„Dolazi još jedan doktor, vidim ga kroz maglu kako priča sa svojim kolegom i čujem viku „Dajte brzo vakum““

Ćao drage žene, majke, trudnice.
Drago mi je što mogu sa vama da podelim svoju priču.

Termin mi je bio 26-og septembra. Na dan termina ostavili su me na odeljenje da bi pratili CTG dva puta dnevno ali nije bilo kontrakcija.
U nedelju 4-og oktobra rešili su da mi izazovu porodjaj, izabrala sam prirodnim putem jer je doktor rekao da nema nikakvih problema, da nema potrebe za carskim rezom jer imam dosta široku karlicu.

Uključili su me na indukciju u 10:55h nisam osećala bolove ali sam se otvarala. U 14h su mi krenuli blagi naponi koji su se pojačavali veoma brzo i već u 14:30h nisam mogla da izdržim napone pa su me prebacili u salu za porodjaj.
U 15h mi probuše vodenjak, naponi su bili toliko česti da mi se činilo da imam vremena samo da udahnem i odmah kreće sledeći napon. Doktor, sestre, babice, svi su oko mene, pričaju nešto ali stručnim nazivima koje ja ništa ne razumem. Razumela sam ih jedino kada su rekli da beba nije zarotirana za porodjaj a za carski rez je već bilo kasno. Gubim snagu skroz, uključuju me na kiseonik, ne mogu da udahnem lepo koliko sam malaksala ali kada krene napon ne znam odakle crpem snagu i nastavljam da guram, naravno neuspešno. Dolazi još jedan doktor, vidim ga kroz maglu kako priča sa svojim kolegom i čujem viku „dajte brzo vakum“. Kreće napon, jedan doktor mi leže na stomak i pritiska na dole, babice i sestre mi pričaju „sad najjače što možeš“ bodre me. Krećem da guram, drugi doktor pravi rez i vakumom izvuče bebu u 16:30h. Osetila sam olakšanje i toplotu, pogledam babici u ruke a ona drži moju bebu tešku 3.490gr dugu 54cm, moju jaku devojčicu, nisam je ni dodirnula odmah su je odneli od mene.

Kristina

Mislila sam da je sve gotovo ali čujem sestru kako kaže doktoru „ona mnogo krvari“ doktor prilazi zabrinut, meni kaze da se opustim i ne brinem, a ja vidim njega da je preplašen dok traži odakle toliko krvarenje. Grlic materice mi je pukao od vakuma a posle nekih sat-sat ipo vremena je završeno svo ušivanje. Sledećeg dana dolazi pedijatar pored mog kreveta i kaže da će moju devojčicu morati da šalju za Niš jer nije mokrila uopšte od kako se rodila. Teško mi je, plačem, molim Boga da mi dete bude dobro, da mokri, da mi je donesu, da je uzmem u naručje, da je poljubim da osetim njen miris. Ulazi babica u sobu u kojoj sam bila, pogledala me je, nežno se nasmejala i rekla: „Vaša hrabra devojčica je upravo namokrila pelenu“. Posle nekih sat vremena mi je donela bebu,i to je bio naš prvi susret gde sam mogla da poljubim i uzmem u naručje svoju Kristinu.

Oporavak od porodjaja mi je bio veoma težak. Ovo je moje loše iskustvo ali i pored tog lošeg iskustva želim da imam još dva deteta, nadam se da će porodjaji da budu bolji i lakši jer gore od ovog valjda ne može da bude 😊

Mama Valentina iz Aleksinca

P.s. Draga mama izborila si se kao lavica i pokazala si kakav si junak. Drago nam je da te loše iskustvo nije poremetilo u planovima za višečlanom porodicom. Želimo ti svu sreću sveta kao i malenoj Kristini.

Ostavite komentar