladim babama i uživacemo sa svojom decom sa 35 jer će to već biti devojčice od 15.

U svim trudnoćama sam se osećala odlično, putovala, zezala se i koristila sve privilegije.
Ako sve bude u redu, pošto sam na samom početku ja postajem treći put mama u svojoj 25 godini, na proleće.

Tamara Nešković, 25

Sa 25 godina sam usla u porodilište čekajući sa nestrpljenjem trenutak da mi kažu da sam spremna, da me obuku u spavaćicu i pošalju negde. Dočekuje me ,“crvena doktorka“, kako sam je zvala, nečovek koja počinje odjednom da se dere na mene što sam došla, a otvorena sam samo malo. Kaže, sad ćeš sama da čekaš ceo dan kad si došla. Pokušavam da joj objasnim da se mogu vratiti i doći kasnije, nastavlja sa dranjem. Verovatno sam je prekinula, u četiri ujutru je gledala neku seriju, to je ipak važnije.

Počeo je moj divan porođaj. Otišla sam i vratila se u četiri popodne, porodila se u osam. Muž je prisustvoao. Hvala Bogu. Jedini deo neke humanosti, a i doktor je odličan. Jedan posle ponoći, dobro veče Tamara, posle četiri sata pitanja šta je sa mojim detetom, dobijam odgovor, dete vam je u inkubatoru. Šest dana. Jedva da su mi i dali da ga vidim. Da nisam drkadžija verovatno ne bih ni uspela.

Šesti dan muž i ja dolazimo, nema informacija do tada, samo laži i laži da će izaći uskoro. Došli smo da izvučemo naše dete napolje. Znate, kažu, administracija danas ne radi. U tom trenutku mrak na oči. Taman da im kažem svašta, nečelnik govori da ipak mali miš može sa nama. Porođaj jeste bitan, ali on traje pet minuta, a ostale stvari traju više sati i dana i čini mi se sada da su ipak mnogo bitnije. Porodila sam se u Narodnom frontu, mislim da bi me malo ozbiljnije shvatili da sam starija. Sledeći put ću se verovatno poroditi u privatoj bolnici, jer su uslovi ovde nehumani, a higijena na jako lošem nivou.

Sara Marković, 25

Imam 24 godine i torba za porodilište je uveliko spremna. Čekam devojčicu, tako mi je rekao doktor koji je vodio moju trudnoću. Ja ne znam šta da očekujem, sve je ovo jedno novo iskustvo. Od devojke postajem majka i na to me niko nije pripremio. Jako malo žena priča o porođaju, o majčinstvu, a ja želim sve da znam.

Ujutru su me probudile kontrakcije i po savetu Mice, drugarice koja radi u Frontu, bila sam kod kuće pod kontrakcijama da bih se što više otvorila. Nije to ništa strasno i menstrualni bolovi su umeli da me bude baš kao i prve kontrakcije. Predveče sam otišla na pregled kod doktora koji radi u Frontu, a radi i privatno, te sam tu vodila trudnoću – lakše, lepše, brže. Otvorena 4,5 prsta – trk po stvari i u bolnicu. Ulazim sa bratom i mužem u pratnji, doktorka me pregleda, otvorena sam, skidam se, oblačim njihovu spavaćicu, nemam gaće, curi mi krv, moram da držim uložak do porodilišta, nosim sama onu torbu pod bolovima, ali kapiram sve žene to tako rade i pre i posle mene. Svi mi kažu da izgledam slatko i mladoliko, super su ljubazni.

Na porođajnom stolu je sve prošlo sjajno. Legla sam, raširila noge, dobila indukciju, krenuli bolovi, čupam kosu sa glave, pitam se šta mi je sve ovo trebalo u životu, tražim pomoć i pomoć došla. Anesteziolog mi daje epidural. Ne uspeva prvi put, psuje i kaže, „PA JEL MOGUĆE DA TEBI OVAKO MRŠAVOJ I MLADOJ NE USPE, A OVIM OSTALIM SA PO 100 KILA IZ PRVE?!“

Drugi put plasira epiduralni kateter i iz druge uspeva. Bol ne osećam, osećam da samo želim da dremnem malo. Samo malo. Kaki mi se, zovem babicu, dolaze njih dve i kreće beba napolje. Toliko su nasmejane i pozitivne njih dve, babica me je masirala do trenutka kada je videla da ću da se pocepam, secnula me je, sve mi je govorila šta mi radi, hvali me i bodri me, govori kako je ponosna na mene, tako mlada, a tako hrabra, bravo Saro guraj ajmo još jednom jako.

Malo mi pomaže tako što mi pogura stomak, izlazi beba, slikaju me sa njom, šalje mi slike preko Vajbera, kaže babica da je samo godinu dana starija od mene, ali da je daleko od zamisli da postane mama. Sve je to divno do trenutka kada mi jave da mi je beba u inkubatoru. Budi me pedijatar, žena naparfemisana, kažu svi da je ekspert, neće da mi kaže šta je sa bebom, kaže JEČI U BUDNOM STANJU. Šta radi bre? JEČI… Ja rek’o dobro.

Pet jebenih dana beba u inkubatoru, govore mi problemi sa disanjem, ostala bez kiseonika na porođaju, pa se to smiri pa kažu CRP povišen. Šta god sam pitala da mi objasne šta se dešava oni su govorili TO NE SMEMO DA TI KAŽEMO PITAJ DOKTORKU.

Nađem doktorku pitam je, ona kaže ništa strašno. Pa da, inkubator je prirodno stanište tek rođene bebe. Nervni slom, neće da mi krene mleko, plačem, niko mi ništa ne govori. Samo viču „ma sve je to ok, biće ok“. Nemoj da plačeš, ne sme beba da sisa nervozno mleko. Pa što me činite nervoznom onda? Kaži kad je puštate.

Tek posle tri dana saznajem od porodilje da mogu da izmazavam svoje prvo, najzdravije mleko i da nosim bebi u inkubator.

Beba izlazi posle pet dana, vlada neka epidemija virusa u bolnici, svi pod maskama, izlazim, sestre me ljube i govore kako sam slatka nasmejana i pozitivna. Ostajem u lepom sećanju njima i one meni. Pedijatrica mi govori da mogu da idem kući, ne mogu očima da je vidim.

Kapiram, da sam se postavila kao neka ozbiljna ženturača nadrkanog pogleda možda bi mi davala informacije o zdravlju deteta.

Izvor: https://www.vice.com

Sex u spavaćoj sobi u kojoj je i beba – DA ili NE?

Pitanje koje se vrzma novopečenim roditeljima po glavi – Da li je užasno i grozno imati seks u bračnom krevetu u sobi gde je i bebin krevetac, dok beba spava?
Ključne reči:

Kad  stigne beba, mnoge dotadašnje navike se menjaju. Pa tako i momenti rezervisani za mamu i tatu. Prvo se čeka trenutak kada se ponovo prepustiti, ali često mnogo veće pitanje se postavlja – GDE!

Pitanje koje se vrzma novopečenim roditeljima po glavi – Da li je užasno i grozno imati seks u bračnom krevetu u sobi gde je i bebin krevetac, dok beba spava – je itekako često, a sama pomisao na ovo pitanje stvara nelagodnost kod oba roditelja.

Pa da li je to toliko strašno?

Ne.

Niti ste prvi a ni poslednji par koji ima seks u sobi u kojoj beba spava!

Štaviše, bebe, a pogotovo novorođene bebe, uglavnom prespavaju sve, i nikakvi zvuci ne utiču na njihov san, pa ni zvuci tokom seksa. Što se gledanja tiče, tu tek nema zbora, takođe u tom prvom period.

Međutim, ukoliko bilo koga od vas ovo pitanje muči, ili budite tihi i brzi, ili jednostavno promenite lokaciju – druga soba, kupatilo, kuhinja…

Imajte u vidu, da ukoliko se neprijatno osećate, premišljate da li da vodite ljubav “pred bebeom” , to može da dovede do dugotrajnijih posledica po vaš seksualni život. Oboje možete postati nezainetresovani, možete se udaljiti, i svakako ovakvi osećaji na oboje u ovom prvom period mogu lose uticati.

Zato je savet, da sa partnerom otvoreno razgovarate, i zajednički nađete rešenje, a istovremeno otkrivanjem novih lokacija malo začinite i ne zapostavite svoj seksualni život, iako ste sada roditelji!

Mola hidratoza -Možda mali broj žena zna za ovo ali preneću svoje iskustvo!

Mola hidratoza -Mozda mali broj zena zna za ovo ali prenecu svoje iskustvo! Naime 4 trudnoca uredno isla na kontrole dok 24.01.2015 nisam pocela sa krvarim pomalo tamno braon boje, poceli su neki kao menstrualni bolovi a bila sam u 5 mes trudnoce. Naime mislila sam nije nista ozbiljno, sutra dan odem u hitnu iz hitne u Gak Nis ( nedelja) par dr koji su dezurali udjem u ordinaciju ispicam ko vodi trudnocu sta se desilo ok ajde prvo ultazvuk bez pregleda. Kad na ultrazvuku doktor me gleda zaledjenog pogleda bez i jedne reci i izlazi nakon par minuta dolazi ekipa lekara pricaju nesto na latinskom nista ih ne razumem samo pominju MOLA ,MOLA, pitam da li je sve ok sa bebom? Oni cute gledaju me i dr jedan kaze dajte joj jednu dozu od 5 mg bensedina, pitam zbog cega kaze izadji zvacemo te da udjes! Posle 10 min pozove sestra da udjem i tu nastaje haos ne dao bog nikom, ovako glasi odg lekara – ZNATE VI IMATE VEOMA NESTO VEOMA RETKO U SVETU ZOVE SE MOLA HIDRATOZA POSTOJE DVE VRSTE DELIMICNA I POTPUNA ja pitam ma da li beba dobro? Moras da ostanes u bolnici hoces sada da ostanes ili odes da se spremis i obavezno ujutro u 7:30 da si tu.Shvatila sam da nesto nije uredu otisla kuci spakovala se muz u soku ukucani ja ne znam gde sam se nalazila, nekako 26.01.2015 primljena svi su gledali kao vanzemaljca milion analiza,ultrazvuka zovu Bg doktrora koliko hoces taj dan ne znam kako sam prezivela da bi 27.01.2015 posle vizite i konzilijuma rekli da odem na ultrazvuk par dr u kabinetu i rade mi uz u jednom momentu zovu stigao nalaz hitno u salu brzo… Ne znam sta se desava mislila sam da cu poludeti za par min sam vec u sali tamo cekaju 10 lekara ako ne i vise , iz trasfuzije, patolozi, nema ko nije bio secam se da su rekli cekajte nije se potpisala ! Ja se nasmejem i kazem odvezi te me da bi potpisala i mrak!!! Budim se nema bebe, nisam secena nigde pospana sam moje dve cimerke uz mene mislila sam da umirem. Oporavak je dugo trajao ukljucili metrotresat, 2 puta mesecno provera bete prvih god dana, 2 god na svakih 1-3 mes radila biopsiju i razna ispitivanja hvala Bogu nije „Mola“ koja je metastazirala hvala dr S. i celom prvom spratu na Gak odeljenju a mom dr pitanje kako nista nije primetio? Eto sada sam u 3 mesecu trudnoce i za sada je sve ok nadam se je najgore proslo…
Close