Mesečne arhive: maj 2017

Tek rođena beba u ruci drži majčinu spiralu protiv začeća

Ova sprava,čija je efektnost veća od 99 odsto,trebalo je da onemogući da Dekster ikada bude rođen.

 

Ako u roditeljstvu postoji trenutak za pamćenje, onda je to definitivno kada novorođenče prvi put stegne svoje prstiće.Ova beba je uspela da ode korak dalje.

Za Lusi Helejn, ovaj momenat bio je znatno drugačiji nego za druge majke, jer je njena beba Dekster došao na svet držeći u pesnici kontraceptivnu spiralu.

Ova sprava, čija je efektnost veća od 99 odsto, trebalo je da onemogući da Dekster ikada bude rođen. Međutim, doktori su je uklonili straga Lusine posteljice, gde je bila zaglavljena, tokom njenog carskog reza 27. aprila.

Majka iz Alabame pohvalila je njenog “malog džedaja” u objavi na Fejsbuku, dodavši da je nakon rođenja izvadila jajovode kako bi “zatvorila fabriku beba

Začeće bi sada bilo gotovo nemoguće, ali s obzirom šta joj se dogodilo, još jedno čudesno rođenje nije isključeno, ocenjuje britanski “Telegraf”. 

Lusi Helejn

Izvor:http://www.telegraf.rs/

 

 

Na pola puta do bolnice,počela sam da se porađam i rodila mrtvo dete

Ja sam imala 18 a on 19 godina. Oboje smo iz Beograda. Bio je jun 2012. godine. Kraj skolske godine. Upoznali smo se pre toga preko moje drugarice s kojom je bio u vezi. To je bio prvi i poslednji put da smo se videli kada nas je upoznala, sve do tog juna. Poceli smo da se vidjamo, ali nismo bili u vezi. Svaki dan smo provodili zajedno, posle 6-7 meseci sam upoznala i njegove, i priznali sebi da jesmo u vezi.Cesto sam ostajala da prespavam kod njega. Posle Bozica 2014. godine njegovi su otisli u Nemacku.

Tek tada sam provodila vreme kod njega, vise nego inace. Primetila sam da mi je menstruacija izostala, ali to se i pre desavalo pa nismo obracali paznju. Krajem februara ja posumnjam da sam trudna. Imala sam ceste mucnine, hranu koju volim nisam mogla da jedem, smetali su mi mirisi neki… Zakazem ultrazvuk za sredinu marta. Doktorka me je pitala zbog cega sam dosla I ja joj kazem da proverim da li sam trudna. Samo sto je prislonila sondu rekla je da je to sigurna trudnoca. 12 nedelja I 4 dana. Nikad srecnija nisam bila. Medjutim, posle 10 minuta kada sam mu javila da sam trudna, dozivela sam najvece razocarenje.

On nije bio srecan. Rekla sam mu da cu roditi dete sa njim ili bez njega. Posto mu otac, majka Iibrat nisu bili u Srbiji, otisao je da javi babi i dedi vesti. Dosla sam uvece kod njega, odmah za mnom usla je njegova baba i napala me zbog toga sto sam trudna. Otisla je da preko fejsbuka javi njegovom ocu i majci za to. Mi smo legli da spavamo. Neko nam je kucao na vrata, on je ustao da otvori dok sam ja i dalje spavala. Kroz polusan cujem kako ona izgovara da imaju vezu ako hocu da abortiram, jer je velika trudnoca i nece svaki lekar da radi abortus. Odmah sam se razbudila. Rekao joj je da cemo razgovarati ujutru. Rekla sam mu da abortus ne dolazi u obzir, makar me ostavio. On mi je na to odgovorio da ako zelim da nam veza uspe moram da abortiram.

Nisam zelela da razgovaram s njim. Prolazili su dani a on je sve vise navaljivao da abortiram. Svadjali smo se zbog toga. Odjednom, on ne spominje abortus. Kada legnemo da spavamo obavezno me zagrli I mazi stomak. Inace mi je okretao ledja i prebacivao moju ruku preko njega. Jedno vece kada smo legli osetila sam da se dete pomerilo. Rekla sam mu za to a on je stavio ruku i cekao da I on oseti. Medjutim nije se pomeralo. Okrenuo je ledja a ja sam ga zagrlila, kad u jednom trenutku dete se opet pomeri, ovaj put je i on osetio. Okrenuo se prema meni, toliko je bio srecan, kao dete kad mu neko kupi igracku. Sutradan je to svima prepricavao. Nismo se svadjali vise, on je svakim danom bio sve srecniji, kao i ja.

Odbrojavali smo dane do 19-og septembra, iako je to bio tek kraj aprila-pocetak maja. 26. maj,bila sam 24.nedelje trudna, sedim kod kuce sa njim, njegovim sestrama i jos nekom rodbinom i pricamo o tome ko sta misli, kog je pola dete. Njegova sestra od strica prica kako ce stalno da nam uzima dete da ga ona cuva, kako jedva ceka da se porodim. Uvece izadjemo da prosetamo, sve je bilo u redu. Oko pola tri posle ponoci mene zaboli stomak, pukne mi vodenjak I prokrvarim. Probudila sam ga, jedva se obukla da krenem u bolnicu a on je otisao po njegovu babu i tetku, posto zive na istom mestu gde i mi samo u drugoj kuci, da idu s nama. Krenuli smo brzo, medjutim meni su pocele kontrakcije u kolima. Na pola puta do bolnice, pocela sam da se poradjam, ali nisam to ni znala.

Sve vreme sam krvarila i to obilno. Kada sam izasla iz kola, ja sam se porodila. Na sebi sam imala trenerku, tako da sam dete pridrzavala iako je bilo u trenerci. Izneli su kolica i stavili me da legnem, uveli su me u ordinaciju. Dete je mrtvorodjeno. Bila sam u soku. Drhtala sam ali nisam mogla da zaplacem, jer sam pogledala u njega, a on je bio van sebe, vristao je. Rekli su mi da cu ostati u bolnici taj dan. Dok su me vodili u sobu, nisam smela da ga pogledam, pocela sam da placem. Na vreme sam stigla u bolnicu. Da sam minut kasnije dosla, ni ja ne bih prezivela jer sam izgubila mnogo krvi. Pitala sam da li je musko ili zensko. Sestra je rekla da misli da je zensko, pokazace mi.

Rekla sam da ne mora da mi pokaze, vec sam videla i dotakla, bilo mi je previse tesko, samo sam htela da mi kaze sta je. Rekla je da je devojcica. Ujutru su dosli da potpisem da salju dete na obdukciju i rekli mi da je 31cm dugacka I da ima 570 grama. Dolazila je I policija da uzme izjavu. Posle podne je dosao da me vidi a ja sam po ceo dan plakala. Nisam dugo ostala u bolnici, sutradan sam izasla. Nije mi bilo do zivota, nisam mogla da jedem, samo sam plakala. On nije hteo da sahranimo dete, a ni nasi nisu bili za to, jer bi bilo previse potresno za nas. Da li smo dobro postupili, ne znam, znam samo da se cesto pokajem sto to nisam uradila. Proslo je tri godine, jos uvek nisam zatrudnela. Svakog trenutka se setim moje devojcice i uvek zaplacem. 🙁

 

Zapitajte se?-Ako bi se 20 džambo džet aviona rušilo svaki dan sa svojim putnicima, bi li Ti onda putovao avionom? Glupo pitanje ali ipak ima smisla, jer toliko ljudi umire svakoga dana od cigareta, a opet pušimo.

Ako pitate pušača, zašto je počeo da puši on će reći:Cigarete

-nervoza
-da izgleda moderno
-oseća se odraslim
-to je seksi
-drugima u inat
-da smanji stres
-da drži svoju težinu niskom
-Sve ova opravdanja su ustvari lažna reklama duvanske industrije. Ali, ako ih pitate zašto nastavljaju da puše imate drugi odgovor:

Ovisnik sam o cigareti,to mi je navika
Ovo su ozbiljni probemi, jer 80 – 90% pušača bi htelo da prekine pušenje, ali to nije lako. To je složeno ponašanje, koje je pod uticajem fizičkog, mentalnog i emocionalnog i društvenog faktora. Mnogi pušači znaju groznu statistiku pušenja i imaju želju da prestanu pušiti, ali to nije dovoljno.

Nije samo pušenje koje šteti ljudima i okolini. To je ustvari duvanska industrija. Mnoge sušionice za sušenje listova duvana su naravno zagrijane sa velikom količinom posečenog drveta. Da bi se jedan hektar duvana osušio, potrebno je da posečemo i uništimo jedan hektar šume. Tako nažalost uništimo pet miliona hektara šume svake godine. Uništavamo šumu, da bi mogli uništiti i čoveka sa duvanom. Da li smo mi stavrno najpametnija bića na ovoj planeti?

Šta se nalazi u cigareti?

Samo dim cigarete sadrži 4000 hemikalija koje su uglavnom otrovi i nadraživači za ljudsko zdravlje. Mnoge od tih hemikalija su dodane za ubrzavanje rasta i razvoja duvana i za njegovu obradu.

Otrov u duvanu Njegova upotreba u industriji
Nikotin pesticid
Ammoniak kuhinjski čištač
Arsenik otrov za termite
Karbon monoksid otrovni izduvni gas iz auspuha
Butane gorivo za upaljač
Hydrogen cianid upotrebljen za gasne komore u 2. svetskom ratu
Toluen industrijski rastvarač
DDT nekadašnji pesticid
Aceton skidač farbe
Kadmium hemijska supstanca u baterijama
Metanol gorivo za rakete
Naftalin hemijske loptice za ubijanje moljaca
Formaldehid tečnost za očuvanje mrtvih tela da se ne raspadaju
Kada osoba puši tada udiše sve ove otrove. Nikotin, karbon i katran su glavne supstance koje prouzrokuju štetu našem organizmu.
  • Katran je crna lepljiva supstanca koja ima mnogo otrova u sebi. Ona sadrži 43 supstance koje uzrokuju rak. Ona proizvodi i žute fleke na pušačevim prstima i zubima.
  • Nikotin izaziva zavisnost, povećava rad srca i sužava male krvne sudove.
  • Karbon monoksid smanjuje količini kiseonika u pušačevoj krvi. Zajedno sa nikotinom ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak za 30%.
Smatra se u naučnim krugovima da jedna cigareta smanjuje život i za do 7 minuta. Šta se onda dešava kada pušimo? Dim iz cigarete uništava svaki deo našeg tela kada sa njim dodje u dodir. Dim iritira oči, nos, usta, grlo, a onda i pluća. Katran se taloži u našim ustima, grlu i plućima. Cilije su mala vlakna u našim plućima i uloga im je da prečišćavaju naša pluća. Nažalost nakon jedne cigarete, one su paralisane za narednih 20 minuta.
Nikotin i karbon monoksid se unesu u naš krvotok. Za samo 7 sekundi nikotin reaguje sa našim moždanim ćelijama i ima na njih efekat droge. Mali krvni sudovi u rukama i nogama se sužavaju. Dok se nikotin i druge hemikalije razgradjuju u našem celom telu, oni štetno utiču i na druge organe kao bubrezi i jetra.
Pušenje nije ni lepo ni seksi. Nakon pušenja nismo ni lepši, niti imamo više snage. Čak je i suprotno, jer uništili smo organizam hemikalijama, imamo smrdljiv zadah i potrošili smo novac da bi kupili otrov za sebe. Pušenje uzrokuje 90% raka pluća i usta, i glavni je uzrok srčanog oboljenja i hroničnog bronhitisa. Takodje izaziva neplodnost kod muškarca. Pušenje jednako negativno deluje i na trudnice i nerodjenu decu, malu decu i nepušače. Jer svi oni moraju da udišu otrovni smrdljivi dim iz cigarete.

Kratkotrajni negativni efekti pušenja:

  • ubrzava puls i povećava krvni pritisak
  • smanjuje cirkulaciju u prstima, kao i temperaturu kože
  • pojačava kiselinu u stomaku
  • otupljuje čula za ukus i miris
  • parališe funkciju cilija u plućima
  • prvo pojačava, ali onda smanjuje aktivnost mozga i nervnog sistema
  • povećava kašljanje
Dugotrajni negativni efekti pušenja:

  • povećava rizik od srčanog i moždanog udara
  • skraćuje dah
  • respiratorne infekcije
  • hronični bronhitis
  • emfizem pluća
  • impotencija kod muškaraca
  • rak pluća, usta, grla, bubrega, pankreasa i ženskih polnih organa
  • čir na želucu
  • boranje i prerano starenje kože
  • oboljenja malih krvnih sudova koja mogu dovesti i do amputacije ekstremiteta

Kako pušenje u trudnoći utiče na bebu?

Nedostatak kiseonika može imati razorne posledice na rast i razvoj bebe. U proseku, pušenje tokom trudnoće udvostručuje šanse da će beba biti rođena prerano ili imati malu težinu na rođenju. Pušenje takođe više nego dvostruko povećava rizik od mrtvorođenosti.

Svaka cigareta koju osoba puši povećava rizik u trudnoći. Nekoliko cigareta dnevno su bezbednija opcija nego cela paklica, ali razlika nije toliko velika kao što mislite! Telo pušača je posebno osetljivo na prve doze nikotina svakog dana, pa čak i samo jedna ili dve cigarete će znatno zategnuti krvne sudove. Zato čak i “blaga” navika može imati veliki uticaj na zdravlje bebe.

Pušenje cigareta u trudnoći – uticaj na bebu:

Veličina i težina

U proseku, navika da pušite paklicu cigareta na dan tokom trudnoće će smanjiti oko 200-300 g od porođajne težine bebe. Pušenje dve pakle dnevno tokom trudnoće može da izazove da vaša beba izgubi oko pola kg! Slab rast bebe u materici može imati negativne posledice koje traju ceo život.

Telo i pluća

Manje bebe imaju tendenciju da imaju nedovoljno razvijena tela. Njihova pluća ne mogu biti spremna da rade samostalno, što znači da mogu da provode prvih dana ili nedelja priključene na respirator. Nakon što prodišu samostalno (ili čak i ako jesu od početka), ove bebe mogu imati stalne probleme sa disanjem – zbog odloženog razvoja pluća ili drugih neželjenih efekata nikotina. Deca čije su majke pušile tokom trudnoće su posebno osetljiva na astmu, a imaju dvostruko ili čak trostruko veći rizik od sindroma iznenadne smrti novorođenčeta.

Bebe roditelja pušača imaju u urinu pet puta viši nivo nikotinskog nusproizvoda kotinina od beba čiju su roditelji nepušači, pokazalo je istraživanje britanskih naučnika.
Kotinin može oštetiti srce i krvne sudove time što povećava krvni pritisak i puls, ukazao je doktor M.P.Vejlu s britanskog Univerziteta Lester.

Kotinin je samo jedan od niza potencijalno štetnih sastojaka otkrivenih u duvanskom dimu.
Pasivno pušenje je, međutim, naročito opasno u ranom periodu bebinog života, kada ona još nije potpuno osposobljena za izlučivanje te toksične hemikalije.

Dr Vejlu i njegove kolege su merile količinu kotinina u urinu 71 bebe čiji su roditelji pušači i 33 bebe roditelja nepušača u vreme kada su te bebe bile stare samo 10 do 12 nedelja.
Nivo kotinina je bio prosečno 5,58 puta viši kod beba čiji je bar jedan roditelj pušio.

Pokazalo se da je glavni faktor povećanja nivoa kotinina pušenje majke, koje ima dva puta veći uticaj od pušenja oca.

Istraživači su takođe otkrili da bebe koje spavaju u istom krevetu s roditeljem pušačem imaju veći nivo kotinina u urinu.
Uz to je nivo te toksične hemikalije obično viši tokom hladnijih dana, kada roditelji češće puše u zatvorenom prostoru.

OTAC PUŠAĆ

Ako majka ne puši, ali puši otac takođe postoje faktori rizika za nastanak anomalija ili čak smrtnosti.Istraživanja su pokazala kako postoji rizik za dete ako otac puši više od 10 cig na dan .Dolazi do anomalija i perinatalne smrtnosti-Herum natus. U tu smrtnost ubrajaju se i mrtvorođenčad u prvim nedeljama života.
Pasivno pušenje majke sobzirom na supruga pušaća, povečava faktor rizika za štetno delovanje na razvoj fetusa.
Sperma pušača smanjuje se broj mobilne sperme.Pregledi pokazuju da je bitno smanjen broj mobilnih spermija kod pušača.

Iako ste svesni opasnosti od pušenja u trudnoći, nije uvek lako da odustanete od te navike. Zavisnost od nikotina može ugroziti vaše dobre namere, pa čak i preći preko vaše ljubavi prema svom detetu. Zato ne treba da pokušavate da prestanete sami. Razgovarajte sa svojim lekarom o različitim načinima ostavljanja pušenja u trudnoći. Pitajte svog partnera i druge ljude oko sebe za podršku. Morate biti u stanju da računate na druge ljude. Na kraju krajeva, neko već računa na vas.

Život bez duvana je zdrav život sa puno smisla i lepih trenutaka. Žalosno je gledati mlade ljude koji su ovisni o duvanu i koji sebe polako ubijaju. Ako pušiš, razmisli o tome da prestaneš pušiti i potraži pomoć. To će biti Tvoja najbolja odluka. Ohrabri sebe i sve ljude oko tebe, da živite jednim lepim životom bez smrdljive i ubitačne cigarete.

 

Uzeli smo se relativno mladi ja 24, on 26…. Prvu godinu braka smo se posvetili jedno drugome, uživali, šetali i baš bili opušteni…A ciklus nikako da zakasni… 2. Godinu braka smo ćutke očekivali da nam se desi trudnoća…opet nista. E onda smo već počeli da razmišljamo da nadjemo nekog dr koji bi nam pomogao. Odlazak kod njega, pregled i na kraju tapsanje po ledjima, uz obrazloženje mladi ste, zdravi ste, opustite se i biće bebe. Opet 2godine pokusavanja bez uspeha…. Počinjemo da tražimo neko alternativno rešenje, probali neke čajeve, koji naravno nisu pomogli.

Opet pronalazimo lekara koji bi se zauzeo, zakazujemo HSG… Sve koje su ga radile znaju kako je bolno, ćutke preživim i tu bol, iako imam nizak prag bola,u nadi da će ta bol pomoći da se ostvarim kao majka…Nalazi uredan, opet ništa od trudnoće…. I tako godine prolaze jedna za drugom…obilazimo dr od onih poznatih do onih manje poznatih…Svaki odlazak kod drugog dr budi novu nadu da će se nešto desiti, ali ništa…. Počinjem da se razbijam na sitne deliće svaki put kada veštica dodje….I svaki put kad prodje obećam sebi da idućeg meseca neće doći,a ona opet…

I tako padamo i dižemo se….ali uvek zajedno. Nijednog trenutka naša ljubav nije prestala, svakim danom je bila sve jača i jača…. I onda poziv kućnih prijatelja je promenio sve… Preporučili su nam jednog dr koga su poznavali….za 15dana bila na laparoskopiji i šok…oba jajovoda zacepljena…ali vi ste idealan kandidat za vto. 12god setanja od dr do dr…..da bi čovek posle rutinskog zahvata dao dijagnozu koju na desetine njih nije bilo u stanju ili nije htelo ili kako neki kažu nije se dalo…. Predajemo papire za komisiju u oktobru 2013, odobravaju nam o trošku fonda.

Sasvim slučajno izaberemo bolnicu u kojoj je bila najmanja gužva i od ponudjena 3 dr biramo dr Nikolu Stanišića(nekako nam se oboma dopalo)…. U decembru prve konsultacije, prikupljanje dodatnih nalaza i konačno u aprilu startujemo…. Prvi put čekam vesticu sa radošću….jer njen dolazak je ovaj put novi početak… 19.april 2014. Veštica je došla 20.april 2014. Krećemo sa bockanjem bockamo se, idemo na kontrole….I tako do 30.04. Kada je bila aspiracija, uspavase me na kratko i izvadili 5 jajnih ćelija….od njih se 4 oplodilo 02.05.transfer: vraćaju mi 2cetvorocelijska embriona i onda 14 predugih dana u kojima se smenjuju smeh, radost, suze, strah od neuspeha…..

Ko zna jeli uspelo ili ne….ali svaki dan se mazimo ja i moji cvetici… 16.04. Dan…čekamo nalaz bete posle dugih sat vremena zove žena i kaže dodjite po rezultate izmedju ostalog je nalaz dobar…. Uzimamo nalaz beta 419…Izlazimo iz laboratorije i na vratima čvrst zagrljaj i suze radosnice….Koje su obrisale sve suze bola sa naših lica .. Na prvom Uz jedna beba se krije, ali rutinski potvrdjena trudnoća, srce se čuje sledeći Uz potvrdjuje moje sumnje….Oba embriona su se zakačila i lepo napreduju…. I tako izgurasmo do 38nedelje tačnije 37+2… 03.01.2015 u 14.50 rodio se Lazar, a 2minuta kasnije Nikola (po dr. Nikoli Stanišiću koji je kasnije i vodio trudnoću)

Tako drage moje nikad ne gubite nadu…..Jednog trenutka sve kockice dodju na svoje… Ljubimo vas i volimo nas cetvoro. 🙂

Primila krv na visokoj temperaturi, i pocela da padam u komu

Borila sam se za potomstvo oko godinu dana i konacno se desila trudnoca koja je prosla odlicno,ali ne i sam porodjaj pocela sam da gubim svest na pola porodjaja izgubila sam previse krvi a bila sam anemicna,negde oko 2h 26.11.2004 god rodio se moj sin moj andjeo,nisam izbacila posteljicu pa su morali da mi rade reviziju,tu su me uspavali,probudila sam se negde oko 5h ujutru prebacili su me u sobu gde sam opet izgubila svest,27.11.2004 dosao je i moj rodjendan bila sam presrecna bio je to najjj lepsi poklon.

Negde oko 13h popodne dosla je sestra da mi ukljuci krv i plazmu da primam zbog anemicnosti,ali pre toga mi nije izmerila temperaturu ukljucila je ona meni to,ja sam osecala da mi nije dobro i da gorim znala sam da imam temperaturu,isprimala sam ja sve to i pocela da gubim svest od jednom si se svi doktori sakupili oko mene i ja se vise nista ne secam,probudila sam se u sasvim drugom krevetu i u sasvim drugoj sobi prebacili su me na drugom spratu,i na kraju saznajem da sam primila krv na velikoj temperaturi i da sam izgubila svest i pocela da padam u komu ali su doktori brzovito regovali i vratili me u zivot.

Tako da sada u istom danu slavim dva svoja rodjenja.Od tada je proslo evo jos malo 13 god kako ja nemam menstruaciju i kako se i dalje borim za potomstvo zbog ne marljivosti jedne sestre koja i dan danas radi na klinici gde sam se i porodila u Nisu i ko zna jos koliko je zena tako unistila.

Mojka poruka zenama je da reaguju ukoliko sumnjaju ili se ne osecaju dobro pre nego se desi nesto sto ce ugroziti njihov zivot..

TESTOVI PRENATALNOG SCREENINGA predstavljaju opcione neinvazivne procedure u trudnoci, koje podrazumevaju statisticki preracun rizika na hromozomske abnormalnosti kombinujuci izmerene koncentracije markera u krvi buduce majke sa ultrazvucnim parametrima.

PRVI TRIMESTER

DOUBLE TEST – PRENATALNI SCREENING TEST NA DOWN’S SINDROM:

Predstavlja neinvazivnu rutinsku penatalnu proceduru koja se izvodi bez ikakvog rizika po majku i bebu. Kombinacijom merenja biohemijskih markera BhCG i PAPPA-a u krvi majke sa ultrazvucnim markerima kao sto su debljina vratnog nabora (NT) i vizualizacija nosne koste (NB) dobijaju se preračunati rizici na Daunov i Edvardsov sindrom. Test se izvodi u periodu izmedju 10+0 i 13+6 nedelja trudnoce. Starost trudnoce procenjuje se isključivo na osnovu ultrazvučnih parametra CRL ili BPD. U momentu vadjenja krvi ultrazvučni izveštaj ne sme biti straiji od 14 dana. Softverski preračun rizika se izvodi pomocu Alpha software-a koji je standardizovan za trudnice sa naseg podneblja.

image003

Uredani rezultat DOUBLE testa bez rizika na Daunov sindrom se definiše kao SCREENING NEGATIVAN.Rezultati koji su u oblasti visokog rizika opterećenosti trudnoće Daunovim sindromom su SCREEN POZITIVNI i trudnica sa ovakvim rezultatima se upućuje na dalju kontrolu,podvrgavanjem dijagnostičkim testovima kao što su citogenetska analiza horionskih čupica(CVS) ili amniocenteza.Granična vrednost urednog rezultata za predikciju rizika na Daunov sindrom je ispod 1:250, a za Edvardsov sindrom 1:100. Stepen pouzdanosti testa je 80%, a mogucnost dobijanja laznog pozitivnog rezultata je 5%.

 DRUGI TRIMESTER

TRIPLE TEST-PRENATALNI SCREENING TEST DRUGOG NA DAUNOV SINDROM I PREEKLAMPSIJU:
Predstavlja neinvazivni screening test drugog tromesečja u kome se na osnovu nivoa 3 biohemijska markera majcinske krvi: AFP, HCG i estriola preračunavaju rizici na Daunov sindrom, preeklampsiju, trizomiju 18 i defekte neuralne tube (NTD). Test se izvodi u periodu izmedju 15-22 NG trudnoće, pri čemu se kao najoptimalniji period preporučuje interval izmedju 15-18 nedelje gestacije. Starost trudnoće se procenjuje na osnovu ultrazvučnog BPD parametra i izveštaj ne sme biti stariji od 14 dana. Pored procene eventualnog rizika na Daunov sindrom, značaj triple testa se ogleda u predvidjanju rizika na defekte neuralne tube (NTD) kao sto su spina bifida, hidrocefalus i enencefalija. Granicna vrednost urednog rezultata za predikciju rizika na Daunov sindrom je ispod 1:250, a za Edvardsov sindrom i NTD 1:100.
Rezultat triple  testa koji je je SCREEN NEGATIVAN je uredan rezultat. SCREEN POZITIVAN rezultat zahteva uvodjenje trudnice u dijagnosticku proceduru i njeno dalje testiranje amniocentezom. Senzitivnost triple testa iznosi 70% a procenat lažno pozitivnih rezultata 5%.


QUADRUPLE TEST-PRENATALNI SCREENING TEST NA DAUNOV SINDROM I PREEKLAMPSIJU:
Najsuperiorniji test u oblasti prenatalnog screeninga, obuhvata biohemijsku analizu četiri biohemijska markera i to: AFP, estriol, hCG i inhibin A. Kombinujuci vrednost biohemijskih markera sa godinama trudnice, etničkim poreklom, telesnom težinom, diabetesom, ALPHA softver preračunava rizik na Daunov, Edvardsov, Smit-Lemli Optizov sindrom, preeklampsiju i ostećenja neuralne tube.
Quadruple test je moguće uraditi u periodu izmedju 15-22 gestacione nedelju sa najoptimalnijom preporukom izmedju 15 i 18 nedelje gestacije.
Granična vrednost urednog rezultata za predikciju rizika na Daunov sindrom je ispod 1:250, a za Edvardsov sindrom, Smit-Lemli Optizov sindrom i NTD je 1:100.


     Vazno je napomenuti da svi testovi prenatalnog screeninga nisu dijagnosticki testovi. Opisani testovi samo notiraju majke koje imaju  potencijalni rizik da nose bebu sa genetičkim abnormalnostima. Neuredni rezultati prenatalnog screeninga predstavljaju samo upozorenje za podvrgavanje dodatnim citogenetskim testovima, koji vode ka uspostavljanju konačne dijagnoze.

 

Daunov sindrom

Daunov sindrom je vrsta poremećaja koji se prepoznaje na licu kod malih beba. One obično imaju malu glavu, široko razmaknute i kose oči. Na unutrašnjem uglu očiju koža je nabrana, a na dužici oka se vide bele pege. Nos i usta takvih beba su umanjeni, kao i ušne školjke koje su i nepravilnog oblika.Daunov sindrom se javlja od prilike na svakih 1000 novorođenih beba i definiše se kao genetički poremećaj koji izaziva specifične teškoće u učenju, mentalne i fizičke razlike. Deca kod kojih se dijagnostikuje Daunov sindrom odlikuju se promenom telesnih karakteristika, koje su veoma često praćene određenim stepenom mentalnih i fizičkih razlika.

Postoje tri vrste Daunovog sindroma: trizomija 21, mozaicizam i translokacija. Daunov sindrom dokazuje se analizom hromozoma i to tako što se analiziraju hromozomi ćelija iz krvi bebe. Medicina je napredovala i trudnice su u mogućnosti da se podvrgnu Triple testu ili prenatalnom skriningu, kao što se odavno radi u razvijenim zemljama sveta. To je jednostavan test koji se radi iz uzorka krvi trudnice. Ukoliko rezultat Triple testa ukaže na povećan rizik od hromozomske anomalije, trudnica mora da se pošalje na amniocentezu. Trudnica koja ima preko 35 godina treba da ide na amniocentezu bez obzira na rezultat Triple testa. Izuzev amniocenteze, pre rođenja bebe mogu da se urade i ostali dijagnostički testovi za otkrivanje Daunovog sindroma, ali i drugih hromozomskih anomalija, kao što su biopsija horionskih resica i horiocenteza.

Polovina beba rođenih sa Daunovim sindromom ima urođenu srčanu manu, tako da je potrebno uraditi dopler ultrazvuk srca. Preko 50% dece ima oštećen sluh i vid. Deca koja imaju Daunov sindrom kasnije od svojih vršnjaka nauče da hodaju i govore. Godine 1929. dužina života osoba sa Daunovim sindromom iznosila je u proseku oko 9 godina. Danas je, zahvaljujući blagovremenoj dijagnostici i lečenju urođenih anomalija, životni vek ovih osoba produžen na 50 godina i duže. U našoj zemlji osobe sa Daunovim sindromom obično žive u svojim porodicama, a u razvijenim zemljama sveta oni žive u zajednicama, vode računa o sebi, učestvuju u kućnim poslovima, rade i druže se međusobno.

Daunov sindrom nastaje kao posledica viška hromosoma u oplođenoj jajnoj stanici. Naime, normalan broj hromosoma u stanicama čoveka iznosi 46. Osobe s Daunovim sindromom imaju ukupno 47 kromosoma u stanicama, a taj višak hromosoma odnosi se na hromosom broj 21 pa se ovaj poremećaj naziva još i trisomija 21.
Učestalost Daunovog sindroma značajno raste s povećanjem starosti majke. Tako npr. žena stara 30 godina ima verovatnost da rodi dete sa spomenutim poremećajem 1:910, dok je u dobi od 40 godina ta verojatnost značajno veća i iznosi 1:100.

DOUBLE TEST – PRENATALNI SCREENING TEST NA DOWN’S SINDROM:

Predstavlja neinvazivnu rutinsku penatalnu proceduru koja se izvodi bez ikakvog rizika po majku i bebu. Kombinacijom merenja biohemijskih markera BhCG i PAPPA-a u krvi majke sa ultrazvucnim markerima kao sto su debljina vratnog nabora (NT) i vizualizacija nosne koste (NB) dobijaju se preračunati rizici na Daunov i Edvardsov sindrom. Test se izvodi u periodu izmedju 10+0 i 13+6 nedelja trudnoce. Starost trudnoce procenjuje se isključivo na osnovu ultrazvučnih parametra CRL ili BPD. U momentu vadjenja krvi ultrazvučni izveštaj ne sme biti straiji od 14 dana. Softverski preračun rizika se izvodi pomocu Alpha software-a koji je standardizovan za trudnice sa naseg podneblja.

Uredani rezultat DOUBLE testa bez rizika na Daunov sindrom se definiše kao SCREENING NEGATIVAN. Rezultati koji su u oblasti visokog rizika opterećenosti trudnoće Daunovim sindromom su SCREEN POZITIVNI i trudnica sa ovakvim rezultatima se upućuje na dalju kontrolu, podvrgavanjem dijagnostičkim testovima kao što su citogenetska analiza horionskih čupica (CVS) ili amniocenteza. Granična vrednost urednog rezultata za predikciju rizika na Daunov sindrom je ispod 1:250, a za Edvardsov sindrom 1:100.

Stepen pouzdanosti testa je 80%, a mogucnost dobijanja laznog pozitivnog rezultata je 5%.

 

AUTIZAM

Autizam je razvojni poremećaj koji se karakteriše smetnjama u govoru, percepciji i socijalizaciji. Različite biohemijske, anatomske i neuroradiološke studije ukazuju na smetnje u energetskom metabolizmu mozga kod dece sa autizmom. Još uvek je nepoznata fundamentalna etiologija narušenog bioenergetskog metabolizma kod autizma. Autizam (koji se ponekad naziva ’’klasičnim autizmom’’) je najčešće stanje u grupi razvojnih poremećaja poznatih kao poremećaji autističnog spektra (ASD).Postoji tri različita ponašanja koja karakterišu autizam. Autistična deca imaju poteškoće sa socijalnom interakcijom, probleme sa verbalnom i neverbalnom komunikacijom, kao i repetitivno ponašanje ili uska, opsesivna interesovanja. Ova ponašanja mogu da obuhvataju od onih sa blagim uticajem do onesposobljavajućih. Glavna karakteristika autizma je nerazvijena socijalna interakcija. Roditelji su obično oni koji prvi primjete simptome autizma kod svog deteta. Još u ranom detinjstvu, beba sa autizmom može slabo reagovati na ljude ili da se svesno fokusira na jedan predmet isključujući ostale na duži vremenski period.Može izgledati da se dijete sa autizmom razvija normalno ali se zatim povlači i postaje indiferentno prema socijalnom angažovanju. Mnoga deca sa autizmom imaju smanjenu osetljivost na bol, ali su abnormalno osetljiva na senzacije kakve su zvuk, dodir ili druge čulne stimulacije. Ove neobične osetljivosti mogu doprineti bihevioralnim simptomima kao što je otpor prema maženju ili grljenju.

Kako nastaje autizam?

Izvesno je da je autizam znatno češći kod dečaka nego kod devojčica. Jasan uzrok za nastanak ovog poremećaja nije poznat. Međutim, u pitanju je grupa srodnih poremećaja sa mnogo različitih uzroka. U najvećem broju najverovatnije se radi o kombinaciji genetskih faktora rizika sa faktorima rizika iz okruženja. Specifičan gen/geni još nisu potvrđeni.

Među roditeljima često možemo čuti da nakon primanja vakcine, najčešće MMR sa ulaskom u drugu godinu, oni primećuju karakteristične osobine ovog poremećaja kod deteta. Međutim, ne postoje jasni naučni dokazi da nijedna vakcina na bilo koji način može da uzrokuje pervazivni poremećaj.

Kako i kada roditelj može uočiti simptome autizma?

Autizam se javlja rano i roditelji već tokom prve godine mogu primetiti neke simptome i znake poremećaja. Međutim, zbog velike varijabilnosti u ispoljavanju simptoma pouzdana dijagnoza je moguća tek oko drugog ili trećeg rođendana. Važno je da za pouzdanu dijagnozu postoji veći broj ispoljenih karakterističnih simptoma, a ne samo jedan ili dva.

Postoje neki rani “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:

• Beba ne brblja i ne gestikulira sa oko 12 meseci,
• Dete ne izgovara nijednu reč smisleno sa oko 16 meseci,
• Dete ne koristi fraze od dve reči smisleno sa oko 2 godine,
• Ne odaziva se na poziv po imenu do kraja prve godine,
• Prestanak ili gubitak govora na bilo kom uzrastu,
• Majci se čini da dete ne prepoznaje njeg glas od 6. meseca pa na dalje,
• Dete ne razmenjuje vokalizaciju sa roditeljima posle 6. meseca,
• Dete ne gleda ljude u oči,
• Dete se ne smeje, ili
• Dete deluje odsutno i kao da vas ne čuje šta mu govorite.

Kod neke dece su ovi navedeni simptomi blagi ili neprimetni tokom prvih godina, ali postoje neki kasni “znaci za uzbunu” na koje roditelji treba da obrate pažnju:

• Dete ne pokazuje interesovanje za vršnjačke aktivnosti,
• Dete ima poteškoća da stekne prijatelje i uglavnom nema nijednog najboljeg druga,
• Dete ne inicira komunikaciju sa drugima, uglavnom pasivno stoji pored druge dece,
• Dete se ne igra igre pretvaranja i ne igra društvene igre,
• Detetov govor deluje kao da govori robot, jezičke konstrukcije su neobične,
• Preokupacije određenim predmetima, njihovom teksturom, mirisom i slično,
• Stalno insistiranje na istim stvarima, rituali oko hrane, kupanja, ili
• Druge ljude doživljavaju kao stvari ili kao “alat” za zadovoljenje svojih potreba.

Kako se poremećaj dijagnostikuje?

Danas ne postoji specifičan medicinski test za otkrivanje ili dijagnozu autizma. Dijagnoza se zasniva na posmatranju ponašanja deteta u određenim situacijama, psihološkom testiranju i proceni razvoja, pedijatrijskom i neurološkom pregledu, uz primenu strukturisanih intervjua sa roditeljima. Tim za dijagnozu ovog poremećaja čine dečiji psihijatar, pedijatar, neurolog, psiholog i defektolog-logoped.

Kakav je značaj ranog otkrivanja?

Rano uključivanje deteta u intenzivne tretmane pokazuje značajno bolje socijalne i akademske ishode u kasnijim periodima života.

Kako se poremećaj leči?

Lečenju poremećaja pristupa se na sistematizovan način koji uključuje specijalnu edukaciju akademskih veština, trening socijalnih veština, logopedski tretman usmeren na govor i jezik, i lečenje pridruženih psiholoških, neuroloških i pedijatrijskih poremećaja. Lečenje se sprovodi primenom raznih edukativnih, bihejvioralnih i psihoterapijskih tehnika, i primenom lekova kada postoje pridruženi poremećaji.

Da li se i kome roditelji mogu obratiti ako misle da njihovo dete ima problem?

Često se dešava da prođe i po par godina, a da poremećaj ne bude dijagnostikovan, jer dete bude pogrešno dijagnostikovano od stane samo defektologa, logopeda, ili pedijatra/neurologa.  Najčešće se dešava da deca budu dijagnostikovana kao disfazija, odnosno usporeno usvajanje govora i jezika. Veoma je važno reći da je dečiji psihijatar neophodan u procesu postavljanja prave dijagnoze i zato roditelji treba da se uvek prvo jave dečijem psihijatru kada postoji bilo kakva sumnja o poteškoćama u razvoju govora i jezika, socijane interakcije i/ili komunikacije.

 

dr sci med Dejan Stevanović, dečiji psihijatar
Klinika za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu

Beba ima dva hematoma i krvarenje u mozgu 1-og i 2-og stepena…

Kad sam saznala da sam trudna, zivela sam u Beogradu.
Otisla sam u Dom zdravlja, medjutim nisu hteli da me prime, zbog adrese u zdravstvenoj knjizici, koja se vodila na Novi Sad.
Posle silnih zalbi, konacno sam dobila termin kod doktora.
Trudnoca je tekla uredno bez ikakvih problema.Zdrava i napredna bebica. ?
U 20oj nedelji saznajem da nosim decaka. Sreci nikad kraja.

U 7om mesecu vracam se u Novi Sad, i jedva pronalazim ginekologa koji prima nove pacijente.Dolazim na pregled, i sledi potpuno razocaranje.Doktor potpuno nezainteresovan. Na sva pitanja odgovara samo sa Da i Ne.
Usla sam u 9ti mesec i krenula na CTG preglede.Doktor nije hteo da me primi da pogleda nalaz.U 38+5 nedelji pocinju kontrakcije na 15 min. U 4:00 ujutro mi puca vodenjak i odlazim u porodiliste. U pola 5 me primaju i obavljaju pregled. Posle pregleda odlazim na klistiranje i tusiranje. U pola 6 me prikljucuju na indukciju, i pocinju kontrakcije na 3 min.

Posle silnih bolnih pregleda otvorena sam bila samo dva prsta. Prolazili su sati i sati a nisam se otvarala. Kad sam im rekla da mi se povraca, rekli su da umisljam. A kad sam se ispovracala, ostavili su me tako ispovracanu do kraja porodjaja.
U 16:00h vise nisam imala snage i izgubila sam svest. Prikljucuju me na kiseonik i tek onda pocinju da obracaju paznju na mene. Dolaze 2 doktorce i sestre i pocinju lepo da pricaju samnom kad sam konacno dosla sebi.
A pre toga su svi samo vikali na mene, kako sam njanjava i da li ja uopste mislim da se porodim.

U 17:00h dolazi doktorica ponovo i sledi jako bolan pregled u najgorim bolovima. Uzasan bol sam osetila. Tada mi govore da pocnem da se napinjem i ja pocinjem. Ja se napinjem ali nista. Doktorica mi ponovo gura ruku u vaginu i tera me da se napinjem. Posle 20 min mukotrpnog napinjanja odvode me u porodjajnu salu. U porodjajnoj sali pocinje 10 min pakla. Dolaze tri doktorice i krecu da me laktaju po stomaku dok me babica sece. One nisu uspele, pa su pozvale doktora od 2 metra i 150 kg koji se svom snagom nalaktio i beba je izasla konacno u 17:31.
Kada sam ga videla, zamalo se nisam slogirala.

Glava mu je bila uzasno otecena. Pitala sam ih sta nije u redu sa bebom oni su rekli nije nista strasno.
Bila sam jako srecna ali u isto vreme i jako zabrinuta.
Posle pola sata dolazi neka ucenica da me usije.
Posle 2h smestaju nas na baby frendly odeljenje ali mi i dalje niko negovori sta nije u redu sa bebom.
Sutradan u viziti doktorica mi govori da beba ima dva hematoma i krvarenje u mozgu 1og i 2og stepena.

Posle 3 dana na baby friendly odeljenju bebu odnose na drugo odeljenje u inkubator zbog zutice i visokog crp-a. Prvih 24h nisam smela da ga vidim. Najtezih 24h u mom zivotu. Kada su mi konacno dozvolili da ga vidim, srce mi se cepalo. Onako mali jadnicak, sa braunilom u glavi..
Jedan doktor mi je u poverenju rekao da su me trebali odmah poslati na carski rez, prema merama karlicne kosti, ali su jednostavno hteli na silu prirodno da porode. Posle 7 dana nas idemo kuci. Konacno..

Inace hematomi su bili posledica toga sto je beba bila zaglavljena u kanalu. Njihovom greskom jer nisu hteli da me posalju na carski.Usledile su mnoge kontrole, UZ mozga( vise puta). Na srecu nikakvih posledica na bebin mozak nije bilo. Hematomi su se povukli posle mesec i po dana i krvarenje je prestalo. Moj sin je sada jedna srecna i zdrava bebica. Posle 2 nedelje od pustanja kuci moja rana od epiziotomije se rasila i sledece jutro sam se javila u Betaniju. Rana je morala ponovo da se sije zbog neke pokupljene infekcije na porodjaju. 7 dana stavljanja vaginaleta i ciscenja rane ponovo su me usili. Posle 10 dana skinuli su mi konce.

Poruka za sve trudnice: Budite oprezne u cije ruke stavljate svoj zivot i zivot svoje bebe. Moja prica se na srecu dobro zavrsila, ali ima mnogo nestrucnih i bezobraznih lekara. Pre porodjaja se dobro se raspitajte kod koga idete da se porodite.

KAŠALJ-Kako ga se rešiti

ŠTA JE KAŠALJ?

Kašalj je simptom koji može da ima svaki čovek i vrlo je bitan zaštitini i odbrambeni akt organizma. Konačni cilj kašlja je oslobađanje sekreta (mukusa), štetnih supstanci i infekcije iz laringsa, traheje i velikih bronha.

Sve to čini kašalj najefikasnijim mehanizmom za čišćenje disajnih puteva, a njegovo odsustvo ili oštećenje može da bude jako štetno, pa čak da dovede do letalnog ishoda.

U odnosu na mesto stvaranja kašlja kao i šta ga izaziva, kašalj može biti:

  • Protektivni mehanizam pluća
  • Upozoravajući simptom bolesti
  • Uporan i veoma naporan simptom bolesti

Svaki kašalj ima 3 jasno definisane faze:

  • Inspiratornu fazu – faza nadražaja
  • Kompresivnu fazu
  • Ekspulzivnu fazu

Zvuci čišćenja grla ili tzv. ekspirijumski refleks po definiciji nisu kašalj, ali se mogu smatrati njegovim fragmentima.

ŠTA MOŽE DA UTIČE NA KAŠALJ KOD DECE?

Na stvaranje refleksa kašlja kod dece može da utiče više faktora, a najčešći su:

  • Bulbarne lezije
  • Laringopalatalna diskoordinacija
  • Cerebralna paraliza
  • Paraliza glasnica
  • Moebius sindrom
  • Gastroezofagealni refluks
  • Traheoezofagealne fistule
  • Tonziloadenoidne hipertrofije
  • Laringomalacija
  • Spoljašnja kompresija zbog vaskularnih anomalija, tumora I sl.
  • Kašalj kod masivnih opekotina (delovanje medijatora koji se oslobađaju iz tkiva)
  • Lekovi (ACE inhibitori)
  • Srčana oboljenja i disritmije
  • Psihogeni kašalj
  • Habitualni kašalj (tikovi)
  • Kašalj vezan za uzroke koji potiču iz okoline (pušenje majke u trudnoći)

A ŠTA UTIČE KOD ODRASLIH?

  • Kod odraslih osoba na stvanja kašlja mogu da utiču:
  • Strana tela
  • Oboljenja srednjeg uha
  • Kardiovaskularne poput insuficijencija srca, plućni infarkti, aneurizma aorte
  • Refluks ezofagitis
  • Rekurentne aspiracije
  • Aspiracije hrane i tečnosti zbog orofaringealne disfagije
  • Postnazal drip (slivanje sekreta niz grlo)
  • Primena određenih lekova kao što su ACE inhibitori i BETA blokeri
  • Perzistentni kašalj nepoznate etimologije (osećaj stalnog grebanja u grlu koje se završi paroksizmima kašlja)
  • Inflamatorna bolest creva (pridružen bronhiolitis)
  • Habitusni kašalj – Hronični kašalj, čest kod dece
  • Tik kašalj – Turetov sindrom
  • Psihogeni kašalj
  • Kašalj povezan sa uslovima rada ili okoline
  • Kašalj kod peritonealne dijalize (komorbiditet, terapija, edem pluća)
  • Kašalj imunokompromitovanih osoba
  • Kašalj kod plućnog tromboembolizma (okultna)
  • Kašalj kod sistemskih bolesti
  • Pušački kašalj
  • Stres (kašalj nestaje u snu)
  • Alergije

    Gastroezofagealni refluks- poznat i kao refleks kiseline ili gorušica, nastaje usled refluksa (vraćanja) sadržaja stomaka ili vraćanja sadržaja u jednjak i/ili usta.

    Ukoliko se refluks kiseline javi kod kašlja, kašalj je hroničan i praćen gorušicom, regurgitacijom (povraćanjem), bolovima u grudima i problemima u aktu gutanja. Često se javlja prilikom postojanja Hiatus hernija. Ovaj tip kašlja se retko javlja u snu.

    Postnazal drip- je stručni naziv za slivanje sekreta niz grlo pri čemu slivanje sekreta dovodi do iritacije i pojave kašlja.

    Postnazal drip može da se javi kod osoba sa alergijama, prehladom, rinitisom i sinusitisom. Najčešći simptomi su zapušen nos, osećaj prisustva tečnosti u grlu i osećaj potrebe da se često pročišćava grlo. Ovaj fenomen može da bude povezan sa lokalnom upalom (inflamacijom).

    Psihogeni kašalj- nastaje kao odgovor na anksioznost, depresiju, porodičnu nasilje ili zlostavljanje, a pogotovo je izražen kod dece.

Ako kašalj nije pravilno dijagnostikovan ili tretiran, može doći do najrazličitijih komplikacija, od kardiovaskularnih i neuroloških do psihosocijalnih i kožnih, koje u mnogome mogu da smanje kvalitet života.

U narednom tekstu Vam otkrivamo prirodne metode koje uspesno pobedjuju KAŠALJ

  • U šolju ključalog mleka ubaciti pola kašičice žalfije. Ostaviti da vri tačno tri minuta, a onda dodati čajnu kašičicu svinjske masti i pola čajne kašičice sode bikarbone. To sve promešati i piti malim gutljajima. Tokom dana se može popiti do tri šolje. Svaka porcija se priprema neposredno pre konzumiranja.

Recept protiv upornog suvog kašlja

  • Jednu pomarandžu sitno narezati zajedno sa korom (operite je vodom i soda bikarbonom), pospite šećerom i kuvajte trideset minuta. Uzimajte 1-2 kašike sirupa čim osetite napad kašlja.

Jabuke sa lukom protiv kašlja

  • Narendati jabuku i luk, dodati med sve treba da bude u jednakim količinama npr po 70 gr. Od ove mase uzimajte po jednu kašiku nekoliko puta na dan.

Sok od luka sa šećerom

  • Ako je kašalj uporan, očistite jednu glavicu crnog luka i pospite je kašikom šećera. Ocedite sok koji će se pojaviti i pijte po jednu kašiku tri puta na dan, dvadeset minuta pre jela. Možete napraviti i sok od luka sa medom , koji se pravi u razmeri 1;2, i piti ga po jednu čajnu kašičicu 3-4 puta na dan, 30-40 minuta pre jela.

Smokve sa mlekom protiv suvog kašlja

  • Odvar suvih smokava koji ste napravili od sto grama plodova i dve šolje vrele vode, držite na tihoj vatri još oko 15 minuta, a onda ostavite da stoji tri sata. Uzimajte po pola čaše 2-3 puta na dan ako imate suvi kašalj. Ako se radi o bronhitisu, isti ovakav odvar napravite na mleku.

Šerbet na starinski način

  • Jednu šoljicu šećera usuti u emajliranu šerpicu i staviti na tihu vatru. Kad se šećer istopi i dobije lepu zlatnomrku boju, usuti šoljicu-dve vode i smanjiti temperaturu. Mešati dok se karamelisani šećer sasvim ne rastopi. Dodati đumbira na vrh noža, kao i malo limunovog soka. Uzimati dve kašičice tri puta na dan.

Lovorov list protiv kašlja

•   150gr šećera

•   10 lista lovora

•   ½ vode

  • U pola litre vode dodati 150 gr šećera, kada provri dodati 10 lista lovora i kuvati još pola sata.  Izvaditi lovorov list, smešu staviti u teglicu ili šolju. Koristiti po potrebi.

Protiv kašlja  Ariš

  • Nabrati mlade pupoljke ariša i dobro ih oprati. Staviti 250 grama pupoljaka u vodu i kuvati pola sata. Ostaviti da se teènost ohladi, procediti je i dodati kilogram bagremovog meda. Mešati dok se ne dobije redak i veoma sladak eliksir. Uzimati po 2 kašike dnevno. Tokom terapije konzumirati veæu kolièinu vode. Pomaže u sluèaju kašlja i bronhitisa.

KUKURUZ PROTIV RAHITISA KAŠLJA I SLABE KRVI

  • U fazi rasta, kada su kukuruzi još u mlečnom stanju, treba nabrati njihove nezrele nitaste njuške i osušiti na promaji u hladovini. Od ovako osušene svile kuva se čaj, jedna šaka na 1/2 litra vode – prokuvati 2 minuta. Pije se triput dnevno po šolja.

Sirup za iskašljavanje

Sastojci

Potrebno je:

  • 1kg   najbolje crvenog pljosnatog, ali može bilo kojeg crvenog ili crnog luka

1/2 kg   meda

listovi lovora

Priprema

  • Sa luka skinuti koru, narezati na četvrtine, staviti u šerpu zajedno sa lovorom (po mogućnosti u neku od onih za kuvanje bez vode) i dodati što je moguće manje vode, ja stavim oko 1-2 dl. Kuvati poklopljeno na najlaganijoj mogućoj vatri, najmanje sat vremena. Ako voda bude uvirala dodajte još. Procedite ne gustoj cjedaljci ili još bolje gazi, jer će ljek biti bolje što vam manje otpada ostane. Kad se ohladi pomiješajte sa medom. Čuvati u frižideru. Pije se kao sirup, 3 puta dnevno, po dvije supene kašike, efekat se oseti već posje prvog dana. Od ove količine  obično dobijete jednu teglu od 1kg , mada dosta zavisi od vrste luka. Masa bi trebalo da je želatinasta, ali desi se i da je tečna, opet valjda u zavisnosti od toga koliko je luk dobro proceđen. Sipati malo u šoljicu za kafu, ugrejati par sekundi u mikrotalasnoj da postane tečno, i onda koristiti

Uprkos tome što je luk osnovni sastojak ukus ovog leka nije ružan, jer ga lovor popravi, ali vi svakako možete dodati npr klinčiće, ili cimet da ga još popravite.

Posluživanje

  • Od kora od luka možete napraviti odličan čaj protiv kašlja. Operite ih, prokuvajte minut-dva u vodi, i odmah procedite. Od predugog kuvanja i ako se odmah ne projedi postaje jako gorak.

Svaki kašalj koji se tretira duže od nedelju dana se mora detaljno ispitati od strane nadležnih kako bi se ustanovio razlog hroničnog kašlja.