Evo ovako: Kada sam se udala mislila sam odmah cu ostati u drugom stanju,medjutim zbog neredovnih menstruacija ranije, teze je bilo ali nisam odustajala stalno sam radila testove,ali neuspesno svaki put bih se razocarala sve dok nisam odustala,i tad se desilo 2 crtice,mojoj sreci nema kraja nisam mogla da sacekam,odmah sam otisla kod lekara,bila sam trudna 5 nedelja,sve je bilo u redu nisam se ni osecala kao trudnica,kontrola iduce nedelje.Ja odlazim ponovo 7 nedelja cujem otkucaje sve super termin 11.11.2015 srecna sam,sve dok nisam usla 4 mesec,tad su poceli prvi simptomi,mucnina,povracanje,gorusica 24 sata.Tekli su tako dani,prolazili meseci stomacic se primecuje…Kontrole redovne svaki dan me nesto zanimalo,jako sam zeleela sina al Bog je tako hteo.Moj muz je zeleo devojcicu i u 6 mesecu saznajem zensko,tada sam tek shvattila bicu majka.Kontrole redovne,mada uvek me pratila infekcija,i visok pritisak sve u redu u 36 nedelji osetim bolove u krsta,medjutim lazni nisam ni znala…Doktorka kaze beba se spustila,ali jos nista.Kontrole svaki dan ctg,sve u redu posalju me kuci.Ja polako spremam stvari za,bebicu prolazi i ta nedelja,druga zadnji ctg,osetim nesto mi curka,oni me ostave u bolnicu tog 10 novembra ispao sluzni cep sve u redu 2 prsta otvorena setaj,mene onda poceo da obuzima strah jer sam imala kosmar da ce se desiti,nesto lose majka predoseca tu,noc nisam spavala. Sutra ujutru termin 11.11 pregled 4 prsta setaj ja setam i oko 17h mene sustizu bolovi i tako ja trpim do vizite u 21h 5 prsta pravo u salu,nisu mi dali da setam odmah priprema nema ustajanja a mene boli da vristim nemogu da ustanem nedaju,babica i doktorka odlaze da legnu.Ja ne smem da vicim tu bebe,porodilje,ona infuzija ne pomaze niko me ne obilazi do 4 ujutru dolazi doktorka 8 prsta pritisak mi skocio ja nemam snage vise u 6 kazu ako nista nema carski,ja se uplasila i zamolim da setam ja prosetam u 9 osetim jaci bol nego pre ja kazem pocinje, oni u sekundi 10 oko mene,guraj ja ne mogu…Nemam snage,odjednom vidim mrak pascu u nesvest,oni me polivaju ja se povratim i nastavim,moram ugusicu bebu,oni mi skacu na stomak i ona izlazi 09:35 3050,53cm ali nista ne govore odmah je odnose, dolazi babica da me usiva jer sam pukla, ja pitam sta je sa bebom ona odgovara da sam rodila zivo zdravo zensko dete,ali ima kako oni kazu zeciju usnu,ili kako su mi rekli doktori u Tirsovoj vucja celjust,dete je rodjeno sa kompletnim jednostranim rascepom usana i nepca, kada sam pitala zasto je to tako, kada je cela trudnoca tekla uredno…Oni su rekli da sam trebala testove da radim za anomalije,dabl i tripl i ja sam to radila pokazali su nizak rizik ali ja sam trazila objasnjenje od mog ginekologa i rekli su mi da nije to nista strasno, takav rezultat je kao 1:1000 njih trudnica to zadesi kao daunow sindrom ali desilo se.Lekari u Tirsovoj su mi sve detaljno objasnili nema brige,deca sa takvim rascepom dolaze i radjaju se svaki dan kod nas,sve cemo mi to srediti nemojte majka nista da brinete,to se sve sredi sa plasticnom operacijom.I tako je bilo zakazali su prvuu operaciju 20 januara 2016 a do tada hranila sam je posebnom flasicom i spricom.Kada je bila operacija doktor mi je rekao ja cu srediti to, desi se, mnoga deca pa i gora dolaze to se sredi sve sa plasticno operacijom,pokusao je da me utesi…Do sada je imala 2 operacije trebala je trecu sad ali zbog govora jer jos uvek ne prica nisu uradili,ali oziljak se jedva sad primecuje.Idemo na kontrole svakih 6 meseci,imamo drugare sa istim problemom…Ubrzo posle prve operacije ja zatrudnim drugi put opet devojcica i nisam isla na kontrole,radila testove nista,jer nisam zelela… Sta mi da Bog tako sam rekla sebi sto vise brinem ja ispastam, i dete drugo se rodilo zivo i zdravo!
Zelim da porucim svim majkama: Da ne trose pare bespotrebno na razne testove koje nicemu ne sluze i da uvek budu hrabre sta god da im se desi jer mi smo majke…!
posle 17 godina braka!
Mojoj sreći nije bilo kraja.Od samog početka trudnoća je bila rizična,cesta krvarenja,naravno onda i čest boravak u klinici…Ali naravno kao i svaka majka ništa mi teško nije bilo i sve to sam pokušavala sa razumom da podnesem.Htjela sam sve najbolje za svoje malo PILE i odlučim se trudnoću voditi u privatnoj klinici…I tako 1,2,3,4….8, i eto dodjosmo i do 9 mjeseca.Jedno jutro se probudim i osjetim da se moje malo PILE umirilo.Ali slušajući okolinu i priče da se beba pred porod umiri i ja sebe podjem tješiti da je porod blizu…Ipak neka jača sila je postojala i ja odlučim da taj isti dan pozovem svog ginekologa čisto da me malo umiri.Ipak on mi reče da bi bilo dobro da ga posjetim da pogledaju otkucaje srca moga malog PILETA.Spremim se ja i polako kod njega.Ufff radi on UZ i hvata se za glavu,cupa kosu sa glave i govori mi…JAO DIJETE STA SI OVO URADILA,BEBA JE MRTVA…Moj čitav svijet se ruši.Gubim volju za životom.Gledam oko sebe svi plaču i Dr i sestre,a ja nijema nemam glasa,nemam suza…a u meni se sve kida…Hoću da vristim,al ne mogu.Govore mi da zaplacem,da progovorim bilo sta,al opet ja ne mogu.Spremaju me u radjaonu hitno,moje PILE je mrtvo.Sad moraju za moj život da se bore…Uspijeli su,spasili su me.I onda naravno tjese me,savjetuju drugu trudnoću.A ja u sebi mislim ma kakav NIKADA VISE.I tako prodjose 2god.opet dve crtice.Ja presretna ali i u strahu sta,kako hoću li izaći na kraju ipak srecna ili ne…Dodjosmo do kraja CARSKI REZ je ipak uradjen zbog svega toga što sam prije doživjela i ugledah i ja moje malo PILE…TAJ OSJECAJ JE NEOPISIV,SRECA NEOPISIVA….Sad je moja cura velika ima 3god.Ona je moj život.I Opet pre 4 mjeseca postadoh opet majka jednog malog dječaka…Život je jedna velika škola….I poslije kiše uvijek dodje sunce….Ne treba gubiti nadu.Bog je VELIKI.
