Mesečne arhive: avgust 2017

Porođaj je počeo u autu, a onome što je usledilo najmanje se nadala!

Retko kada se dešava da se dete rodi u automobilu, a još ređe da na svet dođe u vodenjaku.

Beba rođena u vodenjaku

Beba rođena u vodenjaku, Foto: instagram.com/aeee_nacoal23

Na 80 hiljada beba, jedna se rodi sa vodenjakom.

Priča mame Rilin Skari neobična je i čudesna. Rodila je dete na prednjem sedištu automobila dok se vozila u bolnicu, a još uz to beba se rodila u vodenjaku.

 

 

Rilin je u 29. nedelji trudnoće osetila nešto i pomislila da je reč o kontrakcijama, ali posle 45 minuta konstantnog bola odlučila je da je verenik Ian odvezde u bolnicu.

„Kontrakcije su se nastavile, a bile su sve češće i jače“, napisala je na Instagramu. „Nazvala sam hitnu pomoć i bila sam preplašena. Nisu mogli da me razumeju između vrištanja i kontrakcija“, dalje je napisala. Njen verenik je nastavio da priča sa lekarima preko telefona, a ona je skinula pantalone i postala svesna da oseća bebinu glavu.

 

 

„Uspela sam da se napnem još jednom i moja čudesna beba je bila tu. Kada sam pogledala dole, shvatila sam da je u vodenjaku“, opisala je dalje Rilin.

„Pustila sam lekare da rade svoj posao kada smo došli u bolnicu – odmah su probušili vodenjak. Znala sam da neće moći da diše sam zato sam je ostavila“, rekla je mama kasnije za „Popsugar“.

Zbog neverovatnog instinkta koji je imala, njeno nedonošče koje je rođeno samo sa 1.400 grama sada „napreduje odlično s obzirom na situaciju“.

Rilin je još i dodala: „Nakon svega što je prošao, znam da će biti divan mali čovek. On je stvarno čudesna beba“.

Kad više ne budem mogla, ubiću i sebe i dete

Tabu temu o kojoj se na Balkanu ćuti.

Majka i dete

Ilustracija, Foto: Shutterstock

Aida Hrnjić, politikolog, blogerka i majka deteta sa poremećajem iz autističnog spektra, napisala je potresan post na blogu i opisala kako pored svih prepreka koje mora da savlada kao majka deteta s posebnim potrebama, mora da se nosi i sa balkanskim mentalitetom.

“Postoji tabu tema u zemljama Balkana o kojoj niko ne govori i nije baš zanimljiva društvima i državama… Kako žive majke koje provode 24 sata dnevno negujući svoju decu. Veliki procenat te dece je u kolicima, nepokretan, sa čestim epileptičnim napadima, težim oboljenjima organizma… Dakle, deca koja apsolutno zavise od drugoga, a u našim društvima i mentalitetu taj neko „drugi“ je upravo majka. Žena od krvi i mesa, osoba sa svim svojim emocijama, nadama, znanjima, snovima kao i bilo koja druga” počinje Hrnjić svoj blog.

Ona kaže da su te majke uglavnom na rubu očaja, iscrpljene i u samoći nose teret svega što proživaljavaju.

„Mnoge se toliko istroše na tom putu da se jednostavno povuku i prestanu da komuniciraju sa svetom”, piše Hrnjić dodajući kako je često komunicirala sa majkama iz regiona.

Majka i dete

Ilustracija, Foto: Shutterstock

“Jedna od majki iz Srbije je rekla „dok mogu dobro je, kad vidim da ne mogu više i da sam bolesna daću detetu da popije nešto i ja ću to popiti i tako ćemo završiti“. Strašno je tako nešto i zamisliti, a kamoli živeti takav život. Mnoge majke se svakodnevno nose sa bezbroj problema i izazova, ali to u našim društvima jednostavno ne dolazi do onih koji bi trebalo da povedu računa o zdravlju roditelja. U godinama populizma i političkog senzacionalizma nema mesta za obične ljude i njihove probleme. U svakom iole uređenom društvu ovakva izjava majke bi naterala na “akciju” bezbroj službi i institucija, ali na Balkanu ne, na Balkanu se podrazumeva da majka mora sve sama i da je pri tome još i diskriminišu”, smatra Hrnjak.

Balkanski mentalitet

“O, ta diskriminacija je toliko ukorenjena da je neverovatno čuti neke od stavova kakvih sam se naslušala tokom godina. „Vidi joj nalakirane nokte, a priča da joj je teško“ – reče mi jednom jedan poznanik. Nisam mogla da ćutim: „a šta bi ti, da sve budemo prljave, musave, čupave jer imamo decu s poteškoćama i to da bi ostatak društva shvatio da nam treba neka briga i pomoć“. Nećemo mi nikada biti takve, uprkos očekivanjima nekih “uvaženih” na ovim prostorima. Mi svoju decu podižemo i učimo ih da budu ljudi, učimo ih da jedu, da se oblače, hodaju, kupaju, peru ruke, igraju i još štošta, a to se radi podignute glave i uz osmeh, nikako čupav i musav. Pa čak i onda kad znamo da nam je dete doživotno u kolicima i da će zavisiti od pomoći drugih. Prokleti balkanski mentalitet, majka koja se odrekla sebe, svih svojih nadanja, snova, profesije, obrazovanja, i još mnogo toga u životu da bi negovala svoje dete, nakon što izjavi da će se ubiti zajedno s detetom onda kad više ne bude mogla sama, bude pitana jesu li joj nalakirani nokti?!” ističe Hrnjić i opisuje svoje dane.

“Kao majka bezbroj dana od obveza nisam stizala ni da jedem, setim se kasno u noć u krevetu da sam gladna, ali više nemam snage da ustanem i odvučem se do frižidera što je neizbežno uzelo danak na mom telu i umu, ali i dalje sam osoba, i dalje želim da pogledam dobar film, odem na koncert, pogledam predstavu, izađem sa prijateljicama i to i radim. Ako bilo ko misli da sam zbog toga “nemajka” grdno se vara. Neka pokuša da živi sa toliko obveza dnevno samo sedam dana. Sutradan ponovno ustanem, spremim svoje dete, našminkam se, nasmejem i novi krug. Do kada, ne znam, ali jedno je sigurno, dok god imam snage u sebi, draže mi je da me “zagledaju” jesu li mi nalakirani nokti nego da me pitaju jesam li preživela neku operaciju srca, na primer”, kategorična je Hrnjić.

Majka i dete

Ilustracija, Foto: Shutterstock

Ko te pita za zdravlje

“Znaju naši nadležni vrlo dobro kako izgleda sva ta borba i kojim tempom teče, ali ignorišu je u duhu ušteda nad nama, nismo im u fokusu jer od nas neće nikada imati podršku za svoje planove i podele. Mi se držimo jedna druge grčevito, pomažemo se, savetujemo, tražimo, insistiramo, i tako u krug. Nebitno nam je iz koje smo države ili grada, mi smo majke i ne dopuštamo da nas “trpaju” u koš za otpatke jer mi trebamo svojoj deci, zdrave i prave, svesne činjenice da jedna drugoj najviše pomažemo. A sistem dok nas se seti, dok “na red” dođu eventualni dnevni centri, projekti kao što je “Predah” u Srbiji, ili bilo šta slično gde bi se roditelju olakšalo, čeka, što bi naš narod rekao “ko te pita za zdravlje”, napisala je na kraju Hrnjić.

Alo.rs

Trudnica je ubeđena da je njena beba ČUDO! Donela je odluku koja je lekare ostavila u ŠOKU!

Džo Pauel i njen suprug Ričard, pokušavali su bezuspešno da dobiju dete već nekoliko godina. Kada je izgledalo da im se želja neće nikada ispuniti, ispostavilo se da je Džo ipak trudna!

Samo par dana nakon srećne vesti, Džo je napipala izraslinu na grudima. Dijagnoza je bila poražavajuća – maligni tumor dojke, koji je zahtevao poseban tretman. Euforija i sreća su se istog momenta pretvorili u očajanje i brigu. Kako bi se lečila, Džo je trebalo da prvo abortira.

Nakon dijagnostifikovanja tumora, lekare se želeli da odmah krenu sa lečenjem. Kancer je najverovatnije ubrzala i trudnoća, zbog specifičnog hormonskog statusa.

Kako bi počela sa adekvatnom terapijom, trebalo je da prekine trudnoću. Džo je bila primorana da bira između svog i života svog nerođenom deteta. Nije joj bilo nimalo lako!

Uprkos savetima lekara, Džo je rešila da ne prekida trudnoću. Rešila je da rizikuje i rodi bebu, bez obzira na posledice po svoje zdravlje. Ona se uzdala u sreću, nadajući se da će na kraju sve ipak biti u redu.

 

Srećna porodica

Srećna porodica

The Sun

Tako je i bilo!

Odlažući svoje lečenje, Džo je rodila malenog Džejka, srećnog i zdravog dečaka.

Odmah nakon porođaja, počela je sa lečenjem, a uskoro su vesti bile sjajne – njen tumor je uspešno izlečen.

Podelite ovu dirljivu priču sa prijateljima na Fejsbuku.

Plakanje i zacenjivanje novorođenčeta

Kako umiriti bebu?

Plakanje je primarni oblik komunikacije novorođenčeta. I oni to rade često. Veoma male bebe u proseku plaču između jednog i četiri sata dnevno. To je uobičajen deo procesa prilagođavanja na život van maminog stomaka.

Uobičajeni razlozi za plakanje:

– Glad.

Većina beba jede 6 do 10 puta u toku 24 sata. Bude se za noćni podoj minimum do 3. meseca.

– Nelagoda.

Beba može da plače zbog mokre pelene, gasova ili otežanog varenja, neodgovarajuće temperature ili položaja. Kada se osećaju nelagodno, često traže nešto da sisaju. Ali, hranjenje bebe neće zaustaviti nelagodu, i umirivanje će trajati samo kratko. Tek kada bebe prestanu da se osećaju nelagodno, smiriće se.

– Dosada, strah i usamljenost.

Ponekad beba plače jer joj je dosadno, uplašena je ili usamljena, i želi da je zagrlite i mazite. Može se smiriti čak i kada vas samo vidi, čuje vaš glas, ili oseti vaš dodir, vaše prisustvo, kada je mazite ili joj ponudite nešto da sisa.

– Premor i prestimulisanost.

Plakanje pomaže premorenoj ili prestimulisanoj bebi da “isključi” vid, zvukove i druge senzacije. Takođe pomaže da smanje tenziju. Primetićete da se ovi periodi nervoze vaše bebe ponavljaju u slično doba dana, najčešće između rane večeri i ponoći. Čini se da ne postoji ništa što možete da uradite ne pomaže. Ali, kasnije ona spava dubljim snom. Ovo plakanje obično pomaže bebi da istroši višak energije.

Kako da umirite bebu

U toku prvih par meseci, odmah reagujte čim vaša beba zaplače. Nećete je razmaziti time. Studije su pokazale da su novorođenčad čiji su roditelji reagovali tako brzo i mirno, s ljubavlju, plakala manje i spavala duže tokom noći.

Napravite malu listu razloga zbog koga beba može da plače, kako bi joj pomogli:

– Da li je gladna?
– Da li joj treba čista pelena?
– Da li treba da podrigne?
– Da li joj je vruće ili hladno?
– Da li je treba pomeriti u udobniji položaj? Možda je nešto žulja ili štipa?
– Da li samo želi da sisa, prst ili cuclu?
– Da li joj treba nežnosti i pažnje – nošenje, ljuljanje, maženje, masaža, nežno šaputanje, pevanje?
– Da li je imala previše uzbuđenja i stimulacije? Možda samo treba da se malo isplače?
– Ako ste sve ovo probali i ne pomaže, uradite sledeće, kao na slici: ušuškajte bebu u ćebe.

Još predloga za umirivanje bebe:

– Nežno joj pričate ili pevajte lice u lice.
– Polako je ljuljajte na primer u rukama, šetajte s bebom naslonjenom na vaše rame ili u kolicima.
– Nežno mazite bebinu glavu, ili trljajte njene grudi ili leđa.
– Držite je na vašem krilu tako što bebin stomak okrenete nadole.
– Držite bebu u uspravnoj poziciji, na vašem ramenu ili na grudima.
– Stavite bebu u sedište za automobil i provozajte se.
– Okupajte bebu toplom vodom (ali ne prevrućom) ili prislonite toplu flašicu na njen stomak.
– Pustite neku “soft” muziku.
– Izađite napolje, prošetajte bebu u kolicima ili nosiljki.
– Ponudite bebi prst ili cuclu da sisa dok je ritmično ljuljate.
– Smanjite buku, pokrete i osvetljenje u delu stana u kom je beba, ili pokušajte da je umirite zvukom, kao što je zvuk usisivača ili šum talasa. To može da je umiri tako što će blokirati ostale zvuke.
– Ako je sita, suva, udobno joj je i ušuškali ste je u ćebence kao na slici, možda joj treba da bude nakratko sama – 10 ili 15 minuta. Osluškujte šta radi i proveravajte je svakih par minuta s udaljenosti. Iako je mnogim roditeljima teško da slušaju bebu kako plače, to joj može pomoći da se “izduva”.

Zapamtite da nećete uvek moći da smirite bebu, naročito kad plakanjem samo pokušava da umiri tenziju. Bebe plaču, i to je normalan deo njihovog ponašanja. Plakanje neće trajati večno – period koji vaša beba provede plačući obično dostiže vrhunac oko 6. nedelje, a onda se postepeno smanjuje.
Normalno je i da budete isfrustrirani zbog tolikog plakanja. Dogovorite se sa porodicom, prijateljima ili bebi siterkom ako vam je potreban odmor. Čak i sat vremena pauze može vam povratiti energiju.
Ako vam se čini da zbog plakanja bebe gubite kontrolu, spustite bebu na sigurno mesto, kao što je kolevka. Odmah pozovite svog lekara, dom zdravlja ili hitnu pomoć.

(podaci i ilustracije preuzeti iz knjige „Vodič kroz zdravu trudnoću“ Mayo klinike)

Demetra

Kako znati da li beba dobija dovoljno mleka

Jedno od najčešćih pitanje koje postavljaju novopečene mame. Budimo iskreni, to što ne možemo da vidimo koliko zapravo mleka posisa mleka je vrlo iritirajuće!

Al’ ni ne treba da se time opterećujemo! Da je predviđeno da se to zna, onda bi nam dojke bile izbaždarene sa strane brojkama. A nisu, zar ne?

Znaci da dojena beba dobija dovoljno hrane:

  • Pratite pelene! U prvih nekoliko dana beba može da ima samo jednu ili dve mokre pelene dnevno. Posle beba treba da ima najmanje šest upiškenih jednokratnih pelena dnevno. (Upiškena pelena je težine kao da ste stavili 2 supene kašike vode u suvu pelenu.)
  • Vaše grudi su mekše nakon dojenja, jer ih beba prazni od mleka koje ih stvrdnjava.
  • Nakon hranjenja, beba izgleda opušteno i zadovoljno.
  • Nakon što povrati svoj početni gubitak težine nakon rođenja, beba nastavlja da se udebljava. (Većina beba izgubi oko 10 posto svoje težine sa rođenja, a zatim je vrati za oko 2 nedelje).
  • Tokom prvih 6 nedelja beba bi trebalo da ima bar jednu stolicu dnevno (mada često imaju mnogo češće). Ta stolica postaje žućkaste boje senfa negde petog dana nakon rođenja. Kasnije nije neuobičajeno da isključivo dojene bebe nemaju stolicu i po nekoliko dana.

Koji su znaci da beba ne dobija dovoljno mleka?

Da li beba ima neke od ovih znaka:

  • Beba i dalje gubi na težini. Bebe imaju pravo da neko vreme stagniraju sa težinom. Ali ako beba počne da gubi umesto da dobija na težini, razgovarajte sa svojim lekarom.
  • Ima manje od šest upiškenih pelena tokom 24 sata nakon pet dana od njenog rođenja.
  • Nakon što prođe prvih pet dana, beba ima male, tamne stolice.
  • Urin je vrlo taman, kao boja soka od jabuke.
  • Grudi vam nisu mekše nakon dojenja.
  • Retko čujete gutanje deteta dok sisa. Potrebno je da proverite da li beba ima pravilan položaj na dojci.

 

Milena Kostić,

vršnjačka savetnica za dojenje Udruženja “Roditelj“

Dete je SREĆA ne MUŠKO ili ŽENSKO već dete

Био је јануар. Била сам девојчица. У бакином селу чекала се принова. Негде пред зору чу се: “Родила је. Мушко. Синчина. Здрав и напредан”.

У селу сви рекоше: “Ако, машала, само нека је прво мушко. И нека је година тако почела. Биће родна”.

Питала сам се каква би година била да се родила дјевојчица. Дјевојчица као ја. Да ли би била сушна и несрећна? Пуна лоших вести?

***

Јануар 2015. године.

 Чекала сам га пуних седам година. Чекала и маштала како ће нам изгледати живот. Само да родим живо и здраво дете. Након 15 дана у болници, моја звезда је стигла кући. Бели креветац, а у њему јорган боје цикламе. Она бела, њежна, подојена. Спава.

На вратима се појави свештеник. Свети воду. Ваља се ту око Богојављења.

“Изволите, добро дошли. Код нас је данас велики дан. Дошла нам је кући. Добили смо је после много година чекања”, рече супруг.

Свештеник погледа у креветац, у оно бело лице и јорган боје цикламе

“Шта је? Је ли мушко?”

Ми се погледамо и углас кажемо: “Не, цурица је”.

Свештеник рече: “А, девојчица. Следеће године да буде син”.

Васпитање ме тада скрати за језик.

Он узе струк босиљка, умочи у воду и прсну по кревецу. Она се пробуди. Заплака гласније и грлатије од било којег дечака. Да је цели свијет чује.

“Цурица сам. Гласна сам. Здрава сам. Вредим мами и тати. Брату. Вредим бакама и деди. Теткама. Вредим свету. Вредим и Богу, којег ти представљаш”.

***

Јануар 2017. године.

У Универзитетском клиничком центру РС у ноћи са 31. децембра на 1. јануар рођено је шест беба. Дежурна лекарка није пропустила прилику да стане пред микрофон и каже: “У протекла 24 сата рођено је шест беба и, на срећу, шест дечака”.

На срећу, шест дечака? На срећу, шест! На срећу!

Шта јој је ово, онако немуштој пред камерама, значило? Зашто је већа срећа синчина? Зашто је њој, гинекологу, важније да беба буде мушко од тога да беба буде здрава? Зашто је “на срећу, мушко”?

Да ли је, можда, хтела да каже да је рођено шест дечака, на срећу, здравих и напредних, на радост свих нас, родитеља поготово? Можда није хтела да звучи овако. Можда је мислила другачије. Можда се збунила.

Знате, јавно изговорена реч има тежину. Јавно изговорена реч може да повреди и заболи. Јавно изговорена реч може да изазове критике.

Ако нисте у стању јавно да говорите, није проблем, само се одмакните од камера. Постоје људи који су плаћени да дају изјаве и не лупетају глупости.

Само једну ствар ћу вам рећи. Све моје године биле су тужне без ње. Свака моја нова година с њом је плодна, срећна, пуна радости, смеха. Мој живот моја девојчица је испунила до краја. Толико да ми више среће није потребно. Срећа ми је само да буде здрава.

Дете је срећа. Не мушко или женско, већ дете!

Једина несрећа су балкански корени!

Аутор:  ЖАНА ГАУК

Prvi izlazak napolje novorođenčeta

 Prvi izlazak napolje

Prva šetnja

Jedna od najčešćih dilema i rasprava među starijim i mlađim generacijama je kada je vreme da beba prvi put ide u šetnju. Nekada je i kod nas bio običaj da se beba ne izvodi 40 dana, a u nekim kulturama, ovaj običaj je i dalje aktuelan. Zapravo, onog momenta kada ste krenuli iz porodilišta, beba je bila napolju, a svakako ćete je voditi i na kontrolu kod pedijatra sa dve nedelje ili mesec dana. Medicinskih razloga da ne izvodite bebu napolje – nema.

Kada je vreme za prvu šetnju sa bebom?

Svež vazduh nikome ne može da naškodi.

Važno je da ne boravite u zatvorenim prostorima dugo, da izbegavate gužve i posebno prostore gde ima bolesnih ljudi. Pripazite da bebu ne dodiruje niko ko nije oprao ruke.

Ako ste u mogućnosti i nije previše hladno ili prevruće napolju, možete bebu ostavljati da spava u kolicima na otvorenom. To će joj prijati od najranijih dana.

Zapravo, čak i ako je napolju veoma hladno, veoma je važno da ne zaboravite da dobro provetrite prostoriju u kojoj beba boravi, bar tri do četiri puta dnevno na po par minuta.

 

Šta vam je potrebno za dužu šetnju sa bebom?

Ako idete napolje sa bebom na duže od sat vremena ili se udaljavate od kuće, proverite da li ste sve poneli. Obavezno stavite u torbu komplet rezervnu garderobu (za slučaj da bebi procuri pelena ili bljucne), pelene, kremu, vlažne maramice, rezervni prekrivač, kapicu i, ako je ne dojite, sve što je potrebno za pripremu hrane.

Obucite bebu slojevito (osim ako nije leto), tako da lako po potrebi možete da skinete neki sloj garderobe. Tokom zime je skafander najlakše rešenje, a za prelazne periode jaknica i ćebence preko nogu. Bebi pokrijte glavu ako je hladno ili ima sunca.

 

Situacije u kojima treba da se suzdržite od izvođenja jako male bebe napolje su kada su temperature manje od -5 i veće od 35 stepeni. Takođe, nemojte izlaziti napolje, ako duva veoma jak vetar.

Demetra

Šta sanjaju trudnice: Snovi predstavljaju navalu emocija zbog nadolazećeg rođenja deteta

Snovi tokom trudnoće mogu biti neverovatno živopisni i često odražavaju fizičke i psihičke promene koje se javljaju u životu žene.

Fizičke promene u trudnoći, kako ona napreduje, svi mogu da primete. Međutim, ono što nije toliko očigledno, ali je podjednako impresivno su promene uma buduće mame. Dobrodošli u svet trudnoće, gde se um širi u potpunoj paraleli sa telom.“Trudnički snovi su prirodan način koji pomaže trudnici da prođe kroz proces transformacije od žene do majke“, piše Rejna M. Pariz, autor knjige „The Mother-to-Be’s Dream Book“.

Svesna i nesvesna razmišljanja tokom trudnoće su podjednako bitna za trudnicu, koliko i “fizički razvoj“ tela u trudnoći. Žena se mentalno priprema za majčinstvo i počinje da stvara sliku novorođenčeta i predviđa kako će joj izmenjen život izgledati. Snovi su važan deo ovog kritičnog procesa integracije. Oni prave prostor u umu za dete, pa su stoga snovi često i bizarni.

Doktor Nadia Brušvajler-Štern, lekar na Univirzitetu u Ženevi, posvetila se izučavanju trudničkih snova i razvoja uma tokom trudnoće.

Rejna M. Pariz smatra da se snovi u trudnoći menjaju sa svakim tromesečjem i često slede ovu prepoznatljivu šemu razvoja trudnoće:

Snovi prvog tromesečja

Snovi u ranoj trudnoći su neretko povezani sa prošlošću trudnice. Najčešće su vezani za bivše partnere, posebno za seksualne odnose ili za dom iz detinstva. Ovi snovi su način da se raščiste neka nerešena pitanja. Uobičajeno se da u snovima budete ranjivi, često bez odeće, a neretko se u njima pojavljuju i neki teritorijalni simboli.

Snovi drugog tromesečja

U drugom tromesečju trudnica se polako navikava na bebu, zamišlja svoj budući život, a proces spajanja između majke i deteta je u toku. Tokom ovog perioda često se u snovima pojavljuju životinje i voda. Na primer, dešava se da trudnica sanja da je delfin koji pliva uz mladunče delfina.

Ovo je period kada su najčešći i napadi anksioznosti, jer, samim tim što postaje svesna svoje buduće uloge, trudnica takođe i brine da li će dobro ispuniti ulogu majke. Snovi vezani za ove brige izgledaju tako što se majka ostavlja dete, beba je rođena kao patuljak ili sa nekim deformitetom. Ovi snovi nisu znak slabosti ili nespremnosti. Naprotiv, oni su pokazatelj vaše odgovornosti i brige za nerođeno dete, jer čak i nesvesno brinete o bebi.

Snovi trećeg tromesečja

Poslednji trimestar trudnoće je rezervisan za snove vezane za prirodu. Često su to veoma jake emocije koje su iskazane kroz udare velikih talasa ili erupcije vulkana. Ovakvi snovi predstavljaju navalu emocija zbog nadolazećeg rođenja deteta i na neki način su generalna proba za porođaj.

Uobičajeno je da deo trudničkih snova budu filmske zvezde i druge poznate ličnosti koje nikada na javi niste upoznali. Oni odražavaju ulogu koju žena igra u sopstvenom životu.

Bez obzira na specifičnosti snova, povećana aktivnost sanjanja tokom trudnoće je normalna. Ginekolog dr Žerard Dileo, objašnjava da snovi deluju kao čistilište za pomoć trudnici da pomiri fizičke i emocionalne transformacije sa kojima se suočila. „Odgovornost koja ih očekuje može biti teška. Objašnjavam svojim trudnim pacijentkinjama da su čudni, anksiozni snovi jednostavno način da psiha obradi sve ono što je svesni um već racionalizovao“, kaže dr Dileo.

Primer analize trudničkih snova

Dobar savet kada analizirate svoje snove: verujte svom prvom instinktu, obično je tačan. I zauzmite pristup širokog srca. Mislite o procesu kao o igranju sa svojom snom, a ne o analizi. Držite san u šaci, promućkajte malo, i bacite ga u vazduh. Evo nekoliko proverenih i istinitih metode koje bi trebale da daju rezultate:

•Pokušajte asocijacije sa rečima

Zapišite reč ili nekoliko reči koje opisuju ili simbolizuju vaš san. Ne dopuštajući sebi da previše razmišljate, brzo dodajte i sve dodatne reči koje vam padnu na um.

Na primer, ako su vaše opisne reči: „delfin“, „okean“ i „kretanje“, možda ćete završiti dodavanjem reči kao „more“, „so“, „alge“, „hladno“, „toplo“, „tečnost“, „pokret“, „jedrilica“ ili bilo što drugo što vam padne na pamet. Reči ne treba nužno da imaju smisla.

•Pokušajte da identifikujete emocije iza slika

Često snovi postavljaju pitanja sa kojima se radije ne želimo suočiti. Dopustite sebi da prepoznate emocije koje prenose vaši snovi. Zapišite opisne reči, kao što su „radost“, „strah“, „briga“ ili „dvosmislenost“. Čuvajte tog dana papir kao podsetnik da isprobate i povežete svoj san sa emocijama u momentu buđenja. Često, baš to buđenje daje vezu.

•Posmatrajte svoje snove kroz naočare

Smatra se da igramo uloge svih znakova u svojim snovima. Ako sanjate da vas proganja pljačkaš banke, na primer, vi ste i pljačkaš, kao i osoba koju proganja. Strašno? Istina je da svi imamo mnogo strana naše ličnosti. Vi analizirate svoj san, ne zaboravite, ne treba da sudite. Dopustite sebi da osetite emocije svih likova, i možda ćete biti iznenađeni onim što će vam otkriti.

Demetra

Za prvu bebu država će isplaćivati pomoć od 100.000 dinara

Србија ће ускоро добити нови закон о финансијској подршци породици који предвиђа да родитељи за прву бебу добију помоћ од 100.000 динара.

Биће повећана и помоћ за друго, треће и четврто дете, потврђено је за Блиц у Министарству рада али наводе да ће највеће увећења ипак осетити родитељи првог детета.

Тренутно се за прво дете исплаћује износ од око 39.000 динара, за друго око 154.000, треће око 277.000 а четврто 369.000 динара.

Такође, усвајањем новог закона о породици, повраћај ПДВ-а на беби опреми дефинитивно ће отићи у историју, наводи Блиц додајући да ће уместо тога родитељи примати паушал у износу од 5.000 динара.

Новина је да ће право на родитељски додатак имати и страни држављани ако су стално настањени у Србији, под условом да је дете рођено овде.

Извор: Блиц

 

Dr Marko Janković za Klub beba trudnica i mama: Savetnik na temu KUĆNI LJUBIMCI I BEBE

Marko Janković 27 godina, živi u Novom Sadu a rodom iz Batkuše nadomak Šamca (Republika Srpska). Srednju školu, Gimnaziju završio u Šamcu 2009. godine. Iste godine upisao Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu smer Veterinarska medicina. Diplomirao 2015.godine odbranivši diplomski rad pod nazivom Patomorfološke promene bubrega kod tovnih svinja. Iste godine upisao i doktorske studije za oblast patologija. Kratko vreme radio na fakultetu kao demonstrator na vežbama na predmetu patologija. U Poljoprivrednoj školi u Futogu radio kao profesor na zameni na predmetu Bolesti životinja i porodiljstvo. Od aprila 2016.godine zaposlen u veterinarskoj stanici „Kupidon“ u Bačkom Petrovcu gde i danas radi.


Ljubav prema životinjama je postojala oduvijek ali je znatno ojačala kada su moji roditelji sagradili farmu za uzgoj svinja i goveda. Tada sam shvatio da želim biti dio njihove ideje. Iako moji žive u drugoj državi u svakodnevnom sam kontaktu sa njima, a veoma često odlazim na imanje kako bih njima pomogao u obavljanju poslova vezanih za poljiprivredu, a prvenstveno poslova koji se tiču zaštite i dobrobiti životinja. Veterinari nemaju fiksno radno vrijeme zbog same prirode posla. Radni dan veterinara nikada nije isti jer svaki dan donosi nove pacijente, zanimljive slučajeve i slično. Svaki dan razgovaramo kako bi našim pacijentima pružili adekvatnu terapiju kada je u pitanju liječenje, zatim obezbijedili odgovarajuću zaštitu i dobrobit. 

Veoma česta pojava jesu neprijatne situacije između veterinara i vlasnika. Vlasnik ukoliko želi dobro za svog ljubimca mora biti otvoren i odgovoriti na postavljena pitanja veterinara. Veterina je veoma opširna nauka i u jednu ruku je povezana sa medicinom. Ne baš mali broj bolesti od kojih inače oboljevanju životinje, mogu da se prenesu na ljude. Neke od njih mogu biti loše po zdravlje ljudi. Veterinari imaju višestruku ulogu počevši od rješavanja problematike veterinarskog javnog zdravstva, zaštite čovjekove sredine, preventivno suzbijanje zaraznih bolesti i zoonoza, razvijanje zaštite životinja i okoline kao i edukaciju ljudi o odnosu čovjek-životinje.

Želim da pohvalim urednicu koja je došla na ideju da se ovoj grupi priključi i veterinar jer smo svjedoci da sve više ljudi drži kućne ljubimce koji (ne) mogu ugroziti zdravlje vaše djece ili pak samih vlasnika, cijele porodice. Trudiću se da svojim savjetima, prijedlozima pomognem budućim mamam u rješavanju problema ili nedoumica. 🙂