Mesečne arhive: oktobar 2017

Snaje i svekrve su VELIKI RIVALI: A ovo je istina o NJIHOVOM ODNOSU

Zamršen je taj odnos svekrve i snaje, ali kada ga oceni stručnjak, psiholog, onda dobije potpuno drugačije lice.

Svekrva i snaja: niko u ovoj priči nije "nedužan"
SVEKRVA I SNAJA: NIKO U OVOJ PRIČI NIJE „NEDUŽAN“FOTO: PROFIMEDIA

Koliko znate žena koje mogu da se pohvale odličnim odnosom sa svojom svekrvom? Mi ih poznajemo mnogo, ali takođe znamo da čak i najtolerantnije među nama ponekad ne mogu da izbegnu sukob ili odmeravanje moći sa ženom koja je, pre braka,

bila verovatno najdominantnija žena u životu našeg muškarca.

U Srbiji je to, čini se, naročito izraženo, pa naše žene kao da se rađaju genetski predodređene da se ne slažu sa svojom svekrvom ili snajom.

Pokušali smo da razmrsimo ovo zamršeno klupko odnosa i pitali smo Ljiljanu Jagodić, kliničkog psihologa, zašto je ovaj odnos jedan od najkomplikovanijih, da li postoji način da se nesuglasice prevaziđu, kako se treba postaviti i ko tu kome šta

treba da kaže i učini.

– Svekrva je pre svega majka, a to nije uloga koja se dobija tek tako. U zavisnosti od toga kako se s tom svojom ulogom nosila od rođenja sina pa do njegove ženidbe, zavisiće i kako će se ponašati kao svekrva. Ukoliko se ona do ulaska snaje u njihov život isključivo u odnosu sa svojim sinom osećala ispunjeno, sigurno, bitno i važno, odnos između nje i snaje neće biti dobar

– kaže Ljiljana Jagodić.

Pomislićete možda da to nije ništa loše, jer kako bi se majka drugačije i ophodila prema svom detetu, ali naša sagovornica kaže da ipak jeste, jer svekrva te svoje emotivne potrebe treba da ispuni sa svojim partnerom, tj. sa ocem svog sina.

Ili se vole ili se mrze

Na ana.rs, najvećem ženskom forumu na Balkanu, teme „Problemi sa svekrvom“ i „Problemi sa snajom“ ubedljivo su najposećenije, što apsolutno potvrđuje našu tezu da ova tema bukvalno gori među ženama. Iskustva na forumu idu od onih

ekstremnih „bliske kao majka i ćerka“ do „mrzimo se kao partizani i Nemci“, ali najviše je onih nedefinisanih, gde se obe

strane osećaju frustrirano, svakodnevno se sukobljavaju zbog sitnica, ne razumeju jedna drugu i krive sina ili muža što uvek staje na „protivničku stranu“.

– Uloga sina, tj. muža u smanjivanju ovog konflikta izuzetno je značajna. Ukoliko je on pored posesivne, zahtevne majke ipak uspeo da sazri za novu ulogu u svom životu, ulogu supruga, onda će jasno reći svojoj majci koja je sada njegova primarna

porodica i objasniti joj koja je njena uloga u njoj – objašnjava naša sagovornica.

Ali ukoliko to nije slučaj, onda će se on povlačiti, neće se mešati u njihove svađe i napetost između svih članova konstantno će rasti.

– Majka će to koristiti i razumeti kao da je on podržava, a snaja će se osećati nevoljenom i nepoštovanom, tražiće podršku u svojoj primarnoj porodici… I eto nam obrasca koji se najčešće dešava: sin i snaja se udaljavaju jedno od drugog, što dovodi

ili do razlaza ili do velikog nezadovoljstva unutar porodice– kaže Ljiljana.

Poštovanje je jedini lek

Problem je i u tome što ljudi imaju dva pogrešna ubeđenja – ili da svekrva i snaja ne mogu da se slože ili da treba da se vole kako bi se slagale. Oba ubeđenja su posledica tradicije, navika, vaspitanja… Naša sagovornica kaže da od tog odnosa ne treba očekivati previše, niti ga u startu označiti problematičnim.

– Jedino je važno da postoje tolerancija i poštovanje, da se jasno postave granice i da se one poštuju.

Ipak, objašnjava Ljiljana Jagodić, praksa pokazuje da se ta uverenja o svekrvama i snajama polako gube, naročito u velikim gradovima, gde se mladi ljudi sve češće opredeljuju za samostalan život.

Budite bolja svekrva

• Znajte da vaš sin i snaja imaju svoj život. Ako želite da ih posetite, obavezno im se najavite.

Pitajte snaju šta joj smeta. Nemojte da se raspravljate i potrudite se da je bolje razumete.

• Ne mešajte joj se u kućne poslove, već je pitajte treba li joj pomoć.

• Poštujte potrebe i želje svoje snaje čak i onda kada ih ne razumete.

• Ponašajte se isto prema svojoj deci, uključujući i snaju.

Budite bolja snaja

• Kad pogrešite, izvinite se svekrvi.

• Poštujte njeno mišljenje, godine i iskustvo.

• Neka njen sin s njom razgovara o velikim problemima. Vi se ne mešajte.

• Pozovite je ponekad samo da je pitate kako je.

• Pokažite joj poštovanje i saosećanje i onda kad vam nije do toga.

Izvor: https://zena.blic.rs

Prvo je slikala kako se beba pomera, a onda otišla na ultrazvuk: Kada je videla sliku, ZAPREPASTILA SE, a sa njom i ceo internet

Dobila je priliku da vidi lice svoje bebe i – zažalila što je prihvatila.

Redovno zabavlja pratioce izveštajima o trudnoći
Sada, kada je trudna, redovno obaveštava pratioce o svojim avanturama sa bebom, a njena nedavna slika sa ultrazvuka izazvala je pravu histeriju.

– Otišla sam na ultrazvuk sa tetkom, ali beba je spavala pa se nije ni mrdnula. Nismo mogli da uradimo ništa drugo osim da pogledamo mere. Probali smo da ga probudimo na sve načine, ali čvrsto je spavao. A onda, taman kad smo digli ruke, probudio se i pojavilo se ovo lice! U isto vreme mi je i zastrašujuće i urnebesno! – poručuje ova majka.

 Usledila su poređenja sa Voldemorom i molbe da sinu ni slučajno ne da ime Demijan.

Ali na stranu pošalice, bilo je i ozbiljnih pitanja da li razmatra abortus. I to u tolikoj meri da je morala da napiše ozbiljnu izjavu za Tviter javnost.

 – Imam osećaj kao da moram da razjasnim ovo – ne planiram ni pod razno abortus, i za neupućene, ovako izgleda skenirana ljudska lobanja – kaže na kraju ova mama.
Izvor:https://zena.blic.rs

Dr Bekić: Imunitet deteta počinje da se stvara već u majčinom stomaku (PREPORUKA – ŠTO RANIJI KONTAKT DECE SA MIKROORGANIZMIMA!)

Roditelji koji imaju decu predškolskog uzrasta vrlo često sreću se s problemom slabog imuniteta deteta i sklonosti organizma da se razboli. Na pedijatrijskom odeljenju zrenjaninske bolnice istraživali smo kako ojačati i čuvati imunitet kod najmlađih, naročito u zimskom periodu.

„Imunitet je odbrambeni mehanizam našeg tela odgovoran za odbranu organizma od zaraznih bolesti, stoga je njegova zaštita krucijalna za zdrav život svih, a posebno dece“, istakla je na početku razgovora za I love Zrenjanin, Dr Slavica Bekić, specijalista pedijatrije i neonatolog, šef odseka za odojče i malo dete na zrenjaninskoj pedijatriji.

Zimski period preti mnogim virusnim infekcijama, a imuni sistem stavlja se tada na veliki test. Loša ishrana, manjak fizičke aktivnosti, pehlada i sve veći broj alergija, utiču na smanjenje otpornosti organizma, zbog čega mališani postaju sve više slabiji i ranjiviji. Delovanje imunog sistema je imuni odgovor i uključuje niz odbrambenih reakcija protiv mikroorganizama koji su izazivači bolesti.

 Imunitet deteta počinje da se stvara već u majčinom stomaku, gde antitela klase IgG prolaze kroz placentu i štite dete od infekcija. Nakon rođenja, dete preko majčinog mleka dobija antitela (IgG, IgE, IgA, IgM, IgD) koja ga štite od infekcija uha, urinarnog trakta i gastrointestinalnog sistema, ističe dr Bekić i dodaje da je dojenje dece do šestog meseca života od izuzetne važnosti jer su ona u tom periodu najosteljivija.

– Odojče u drugom i trećem mesecu života počinje da stvara vlastita antitela dok se njihov broj, dobijen od majke, smanjuje, i sa šest meseci uravnotežuje. U tom periodu je imuni sistem deteta skoro u potpunosti razvijen, ali nije dovoljno efikasan. U svojoj 12. godini, imunitet dostiže kapacitet kao kod odraslih pa se zato kaže da najbolji imunitet imaju mlade i osobe srednje životne dobi.

PREPORUKA – ŠTO RANIJI KONTAKT DECE SA MIKROORGANIZMIMA

Da bi se imunitet u potpunosti izgradio, poželjno je da deca što ranije dođu u kontakt sa bakterijama i virusima kako bi se stimulisala otpornost prema bolestima i dao adekvatan imuni odgovor.

– Antitela u organizmu ne „poznaju” bakterije dok ne dođu u kontakt sa njima. Oni se prvog puta  teško bore, ali ih već sledeći put detektuju, blokiraju i ne dolazi do infekcije, što je poenta stvaranja imuniteta.

Doktorka Bekić ističe da roditelji sve češće dolaze na pedijatrijsko odeljenje bolnice, zabrinuti što deci curi nos, imaju bol u grlu, kašlju i imaju tempereaturu svakg meseca tokom zime, pitajući se da li ona imaju problema sa imunitetom.

– To nije znak da dete ima problema sa imunitetom već je znak da je ono često izloženo infektivnim agensima – u jaslicama, vrtiću, kontaktima sa drugom decom van kuće, pogotovo ako su prostorije male, neadekvatne, neprovetrene i vlažne ili ako se u njima puši i tokom zimskih meseci nisu dovoljno zagrejane.

KAKO POBOLJŠATI IMUNITET DECE?

– Kvalitetna i pravilna ishrana ključ je stvaranja i jačanja imuniteta kod mališana. Dete bi trebalo da, u svakodnevnim obrocima, u organizam unosi puno voća najbolje žutog i narandžastog, tamnozelenog povrća, žitarica jer sadrže brojne vitamine, minerale i esencijalne masne kiseline, kao i mleko i mlečne proizvode.

Beli luk je najbolji prirodni antibiotik koji ima širi spektar od penicilina a štiti i od virusa i najefikasniji je ako nije termički obrađen ali ima povoljna svojstva i u drugim oblicima. Crni luk, paprika i senf imaju mukolitička svojstva te olakšavaj eliminaciju sekreta iz disajnih puteva. Brokoli je izvor vitamina „B“ i folne kiseline, šargarepa sadži karotenoide koji štite od kancera dok su mahunarke bogate vlaknima i antioskidansima.

Veliki uticaj na zdravlje ostvaruju probiotici, tj „dobri“ mikroorganizmi nastanjeni u crevima i štite od raznih bolesti, štite creva od nastanjivanja „loših“ bakterija i ujedno podstiču crevnu imunofunkciju čime doprinose sazrevanju imunog sistema.

– Fermentisani mlečni proizvodi, kao što su jogurt, kiselo mleko, kefir, sir, izvori su probiotičkih kultura – imunomodulatora i stoga ih svakodnevno treba davati deci.

Nasuprot tome, neke namirnice utiču imunosupresivno te ih treba izbegavati.

-Šećer smanjuje broj leukocita i tvaranje antitela dok gazirane napitke treba zameniti prirodno ceđenim voćnim sokovima. Slatkiši se trebaju izbaciti iz ishrane i umesto njih mališani trebaju jesti žitarice i orašaste plodove.

BITNI FAKTORI – SAN, HIGIJENA I REDOVNA FIZIČKA AKTIVNOST

– Predškolsko dete treba da spava deset sati jer se u toku sna luči hormon rasta a i mnoge komponente imunog sistema. Od velike važnosti je i higijena ruku i usne duplje kao i fizička aktivnost i boravak dece u prirodi, na svežem vazduhu a ne uz računar i statične igre. Prostorije u kojima deca borave često i dugo vremena moraju se provetravati.

Dr Bekić napominje i da se deca trebaju odgajati u čistim ali ne i sterilnim uslovima.

– Deca koja rastu pod takvim okolnostima i pod „staklenim zvonom“ imaju veću verovatnoću da dobiju neke alergijske ili čak i karcinome i maligne bolesti, u odnosu na drugu decu. Takođe, roditelji u kući ne bi trebalo da koriste dezinfekciona sredstva.

 KADA POSUMNJATI DA IMUNITET NIJE DOBAR?
 
Ako dete ima dve ili više sistemskih ili težih bakterijskih infekcija kao što su Sepsa, Osteomyelitis, Meningitis. Ukoliko, u toku od jedne godine, ima tri ili više respiratorne infekcije ili otitis media ac. suppurativa, celulitis, Lymphadentitis. Ako se  infekcije jave na neobičnim lokacijama (abscesus jetre ili mozga) ili infekcije neobičnim patogenima (Nocardia, Seratia, Aspergilus) ili drugie, uobičajene za detinjstvo ali uz tešku kliničku sliku.

Foto : www.mountnittany.org, www.naturalbaby-healthychild.com

Računanje nedelja i meseci trudnoće

Kako da izračunate koliko ste dugo u drugom stanju?

Ranije su trudnice starost trudnoće računale po mesecima. Na pitanje o starosti trudnoće, čuli biste odgovor: “Punih četiri i ušla sam u peti mesec!“ ili “U osmom sam mesecu!“.
Sada, međutim doktori, pa obično i mi same, računamo trudnoću po nedeljama. Nedelje se računaju vrlo lako.

Prvi dan vaše poslednje menstruacije je ujedno i prvi dan trudnoće. Zvuči nelogično, ali se tako računa ispravno. Faktički, prva nedelja trudnoće je nedelja u kojoj ste imali menstruaciju, zatim druga nedelja trudnoće je pred ovulaciju, a tek treće nedelje trudnoće događa se oplodnja.

Trudnoća traje punih 40 nedelja ili 280 dana.

Primer:

Posednja menstruacija je bila u sredu, 4. septembra. Znači da je tada počela trudnoća. Naredne srede, 11. septembra ulazite u drugu nedelju trudnoće i tako do kraja trudnoće. Ukoliko se ne porodite ranije, 4. juna ućićete u 40. nedelju trudnoće, a 11. juna je predviđeni termin porođaja. Trudnoća traje 9 meseci + 7 dana od dana kada ste dobili poslednju menstruaciju.

Najprostiji način obračunavanja u kom ste mesecu trudnoće je da pratite prema nedeljama:

 

1-4 nedelja = 1. mesec
5-8 nedelja = 2. mesec
9-13 nedelja = 3. mesec
14-17 nedelja = 4. mesec
18-22 nedelja = 5. mesec
23-27 nedelja = 6. mesec
28-31 nedelja = 7. mesec
32-35 nedelja = 8. mesec
36-40 nedelja = 9. mesec
  • Ono što je bitno da imate na umu je da se računanje starosti trudnoće prema menstruaciji može razlikovati u odnosu na starost trudnoće prema nalazu ultrazvuka. Obzirom da je moguće da ovakvi metodi podrazumevaju da se ovulacija dogodila 14. dana ciklusa, što često nije slučaj.
  • Takođe, bez obzira na dan ciklusa i dan začeća, samo 2% trudnica porodice se na tačno predviđeni datum. Obično je to par dana ranije ili kasnije.

Dr Ana Gifing: Kešice su najveća greška (Dnevni jelovnik za decu)

Sve je više gojazne dece u Srbiji, a razlog za to su odsustvo fizičke aktivnosti i loša ishrana. O tome kako i šta deca treba da jedu pričali smo sa dr Anom Gifing, glavnim “krivcem” za hrono ishranu u Srbiji.


O zdravoj ishrani se u poslednje vreme toliko govori i čujemo toliko različitih stavova, da više niko od nas nije siguran šta je zapravo zdravo, a šta nije. Ipak, sigurni smo u to da je ona druga, nezdrava ishrana, uz fizičku neaktivnost, glavni krivac za gojaznost.

Najstrašnije od svega je što je stopa gojaznosti sve veća i među decom – u poslednjih tridesetak godina, procenat gojazne dece u Srbiji porastao sa četiri na 14 odsto, ali tome se može stati na put!

Kao što već znamo, gojaznost kod dece treba preduhitriti usađivanjem zdravih navika i zdrave ishrane od najranijeg uzrasta, a evo saveta dr Ane Gifing koji vam u tome mogu pomoći.

Šta je to što deca do prve godine života nikako ne bi trebalo da jedu?

“Deca do prve godine života, a i kasnije, ne bi trebalo da unose bilo kakve brze šećere, ono što je uobičajeno da se danas deci daje – slatkiši, sladoledi, čokoladice… Trebalo bi izbegavati, sa time je saglasna i većina pedijatara, kravlje mleko u bilo kom obliku. Dakle, ukoliko dete ne sisa, bolje je davati mu adaptirano mleko, a kada već prestane da doji, trebalo bi da pređe na čvrstu, zdravu hranu”, rekla nam je nutricionistkinja na promociji svoje nove knjige o ishrani dece “Moj prvi zalogaj” u izdanju “Finese”.

Kako hranom pojačati imunitet

“Dajte deci povrće u nekoliko obroka, puno je vitamina. Sveža paprika je puna vitamina C, A, provitamina, šargarepa je takođe puna vitamina i provitamina. Zeleno, crveno Ii žuto povrće u ishrani su ozbiljan put ka zdravlju”, kaže dr Gifing.

“Naravno, treba izbegavati i razne mesne prerađevine, roštilj, a mnogi roditelji vole deci da daju ćevape. To je hrana koja se u tom uzrastu može izbeći jer deca tada prihvataju sve ukuse, samo je na roditeljima da to ponude deci”.

Čuli smo šta treba da izbegavaju, a šta bi mališani trebalo da jedu svakog dana?

“Deca bi svakodnevno trebalo da jedu više porcija raznog povrća, voća i naravno, određenu količinu proteina, raznovrsno meso – belo, crveno, kao i jaja… Kada je reč o maloj deci, treba im najpre dati određenu vrstu voća, pa polako uvoditi drugo voće koje dete može da podnese”.

Doktorka kaže da deca treba da imaju tri obroka dnevno i dve užine. Koje namirnice su dobre za užinu?

“To mogu da budu voćne kaše bez dodataka šećera ili užina u obliku cerealija – pirinač, kinoa. Izbor namirnica je veliki i ne smemo sebi da dozvolimo da deci dajemo krompiriće, keksiće, čokoladice jer je to najlakše”.

Kada je reč o deci školskog uzrasta, kakvu zdravu užinu bi roditelji mogli da spreme za njih?

“Treba naučiti decu da u školu ponesu kašice od žitarica ili voće. Nažalost, danas deca imaju slobodu da kupuju isključivo sve u kesicama – bombone, grisine… Decu treba učiti od malih nogu i pakovati im zdravu hranu”, kaže ona.

Mališane je, ipak, najteže “odvojiti” od slatkiša. Šta bi  roditelji mogli da ponude deci umesto toga?

“Postoji mnogo dobrih recepata za zdrave slatkiše. Pored toga, mogu da ima daju suvo voće ili kombinaciju nekih zdravih keksića koji imaju puno vlakana i zdravu formu šećera”.

Koja je, po vašem mišljenju, najveća greška koju roditelji prave kada je reč o ishrani dece?

“Najveća greška je to što detetu daju opcije i mogućnosti da biraju proizvode iz kesice”.

Mnogi roditelji se žale da njihova deca neće da jedu zdravu hranu, imate li neki savet kako ih privoleti na to?

“To je komplikovana priča, ali mora da krene iz kuće, od roditelja. Problem je u tome što deca kada krenu u vrtić ili u školu, vide da druga deca jedu nezdravu hranu i onda i oni to žele da jedu. Tu mora da se promeni sistem škole, vrtiće, cela organizacija. Jedino što roditelji mogu da urade je da vaspitaju decu tako da im zdrava ishrana bude normalna, da im pričaju o tome, da im nude zdrave, ali zabavne obroke koji će biti lepši nego oni iz kesice”, savetuje.

Dnevni jelovnik za decu:

(iz knjige “Porcija zdravlja” dr Ane Gifing)

Doručak

Najvažniji obrok, ne sme da se “preskače” i trebalo bi da bude do devet sati ujutru. Za doručak su dozvoljene sve namirnice osim slatkiša i gaziranih napitaka, a trebalo bi da bude kombinacija ugljenih hidrata, masti i proteina. To mogu biti hleb, proizvodi od žitarica, jaja, razni namazi (bez konzervansa), pileća/ćureća prsa… Ne preporučuje se da deca jedu viršle, paštete i ostale mesne prerađevine koje sadrže konzervanse i pojačivače ukusa.

Užina

Dva do tri sata posle doručka sledi užina – orašasti plodovi, voće.

Ručak

Predlog dr Gifing za ručak je: rižoto sa ribom ili pilećim/ćurećim mesom, integralna testenina sa barenim povrćem, mahunarke sa piletinom/ćuretinom. Crvena mesa bi trebalo davati par puta nedeljno, uz salate.

Popodnevna užina

Orašasti plodovi, voće ili suvo voće.

Večera

Večera ne bi trebalo da bude obilna. Najbolja je kombinacija lakih mesa/ribe i salate, a po potrebi se mogu dodati ugljeni hidrati (integralni pirinač, žitarice).

Nataša Petrović

Ultrazvučni pregled trudnica: Šta lekar gleda tokom UZ pregleda? I šta skraćeni nazivi označavaju

Ultrazvučni pregled predstavlja propuštanje ultrazvučnih talasa visoke frekvencije kroz matericu. Oni se odbijaju od bebe, a u zavisnosti kroz kakvu gustinu tkiva prolaze, takvu sliku dobijamo. Na primer, pošto su kosti velike gustine, one se vide kao beli odjek, a s obzirom da je plodova voda male gustine, ona je crno na ekranu.

Ultrazvučni pregled se može raditi preko stomaka i kroz vaginu. UZ pregled kroz vaginu se radi uglavnom u ranoj trudnoći i ponekad tokom prvog trimestra, kada je beba mala i potrebno je približiti joj se da bi se bolje videla, te kada je potrebno videti grlić materice, a preko stomaka gledamo kada je beba veća.

Prvi ultrazvučni pregled

Prvi pregled ultrazvukom se radi uglavnom nakon izostanka menstruacije radi utvrđivanja trudnoće. Na prvom pregledu se gleda koliko beba ima u materici i da li postoje otkucaji srca, a na osnovu dužine bebe određuje se verovatan datum porođaja.

Drugi ultrazvučni pregled

Ovaj ultrazvučni pregled je veoma uzbudljiv jer buduća mama će po prvi put viditi bebu koja već izgleda kao mali čovek.
Treći ultrazvučni pregled

U periodu između 20. i 24. nedelje radi se treći ultrazvučni pregled. Sada je beba već narasla i mogu se videti detalji –  od glave do pete. Videćete glavu, lice, usne, nosić, ruke sa prstićima, stopala… Lekar će pregledati pluća. stopala, kičmu i srce. Čućete bebino srce kako kuca. Na ovaj način, ako se ne vide nikakvi problemi, sa relativnom sigurnošću možemo reći da beba izgleda dobro. Moramo, ipak imati na umu da ultrazvuk nije svemoguć!  U ovom periodu se sa sigurnošću može videti i pol, koji se vidi već i sa 15-16 nedelja, ali ne uvek. Sve pre toga je relativno nesigurno…

Ukoliko ovaj ultrazvučni pregled pokaže da nešto sa bebom nije u redu i dalje se može uraditi pregled hromozoma bebe vađenjem krvi iz pupčanika bebe. I za ovaj ultrazvučni pregled važi da se mogu povesti oni koji sa nestrpljenjem očekuju bebu, da se upoznaju sa njom i priviknu se na ideju o malom čoveku… Ukoliko je potrebno, na ovom pregledu se radi i pregled bebinog srca – fetalna ehokardiografija.

Četvrti ultrazvučni pregled

Najbolje je uraditi ga između 30. i 34. nedelje trudnoće. Na ultrazvučnom pregledu lekar će izmeriti  bebu, videće da li pravilno i dovoljno napreduje, kolika joj je težina, pregledaće posteljicu i količinu plodove vode. Lekar će ponovo pregledati sve delove tela bebe, posebno ako se javite ranije, između 30. i 32. nedelje trudnoće. Posle toga je teško videti sve delove bebe jer je ona već velika i sve se više smešta u svoj tipični položaj – sa savijenim nogama i rukama i glavom na grudima.

Šta lekar gleda tokom UZ pregleda?

Tokom ultrazvučnog pregleda gledaju se svi delovi bebe – od glave do pete. Lekar proverava da li beba ima sve što treba da ima i da li se vidi nešto što odstupa od normalnog. Proverava se da li je bebina lobanja u redu, kako izgleda mozak, kako lice, ima li rascepa usana, kako izgleda srce, koliko beba ima prstića, kako izgledaju noge, kako se pupčanik uliva u prednji trbušni zid, kako izgleda kičma…

Šta se meri tokom ultrazvučnog pregleda?

Na UZ pregledu lekar pomoću aparata meri pojedine delove tela bebe, da bi se videlo kolika je i kako napreduje. Da biste imali bolji uvid u to šta gledamo i šta je to što merimo dok gledamo Vašu bebu, napravili smo pregled skraćenica koje koristimo tokom pregleda. Svaka skraćenica predstavlja deo bebe koji merimo da bismo imali uvida u to kolika je beba, kako raste i napreduje i da li se uklapa u neke standarde mera. Uvek treba da imate na umu da su standardi mera samo okvirni i da je svaka beba drugačija – zbog različite genetske osnove ali i zbog uslova u kojima raste.

Mere lobanje

BPD – razmak između dve temene kosti (biparijetalni dijametar) 
OFD – razmak između potiljka i čela (okcipitofrontalni dijametar)
HC – obim glavice

Mere mozga

Va – širina prednjeg roga bočne moždane komore
Vp – širina zadnjeg roga bočne moždane komore
Hem – širina hemisfere (polovine mozga)
TCD – širina malog mozga (transcerebelarni dijametar)
CM – širina dela iza malog mozga (cisterna magna)

Mere vrata

NN – debljina vrata (nuhalni nabor)

Mere lica

IOD – razmak izmedju očnih duplji (interorbitalni dijametar)
NK – dužina nosne kosti

Mere tela

AC – obim struka (abdominalna cirkumferencija)
FL – dužina bedrene kosti (femura)
HL – dužina nadlaktice (humerusa)

Vapaj oca koji KIDA DUŠU: Tata, spava mi se! Rekla je devojčica (7) i umrla nakon 12 sati! (Ubile su je male boginje, odnosno zapaljenje mozga koje je uzrokovala ova bolest)

Roald Dal, jedan od najvećih pisaca za decu u istoriji, autor knjiga kao što su Čarli i fabrika čokolade, Džejms i džinovska breskva, i Matilda, izgubio je svoju najstariju ćerku, Oliviju, 1962. godine.

Ubile su je male boginje, odnosno zapaljenje mozga koje je uzrokovala ova bolest.

Dvadeset četiri godine kasnije, Dal je uzeo pero u ruke i sastavio najpotresniji apel roditeljima koje je neko ikad napisao.

Tražio je od njih samo jedno – vakcinišite svoju decu. 

 Pošto smo svedoci da je u toku povampirenje primitivnog i opasnog stanovišta da decu ne treba vakcinisati, jer „ko zna šta ima u tim vakcinama“, treba podsetiti na ovaj apel Roalda Dala.

Prenosimo ga, onako kako ga je on napisao.

„Male boginje: Opasna bolest

Olivija, moja najstarija ćerka, dobila je male boginje sa sedam godina. Kako je bolest išla svojim uobičajenim tokom, sećam se da sam joj često čitao u krevetu, i da nisam bio naročito zabrinut zbog bolesti. Jednog jutra, kad je ona već bila počela da se oporavlja, sedeo sam na njenom krevetu i pokazivao joj kako da napravi životinjice od obojenih pertli. Kad je došao red na nju, primetio sam da njeni prstići i mozak ne sarađuju, i da ne može ništa da napravi.

– Jesi li dobro – pitao sam je.

– Baš mi se spava – rekla je.

Za sat, bila je u nesvesti. Posle 12 sati, bila je mrtva.

Male boginje su se pretvorile u užasnu stvar zvanu zapaljenje mozga usled malih boginja, i nije postojalo ništa što su lekari mogli da urade da je spasu. Ovo se desilo pre 24 godine, 1962, ali čak i sada, kada dete ima istu onu smrtonosnu reakciju na male boginje, kao Olivije, ne bi postojalo ništa što bi lekari mogli da urade da mu pomognu.

Na drugoj strani, danas postoji nešto što roditelji mogu da urade da osiguraju da se ovakva tragedija ne desi njihovoj deci. Oni mogu da insistiraju na tome da im se dete vakciniše protiv malih boginja. Ja to nisam mogao da uradim 1962. godine, jer tada još nije bila otkrivena pouzdana vakcina protiv ove bolesti. Danas postoji dobra i sigurna vakcina koja je dostupna svakoj porodici, i sve što treba da uradite je da odete kod svog lekara da bi je vaše dete dobilo.

Generalno, nije prihvaćeno da su male boginje opasna bolest.

Verujte mi na reč, jesu. Po mom mišljenju, roditelji koji danas odbijaju da vakcinišu svoju decu dovode živote te dece u opasnost.  U Americi, gde je vakcinacija obavezna, bolesti kao što su male boginje su bukvalno iskorenjene.

U Britaniji, gde toliko roditelja odbija da vakciniše decu, zbog tvrdoglavosti, gluposti ili straha, još uvek imamo 100.000 slučajeva malih boginja svake godine. Od tog broja, više od 10.000 će imati komplikacije, jedne ili druge vrste. Najmanje 10.000 će dobiti infekcije ušiju ili pluća. Oko 20 će umreti.

RAZMISLITE O TOME

Svake godine oko 20 dece će umreti u Britaniji, od malih boginja.

A šta je sa rizikom kojem izlažete vašu decu vakcinacijom?

Oni skoro da ne postoje. Poslušajte ovo. U gradu od 300.000 ljudi, samo jedno dete će svakih 250 godina imati ozbiljne neželjene posledice od vakcinacije protiv malih boginja. Statistički, to je jedan u milion slučajeva. Mislim da je veća šansa da se dete udavi čokoladom nego da ozbiljno oboli posle vakcinacije.

Dakle, čega se, za ime Boga, plašite? Stvarno, skoro pa da je zločin ako ne vakcinišete dete.

Idealno vreme da to uradite je kada dete ima 13 meseci, ali nikad nije prekasno. Sva deca školskog uzrasta koja još nisu primila vakcinu protiv malih boginja trebalo bi da mole svoje roditelje da što pre dobiju vakcinu.

Uzgred, dve svoje knjige posvetio sam Oliviji. Prva je bila „Džejms i džinovska breskva“. To je bilo dok je još bila živa“. Druga je bila „The BFG“, posvećena sećanju na nju, pošto je umrla od malih boginja. Videćete njeno ime na početku obe knjige. A znam koliko bio ona srećna bila kad bi samo mogla da zna da je njena smrt pomogla u tome da se spreče mnoga oboljenja i smrti druge dece.“

Dalova žena, Olivijina mama, Patriša Nil, ispričala je posle da je Dal bio toliko uništen Olivijinom smrću, i da nikad u životu nije pričao o tome.

U nedavno otkrivenim Dalovim rukopisima, pronađena je njegova beleška, nastala nedugo posle Olivijine smrti.

– Stigao sam u bolnicu. Ušao sam unutra. Dvojica lekara su mi prišla, preko čekaonice. „Kako je?“ „Bojim se da je prekasno“. Ušao sam u njenu sobu. Čaršav je bio preko nje. Lekar je rekao sestri da izađe. „Ostavite ga na miru“. Poljubio sam je. Bila je topla. Izašao sam. „Topla je“, rekao sam doktorima u hodniku, „zašto je tako topla“. „Naravno“, rekao je. Otišao sam.

Ovaj potresan i jednostavan vapaj oca koji je izgubio ćerku trebalo bi sve da nas podseti na isto tako jednostavnu istinu: Ukoliko ne vakcinišemo decu, ona će umirati, od bolesti od kojih nijedno dete ne bi trebalo da umire.

Izvor: https://www.srbijadanas.com

Drama u užičkoj bolnici: Dečak (8) PUN VODE i pod jakom TEMPERATUROM, odluka oca PRESUDILA

U užičkoj Opštoj bolnici noćas se odigrala prava drama koja se ipak srećno završila, pošto je hirurg dr Edin Mutevelić spasio život osmogodišnjem dečaku.

A. T. iz sela Karan kod Užica, učenik drugog razreda, dovezen je noćas u bolnicu sa jakim bolovima u stomaku. Ultrazvučnim pregledom ustanovljena je jaka upala slepog creva.

– Dete su uputili na hirurgiju, pošto na dečjoj hirurgiji nije bilo dežurnog doktora, jer su sva trojica bolesna. Mališan je imao visoku temperaturu, bio je pun vode, upala je bila toliko jaka da mu je pretilo pucanje creva, sepsa i smrt. Dovezli su ga otac i majka koja je u drugoj ruci držala i dojila bebu – priča Edin Mutevelić.

operacija

 Foto: Profimedia

Ovaj lekar kaže da je hitno konsultovao jednog od trojice dečjih hirurga koji su na bolovanju.

– Kolega mi je, kada sam mu predočio o čemu se radi, odgovorio da dete ne šaljemo u Čačak ili Kragujevac, već odmah u Beograd u Tiršovu. Tražili smo sanitet, ali nam je u Domu zdravlja rečeno da nemaju nijedno vozilo i da su svi tranzitni saniteti na putu, pošto je više pacijenata juče upućeno u Beograd. Imali smo mogućnost da tražimo sanitet iz Čačka, ali dok bi on došao do Užica, pa odavde za Beograd, bilo bi izgubljeno puno vremena, a dečak ga nije imao – nastavlja poznati užički hirurg.

Teška odluka

Našao se, kaže u jednoj od težih situacija u dugoj karijeri. Imao je dva izbora – da operiše dete kome je život visio o koncu, iako nije dečji hirurg, ili da kupuje vreme dok iz Doma zdravlja ne pošalju sanitet.

– Ispričao sam njegovom ocu da, iako sam stručno osposobljen, nerado i retko operišem decu, jer dečja hirurgija nije isto kao hirurgija koju ja svakodnevno radim jer je anatomija deteta drugačija i za zahvat su potrebni manji instrumenti koje ja nisam imao. Takođe sam mu rekao da bi svako odugovlačenje bilo kobno i da dečak možda ne bi preživeo do Beograda. Molio me je da mu operišem sina, pa kakav god bio ishod zahvata, i potpisao da to uradim uz njegovu saglasnost. Nisam imao izbora. Morali smo dete da trljamo alkoholom da bismo mu oborili visoku temperaturu pre nego što smo ga uveli u anesteziju. Srećom, sve se dobro završilo, da smo okasnili još koji minut izgubili bismo ga – priča dr Mutevelić.

On pojašnjava da intervenciju nije smeo da uradi, jer hirurg sme da operiše dete samo u zdravstvenoj ustanovi u kojoj nema dečjeg hirurga, a užička bolnica ih ima trojicu.

Izvor: https://www.srbijadanas.com

 

Close