Mislila sam da cu se onesvestiti od straha. Odem u bolnicu, dr. mi uradi ultrazvuk ,pa gleda, vrti glavu i kaže: „Ovo nije dobro formirano, ne znam šta da vam kažem“.

Posle 5 godina napokon odlučim da želim još jedno dete…

Na poslu mi je tih dana bilo loše, imala sam urinarnu infekciju i pila 3 vrste antibiotika. Na sreću došao je odmor a meni kasni 5dana. Uradim test on negativan, ali beta pokaže baš ranu trudnoću. Posle 4 dana prokrvarim. Mislila sam da cu se onesvestiti od straha. Odem u bolnicu, dr. mi uradi ultrazvuk ,pa gleda,vrti glavu i kaže: „Ovo nije dobro formirano, ne znam šta da vam kažem“. Predložio mi je mirovanje, utrogestan i da pratimo. Trudnoća je protekla ok, osim trombofilije koju sam imala i u prvoj trudnoći.

Termin sam prešla, pa sam ostala na odeljenju gde će mi izazvati porodjaj kao i prvi put. Frka mi je ali jedva čekam da upoznam moju malu devojčicu. Kreću kontrakcije i onda odjednom počinju bolovi ludi. Kao da mi se svaka kost lomi. I to traje tako 5 sati a ja u polusvesnom stanju.

Kreće napon i kazem dr. nešto mi ne da da beba izadje. Počinje da gura ruke u mene da me rasteže i nateže. Užas. Kaže grlić uopšte nije omekšao, moram da te sečem. Kao u filmu, krv na sve strane, daju mi bebu, ušivanje, revizija…Hvala Bogu sve ok. Bebu mi donose sutradan, ali nešto nije ok. Odbija hranu i povraća neku vodu… Kao sve je to ok. Sutradan vizita, sve bebe vraćaju moje nema. Dr dolazi i zabrinuto mi govori da moja beba ima srce na desnu stranu. Treba da je snimaju, pa će znati sve. Dan kao godina. Posle 4 sata, dolazi ta doktorka i još jedan lekar i saopštavaju mi da moja beba hitno mora za Bg. Da ima dijagnozu diafragmalne kile i da 80% beba ne prežive.

Svet se srušio. Ali moram biti jaka, imam još jedno dete. Ja ne mogu sa njom, primam antibiotik. Izlazim iz bolnice, kuća i pravac Bg. Čekamo da joj urade sve analize, i da je operišu. U medjuvremenu aparat za snimanje se pokvari. 20dana isčekivanje, i strepnje da li će da ostane živa. Dan operacije, proglašavanje vandrednog stanja. Ne mogu da je vidim, samo mogu da se informišem.

I napokon, idemo kući. Moja beba je dobro, hvala Bogu. Ali ja nisam, rana mi se inficirala posle 20 dana, mislila sam da ću poludeti. Zovem doktora kaze: „Ako nemaš temperaturu neka ga tako, konci nisu izasli, izaćiće. A na kraju sam sama sebi vadila konce🙄.

Mi smo žene kraljice.

M.B.

Ostavite komentar